Skip to main content

Autor: Mile Lazarević

Pirotehničari zaslužuju mnogo više!

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Pirotehničari zaslužuju mnogo više!

Jedno od relativno novih i manje poznatih zanimanja u ministarstvu unutrašnjih poslova jeste radno mesto klasifikovano kao „poslovi zaštite od neeksplodiranih ubojnih sredstava“. Ti poslovi su prema Zakonu o vanrednim situacijama i Uredbi o zaštiti od neeksplodiranih ubojnih sredstava (u daljem tekstu: NUS) u nadležnosti Sektora za vanredne situacije MUP R Srbije.

Da bi svima bilo jasno o kojim ljudima ovde govorimo, reći ćemo kratko i jasno: demineri ili pirotehničari! Oni pripadaju Odeljenju za NUS, Uprave za civilnu zaštitu SVS-a i organizovani su u timove u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Njihovo angažovanje na terenu podrazumeva preuzimanje eksploziva i sredstava za iniciranje iz magacina, prevoz do mesta pronalaska NUS, uništavanje NUS detonacijom na licu mesta ili trasport do privremenih mesta predviđenih za uništavanje. O angažovanjima na pretragama terena radi pronalaska zakopanih NUS, te otkopavanju ili pak zakopavanju pronađenih sredstava, radu u raznim meteo uslovima, na njivi, u šumi…, ne treba ni govoriti, to je već tehnički deo posla koji se od njih očekuje da odrade rutinski, mada u ovom poslu ne sme da bude rutine niti se potrebno znanje stiče u školama. To je visokorizično zanimanje za čije uspešno obavljanje škola nije dovoljna – potrebno je dugogodišnje iskustvo i učenje od starijih u tom poslu, neophodna je hladna glava, visoka koncentracija i mirne ruke!

I motivacija!!! Ipak je reč o zanimanju u kojem se greši samo jednom!

Broj ljudi unus ovoj službi je jako mali, radi ih svega devetorica u celoj Srbiji, u proseku imaju po stotinak celodnevnih angažovanja na terenu! Od toga su dvojica pripadnica Vojske Srbije pridodati na ispomoć MUP. Potreba za novim svežim snagama je velika! Neophodno je odmah dovesti nove, mlade ljude, koji treba da nauče zanat uz već prekaljene pirotehničare, ali nažalost, odziv i interesovanje za ovo izazovno ali i jako rizično zanimanje su jako mali. Osnovne plate zaposlenih na ovim radnim mestima su u rangu plata običnih policijskih službenika, a moramo priznati da to i nije baš logično. Ukoliko su prilikom određivanja visine uvećanja radnog staža uvaženi svi rizici konkretnog radnog mesta i pravilno određeno uvećanje od 6 meseci na godinu dana, ostaje nejasno zašto taj rizik nije vrednovan i prilikom određivanja koeficijenta plate. Da li je tom prilikom presudila sujeta pojedinih načelnika u Sektoru ili Upravi, pa je odlučujući faktor bio „ne mogu oni da imaju veće platu od mene, ipak sam ja načelnik“!

Da li je potrebno naglašavati činjenicu da pirotehničari za celodnevni rad na terenu, u visokorizičnom poslu, kao naknadu dobijaju dnevnicu u čuvenom iznosu od celih 150 dinara?! Da li je onda čudno što novi ljudi ne dolaze, a stari gledaju kuda da pobegnu glavom bez obzira?!

Problem sa naknadom za pirotehničare i njihovu izloženost velikom riziku prilikom angažovanja na terenu elegantno je rešen u Vojsci Srbije – odlukom ministra definisana je „Pirotehnička naknada“ i ona trenutno iznosi 4.400 dinara po danu. Naravno, uz to sledi i poseban dodatak za ishranu na terenu ali i ograničenje efektivnog rada u direktnom kontaktu sa NUS na 5 sati dnevno! Ima li potrebe za pojašnjenjem ovih mera?

Sindikat srpske deminerpolicije smatra da je, zbog svega iznetog, neophodno hitno donošenje odluke ministra kojom bi ovoj kategoriji zaposlenih bio uvećan iznos dnevnice, odnosno naknade za angažovanje za rad sa NUS. Smatramo da rad na poslovima sa migrantima svakako nije rizičniji od posla sa neeksplodiranim ubojnim sredstvima, a da je broj ljudi na ovim radnim mestima, kao i broj njihovih angažovanja na terenu, takav da uvećanje naknade ne bi trebalo da predstavlja nepremostivu finansijsku prepreku za MUP.

U posebnom dopisu ministru zahtevaćemo poštovanje ravnopravnosti zaposlenih u različitim državnim organima i poštovanje principa koji govori o tome da isti rad treba da bude jednako vrednovan i plaćen! Tražićemo da ministar dr Nebojša Stefanović donese posebnu odluku kojom će ispraviti navedenu nepravdu učinjenu ovim ljudima. Odluku kojom će uvesti posebnu naknadu za njihov terenski rad, pojačanu ishranu na terenu i poštovanje ograničenja dužine trajanja efektivno rada sa NUS.

Verujemo da će ministar imati razumevanja i svesti da će takvom odlukom sprečiti izumiranje ovog zanimanja u MUP. A potreba za ovim zanimanjen nikada neće prestati s obzirom na burnu ratnu prošlost naše zemlje i činjenice da smo samo u poslednjih stotinak godina imali nekoliko ratova i bombardovanja.

Šef službe za informisanje SSP
Mile Lazarević

Šta uraditi da privremeni premeštaj ne postane trajni?

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Pravna pomoć. Nema komentara na Šta uraditi da privremeni premeštaj ne postane trajni?

Povodom uočene pojave da se u pojedinim Policijskim upravama naređenjem načelnika policijske uprave pojedinim policijskim službenicima nalaže da obavljaju poslove drugog radnog mesta, pri tom rečene naredbe nemaju vremensko ograničenje (naređenje ostaje na snazi dok postoji potreba službe), pravni zastupnik Sindikata srpske policije gospodin Nikola Perović, daje sledeće mišljenje:

Određivanje drugog mesta rada policijskom službeniku na osnovu naređenja starešine – pravni stav

1.Naredbom rukovodioca organizacione jedinice MUP-a moguće je odrediti, odnosno naložiti policijskom službeniku da obavlja poslove koji nisu u opisu radnog mesta (Rešenjem nadležnog organa raspoređen je na jedno radno mesto a rukovodilac mu nalaže obavljanje poslova drugog radnog mesta za koje ispunjava uslove i u istom statusu), shodno odredbi čl. 20 Zakona o državnim službenicima („Sl. glasnik RS“, br. 79/2005, 81/2005 – ispr., 83/2005 – ispr., 64/2007, 67/2007 – ispr., 116/2008, 104/2009 i 99/2014), koja odredba kazuje:

„Privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mesta
Član 20
Državni službenik dužan je da, po pismenom nalogu pretpostavljenog, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno povećanog obima posla ili zamene odsutnog državnog službenika.
Vrstu i trajanje poslova određuje pretpostavljeni pismenim nalogom, najduže na 30 radnih dana.
Poslovi mogu da traju i duže od 30 radnih dana ako je potrebno da državni službenik na položaju zameni drugog ili ako na položaju ne radi niko.“

Iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da je vreme obavljanja poslova na osnovu pisanog naloga pretopstavljenog ograničeno na 30 dana (osim za položaje) kao i da su uslovljeni alternativno postavljenim razlozima kao što su povećanje obima posla ili odsustnost državnog službenika. Pravna priroda alternativno postavljenih razloga koji opravdavaju ovakvo postupanje pretopstavljenog je takva da naredba, kojom se nalaže obavljanje poslova koji nisu u opisu radnog mesta policijskog službenika, zahteva određeno obrazloženje kako bi se policijskom službeniku dali jasni i precizni razlozi zbog kojih je dužan da obavlja poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta. Takođe, jasno je da je ovakvo obavljanje poslova ograničeno u svom trajanju na 30 dana te ne postoji zakonski osnov koji bi opravdao stav da naredba ostaje na snazi dok postoji potreba službe. Ovo ujedno predstavlja i izigravanje cilja zakonske norme za koju je evidentno da se ima primeniti u izuzetnim slučajevima uz ispunjenje zakonom propisanih uslova.

2.Dalje,odredbom čl. 200 Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016) uređena je materija upućivanja u drugu organizacionu jedinicu:

„Uslovi za upućivanje u drugu organizacionu jedinicu
Član 200
Upućivanje, u smislu ovog zakona, predstavlja privremenu promenu posla – bez promene radnog mesta, ucilju obavljanja konkretnog službenog posla ili zadatka na određenom radnom mestu, gde se od upućenog lica zahtevaju posebne stručne, organizacione i druge sposobnosti.
Upućivanje zaposlenog može se izvršiti jedanput samo uz njegovu prethodnu saglasnost.
Upućivanje traje najduže godinu dana ili dok traju okolnosti koje su ga uzrokovale.
Rešenjem o upućivanju utvrđuju se prava i obaveze proistekle iz upućivanja.
Pravila o upućivanju policijskih službenika propisuje ministar.“

Dakle, iz rečene odredbe proizilazi da se upućivanje može izvršiti isključivo rešenjem a kako su sastavni delovi rešenja o upućivanju, između ostalog, i poukao pravnom sredstvu, to bi policijski službenik imao pravo na izjavljivanje redovnog pravnog leka protiv takvog rešenja. Ovaj vid određivanja obavljanja poslova podrazumeva konkretan zadatak kao i da pri tom zaposleni ima posebne stručne, organizacione i druge sposobnosti koje su potrebne za izvršenje takvog zadatka, što dalje implicira da je i u ovom slučaju potrebno posebno obrazložiti rešenje kojim se policijski službenik upućuje u drugu organizacionu jedinicu. Na osnovu rečenog, mišljenja sa m da naredba pretpostavljenog kojom se policijskom službeniku nalaže obavljanje poslova drugog radnog mesta, bez vremenskog ograničenja i adekvatnog obrazloženja nije u skladu sa rečenom odredbom zakona.

