Skip to main content

Аутор: Зоран Стојчић

Погледајте у чему се возе панчевачки полицајци

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Погледајте у чему се возе панчевачки полицајци

Катастрофално финансијско стање у МУП-у као последица одређених пропуста надлежних при планирању и расподели новчаних средстава из буџета, довело је до тога да данас не постоји ниједна организациона јединица која нема проблема са возним парком. У више наврата смо писали о овом проблему,  упознали јавност и надлежне институције, међутим осим изјаве руководицала из МУП-а типа „добићемо возила, стрпите се“, до дана данашњег ништа се није променило на боље. А вероватно и неће. Возни паркови по организационим јединицама МУП-а широм Србије више изгледају као ауто-отпади, где обичном грађанину мука припадне када их погледа, не дај Боже да уђе унутра и види оне силне упаљене лампице које трепћу, тада би се уплашио. Полицијски службеници су временом навикли на све то, и поред тих мука и ризика по живот они поступају као прави професионалци и користе та возила како би на време извршили службени задатак. Наравно, сви знамо да се ова возила приликом посета и провера не приказују министру, директору и осталим руководиоцима, како се начелници ОЈ не би „обрукали“ због тога.

План је да се у овој години, по хитном поступку, расподели око 1200 службених возила. Наравно, ово је краткорочно решење, јер чињеница је да ће као по обичају велику већину тих возила „разграбити“ руководиоци организационих јединица, а на терену ће се користити и даље стара возила, која се не ремонтују и не одржавају.

Свесни озбиљне ситуације где МУП, због злоупотреба и неспособности, није у стању да одржава ни сопствени возни парк, запослени широм Србије од своје ионако мале плате, одвајају средства за поправку и одржавање возила. Шта ће, морају људи, јер за разлику од „оних горе“, они раде на терену, свесни су и знају колико свака секунда у поступању може утицати на спашавање нечијег живота. То знају и активисти СГ ССП Панчево који су новац од добијених донација уложили у поправку једног службеног возила које користи ПИ Север. Урађена је комплетна лимарија и фарбање, убачен нови ентеријер и залепљене су нове налепнице за ознакама полиције.  Похвала за њих, а још једна велика срамота за нашег послодавца.

Овако је службено возило изгледало пре и за време поправке:

Овако службено возило изгледа сада:

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Акција добровољног давања крви у ПС Прешево

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Акција добровољног давања крви у ПС Прешево

Прешево, 01.03.2017. године, – У просторијама Полицијске станице Прешево, Синдикат српске полиције – Регионални центар Врање организовао је традиционалну акцију добровољног давања крви у сарадњи са Заводом за трансфузију крви Ниш, пријатељима ХУ „Коце Заувек“ из Врања и ХУ „У Срцу“ Телеком Србије из Београда. Наведеној акцији поред чланова Синдиката српске полиције – РЦ Врање, полицијских службеника ПУ Врање, ПУ Гњилане, Управе граничне полиције, радника Дома Здравља у Прешеву, подржали су и грађани Врања и Прешева. Том приликом прикупљено је 50 јединица драгоцене течности.

Овај догађај пропраћен је и од стране медија и то: Регионалне телевизије „ДН017“ из Врања као и локалних медија „РТВ Прешево“ и „РТВ АЛДИ“. Такође, акцију је, поред начелника ПУ Врање господина Живковић Игора, обишла и привредна делегација из Бујановца – генерални директор „БИ ВОДЕ“ са сарадницима. За припрему и извођење наведене акције од стране ССП РЦ Врање ангажовано је комби возило превозника „ЕУРО ЛИНЕ“ из Власотинца и три путничка возила која су извршила превоз добровољних даваоца крви из Врања до Прешева и обрнуто. Помоћ током реализације пружили су и привредни субјекти из Прешева и то ПТП „ФЛУИДИ“ и СТР“БЕЛИ ДРИМ“.

За организацију и спровођење акције највеће заслуге и све честитке припадају нашем активисти у СГ Пешево – Дејану Тасић, који је дугогодишљи активни добровољни давалац крви!

Фотографије као и репортаже медија добровољног давања крви можете видети испод теста.

                                                                                Служба за информисање ССП

 

Укидање накнаде за путне трошкове?

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Укидање накнаде за путне трошкове?

Очигледна је намера Министарства унутрашњих послова да по било коју цену спроведе мере штедње преко леђа запослених.  Ми, обични извршиоци све то разумемо, јер смо временом навикли и ништа нас више не може изненадити. Како би се појединци из МУП-а  додворили својим руководиоцима, а  вероватно на основу њиховог генијалног плана већ сутрадан напредовали, сетили су се још једног начина да се уштеди новац. Ови „стручњаци“ су буџетом за 2017. годину предвидели драстично смањење износа ставке раздео 422 – трошкови путовања.