3.Takođe, u slučajevima kojima se naredbom pretpostavljenog policisjkom službeniku nalaže obavljanje poslova drugog radnog mesta, primećeno je da naredba nosi klasifikacioni broj 112 jedinstvene klasifikacije predmeta po materiji Uputstva o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave („Sl. glasnik RS“, br. 10/93, 14/93 – ispr. i 67/2016) koji klasifikacioni broj obuhvata sledeću materiju:

Zasnivanje radnog odnosa i kretanje u službi
– radni odnosi (na neodređeno vreme, na određeno vreme, prethodna provera radne sposobnosti)
– dopunski radni odnosi
– ugovorni odnosi
– raspoređivanje na poslove odnosno radne zadatke
– izbori profesionalnih funkcionera, sudija, sudija za prekršaje
– imenovanje
– izbor poslovodnog organa
– svečane izjave

Kako se raspoređivanje državnih službenika vrši odgovarajućim rešenjem nadležne organizacione jedinice to se podrazumeva i pravo zaposlenog na izjavljivanje pravnog sredstva protiv rešenja o raspoređivanju, međutim u konkretnom slučaju izostaje pouka o pravnom sredstvu, što je sporno sa stanovišta citiranih zakonskih i podzakonskih odredaba.

4. Iz razoga svega rečenog, a posebno imajući u vidu citirane odredbe Zakona, mišljenja sam da izdavanje naredbe policijskom službeniku da obavlja poslove drugog radnog mesta u neodređenom trajanju i bez obrazloženja u kome bi se naveo razlog i okolnosti kojima se opravdava izdavanje naredbe, nije u saglasnosti sa zakonskim normama te da je potrebno da rukovodioci MUP-a preduzmu potrebne radnje kako bi se postupanje u ovakvim slučajevima upodobilo zakonskim noramama.

Dakle, sve koleginice i kolege koji imaju ovakav problem – da su raspoređeni na obavljanje poslova drugog radnog mesta, bilo iz „vaspitno-disciplinskih razloga“, bilo iz njima nepoznatih razloga, mogu da se obrate SSP i naš pravni tim će preduzeti neophodne mere da se ta nepravda i bezakonje otkloni!

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

U zdravom telu zdrav duh!

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na U zdravom telu zdrav duh!

Zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova širom Srbije imali su prilike da ovih dana u objektima za ishranu vide i konzumiraju bogatu ponudu povrća u raznim oblicima. Bilo je tu doduše i nešto malo konzervirane tunjevine, ali je dominirao krompir, prženi, pečeni, kuvani. Naravno, bilo je i bogate ponude pirinča uz barenu šargarepu i kupus salatu.

Uporniji i strpljiviji mogli su da nađu način i dobiju pržena jaja, i to bi bilo sve od namirnica životinjskog porekla.

Nadležni kažu da je u toku javna nabavka mesa i mesnih prerađevina, da će problemi biti rešeni uskoro, da se prestaje sa hitnim i iznuđenim isporukama mimo tendera i da je to jedini razlog trenutne nestašice jer „jednom je morala da se podvuče crta“.

Cinični kažu kako, eto, MUP brine o stanju zdravlja zaposlenih te ih sa „nezdravog“ crvenog mesa preusmerava na zdraviji režim ishane. A da će koleginice i kolege imati lepšu liniju.

A mi se pitamo da li je moguće da je ovako nešto uopšte moguće u velikom sistemu, kakav MUP svakako jeste. Da li će neko odgovarati zbog ovoga, ne pitamo se uopšte jer odgovor svi znamo – naravno da niko neće odgovarati, opravdanje i izgovor na nestručnost i nerad, u šumi propisa, uvek se mogu naći, pa makar koliko malo bili uverljivi.

Sindikat srpske policije mora da postavi pitanje šta bi se, ne daj bože, desilo u ratnim uslovima. Pa nama ni municiju ni municiju ne bi mogli da doture. Zašto se sindikati uopšte zamaraju temama poput vozila, zaštitnih prsluka, kvalitetnije službene obuće i druge opreme, kad mi ni hrane nemamo kako treba i dolikuje!

Sindikat srpske policije ovu situaciju smatra porazom i sramotom Ministarstva unutrašnjih poslova. Nažalost, samo jednim u nizu.

Svedoci smo i da nam ovog meseca ponovo kasni isplata naknada za dolazak i odlazak sa posla. Nakon višemesečnog, koliko toliko ustaljenog rasporeda i isplate do petog u mesecu, sada smo opet u prilici da nam nadležni ne mogu dati smislen odgovr o planu dinamike narednih isplata.

Kako SSP nezvanično saznaje razlog problema u kojima se nalazi budžet MUP danas rezultat je nasleđa sadašnjeg rukovodstva i sadašnjeg ministra, koje su dobili od Dragana Jočića i Ivice Dačića. Naime, u toku su prinudne naplate sa računa MUP po izvršnim nalozima suda, koji su konačno potvrdili presude po našim davnašnjim tužbama za prekovremeni, noćni, praznizni rad itd. Još jednom se pokazalo da je pravda spora ali dostižna.

A ministarstvo je imalo i više nego dovoljno dug vremenski period da zaposlenima ponudi sporazum o vansudskom poravnjanju i tako izbegne bespotrebne dodatne troškove. Na predlog SSP u tom smislu, tadašnji ministar Dačić odgovorio je u stilu „brigo moja pređi na drugoga“, odnosno odložio rešavanje problema u svom mandatu.

Imamo dobar osećaj da sadašnje rukovodstvo, planom donošenja Uredbe o naknadi putnih troškova (neustavnom i nezakonitom) pravi istu grešku, možda čak i svesno, jer će se to, praktično ukidanje naknada, vratiti kao bumerang upravo MUP-u, sa iznosima znatno uvećanim kamatama i sudskim troškovima. A onda ćemo za par godina ponovo imati kašnjenje isplata, ukidanje nagrađivanja, nestašice hrane i nekvalitetnu opremu, ali ćemo i tada znati zašto nam se to dešava.

Nadamo se da će kod planiranja budžeta MUP za 2017. godinu biti dovoljno pameti da se realnije predvide pozicije za isplate sudskih naloga i drugih troškova s tim u vezi. Da se ne desi kao ove godine, da planirani novac za 2016. godinu bude ustrošen već krajem maja.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

SSP na panel diskusiji o svrsishodnosti trošenju novca u MUP!

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Mediji, Prenosimo. Nema komentara na SSP na panel diskusiji o svrsishodnosti trošenju novca u MUP!

Zrenjanin, 29.09.2016. godine, – U organizaciji nevladinih organizacija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Društva protiv korupcije iz Zrenjanina, u hotelu „Vojvodina“, održana je panel diskusija pod nazivom „Kako svrsishodno trošiti novac za potrebe bezbednosti građana?“. Na diskusiji je učešće uzeo i Sindikat srpske policije. Predstavnici SSP su bili član GO Siniša Ćuk i zamenik predsednika sindikata Mile Lazarević, koji je ujedno bio i jedan od panelista. Izlaganje su imali i Predrag Petrović, izvršni direktor BCBP i Zoran Bašić, direktor DRPKO, a moderator je bio Vladimir Erceg istraživač BCBP.

Veliku pažnju prisutnih privuklo je izlaganje Mileta Lazarevića, u kojem se osvrnuo na studiju slučaja „Borbene patike bez borbe“ (inspirisanu upravo našim otkrićima i ukazivanjem na nelogičnosti u javnoj nabavci obuće za policijske službenike), naveo još neke primere javnih nabavki koji izazivaju protivurečna mišljenja i izneo viđenje SSP o tome kako obezbediti svrsishodno trošenje novca u MUP-u, kao i o mestu sindikata u svemu tome.

Njegovo izlaganje prenosimo u celosti:

Na početku bih hteo da organizatorima panel diskusije – Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Društvu protiv korupcije, izrazim zahvalnost što su nam omogućili da u njoj aktivno učestvujemo i na taj način postanemo deo ovog projekta, koji bi, po svojoj suštini, trebalo da predstavlja interes svih zaposlenih u MUP-u. Zbog toga, iako ovde učestvujem kao predstavnik SSP, verujem da ću na ovom mestu predstavljati i interese drugih sindikata zaposlenih u MUP-u, barem onog većeg dela.

Kako sam shvatio, neposredan povod za ovu panel diskusiju je studija slučaja „Borbene patike bez borbe: analiza svrsishodnosti javne nabavke borbenih patika u MUP R Srbije“ koju su realizovali autori iz DRPKO-a.

Zbog toga bi bilo celishodno da se, odmah na početku, sa nekoliko reči odredimo, sa našeg stanovišta, prema samoj studiji, da ukažemo na njene dobre, ali i na neke loše strane.

Kao što su autori dobro primetili, u MUP R Srbije, za razliku od vojske, ne postoje usvojeni standardi za uniformu, obuću i druge delove opreme, a koji bi, da postoje, omogućili potencijalnim proizvođačima ili dobavljačima da budu mnogo ranije upoznati sa onime što se od njih očekuje, kakav se kvalitet traži i tako im dali više vremena da se prilagode zahtevima.

Takođe, ne postoji dugoročni plan nabavke uniforme i delova uniforme i njihove zamene, čime bi se planski omogućilo da se na potencijalnim tenderima javi više zainteresovanih klijenata, a što bi, po nekoj teoriji, trebalo da doprinese kompetitivnosti učesnika na tenderu, odnosno kvalitetnijoj „robi“ koju nude, a kao krajnji rezultat bi trebalo da bude kvalitetnije opremanje policijskog službenika. A to i jeste krajnji cilj – da se novac poreskih obveznika, dakle zaposlenih i u privatnom i u javnom sektoru, najbolje iskoristi.

Svakako da bi tome u značajnoj meri doprinelo da MUP „izađe iz ormara“ i da objavi tačan broj policijskih službenika kojima je potrebno nabaviti uniformu, obuću i druge delove uniforme, a „sakrivanje“ MUP-a iza „akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta“, koji je, vidite čuda, službena tajna pre svega za zaposlene, a onda i za javnost, a nije nikakva tajna za strane državljane koji rade u Ministarstvu, a nisu u njemu zaposleni, e to je totalni nonsens. Moram naglasiti da su u većini evropskih zemalja sistematizacija radnih mesta i broj zaposlenih u policiji javno dostupni.

Međutim, čak i da se objavi tačan broj uniformisanih policijskih službenika, nismo sigurni da bi to bilo dovoljno. Jer, da li svi uniformisani policijski službenici treba da imaju borbene patike?! Šta je sa običnim plitkim cipelama? Da li je ista obuća potreba, recimo saobraćajne policije i jedinica za specijalne namene, te specijalističke jedinice i Žandarmerije? Tek kad se dođe do tih odgovora, tek onda možemo govoriti o planskoj nabavci i zanavljanju uniforme i delova uniforme?

Autori studije su dobro primetili da je cena koju je „Gepard“ ponudio na tenderu neuobičajeno niska i da su postojali preduslovi da se zbog toga njihova ponuda odbije. I mi u SSP smo to blagovremeno primetili, jer smatramo da se za taj novac ne može dobiti kvalitetna borbena patika koja ispunjava svetske standarde, pa nije to ni ponuda „Krunika“ koja je nešto viša, ali možete li zamisliti na kakvu bismo osudu iz samog rukovodstva MUP-a ali i jednog dela javnosti naišli da smo na to ukazali. Bilo bi to u smislu: „Vidi nezadovoljnika, do juče nisu imali ništa, sada im se daje novo i opet su nezadovoljni“. Ne daj, Bože, da smo rekli (iako nas to niko nije ni pitao): „Hoćemo Haj-tekovu (Hi-Tech) obuću, kakav „Gepard“, kakav „Krunik“, kakva „Sandra-Korpiko“, kakvi bakrači!“

Ovime sam želeo da istaknem neke dobre strane pomenute studije DRPKO-a.

Međutim, teško je ne primetiti da pomenuta studija u istraživačkom delu nije umnogome odmakla od onoga što je SSP  uradio još početkom 2015. godine.

Kao što se iz nje da videti, najveća razlika je u tome što je DRPKO uspeo da od MUP dobije podatke o izvršenim laboratorijskim kontrolama tokom 2014. godine (uzgred, budirečeno, i SSP je pokušao to isto, ali su nadležni u MUP odbili da to učine, što jasno ukazuje na jednu drugu vrstu problema, a to je da MUP, iz samo njemu znanih razloga, odbija da komunicira sa svojim zaposlenima, koji su direktno zainteresovani za predmet nabavke, ali je bio prinuđen da ipak pošalje pomenute izveštaje „van kuće“). Ovo, dakako, ukazuje na potrebu postajanja organizacija iz oblasti civilnog sektora poput BCBP-a i DRPKO-a, jer se bez njih ne bi došlo do ovih izveštaja koji potvrđuju naše početne sumnje da nije bilo prave kontrole kvaliteta obuće, da nije bilo međufazne kontrole, da ne postoji zapisnik o kvalitativnoj kontroli primljene robe u MUP-u, kao i neke druge sumnje a što potvrđuje i podnošenje krivičnih prijava protiv nekih odgovornih lica u MUP-u.

Sam naslov studije slučaja: „Borbene patike bez borbe: analiza svrsishodnosti javne nabavke borbenih patika u MUP R Srbije“, nije odgovarajući, jer se bavi samo delom nabavke borbenih patika, i to onom koja je vezana za firmu „Gepard doo“, a nabavka je u istom periodu vršena i preko firme „Krunik doo“ iz Beograda, a da ne spominjemo firmu „Sandra-Korpiko“ iz Požarevca čija se obuća pojavljuje u magacinima MUP, a da nema nijednog podatka o tome da je ona učestvovala na tenderima.

Ostaje zbog toga malo gorak ukus u ustima zbog činjenice da se autori studije nisu potrudili da dodatno rasvetle činjenicu da je „Krunik“ u vreme raspisivanja tendera, prema javno dostupnim podacima iz APR-a, imao samo jednog zaposlenog, te je zato u samom startu bilo jasno da se radi samo o posredniku u nabavci borbenih patika. Ili možda i nije jasno, ali je u svakom slučaju trebalo pokazati malo veću inicijativu u razjašnjavanju svih okolnosti s tim u vezi.

Prema nekim direktnim, proverenim saznanjima, u pojedinim kutijama sa borbenim patikama, nalazile su se deklaracije i „Krunika“ i „Sandre“. Da li to znači da je „Sandra“ plasirala u MUP svoje proizvode preko „Krunika“?! Ako je to tačno, da li je „Krunik“ bio potreban kao posrednik? Ako to nije tačno, kako se obuća „Sandre“ pojavila u magacinima MUP-a? Da li postoji odgovarajuća dokumentacija o proveri kvaliteta ove obuće u laboratorijskim uslovima? Da li je u ovom slučaju bilo sve u skladu sa slovom zakona? Ako jeste, da li je baš bilo u duhu zakona?

Sve su to pitanja na koja zaslužujemo odgovor. I mi zaposleni, ali i celokupna javnost.

Iz objektivnih, ali i iz subjektivnih razloga: nedostatak stručnih ljudi, rešavanje nekih unutrašnjih problema koji su nas pogodili upravo u vreme kada se pojavila ova „problematika“ oko nabavke uniforme i delova uniforme, SSP nije bio u mogućnosti da se ovome posveti na željeni način, ali mislimo da smo, s obzirom na gore iznete okolnosti, dovoljno učinili i „dali dovoljno materijala“ da neko drugi nastavi tim putem, što na žalost, nije iskorišćeno u dovoljnoj meri.

Da ne govorimo o tome da je ovo bila prilika da se čitava nabavka uniforme, borbenih patika i čarapa objedini u jednu celovitu studiju, jer bi se time mogao postići veći efekat.

Sada bih se vratio na samu temu ove panel diskusije – Kako svrsishodno trošiti novac za potrebe bezbednosti građana. Odgovor je za nas jednostavan: stručnim, profesionalnim i domaćinskim odnosom prema poverenim dužnostima i obavezama, što bi trebalo da važi za sve one koji su uključeni u proces javnih nabavki u MUP-u. To podrazumeva identifikovanje potreba, dugoročno i srednjoročno planiranje, utvrđivanje mehanizama kontrole.

Za nas kao članove sindikata je veoma važno pitanje da li sindikati u MUP-u mogu imati ulogu u planiranju javnih nabavki i da li sindikati u MUP-u mogu imati neku ulogu u mehanizmima kontrole javnih nabavki. Odgovor na oba ova pitanja je : DA, sindikati u MUP-u, bez obzira na njihov status da li su reprezentativni ili ne, mogu i moraju imati svoju ulogu, kako u planiranju javnih nabavki, tako, a možda i više, i u kontrolnim mehanizmima. Mišljenja smo da u prilog ovome govore upravo naše aktivnosti u vezi sa nabavkom uniforme, obuće i čarapa i drugim delovima uniforme. Da nije bilo nas, pri tome ne mislim isključivo na SSP, već na sindikate u policiji uopšte, teško da bi zaposleni u MUP-u mogli da nađu ikoga ko bi zastupao njihove interese pred poslodavcem u vezi sa spornim nabavkama, teško da bi iko za njih saznao, a time i za očite sistemske nedostatke u planiranju javnih nabavki i kontroli čitavog procesa.

Naravno da smo svesni činjenice da ni sindikati u MUP-u nisu Bogom dani pa da je za sve potrebna njihova saglasnost, jer niti su uvek i u svemu dovoljno stručni, niti su svi uvek dobronamerni. Ipak, mišljenja smo da sve ono što se odnosi na standard zaposlenih može biti predmet ineteresovanja sindikata, a to je, u suštini, sve ono gde se troši novac poreskih obveznika. Svako trošenje novca neminovno utiče na naš standard – u pozitivnom ili u negativnom smislu. Naravno da smi mi zainteresovani da svaki potrošeni dinar doprinese poboljšanju našeg standarda, a ne da u tome nazadujemo.