Ако мало боље размислимо и склопимо коцкице,  у овој години можемо очекивати усвајање и примену чувене Уредбе о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада. Овом Уредбом практично се укида право на рефундирање реалних трошкова путовања запослених од стране послодавца, што ће сигурно изазвати велико незадовољство, гнев и бес свих оних који свакодневно путују више стотина километара да би дошли на посао. Кривица није њихова, људи су принуђени да путују услед нестручне и катастрофалне организације и планирања рада, што је сасвим нека друга тема. Када спомињемо кривце, не можемо заборавити и подршку једног репрезентативног синдиката као учесника (не)радне групе формиране управо из тог разлога. Њихова подршка у доношењу штетних аката нас и не чуди, кад су помогли послодавцу у спровођење анализи ризика, ово ће за њих бити „мачји кашаљ“. А други репрезентативни синдикат у овој (не)радној групи није ни учествовао, ваљда су имали битнијих ствари, можда организацију новогодишњих пакетића.

Настави са читањем

Има ли нас довољно на улицама?

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Има ли нас довољно на улицама?

Усвајање и измене тек усвојених закона, усклађивање подзаконских аката, прилагођавање захтевима различитих невладиних организација најчешће у вези са људским, мањинским правима, заштитом породице, заштитом података о личности, те мигрантска криза и ангажовања на терену и сличне обавезе представљају додатно оптерећење  на раду запослених у МУП-у.  То проузрокује повећани обим посла на улици, гужву на шалтерима, дуготрајно чекање на граничним и административним прелазима, обавезу  вођења многобројних дуплих евиденција и обавештавања, а извршилаца је све мање и мање.

Не разматрајући оправданост смањења, ионако, већ малог броја људства у организационим јединицама, проблеме руководиоца да у таквим условима несметано организују рад, покрију све линије рада, а при томе поштујући законске прописе,  они који такве послове никада нису ни радили доносе дискутабилне и свима нама неразумне одлуке. Добро је њима познато да извршиоци, али и руководиоци ОЈ не могу главу подигнути од толиког посла, покривајући празнине и обављајући неодложне послове других колега који због таквих одлука нису ни присутни у тим јединицама. A поред свега тога, наставља се пракса недовољне координације Дирекције и свих Сектора МУП-а са ОЈ у седишту и ван МУП-а, опстаје страх да се надређеном једном за свагда каже  „ми немамо довољно људства и возила, не можемо тај задатак извршити“.  Како би се додворили надређеном, већина руководиоца ОЈ прихвата све што им се предложи, поједини би чак скочили у бунар ако им се тако нареди, не марећи за последице. А то све кад-тад дође на наплату.  Због таквог односа према послу и колегама, као крајњу последицу имамо угрожавање система безбедности и ускраћивање права запослених. Већ је устаљена пракса да због тога бивају покренути судски спорови које, по неписаном правилу, МУП увек губи. И нажалост, то све директно иде на штету буџета и грађана који у виду пореза одвајају средства како би се осећали безбеднима и заштићенима.

Руководиоце то не интересује  јер новац не клизи из њиховог џепа. Битно је да себе „покрију“, дају неку нову идеју и добију боље радно место. Једна од таквих „генијалних“ идеја је план да се формира „Б“ формација ИЈП. Не можемо а да не поставимо два логична питања: „Шта ће нам?“ и „Шта нам се то спрема?“. Познато нам је да већ постоји „А“ формација ИЈП, која ради све и свашта ( утакмице, рад на терену, рад са мигрантима, разна обезбеђења итд.) и да њихова ангажовања на терену представљају ноћну мору сваког руководиоца ОЈ. Недовољан број људства, годишњи одмори, боловања и још када пристигне депеша „да је потребно за сутрашњи дан хитно организовати, на пример, 15 припадника ИЈП за рад на терену од  15 дана, обезбедити возила и логистичку подршку“  је кап која прелије чашу. Поступити се по наређењу мора, а одрећи се великог броја запослених на 15 дана је превише! И тако сваког другог-трећег месеца. И ево сада још једне главобоље –  „Б“ тим ИЈП.