Klasičan primer za to je upravo navedena studija slučaja. Ko u Ministarstvu može biti zainteresovaniji od policijskog službenika?! Ko će provoditi celokupno radno vreme u uniformi, ko će stajati na kiši više sati, ko će koristiti one smešne čarape koje smo dobili ako ne on – policijski službenik. Zato smatramo da imamo pravo da budemo deo kontrolnog mehanizma kada je u pitanju nabavka ove vrste robe. I imamo pravo da kažemo: „Od novca poreskih obveznika kupili ste i dali ste nam smeće. Na taj način ste prevarili i nas i njih.“

Ko nam može zabraniti, i koji bi normalni um bio protiv toga, da se interesujemo kada je u pitanju javna nabavka tih čuvenih lanča paketa, u konkretnom slučaju firme SZTR „Đurđević“ iz Pećinaca. Da li neko misli da treba da aminujemo to što su nam na terenu darivali svakakvo đubre, ucrvljale mesne proizvode, odvratnog izgleda, mirisa i ukusa, i to bez ikakvog tendera. Ne, mi to nećemo učiniti. I opet je potrošen novac poreskih obveznika. A onda nam pojedinci prigovaraju kako, eto, nismo zadovoljni, a dobijamo hranu za badava. Ne, mi ne dobijamo hranu, uglavnom dobijamo nešto što ni pas ne bi mogao da pojede.

I opet, baš na našu inicijativu, nakon javnog ukazivanja na sajtu SSP, ministarstvo je formiralo komisiju koja je nakon uzorkovanja i kontrole hrane na terenu, donela odluku o promeni dobavljača. Posebna zanimljivost je to da ni za „Đurđevića“ nema tragova da je uopšte učestvovao na tenderu.

Kao što vidite, ovo su više nego očigledni primeri, gde su sindikati kao predstavnici zaposlenih dovoljno stručni i mogu i moraju imati svoju ulogu u kontrolnim mehanizmima. Mi ćemo se za to boriti i tražićemo podršku celokupne javnosti da tu ulogu i dobijemo, da je niko ne može osporiti.

Postoje i neki drugi slučajevi, gde, naravno sindikati uz određenu meru opreznosti, mogu, do neke granice imati svoju ulogu. Najbolji primer za to je nabavka nekoliko višenamenskih oklopnih vozila „Lazar 3“, oklopnih vozila „M-11“ i „M1-5“-ukupno 20 takvih vozila, s tim što će do Nove godine u Policiji biti u upotrebi šest „Lazara-3“ (barem su takve informacije preneli neki mediji, dok drugi navode različite cifre). Nije na nama da dajemo kvalifikovanu ocenu da li ta vojna vozila odgovaraju potrebama MUP-a, ali svakako imamo pravo da znamo koliko je takvih vozila nabavljeno, kolika je njihova ukupna cena, da li je njihova nabavka bila predviđena planom nabavki za ovu godinu. Na stranu u ovom trenutku, nezvanične izjave pojedinih lica iz sastava onih jedinica koje će ova vozila koristiti, a koji su nam rekli da je nabavka „Lazara“ nesvrsishodna. Ostaje nejasno ko je to platio i iz kojih izvora? Naravno da se i u ovom slučaju radi o utrošenim ogromnim sredstvima iz budžeta.

Pri tome pripadnici tih istih specijalnih jedinica rade opremljeni zaštitnim prslucima sa, uglavnom isteklim rokom, trajanja, a pri izvođenju gađanja nemaju svi ni osnovna sredstva zaštite kao što su antifoni na primer. Ponovo se ograđujem, jer nisam dovoljno stručan za ovu oblast, ali se pitam šta je bio prioritet za nabavku – vozila ili osnovna sredstva zaštite života i zdravlja zaposlenih.

Želim ovom prilikom da istaknem još jedan problem koji ne mora imati direktne veze samo sa ovim slučajem. Još od vremena Slobodana Miloševića, kada je policijski službenik podneo najveći teret rata na KiM, nezavisno od toga ko je bio na vlasti, srpski policajac je u više navrata bio prinuđen da se iz policajca transformiše u vojnika i obratno. Sve to ostavljalo je negativne posledice, tako da je i iskusnim starešinama ponekad veoma teško da rukovode jedinicama koje u svom sastavu imaju ovakve ljude, jer iako ova dva posla izgledaju slično, a naročito ako je neko shvatanja da je „uniforma-uniforma“, oni se u velikoj meri razlikuju. To se, naravno, dešava i danas, posebno u nekim jedinicama specijalne namene, kada pojedini policijski službenici u nekih 10-ak dana treba da se transformišu iz policajca u vojnika i obratno.

U tom kontekstu smatramo da imamo pravo da postavimo pitanje šta ova nabavka „Lazara“ znači, da li to znači da će opet neko morati da iz uloge policajca pređe u ulogu vojnika?!

U nekim drugim oblastima je još teže odrediti mesto i ulogu sindikata u kontrolnim mehanizmima i mi smo toga svesni, posebno zato što znamo da nemamo dovoljno stručnih ljudi za te oblasti.

Zadržaćemo se ovom prilikom na informacionim tehnologijama. Svakako da sindikati neće određivati pravac i razvoj informacionih tehnologija u MUP, a činjenica je da bi taj razvoj trebalo da doprinese opštem dobru zaposlenih u MUP-u i opštoj bezbednosti građana. U zavisnosti od plana i programa daljeg razvoja, kao i raspoloživih sredstava iz budžeta, zavisiće i brzina tog razvoja kao i nabavka potrebnog „hardvera“ i „softvera“. Kad je u pitanju nabavka „hardvera“ situacija je možda nešto jednostavnija što se tiče kontrole nabavke, ali je mnogo nezgodnija situacija sa nabavkom „softvera“. Sindikati teško da mogu tu na bilo koji način arbitrirati i davati kvalifikovane ocene, ali svakako mogu imati svoje mesto i ulogu, pa makar i postavljanjem pitanja.

U ovom trenutku, možda i najinteresantnije pitanje, je u kojoj meri se koriste sami kapaciteti MUP-a za pravljenje određenih aplikacija, odnosno softvera, tj. koliki su, u novcu izraženi, rezultati MUP-a u ovoj oblasti, a koliko je novca potrošeno na angažovanje spoljnih saradnika. To otvara i pitanja da li se i za ovakvu vrstu nabavki uvek raspisuju tenderi ili se ponekad radi bez njih. Kako to uopšte funkcioniše? Zašto nam se ranije dešavalo da pojedini, dobro kotirani i perspektivni stručnjaci, nosioci poslova, odlaze iz MUP-a, da bi se kasnije, kao uposlenici privatnih firmi (ko je zaboravio „Lutru“ i druge firme bivšeg ministra Mihajlovića), „vraćali“ u MUP i za mnogo veće novce obavljali kao privatnici isti posao u MUP-u? Kakva je situacija u tom pogledu danas? Zašto se, a praksa tako pokazuje, na uštrb odeljenja za razvoj forsira odeljenje za logistiku? Koliko se puta, npr. od 2000. godine, uvećao sastav logistike, a kako izgleda današnji „razvoj“ u odnosu na taj period? Kakvi su trenutno mesto i uloga u MUP-u odeljenja za razvoj informacionih tehnologija?

U odgovoru na ova i brojna druga pitanja koja sam ovom prilikom postavio, krije se i odgovor na pitanje: Da li se u MUP-u svrsishodno troši novac?

Ako bih išta mogao da dodam bilo bi to da zbog lošeg planiranja i trošenja budžeta, te probijanja određenih troškova u javnim i tajnim nabavkama, zbog neplaniranih uvećanih troškova usled migrantske krize, troškova organizacije obezbeđenja visokorizičnih javnih skupova, danak na kraju snosi taj isti obični policijac, koji radi mokrih nogu, kom uskraćuju pravo na realnu dnevnicu, praktično mu ukidaju naknadu za putne troškove, zabranjuju nagrađivanje i slično.

Što se tiče pitanja: Kako se nesvrsishodno trošenje novca u MUP odražava na bezbednost građana? – mogu reći samo sledeće:

Samo dobro psiho-fizički spreman, dobro obučen i dobro opremljen policajac, može biti garant bezbednosti štićenih lica i objekata i građana uopšte.

Služba za informisanje SSP

Pijanac davio policajca u Kraljevu

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Saopštenja. Nema komentara na Pijanac davio policajca u Kraljevu

Kraljevo, 28.09.2016. godine, – U istoriju bezumnih i bezrazložnih napada na policijske službenike zabeležili smo i jedan novi vid takvih događaja koji kao sindikat najoštrije osuđujemo. Za ovaj napad se „potrudio“ lokalni pijanac, kraljevčanin S.V. (1970.).

Napad se odigrao 26. septembra oko 01,30 časova na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu. Nakon što je, posle kraće potere i jurnjave za jednim od učesnika tuče između više lica, policajac Nenad Milovanović (1980.) sustigao izgrednika i započeo obavljanje informativnog razgovora sa njime, bez ikakvih žustrih reči ili nesuglasica, iznenada se umešao već pomenuti S.V.

Kao grom iz vedra neba on je iskočio iz mraka i zgrabio policijskog službenika Milovanovića za vrat i, uz pogrdne reči „pandurčino, mami cu ti…“, počeo ga daviti, na zaprepašćenje i čuđenje samog policajca ali i učesnika tuče koji je zabezeknuto posmatrao šta se događa. Budući mnogo krupniji i fizički jači, uspeva da obori policajca na tlo, udarcem laktom mu nanosi laku telesnu povredu u vidu rasekotine usne. Policajac Milovanović ipak nekako uspeva da savlada napadača, zajedno sa pristiglim kolegom, veže ga lisicama i privede u stanicu.

Šta je tačno bio motiv  i povod jednom lokalnom pijancu da napadne policajca na obavanju službenog zadatka ostaje nam nejasno. Nije nam poznato ni da li je i kako svoj postupak objasnio dežurnom javnom tužiocu, ali je činjenica da je nakon samo nekoliko sati zadržavanja pušten na slobodu. Kako je tužilac kvalifikovao ovo delo, za koje krivično delo će S.V. odgovarati, nije ni bitno na kraju krajeva jer već znamo, poučeni dosadašnjom praksom, da će dobiti minimalnu zakonsku kaznu.

Ono što nas boli, kao profesionalce i čuvare ove države, kao zaštitnike bezbednosti građana, jeste to da je opet napadač iz pritvora izašao brže nego policajac iz Doma zdravlja! Ne želimo da prejudiciramo stvari, ali se plašimo da ćemo doći u situaciju da se policajci toga sete baš onda kad bezbednost bude ugrožena nekome od tužioca!

Mislite o tome!!!

Šef službe za informisanje SSP
Mile Lazarević

Predlog Uredbe o naknadi putnih troškova loš i neprihvatljiv!

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Predlog Uredbe o naknadi putnih troškova loš i neprihvatljiv!

Beograd, 22.09.2016. godine, – Ministarstvo unutrašnjih poslova obelodanilo je juče svoj predlog Uredbe o načinu i uslovima ostvarivanja prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada. Ključni član predložene Uredbe jeste upravo prvi član kojim se, u skladu sa spornim članom 189. Zakona o policiji, predviđa naknada troškova samo za teritoriju opštine rada.

Podsećamo vas da je Sindikat srpske policije odmah nakon usvajanja ZOP podneo inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti nekoliko spornih odredbi tog zakona, među kojima je upravo i član 189. koji reguliše pitanje naknade troškova prevoza. MUP nije sačekao mišljenje tog suda već je krenuo u praktično raskidanje  Aneksa PKU potpisanog 17.07.2015. godine, a kojim je priznata primena i na policijske službenike svih povoljnosti iz PKU za državne organe.

Predložena Uredba je u suprotnosti sa članom 45. PKU za državne organe koji glasi:
„Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi troškove prevoza ua dolazak na rad i za odlazas sa rada u visini cene mesečne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju…“

Podsećamo vas da je ZOP protivrečan samom sebi jer u članu 155. stav 5. stoji odredba: „Rukovodilac je dužan da u slučaju prekovremenog rada obezbedi policijskom službeniku prevoz, odnosno naknadi troškove prevoza od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada i obratno.“ Dakle, prilikom prekovremenog rada će nadoknaditi kompletne troškove, a prilikom redovnog rada ne – koja je razlika u troškovima, čekamo objašnjenje. A znamo da smislenog i logičnog objašnjenja ne može da bude.

Jasno je, nakon tihog ukidanja toplog obroka i regresa ili, kako oni tvrde, njihovog implemetiranja u platu (mada ista tom prilikom nije uvećana), da nam sada sledi i praktično ukidanje prava na naknadu realnih putnih troškova za dolazak i odlazak sa posla.

U predlogu Uredbe apsolutno je zanemarena odredba stava 4. spornog člana 189. ZOP koja daje mogućnost Vladi da propiše iznos masimalnog iznosa naknade koji se može isplatiti, već rigidno tumači član zakona i ograničava isplatu samo za teritoriju opštine rada. To će neminovno dovesti do daljnjeg siromašenja policijskioh službenika, a plašimo se i učestalog odsustvovanja sa posla, a što može dodatno otežati funkcionisanje službe već dovoljno opterećenog stalnim uvećanjima obima poslova i hroničnim nedostatkom ljudstva.

Da li će  reprezentativni sindikati i ovo prespavati ili će podići glas ostaje nam da vidimo. Ono što se sigurno jeste to da Sindikat srpske policije, kao ni do sada, neće ćutati, niti sedeti skrštenih ruku. Nakon konsultacija sa našim pravnim timom izaći ćemo sa detaljnijom analizom i planom daljeg postupanja.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Tekste predloga uredbe:

P r e d l o g:

Na osnovu člana 15. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/2005 i 101/2007 i 95/2010) i člana 189. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016),

Vlada donosi

U  R  E  D  B  U
o načinu i uslovima ostvarivanja prava
na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada
zaposlenih u
Ministarstvu unutrašnjih poslova

 

 Član 1.

Zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo) ima pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada na teritoriji opštine ili grada gde zaposleni obavlja radnu aktivnost u skladu sa rešenjem kojim se raspoređuje na radno mesto u Ministarstvu.

Član 2.

Izuzetno, zaposleni nema pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u slučajevima:

  • Da Ministarstvo na drugi način obezbedi zaposlenima mogućnost prevoza za dolazak i odlazak sa rada;
  • da je aktom organa jedinice lokalne samouprave, odnosno grada omogućen zaposlenima dolazak i odlazak sa rada bez naknade i
  • da je udaljen sa rada ili se nalazi na godišnjem odmoru, plaćenom ili neplaćenom odsustvu, službenom putu, bolovanju ili slično, za vreme trajanja odsustva sa rada.

Član 3.

Zaposlenom u Ministarstvu koji na teritoriji opštine ili grada gde obavlja radnu aktivnost u skladu sa rešenjem kojim se raspoređuje na radno mesto u Ministarstvu ima i boravište, pri čemu na toj teritoriji postoji ustanovljen sistem mesečne pretplatne karte za javni prevoz i gde taj vid prevoza pokriva relaciju mesto boravište – mesto rada, Ministarstvo obezbeđuje odgovarajuću mesečnu pretplatnu kartu.

Pod odgovarajućom mesečnom pretplatnom kartom u javnom prevozu, u smislu ove uredbe, podrazumeva se pretplatna karta izdata od prevoznika koja u toku jednog meseca omogućava neograničen broj prevoza.

Član 4.

U slučaju da na teritoriji iz člana 3. stav 1. ove uredbe nema ustanovljenog sistema mesečne pretplatne karte za javni prevoz, a zaposleni na istoj teritoriji ima i boravište, Ministarstvo isplaćuje zaposlenom naknadu troška za dolazak i odlazak sa rada u visini cene pojedinačne prevozne karte koja pokriva relaciju mesto boravišta – mesto rada multiplikovanu sa ostvarenom prisutnošću na radu utvrđenom odgovarajućim vremenikom rada.

Visinu cene pojedinačne prevozne karte iz stava 1. ovog člana Ministarstvo utvrđuje po principu najpovoljnije cene prevozne karte pribavljene službenim putem u vidu odgovarajuće potvrde od prevoznika koja pokriva datu relaciju ili pokriva približnu  razdaljinu ukoliko ne postoji niti jedan prevoznik koji pokriva relaciju boravište – mesto rada.

Član 5.

U slučaju kada se mesto boravišta zaposlenog ne nalazi na teritoriji opštine ili grada gde obavlja radnu aktivnost u skladu sa rešenjem kojim se raspoređuje na radno mesto u Ministarstvu, zaposlenom se naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada utvrđuje primenom pravila obračuna koja važe za slučaj da se boravište i mesto rada nalaze na istoj teritoriji opštine ili grada, uz obavezu pokrivanja relacije mesto ulaska na teritoriju opštine ili grada – mesto rada.

Član 6.

Isplata troškova naknade za dolazak i odlazak sa rada vrši se retroaktivno, u odnosu na prethodni mesec.

Član 7.

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Pravilnik o uslovima za ostvarivanje prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u Ministarstvu unutrašnjih poslova („Službeni glasnik RS“, broj 42/2014).

Dokle više jedni te isti?

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Autorski tekstovi, Saopštenja. Nema komentara na Dokle više jedni te isti?

Beograd, 18.09.2016. godine, – Na sinoćnjoj konferenciji za medije ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović je saopštio da je uoči i za vreme derbi utakmice Partizan-Crvena Zvezda, zbog tuča i narušavanja javnog reda i mira privedeno ukupno 44 izgrednika koji se predstavljaju „navijačima“. Ministar je još saopštio i da je povređeno 8 policijskih službenika i da su svi zbrinuti na Urgentnom centru. Reče nam ministar još i da država neće dozvoliti da „navijači nekog ubiju dokazujući tako da vole svoj klub“, ili nešto tome slično!

Na prvi pogled je to korektna izjava kojoj nemamo šta prigovoriti. I zaista sve je to lepo rečeno, podaci o privedenima i povređenima tačni. Ali nas policijske službenike boli nešto drugo, ono što nije rečeno, ono što prećutkuju svi u ovoj državi pa i ministar Stefanović. Kao uostalom i svi njegovi predhodnici na toj poziciji.

Zaboravio je ministar da napomene da tu nije reč ni o kakvim navijačima već naprosto huliganima, dobro organizovanoj paravojsci dilera narkotika i klincima zavedenim sjajem bogatstva i moći tih „vođa navijača“. I zaista je tako, pre par dana videsmo da je jedan od vođa navijača uhapšen kao jedan od najvećih dilera u Srbiji, videsmo i da je rođeni brat naših reprezentativki umešan u šverc narkotika, a o nekadašnjem reprezentativcu, prijatelju sa glavnim narko-bosom i da ne govorimo. Više je nego jasno je da su veze našeg sporta i trgovine narkotici postale veoma jake, skoro pa neraskidive.