Да ли формирањем „Б“ тима ИЈП можемо очекивати још више ангажовања на теренима широм Србије? Да ли ће ИЈП преузети базе у КЗБ? Хоће ли једну утакмицу уместо 30 сада обезбеђивати 60 припадника?  Да ли ви господо из фотеља знате шта је то онај прави полицијски посао којег упорно и тврдоглаво маргинализујете? Оваквим начином рада повлачите људе са улица, сектори остају недовољно покривени, информација са терена ће бити све мање јер нисмо на радном месту. Све ће то утицати на пораст криминалитета, али и на вашу статистику где сваке године имамо мање извршених КД и где је скоро свака станица најбоља у Србији, по томе, а криминалаца је све више.

Синдикат српске полиције ће у наредном периоду уложити додатне напоре и константно вршити притисак на послодавца да размотри ове проблеме са којима се сусрећу у ОЈ, заслугом појединаца који не маре за то. Осим за заштиту права запослених у МУП-у, јавно указујући на пропусте борићемо се да се смањи стопа криминалитета на улицама, а да полицајаца буде више тамо где су потребнији – раме уз раме са грађанима. А не по шумама, кућицама, болницама… Те ствари могу, а и требало би да раде друге надлежне институције.

И на крају преносимо поруку једног члана ССП:  „Колеге, немојте се нервирати, све ово што се дешава у МУП-у је нормално“.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

 

 

Поверенику за равноправност – Притужба због посебне накнаде

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Поверенику за равноправност – Притужба због посебне накнаде

Изменама и допунама Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државаних службеника и намештеника, углавном у делу који се односи на службена путовања, захваћени су и запослени у Министарству унутрашњих послова. Смањивање службене дневнице на мизерних и срамотних 150 динара највише је погодило управо полицијске службенике који обављају најтеже и најризичније послове (Копнена зона безбедности, обезбеђења високоризичних јавних скупова, рад са мигрантима, пратње и слично). Министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић је, увидевши  ову неправду, урадио оно што смо у неколико наврата од њега тражили. Иако није имао овлашћења, законске услове, а вероватно и политичку снагу да повећа износ службене дневнице на пређашњи период и разграничи класична службена путовања од упућивања на извршавање службеног задатка,  урадио оно што је једино било и могуће – у складу са чланом 13. Став 3. Правилника о платама запослених у Министарству унутрашњих послова дана 09.11.2015. године  донео је Одлуку о утврђивању специфичних подручја на којима запослени у Министарству унутрашњих послова раде под отежаним теренским условима и дефинисао износ накнаде од 1.500, односно 1.800 динара почев од 20.07.2016. године.  На тај начин је бар делимично успео да помогне и ублажи штету коју трпе запослени на терену  услед смањивања службених дневница.

Међутим, као што је свима познато у Министарству унутрашњих послова постоји мноштво правника, економиста и осталих стручњака који су нашли за сходно да ефекте ове Одлуке минимизирају. Урадили су то у неколико наврата, слањем на терен контрадикторних и неразумних депеша, својевољно тумачећи и додајући још „неопходних“ услова који морају бити испуњени да би се стекло право исплату посебне накнаде. На тај начин су ставили у други план основни и главни циљ Одлуке министра – да се исплати накнада полицијским службеницима који раде са мигрантима у специфичним подручјима, и они који своје послове обављају у најризичнијем делу –  Копненој зони безбедности.

Као што је познато Синдикат српске полиције је у више наврате тешком и мукотрпном борбом  представнике послодавца из неколико Управа успео да „натера“  да поштује Одлуку министра. И то ипак само делимично. Тада смо дошли до закључка да су се појединци осилили и, из чисте обести и љубоморе, дали себи за право да обезвреде намеру министра, јер су једноставно одбили да појединим категоријама полицијских службеника потпишу налоге за исплату посебну накнаду и то полицијским службеницима који своје послове обављају :

–   у Копненој зони безбедности (КЗБ);
–  на подручју општине Прешево (рад са мигрантима);
–  границе са Републиком Македонијом општина Прешево (рад са мигрантима);

Њихово оправдање, али и званично тумачење  је било то да сви они који обављају своје редовне послове на овим специфичним и ризичним подручјима не испуњавају услове за исплату посебне накнаде, иако прве две Одлуке министра које су важиле до 20.07.2016. године не разликују термин редован посао од упућивања из других организационих јединица.  На то смо указали и Министру унутрашњих послова, али дошли смо до закључка да су га они који га тапшу по рамену разуверили, вероватно правдајући се уштедама, чувајући при том добра радна места са дупло већом платом од просечне плате полицијског службеника.