Tu policija ništa neće moći da uradi sama! I to je svima jasno!

Ministar unutrašnjih poslova treba javno da upita državu Srbiju zašto je to tako! Zašto se pred svaku derbi utakmicu ne pitamo da li će biti povređenih policajaca i huligana, već koliko će ih biti, i da li će, nedaj bože, biti mrtvih!? Drugi treba da odgovore zašto su svi ti privedeni huligani na slobodi uprkos tome što imaju na desetine krivičnih prijava. Šta nam je sa pravosuđem, sa pravnom državom? Da li je na braniku pravne države policija ostala usamljena i jedina?

Država mora ili da dokaže svoju moć ili da prizna poraz pred organizovanim kriminalnim bandama. Policija je nebrojeno mnogo puta do sada dokazala svoju sposobnost i snagu. Ali je policiji potrebna pomoć drugih segmenata društva. Privođenjem 44 izgrednika problem se ne rešava. Već dvadeset godina za svaki derbi mi privodimo po 44 izgrednika, najmanje dva-tri puta godišnje. To daje cifru od sko dve hiljade privedenih! Ali skrivena ostaje brojka procesuiranih i osuđenih! Umesto da sede u zatvoru, ili kod kuće (nakon izdržavanja kazne), da im je doživotno zabranjen ulazak na stadione i sve sportske priredbe, oni su i dalje tu među nama. Organizuju neke nove mlade snage, nastavljaju svoj krvavi pir. Oni su zaštićeni beli medvedi koje upravo policija prati i sprovodi na gostujuće stadione, u privatnim autobusima, širom Srbije, umesto da vreme održavanja utakmica provedu na klupama policijskih stanica i ne idu nikuda.

Ukinimo publiku dok problem ne rešimo. Učinićemo tako grad bezbednijim, a naše supruge i majke sigurnijim da će im se njihovi najmiliji sa posla vratiti živi i zdravi.

I na kraju jedno pitanje ministru – ti što su juče privedeni, jesu li već pušteni kućama? Da li će ti isti i danas povrediti nekog policajca na „Gej paradi“?

Šef službe zainformisanje SSP
Mile Lazarević

Osmi mesečni sastanak u Kabinetu ministra

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Osmi mesečni sastanak u Kabinetu ministra

Beograd, 12.9.2016. godine, – Održan je osmi redovni mesečni sastanak sa Radnom grupom MUP za saradnju sa sindikatima. Delegaciju Sindikata srpske policije na sastanku činili su: Lazar Ranitović – predsednik SSP, Mile Lazarević – zamenik predsednika, Viktor Ratković – generalni sekretar, Nikola Petrović – predsednik SG OŽ Beograd i Mirko Jovnaš – predsednik SG UZO.

Radom radne grupe predsedavao je državni sekretar Milosav Miličković, uz učešće skoro svih redovnih članova Radne grupe. Nakon kratkih pozdravnih reči državnog sekretara i predsednika sindikata pristupilo se radu po unapred dostavljenim temama.

  1. Čuvanje hemijskih materija, predmeta KD

Na sastanku održanom juna ove godine izneli smo problem policijskog obezbeđenja hemijskih materija u Staroj Pazovi i u Zemunu. Tada je zajednički konstatovano da u okviru MUP ne postoji mogućnost rešavanja ovog problema, kao i to da u nadležnim sudovima i zdravstveno-medicinskim ustanovama nema sluha, niti dobre volje da se problem reši. Stoga je državni sekretar na sebe preuzeo da ministru prenese situaciju i potrebu direktnog kontakta sa njegovim kolegama iz ministarstva zdravlja i pravosuđa.

Nažalost, ni tri meseca kasnije, iako je državni sekratar konstatovao da je ovo opravdano pitanje, još uvek ništa nije urađeno, odnosno dogovor između ministarstava nije napravljen, a rešenje je izvan domašaja MUP-a. Stoga nam preostaje da i dalje bespotrebno trošimo i ljudske i materijalne resurse.

  1. Problematika u Upravi za obezbeđenje

Iako je pre dva meseca delegacija SSP održala sastanak u Jedinici za obezbeđenje, sa komadnatom JZO Milanom Glišovićem, njegovim pomoćnikom Petrom Bogdanovićem i načelnikom Odeljenja za obezbeđenje DKP Goranom Isakovićem, odredbe Zakona o radu i PKU u pogledu prekovremenog rada, posebno u Odeljenju za obezbeđenje DKP, se ne primenjuju, ukazani propusti se ne ispravljaju, već se ponavljaju. O veličini problema govori i činjenica da su zaposleni uvidom u redne liste utvrdili da su u poslednje 3 godine ostvarili prosečno po oko 400 prekovremenih sati. Iako direktno oštećeni i obespravljeni, oni su uzeli u obzir da bi podnošenje tužbe izazvalo dodatne troškove za MUP i dodatno opterećenje za ionako mali budžet, pa su 31.3.2016. godine predali zahteve za sklapanje sporazuma o vansudskom poravnanju, ali da čak posle više od 5 meseci nije izrađen i zaposlenima ponuđen sporazum o vansudskom poravnanju.

Predstavnici SSP su kao posebno loše istakli nastavak prakse da se na isplatnim listama ne poklapaju ostvareni i isplaćeni sati, a pomoćnik komadanta JZO Petar Bogdanović se pravi nevešt smatrajući da propisima nije precizno uređena materija prekovremenog rada, već da se to treba urediti pisanom naredbom ili depešom, a do tada, on neće postupiti.

Pomoćnik direktora policije, gospodin Bogoljub Živković je izneo da je iz JZO dobio uveravanja da je rešavanje ovog problema započeto i da će u dogledno vreme biti trajno rešeni. Takve informacije iz JZO smo demantovali, uz napomenu da je stanje, kako smo već ukazali čak pogoršano i da je sprovedena jedna vrsta odmazde tako što je Petar Bogdanović usmeno naredio da se zaposlenima u Odeljenju za obezbeđenje DKP više ne dozvoljava zamena smena.

Gospodin Miličković je zadužio gospodina Živkovića da najkasnije do 23.9.2016. godine, uz učešće predstavnika Direkcije policije, organizuje zajednički sastanak predstanika JZO i SSP, na kojem će se rešiti ovi problemi.

  1. Radne grupe za izradu podzakonskih akata

Krajem avgusta formirano je ukupno sedam radnih grupa sa zadacima izrade pojedinih podzakonskih akata. Donosilac rešenja se poziva na član 124. Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mestau MUP pov. 01 broj: 2149/16 od 2.3.2016. godine, i u radne grupe imenuje po dva predstavnika reprezentativnih sindikata. Budući da je navedeni Pravilnik tajna, mi ne možemo znati da li u njemu postoji odredba o obaveznom uključivanju reprezentativnih i zabrani učešća sindikata kojima nije utvrđen takav status. Budući da je donošenje planiranih pravilnika izuzetno važno i svakako utiče na radno-socijalni status naših članova, Sindikat srpske policije, kao sindikat sa znatno više od 10% zaposlenih u svom članstvu, traži učešće u radu tih sedam formiranih radnih grupa. Smatramo da to ni na koji način neće ometati rad, niti da ugroziti interese poslodavca i reprezentativnih sindikata. Naprotiv, smatramo da smo kadri da doprinesemo usvajanju što boljih pravilnika.

Ukazali smo i da je propuštena prilika da se formira i radna grupa za izradu akta o proceni rizika. Postupak procene rizika pokreće poslodavac donošenjem Odluke o pokretanju postupka procene rizika, uz podsećanje da je rok za donošenje ovog akta 11.12.2016. godine (godinu dana od donošenja Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu).

Gospodin Miličković je odgovorio da je stav MUP, u skladu sa kolektivnim ugovorom, da samo reprezentativni sindikati daju svoje predstavnike u radna tela, a odbijen je i predlog da predstavnici SSP u radne grupe delegiraju bar posmatrače bez prava glasa. Napomenuo je da SSP, baš kao i svi ostali zainteresovani sindikati i pojedinci, radnim grupama mogu dostaviti svoje predloge akata i da će radne grupe takve predloge razmotriti. Takođe, nakon što ove radne grupe budu izradile nacrte akata, ti nacrti će biti dostavljeni i Sindikatu srpske policije na razmatranje i davanje mišljenja.

Zamenik predsednika Mile Lazarević je izneo da će SSP svakako da pripremi i dostavi svoje predloge pravilnika koje treba izraditi, uz opasku da izopštavanjem iz radnih grupa manje gubi SSP, ali mnogo više zaposleni i MUP u celini, jer bi predstavnici SSP doprineli da kvalitet tih pravilnika bude viši. Dodao je da predstavnici SSP, zbog prethodnih iskustava, nisu ubeđeni da će reprezentativni sindikati prilikom izrade pravilnika na pravi način zastupati zaposlene, da su ti sindikati su u više navrata pokazali svoju nesposobnost da se izbore za povoljna rešenja po zaposlene, a da je MUP dokazao svoju sposobnost da usvaja nerazumljive i u praksi neprimenljive pravilnike, koje onda pojašnjava depešama, pa potom i depešama na depešu. Konstatuje da su već uočena određena loša rešenja koja će samo komplikovati život i posao i zaposlenima i sindikatima u kasnijoj borbi za „isterivanje pravde“.

U pogledu akta o proceni rizika dobili smo odgovor da još niko ne zna ni kada se planira izrada ovog akta, ni da li se uopšte planira, uz napomenu da po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu ne postoji obaveza izrade akta o proceni rizika za policijske poslove. Na pitanje šta ćemo sa više od 10.000 zaposlenih u MUP koji nisu policijski službenici, ostali smo bez ikakavog odgoora.

  1. Nagrađivanje radnika angažovanih na obezbeđenjeu Sabora trubača u Guči

Predložili smo uvećanje koeficijenta plate svim policijskim službenicima koji su bili radno angažovani na posebnom obezbeđenju sabora trubača u Guči, analogno uvećanju koeficijenta plate pripadnicima IJP, bez obzira na pripadnost IJP, čime će zaposleni za isti rad biti na isti način i nagrađeni (kako je Zakonom o radu i propisano).

Dobili smo odgovor da nije moguće lienarno uvećanje zarade svim angažovanim ljudima zbog ograničenja planiranog budžetom MUP-a za ovu godinu, ali da je data preporuka načelnicima policijskih uprava da te ljude nagrade u okviru predviđene kvote za nagrađivanje od 5% ukupnog broja zaposlenih mesečno. Pošto su članovi Radne grupe zahtevali dostavljanje podataka o angažovanim policijskim službenicima koji su bili angažovani na posebnom obezbeđenju sabora trubača u Guči koji nisu nagrađeni uvećanjem koeficijenta plate, ovom prilikom pozivamo takve policijske službenike da se obrate predsednicima sindikalnih grupa, kako bi ovaj propust bio ispravljen.

     5. Žandarmerija

  • Prekovremeni rad

Predsednik SG OŽ Beograd Nikola Petrović izneo je da se u odredima žandarmerije ne poštuju odredbe Zakona o radu i PKU kojima je regulisano radno vreme i prekovremeni rad. Predsednik SSP Lazar Ranitović je izneo opasku da je, prema podacima kojima SSP raspolaže, neverovatno da od 2011. godine do danas nije napisan nijedan jedini nalog za prekovremeni rad pripadnicima odreda, dok je to redovna praksa u Komandi žandrarmerije (bar po rečima Gorana Divjaka) i postavio pitanje da li je moguće da niko nikada u odredima žandarmerije nije ostvario ni sat prekovremeno rada?! Da li je to pravedno?!

Nikola Petrović je izneo da postoje slučajevi da se redovno radno vreme planira u trajanju dužem od 12 sati, skrenuvši pažnju na još jednu pojavu perfidnog izbegavanja mogućnosti ostvarivanja prava na prekovremeni rad na taj način što se smena planira npr. „od 16h – do potrebe“!, kojom prilikom je nevericu članova Radne grupe prekinuo pokazivanjem fotokopije primerka jednog takvog rasporeda rada. Kojim propisom je predviđeno takvo radno vreme?!

Gospodin Divjak je potvrdio da je ovaj problem uočen i da je evidentan, ali da će on u narednom periodu biti rešen. Dodao je da je problem nastao zbog toga što starešine u odredima žandarmerije nisu razlikovale institute prekovremenog rada i preraspodele radnog vremena, odnosno viška sati. Na to se nadovezao predsednik SSP Lazar Ranitović postavio pitanje da li starešine ne razlikuju tako jednostavne stvari zaslužuju da budu na mestima na kojima su sada. Gospodin Divjak je odgovorio da ne bi ulazio u to pitanje, ali da sigurno zaslužuju čim ih je neko tu postavio i ponovio da je on lično odredima žandarmerije uputio obrasce za prekovremeni rad, te da očekuje da u narednom periodu ovih problema više ne bude.

Nikola Petrović je tom prilikom izneo da je tačno da su starešine u odredima te obrasce dobili, ali da oni i dalje zahtevaju da im se prosledi depeša, instrukcija ili uputstvo gde bi im se precizno ukazalo u kojim slučajevima pripadnici odreda žandarmerije ostvaruju pravo na prekovremeni rad.

Pomoćnik direktora policije Bogoljub Živković je kao jedno od rešenja gospodinu Divjaku predložio slanje instruktine kontrole.

  • Ishrana u Odredu u Beogradu

Postavili smo i pitanje kada će restoran MUP na Bežanijskoj Kosi postati funkcionalan, s obzirom na to da se Odred Žandarmerije u Beogradu snabdeva hranom iz ovog restorana. To ima za posledicu da policijski službenici umesto kuvanog obroka dobijaju lanč pakete (konzerve) iako nisu na terenu, uz opasku da su kuvani obroci svakao bolji po zdravlje i spremnost policijskih službenika, a, s druge strane, lanč paketi iziskuju više finansijskih sredstava od kuvanih obroka. S tim u vezi predložili smo da se dok se restoran na Bežanijskoj Kosi ne osposobi, njegovu funkciju preuzme neki od drugih restorana MUP.

Na ovo pitanje odgovorio je načelnik Sektora za finansije gospodin Drago Bjelica saopštivši da jer restoran na Bežanijskog Kosi van funkcije iz opravdanih razloga (požar), da su radovi u toku, tačnije pri kraju i da će po okončanju tih radova biti otvoren.

  • Prekrivanje tetovaža

Ukazali smo i na još uvek aktuelno naređenje bivšeg komadanta Žandarmerije generala Milenka Božovića da pripadnici Žandarmerije prilikom angažovanja prekrivaju tetovaže. Postavili smo pitanje pravnog osnova za ovakvu zabranu, za šta nismo dobili odgovarajući odgovor, osim da je to naređenje još uvek na snazi i da je zabrana na osnovu tog naređenja, a da je smisao zabrane da pripadnici Žandarmerije prilikom postupanja zbog karakteristične tetovaže koja je izložena ne bi odali svoj identitet i na taj način potencijalno ugrozili svoju bezbednost.

Nismo bili zadovoljni dobijenim odgovorom, posebno u pitanju pravnog osnova, već smo predložili da, ukoliko je procena MUP-a da tetovaže treba prekrivati da se to uredi posebnim pravilnikom.

  • Zaštitna oprema – antifoni

Nikola Petrović je ukazao na još jedan značajan nedostatak i problem u Žandarmeriji – nedostatak obavezne zaštitne opreme – antifona prilikom izvođenja gađanja, uz napomenu da je obaveza nošenja antifona propisana naređenjem, kao i elaboratom gađanja. S obzirom na to da spadaju u zaštitnu opremu i da njihov nedostatak može ostaviti trajne posledice po zdravlje (sluh) policijskih službenika, koje opet na kraju košta, smatramo da je neophodno što pre odobriti nabavku antifona i iste dostaviti odredima žandarmerije.

Dobili smo odgovor da su članovi Radne grupe svesni ovog problema, ali da zbog nedostatka finansijskih sredstava, antifoni do kraja tekuće godine sigurno neće biti nabavljeni.

Predložili smo da, do nabavke dovoljnog broja antifona, postojeći koji su na ličnom zaduženju budu razduženi i da se podele policijskim službenicima prilikom gađanja. Sa predlogom se složio gospodin Bjelica saopštivši da će biti izdat nalog da se vidi koliko ukupno ima antifona, gde se nalaze, da se razduže sa ličnog zaduženja, a da se nakon toga podele odredima u skladu sa potrebama (gađanjima).

  • Zadržavanje pošte

Predsednik SSP Lazar Ranitović je ukazao na neprihvatljivu praksu u Žandarmeriji da se pošta upućena iz neke pisarnice izvan Žandarmerije (npr. iz SIV2) prema nekoj OJ ili prema nekom starešini u Žandarmeriji, zadržava u Komandi Žandarmerije i postavio pitanje po kom osnovu se to radi, odnosno po čijem naređenju?

Gospodin Divjak je rekao da od strane sindikata stiže prevelika količina pošte koja ometa redovan rad pisarnice i preporučio da sindikalni aktivisti međusobno opšte koristeći resurse Pošte Srbije, a ne resurse službene pošte MUP-a, navodeći da ako je neko pismeno upućeno nekom starešini u Žandarmeriji zadržano u Komandi Žandarmerije, onda za to sigurno postoji neki razlog, npr. ukoliko pismeno sadrži neke podatke koji zahtevaju proveru zakonitosti rada zaposlenih.

SSP je stava da niko ne može zadržavati poštu upućenu određenom adresatu, jer se na taj način obesmišljava pismeno i onemogućava komunikacija između predstavnika sindikata i predstavnika poslodavca. Slažemo se da ukoliko u dopisu ima elemenata da Komanda Žandarmerije, SUK ili tužilaštvo ispitaju određene navode da takav dopis mogu zadržati u cilju vršenja provera, ali da svakako adresatu moraju dostaviti bar fotokopiju dopisa. Takođe je neprihvatljivo da poštu kojom međusobno komuniciraju sindikalni predstavnici bilo ko otvara bez odgovarajće naredbe suda, jer se u suprotnom čini kriivično delo Povreda tajnosti pisma i drugih pošiljki iz člana 142. Krivičnog zakonika, uz napomenu da se u slučaju da ovo krivično delo učini službeno lice u vršenju službe, gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

  1. Nedostatak odgovarajućeg službenog vozila za rad s migrantima u PS Šid

Predsednik SSP Lazar Ranitović je članove Radne grupe upoznao da u PS Šid zbog kvara jedne marice, policijski službenici po trojicu migranata dovode do službenih prostorija putničkim vozilom, kojom prilikom dvojica policijskih službenika sede na vozačkom i suvozačkom mestu, a migranti na zadnjoj klupi, što je evidentno nebezbedno, posebno u svetlu najnovijeg događaja kada je migrant nožem povredio jednog meštanina.