На крају, остале су нам две солуције, прву смо већ искористили и Поверенику за заштиту равноправности послали Притужбу. Позивајући се на одредбе из Закона о забрани дискриминације, очекујемо од Повереника да у складу са својим овлашћењима МУП-у да препоруку за исплату посебне накнаде горе поменутим категоријама полицијских службеника, почевши од 14.10.2015. године,  уколико до исплате не дође, Повереник одговорнима треба да поднесе прекршајне пријаве и упозна јавност са овим случајем дискриминације.

Сачекаћемо одговор Повереника и у зависности од тога иницираћемо покретање судских спорова ради ретроактивне исплате посебне накнаде полицијским службеницима почев од 14.10.2015. године и наравно тражићемо дисциплинску, али и кривичну одговорност оних који нису поступали у складу са Одлукама министра. Текст притужбе Поверенику можете прочитати испод:

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

 

Апел грађанима и јавности – помозите нам!!!

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Апели. Нема коментара на Апел грађанима и јавности – помозите нам!!!

Како време одмиче, све је теже запосленима у Министарству унутрашњих послова. Мере штедње су по обичају највише погодиле оне који највише раде и тај терет уштеда још увек носе на својим леђима. Ту наравно не мислимо на већину високо позиционираних руководећих кадрова, са вечитим радним местима у климатизованим канцеларијама и кожним фотељама, који су очигледно изгубили додир са стварношћу и стањем на терену. Овде мислимо на обичне извршиоце – полицијске службенике и остале запослене из ове категорије.

Вероватно ће читаоци овог текста, после првог пасуса, одмах помислити: „Ево, полицајцима није довољно ни повећање плате од 5% које ће се почети примењивати од јануара 2017. године, нису још ни то добили, а траже још“. Не, ми само тражимо помоћ, како бисмо предухитрили и спречили оно најгоре. Како би спасили животе полицајаца, а самим тим могли да заштитимо и грађане. Како бисмо на послу возили исправна службена возила и вратили се неповређени својим домовима. Је ли то много?

Не прође ни пар дана а да се на друштвеним мрежама, али и у појединим штампаним медијима, не појави фотографија полицијског службеног возила, у неисправном или полу-исправном стању, наравно са полицијским службеником поред или унутар њега, који на све начине покушава да уради немогуће ствари, како би оспособио возило и на време извршио службени задатак, можда и спасио нечији живот. Такве ствари често изазивају подсмех и предмет су анкета и гласања у којима се грађани надмећу у томе ко ће занимљивији и смешнији коментар оставити, или чак монтирати фотографију на основу догађаја и тиме додатно етикетирати и исмејати тог човека.

Наравно да не замерамо грађанима Републике Србије што смо због оваквих и сличних ствари предмет подсмеха, што смо стављени на стуб срама. Јасно је да нема њихове кривице и да нису довољно упућени у то где и како се планира буџет, у ком правцу је усмерен новац који они, у виду пореза, одвајају од својих уста и уста своје деце како би добили одговарајућу заштиту државног апарата и осећали се безбедно. Стога скрећемо пажњу јавности на чињеницу да је буџет МУП већ годинама изразито рестриктиван и да су позиције за одржавање и поправку возила, у већини полицијских управа, смешно мале. Буџетска средства планирана за те намене утроше се већ почетком године и тренутно новца нема ни да се замени брисач или сијалица на аутомобилу.

Превелики број службених возила је још увек са летњим, али и „ћелавим“ гумама, а увелико ево снега на путевима. Користимо возила стара и преко тридесет година, са слабијим кочницама, све то радимо на нашу личну одговорност и сопствени ризик само да би задатак на који смо упућени извршили у што краћем времену. Често због тога бивамо и кажњавани умањењем ионако већ умањене плате јер се дешавају случајеви да се службено возило угаси у вожњи, откажу му кочнице, поквари мењач и слично, при томе дође до мањих удеса а руководиоци увек на то кажу: „Е полицајац је сам крив, није требао да крене са полу-исправним возилом на задатак“ . А добро знају да исправних возила и нема.

Чија је одговорност за такво стање? Да ли министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић и в.д. директора полиције Владимир Ребић знају за све ово? Да ли постоји бар један руководилац из Управа у седишту МУП-а или ван, који је смогао храбрости да њима на лицу места покаже оваква возила? Верујемо да не постоји и сигурни смо да им се уживо шминка стварно и реално стање возних паркова, приказују им само исправна и најбоља возила која, узгред, ти руководиоци лично и возе и не дају их полицајцима на терену.

Ко зна, можда би се нешто барем мало променило уколико би министра провозали службеним возилом са једним исправним светлом, и то дугим, са напуклом шоферком, уз поцепани ауспух, на распалим седиштима, без климе и грејања, али са ћелавим гумама?

Чињеница је да се полицијски службеници не осећају безбедно у службеним возилима којима одлазе на службене задатке. Свако од њих ће то и потврдити – већи је ризик задужити и сести у полу-исправно службено возило него извршити и најтежи задатак. За извршавање задатака смо школовани и обучени али силом прилика морамо бити и ауто-механичари, без школе и искуства. Искрено, никоме од нас није јасно како већина службених возила МУП-а приликом регистрације уопште пролази на техничким прегледима и до када ће такво очајно стање трајати…

Због свега овога апелујемо на јавност, на грађане, да искористе сва могућа законом дозвољена средства и на све начине утичу на МУП да изнађе модус како би макар освежио возни парк и поправио неисправна и полу-исправна возила, а да исправна редовно одржава. Фотографишите таква возила на улици и објављујте фотографије слободно, подржавамо вас у томе…  Само вас молимо, да не исмевате полицајце које затекнете у улози механичара, не збијајте шале на наш рачун, најмање смо криви за то.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Посао је државни, ал одговорност и штета су лични!

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Посао је државни, ал одговорност и штета су лични!

Полицијском службенику је сваким даном све теже да обавља своје основне полицијске послове. У данашњим условима рада он мора да улаже изузетне напоре како би постигао и редовне а камоли извандредне резултате рада, а наравно, за то да буде скромно награђен. Скривање криминалаца испод маски људских и мањинских права, значајан утицај политике, израженији него раније, лоше законске одредбе које ограничавају полицијског службеника у обављају службених радњи и примени овлашћења, само су неки од фактора који дестимулишу полицијског службеника. Кад на то додамо још и срамотне пресуде (не)зависног судства, које у сарадњи са препаметним и набеђеним тужиоцима, већином пресуђују у корист оне друге стране, довели су до тога да је полицијски службеник постао задња лествица у систему безбедности.

Наведено депримира полицијске службенике, уверава их да је борба за правду илузија и губљење времена, постају разочарани, губе вољу за рад, страхују за своју егзистенцију и безбедност, трпе велики притисак, постају несигурни у поступањима и све то се манифестује на терену.

И поред свега тога, велика већина полицијских службеника се труди да свој посао обавља максимално професионално, сакривајући емоције и приватне проблеме, знајући унапред да ће се наћи у небраном грожђу. Јер како год да се окрене, како год поступили, неписано је правило да се увек после добре интервенције нешто лоше деси. Да ли су то претње, уцене, узнемиравања телефоном, оштећење имовине, сачекуше, приватне тужбе, свеједно је, притисак и страх од неочекиваног увек постоји. Врло често тај полицајац доживи и мобинг и злостављање на раду од стране претпостављених, а опет баш због доброг рада и поступања – као својеврсна казна јер је дирнуо у посао некоме довољно моћном и утицајном.

Настави са читањем

Синдикат данас (3): зашто су синдикати у МУП-у немоћни и слаби?

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Синдикат данас (3): зашто су синдикати у МУП-у немоћни и слаби?

У данашње време новац има веома велику, пресудну вредност и од њега зависи стање у друштву. Он нам даје услове за моћ и  независност, али нам даје и социјални престиж. Наравно, новац је и главно оружје синдикатима у борби за права радника, где се јачина синдиката осим у броју чланова, огледа у њиховој финансијској структури. Међутим, поставља се питање да ли синдикати рационално располажу новцем који поседују, прикупљеним највећим делом од чланарине и малим процентом од донација?

Хтели то да признамо или не, синдикализам у МУП-у је огледало синдикализма у Србији. Слабости синдиката се огледају у нетранспарентном пословању, недовољном укључивању чланова у доношењу одлука и њиховом избору у органе синдиката. Синдикате красе доживотни, нестручни или компромитовани руководиоци којима је дата велика моћ одлучивања. Наравно добар број њих има старе, добро познате склоности,  њихов је превасходан циљ добијање материјалне и финансијске користи од синдиката.  Све ово за последицу има разочарење радника у синдикате,  промену њихове свести и погледа на синдикализам.

У МУП-у постоји 29 званично регистрованих синдиката. Да је много, много је, сви то знамо, али што више  мањих синдиката имамо, већи су слабији. А то и јесте циљ сваког послодавца. Разлог формирања великог броја патуљастих синдиката, углавном, није вера у боље сутра или могућност да са десетак или пар стотина чланова-познаника могу нешто добро да учине за све нас. Ако погледамо њихова руководства слика ће бити много јаснија. Углавном су то сада бивши руководиоци већих синдиката, навикнути на одређене привилегије и личне користи.

Међутим, чија је кривица за постојање оволиког броја синдиката, где је нужна последица (па и циљ?) слабљење већих синдиката и губитак поверења чланова у све друге? Одговор није једноставан али, нажалост, кривица је обострана. Кривица великих синдиката састоји се у томе што су горе поменутим слабостима дозволили своје урушавање, а одговорност запослених лежи у томе што дају поверење таквим синдикатима, које оснивају и воде више пута компромитовани лидери. Ево једног примера:  Бивши члан руководства једног репрезентативног синдиката који је због малверзација са новцем добио кривичну пријаву од дојучерашњих сабораца, и истеран из истог, оснива други мањи синдикат и  привлачи неколико стотина чланова-познаника. Док је тако јачао, дешавале су се чудне ствари. Једна од тих је, да је тај човек, судећи према новинским чланцима, на ауто-путу у цивилу , службеним возилом изигравао саобраћајца, заустављао возила и тражио новац. Наравно, био је пријављен, потом ухапшен и задржан неколико дана у притвору али нечијом „добром“ вољом бива ослобођен.  Да невоља за њега буде већа, из синдиката чији је главни оснивач бива истеран, да би недуго затим, формирао још један, још мањи синдикат са једва  стотинак чланова. Трећи по реду синдикат.  Питање је да ли то његови чланови знају, а ако знају нек размисле да ли би таквој особи дали да им причува новац?

Репрезентативни синдикати у МУП-у су сваким даном све слабији у броју чланова и њиховом поверењу. Разлоге сви знамо: неуспели штрајк 2014 године, веома брзо напредовање њихових руководиоца, неслагање са осталим синдикатима и неприхватање понуђене сарадње, нетранспарентност, нерешавање проблема првенствено својих чланова, па потом и осталих запослених, незаинтересованост и недовољно укључивање у доношење законских и подзаконских прописа, бланко сагласност на „анализу ризика“ итд. У циљу прикривања своје немоћи али и свог нерада, њихова политика се свела пре свега на „куповину“ чланства. То је један вид старог али успешног „синдикализма“ у Србији где новчаним давањима пре свега новим члановима, покушавају да одрже привид јаких синдиката, притом слабећи своје финансије, које су неопходне за ону праву, јаку и организовану синдикалну борбу. Гледајући њихове сајтове и фејсбук странице можемо видети хвалоспеве о томе како су, рецимо, новим члановима купили штампач, рачунар, поправили возило, купили део униформе, опремили службене просторије, организовали прославе и слично. Практично тиме синдикати преузимају обавезе послодавца и новцем чланова финансирају МУП. А при томе ретко који истински проблем запослених успевају да реше…

Права синдилна борба подразумева усмеравање свих потенцијала, па и финансија којима синдикат располаже, у циљу притиска на послодавца да горе поменуте ствари обезбеди, из његовог испланираног буџета. Иако знамо да је рак-рана МУП-а недовољан и лоше планиран буџет и да синдикат није дужан нити обавезан да крпи рупе помажући им на горе поменуте начине, већина синдиката, укључујући и репрезентативне, ипак то раде. С једне стране задовољан послодавац, ослобођен бриге за своје обавезе, а са друге стране лажно задовољни чланови који су одавно навикнути на то. Послодавац задовољно трља руке – социјална тензија је пала. Због таквог односа према члановима, они временом почињу да гледају на синдикате као на неког коме је ДУЖНОСТ да им обезбеди папир, штампач, рачунар, пакетић, новчану помоћ, путовање, полутке на рате и сл. При томе заборављајући, додуше не својом већ кривицом синдиката, главну и основну сврху оснивања и постојања сваког синдиката – истинску борбу за заштиту њихових права и побољшање услова рада. Како се борити да нам буде боље када су расходи скоро свих синдиката за горе поменуте ствари 70-90% целог буџета? Како имати јак и независтан синдикат способан за дуготрајан исцрпљујући штрајк, који располаже финансијским могућностима да за време штрајка свим члановима гарантује исплату пуне зараде?

Да ли ћемо коначно да схватимо да смо чувених 10.000 динара које смо добијали сваког месеца изгубили због таквог односа, где је боље да се учланимо у други синдикат који нам, рецимо, за рођење једнократно даје 15.000, а „онај тамо“ ССП 10.000? А због оног што нам дао 15.000 за рођење детета остадосмо без свакомесечне „десетке“.

Да ли ћемо почети сви да се, као репрезентативни синдикати, за наша права боримо куповином штампача, униформи, рачунара, полутки на рате или ћемо се уозбиљити и већ једном схватити да синдикат мора чувати и јачати своје финансије за убудуће?

Управо их горе поменутих разлога, иако ССП, за разлику од других синдиката, свакодневно јача и расте, нема још увек довољну снагу да сам промени неке ствари у глобалу, а које се тичу повећања плате, добијање нових возила итд. Ми поштујемо новац наших чланова и не расипамо га, акумулирамо га у буџет и штрајкачки фонд, улажемо у наше активисте, трошимо га на обилазк организационих јединица где решавамо проблематику где год се појавимо.

Када запослени у МУП пажљиво прочитају овај текст, схвате његов циљ и сви заједно променимо угао гледања на синдикате, можемо очекивати да нам ускоро буде боље. А до тада, пружите подршку ССП јер смо једни од ретких заговорника оне праве синдикалне борбе, финансијски транспарентни, отворени за сарадњу са другима и без шарених лажа за чланове. Истину на видело па ма колико болна да је.

Уосталом, мото овог синдиката јесте: ЗАДОВОЉАН ЧЛАН, ЈАК СИНДИКАТ!!!

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

ССП – сам против свих

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ССП – сам против свих

Свакодневно на адресу Синдиката српске полиције пристижу многобројни захтеви за помоћ са проблематиком из радно-правног односа. У складу са интерним актима синдиката, поштујући хијерархију и у сарадњи са својим активистима на терену покушавамо свим дозвољеним средствима помоћи колегама и колегеницама. Приоритет у оваквим и сличним стварима дајемо својим члановима, који одвајајући 1% од тешко зарађене плате, чланарином омогућавају несметано функционисање синдиката. Међутим парадокс у свему овоме је да у последње време имамо више молби и захтева за помоћ од стране осталих запослених – чланова других синдиката, него од својих чланова. Водећи се моралним начелима, да смо пре свега људи „у истом кошу“, Синдикат српске полиције излази у сусрет и помаже им, али  до одређених граница. Зашто  баш тако?

Под одређеним границама сматрамо уложена средства и напоре да помогнемо члановима осталих синдиката, јер нам се они и највише обраћају. Та средства зависе од више фактора: проблематике, трошкова и времена.

  1. Проблематика – приоритет имају  чланови ССП, па тек остали;
  2. Трошкова – у оваквим случајевима, где се ради о члановима других синдиката који из неког разлога не желе да приступе ССП, чак и када им помогнемо, улажемо минимална новчана средства управо из тог разлога;
  3. Времена – у зависности од слободног времена активиста који већ решавају проблеме својих чланова и минималних уложених новчаних средстава. У оваквим и сличним случајевима, за разлику од осталих синдиката, Синдикат српске полиције никада није постављао услов потписивања приступнице, већ је одређивао приоритете у решавању. А приоритети ће увек бити наши чланови.

Користимо ову прилику да искажемо разочарање начину приступа појединих колега и колегеница којима помогнемо, решимо одређени проблем, где пре свега репрезентативни синдикати нису могли или хтели да реше, а они нам окрену леђа и тако у круг. Овакво њихово понашање је један од неколико битних утицајних фактора због којих се налазимо у овој тешкој ситуацији. Није им била довољна анализа ризика, да се освесте и тргну из зимског сна. А сви добро знају да се Синдикат српске полиције најоштрије супротставио послодавцу и највише утицао на њен крах, чак по цену добијања дуго чекане репрезентативности. Док је у исто време један репрезентативни синдикат подржао отпуштање запослених и кочио нас у борби – СЛИКА.

Сетимо се само како су нас уверавали да су сухомеснати производи произвођача „Ђурђевић“ квалитетна храна, прве категорије и чак у коментарима на јавној фејсбук страници ССП коментарисали како на „овакав начин хоћемо да придобијемо чланство“. Наравно, и ту смо доказали наше сумње, и уз помоћ запослених са терена повукли овог сумњивог добављача. Његово место заузео је квалитетан и поуздан „Златиборац“. Како би један репрезентативни синдикат прикрио свој нерад и грешке, користећи демагогију, хвалио се на сва звона како је то њихов успех, јер се један њихов активиста, иначе по службеној дужности налазио у Комисији, оформљеној на нашу иницијативу.

И на крају, не смемо заборавити и чувену Уредбу о начину остваривања накнаде трошкова за долазак и одлазак са посла, где постоји могућност велике неправде према запослених у МУП-у, наравно уз подршу једног репрезентативног и пасивност другог репрезентативног синдиката.

Нећемо  заборавити и мање синдикате, поједине са јасним и дефинисаним циљевима – у сарадњи са одређеним руководећим кадровима, који се налазе у белешкама нашег синдиката, а неки су на нашу иницијативу и кажњени, покушавају да ослабе ССП врбовањем чланства куповином штампача, пуњењем тонера, ширењем лажи и сл. Наравно, такви не могу да се изборе са радно-правном проблематиком, што је и сврха синдиката, тако да их и разумемо, ово је једино средство за постизање циља. На запосленима је да одлуче на коју ће страну.

За разлику од осталих, циљ Синдиката српске полиције није само да запослени потпише приступницу, већ искључиво изградња међусобног поверења и разумевања на релацији синдикат-члан, како би у некој будућој ситуацији, на наш знак „ЈУРИШ“ сви без устручавања и икаквих сумњи били спремни да заједно и у што већем броју наступимо у борби за наша права. Јер, синдикат чине чланови. Што нас је више, то смо јачи…

Овом приликом апелујемо на све синдикате:  Помозите нам, заједно смо јачи. И ако не можете из вама знаних разлога, молимо вас, само нас немојте саботирати у раду.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Буџет МУП-а је скоро празан – има ли одговорних?

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Буџет МУП-а је скоро празан – има ли одговорних?

Како време одмиче и календарска година се ближи свом крају, једно те исто питање изнова постаје актуелно. Исто питање као и неколико претходних година, негде у ово доба: како са остатком буџета МУП-а измирити све обавезе према запосленима и другим повериоцима? Запослени у Сектору за материјално-финансијске послове се налазе у деликатној ситуацији – како, са остатком новца у буџету, да одреде приоритете поред толиких захтева и некако „попуне све рупе“.

Кад започнемо анализу у МУП-у, како бисмо пронашли главне кривце за овакво стање у буџету, отварају нам се врата климатизованих и раскошно уређених канцеларија у којима седе руководиоци горе поменутог Сектора, затим Сектора за људске ресурсе, руководиоци 12 Управа у седишту Дирекција полиције, као и већина руководиоца свих Управа ван седишта Дирекције полиције – Подручних полицијских управа, руководиоци задужени за планирање, организовање и реализацију свих активности у министарству. Сви су они помало, свако из свог делокруга рада, сходно својим овлашћењима, допринели оваквом стању буџета.

Задњих неколико година рестриктивне мере Владе Републике Србије у погледу штедње нису заобишле ни онакотанак буџет МУП. И уместо да надлежни руководиоци дигну глас, изврше притисак и искажу стварне проблеме са којима се сусрећу у раду, они су погнуте главе, прећутно све то прихватили и на леђа запослених натоварили последице мера штедње. Наравно они сами, као и високи функционери МУП-а са платама преко 100.000 динара, луксузним лимузинама на личном задужењу и кожним фотељама у топлим канцеларијама, нису то ни осетили, па су се мало и погубили у реалности. Како и не би кад „сит гладном не верује“.

Овде ћемо навести само неке од примера са којим је већина запослених упозната. Сетимо се само  лоше планираног конкурса за основну полицијску обуку (ЦОПО), где је, пре неколико година, више од 500 тадашњих полазника, на основу конкурса требало бити распоређено сходно месту свог пребивалишта. И одједном, на крају школовања сваке класе, нечијим исхитреним и непромишљеним одлукама они бивају распоређени у ПУ за град Београд.  То је довело до тога да, због нерешених стамбених питања, немогућности одвајања од породице и слично, две трећине њих почиње да свакоднвено путује из удаљених крајева Србије, створивши тако изненада велики расход у делу буџета МУП-а опредељеном за „накнаду трошкова за долазак на посао и одлазак са посла“. Узгред будиречено, то је био један од главних разлога зашто се у том периоду каснило са исплатом путних трошкова и више од годину дана. Овај пример смо навели због садашње ситуације, где нас од стране послодавца, уз активну или прећутну подршку репрезентативних синдиката, очекује доношење катастрофалне Уредбе Владе Републике Србије о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада запослених у Министарству унутрашњих послова. Наравно, оваквих и сличних примера има безброј, ту су и свима нама добро познати чувени тендери за јавне набавке, где нас и дан данас убеђују да нам је МУП, издвојивши средства, обезбедио нове униформе, а заборављају да је то новац нама одузет приликом умањења плате у два наврата, када смо остали без око 18% плате у јесен 2014. године.

„Дана xx.xx.xxxx у xx часова очекује се долазак делегације xx. Потребно је да организационе јединице обезбеде довољан број полицијских службеника…“ . Након оваквих наредбодавних депеша послатих из Дирекције полиције или Управа из њеног састава, прва реакција руководиоца организационих