Pomoćnik direktora policije Bogoljub Živković je odgovorio da ne postoji drugo vozilo (marica) koje bi moglo biti privremeno ustupljeno PS Šid.

  1. Nedostatak struje i vode u objektima karaule Gradskovo

Napomenuli smo da je policijski službenici u karauli Gradskovo nisu imali ni vodu, ali je na inicijativu SSP, u saradnji sa JKP „Vodovod“ Zaječar, realizoano vodosnadbevanje, doduše slabog pritiska. Ukazan je i na problem nedostatka struje u objektu, iako je struja sprovedena nadomak objekta, ali se ne može koristiti dok MUP ne potpiše ugovor sa EPS. U tom cilju apelovali smo da MUP hitno potpiše ovaj ugovor i policijskim službenicima omogući koliko-toliko humane uslove.

Rukovodstvo sindikata nije zadovoljno ishodom današnjeg sastanka niti postignutim rezultatima, odnosno odsustvom rezultata i bilo kakvim smislenim odgovorom članova Radne grupe, koji su velikom većinom na sastanak došli apsolutno nepripremljeni. U takvim uslovima, termin za sastanak u trajanju od samo pola sata, za sindikat koji broji hiljade članova, u sistemu sa mnoštvom problema i kršenja prava zaposlenih, kakav MUP jeste, svakako da nije doboljan za iole ozbiljniju razmenu argumenata. Apelujemo na Radnu grupu i gospodina Miličkovića da ubuduće održe kvalitetnije pripremne sastanke, kako su to inače i radili u jednom periodu, te da na sastanku budu spremni da pruže konkretne odgovore na unapred dostavljena pitanja.

Delegacije SSP na ove sastanke ne odlaze sa bombastičnim i uhu policajca prijatnim temama, kao što su povišica plate i udeljivanje jednokratne novčane pomoći, ili pak zidanje jeftinih stanova. Svesni smo da su to najveće muke svakog zaposlenog, ali smo još svesniji da Radna grupa nije mesto gde se ti problemi mogu da rešavaju. Populističke teme smo ostavili nekim drugim sindikatima a mi spremamo konkretna pitanja i imamo pravo da zahtevamo još konkretnije odgovore na njih.

 Šef službe za informisanje SSP
Mile Lazarević

SSP na granici u reonu Dimitrovgrada i Pirota

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na SSP na granici u reonu Dimitrovgrada i Pirota

Regionalni centar prema Bugarskoj, 08.09.2016. godine, – Delegacija Sindikata srpske policije u sastavu Srđan Jovć, član Glavnog odbora SSP i Jelena Tasić, predsednica SG Bela Palanka, zajedno sa komandirom voda Interventne jedinice Policijske uprave Pirot Vladimirom Đorđevićem, obišla je naše kolege angažovane na obezbeđenju državne granice prema Republici Bugarskoj u reonu Regionalnog centra Dimitrovgrad.

Delegacija je posetila i uz skromne poklone obradovala naše kolege angažovane, zajedno sa pripadnicima Vojske Srbije, radi sprečavanja ilegalnog ulaska imigranata, u selu Gradinje, kasarnama u Dimitrovgradu i Pirotu, kao i na karauli Brebevnica. U razgovoru sa kolegama čuli smo već poznate probleme – loši uslovi u spavaonama, katastrofalno loši uslovi za održavanje osnovne higijene i problem ishrane jer se dnevna sledovanja uglavnom sastoje od suvih obroka. Na karauli Brebevnica ni nema tekuće vode, snabdevanje vodom je cisternama i buradima te je održavanje higijene skoro pa nemoguće.

Kolegama su tom prilikom, radi olakšavanja boravka na terenu, uručeni skromni pokloni, potrepštine za koji su oni unapred izrazili potrebe: voda, sok, kafa, kolači, sredstva za ličnu higijenu, sredstva za čišćenje… Te stvari će im svakako koristiti, ali se videlo da im sam dolazak naše delagcije i osećaj da neko od njima brine, znači mnogo više.

Policijski službenici angažovani na državnoj granici su pohvalili korektnu saradnju sa pripadnicima Vojske ali su izrazili i primedbe o tome da su vojnici bolje opremljeni od policajaca, kako osnovnom tehnikom tako i opremom za izvršavanje posebnih zadataka na terenu koje svakodnevno dobijaju od strane komande Vojske Srbije.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Radna akcija na Neštinu

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Akcije, Mediji, Prenosimo. Nema komentara na Radna akcija na Neštinu

Neštin, 04.09.2016. godine, – Kada neko vidi policijske službenike kako prenose nekakve ormare, stolove i druge stvari, najpre pomisli na neku nesreću ili prirodnu katastrofu. Kada vidi i žene policajce da, u uniformi, na tom istom mestu, peru prozore i zidove na nekom kontejneru onda je već zbunjen.

Ali ne radi se tu ni o kakvoj prirodnoj nepogodi radi se o tome da su se koleginice i kolege na Graničnom prelazu Neštin samoorganizvoali i krenuli u radnu akciju čišćenja i sređivanja objekata radi dostizanja minimuma osnovnih uslova rada na svojim radnim mestima.

Za to što njihov radni prostor izgleda baš kao poprište neke ratne bitke ili prirodne katastrofe odgovornost snosi poslodavac. Takvo stanje zapuštenosti direktna je posledica dugogodišnjeg odsustva bilo kakvih ulaganja u te „manje“ granične prelaze. Istine radi, dolaskom generala Milenka Božovića na mesto načelnika Uprave granične policije stvari polako počinju da se menjaju. Nama u sindikatu su poznati njegovi napori i koliko energije troši u nastojanju da obezbedi osnovne uslove svojim potčinjenima. Ali medalja uvek ima dve strane. Za drugu, tamnu stranu zaslužni su ljudi u Sektoru za materijalno-finansijsko poslovanje i planiranje budžeta. Ti svemoćni blagajnici MUP gospodina Božovića ne udostoje čak ni odgovora. Hej, jednog generala ne poštuju! Pa kako će onda obične policjace!

Naime, iako je još pre par meseci u MUP stigla donacija od nekoliko kontejnera za prelaze Neštin, Sot, Šid, Kotroman… oni i dalje stoje nefunkcionalni. A odgovor je krajnje prozaičan i očekivan: nema novca za opremanje. Dakle, ministarstvo dobije donaciju i ne zna ili ne može da je iskoristi! Gospoda iz Sektora za materijalno-finansijske poslove sve što znaju jesu reči – nema novca! A mi u SSP smatramo da novca za te stvari mora da ima, i da ga ima, ali se koristi na razne bespotrebne stvari, na silne projekte i putovanja u inostranstvo. Pojedini načelnici u pojedinim službama više liče na turističke radnike nego li na zaposlene u policiji! Koliko samo penala plaćamo sudovima i advokatima po tužbama za uskraćivanje prava zaposlenih!? A kažu da novca nema čak ni da ukolne stare zarđale kontejnere! Pa neka zovu bilo koju firmu za otkup sekundarnih sirovina, pa će još i zaraditi, jer ti objekti zaista nisu ni zašta drugo sem za staro gvožđe.

Porazna je činjenica da su kontejneri samo u Neštinu koliko toliko osposobljeni za boravak i rad, jer je jedino na tom graničnom prelazu dovedena električna struja. Tako da je akcija zaposlenih, koji su sami prenosili i prepakivali stvari, prali i sređivali radni prostor, imala nekog smisla, dok na drugim prelazima kolege takođe mogu da peru i čiste ali u mraku. No ono što je i tu rak-rana i baca prašinu na sve dobro jeste činjenica da na tom graničnom prelazu Neštin nema osnovnih higijenskih uslova. Tu je tekuća voda (pa makar i samo tehnička), u 21. veku još uvek misaona imenica  a zaposleni sanjaju lavabo i toalet! A vodovod je na samo 2 kilometra daleko, ali su ta dva kilometra nepremostiva prepreka za MUP.

Kada i da li MUP uopšte planira privođenje nameni i ostale kontejnere niko ne zna. Da li ćemo uopšte ispuniti uslove precizirane ugovorom o donaciji ili ćemo doći u opasnost da donator jednostavno dođe i pokupi svoje kontejnere?! Sindikat srpske policije je uvek bio oštar kritičar loših poteza poslodavca, ali i konstruktivan partner spreman da pomogne i finansijski kada je to neophodno. No mi sigurno nećemo preuzeti zadatke i obaveze Ministarstva kada je u pitanju obezbeđivanje zakonom predviđenog minimuma uslova rada. O zaštiti zdravlja zaposlenih da i ne govorimo!

Ne možemo da propustimo priliku i da se ne osvrnemo na  ponovo aktuleizovan problem sa službenom obućom. Svi smo svedoci katastrofalno lošeg kavliteta te obuće, svi su kao nešto preduzeli, pisane neke  krivične prijave protiv nekih nebitnih likova… Al policajcima su i dalje mokre noge. Kolege su na GP Neštin i dalje bez vode, a na nekim drugim prelazima su i dalje u raspadnutim kontejnerima. A sve pod izgovorom kako „nema para“! A da li ljudsko zdravlje sme da ima cenu? Koja je to adekvatna nagrada za kolege žandare koji su svojevremeno dobili mišju groznicu zbog loših uslova rada? Nema je, gospodo iz svemoćnog sektora! Nema tog novca koji će deci zameniti zdrave majke i očeve!

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević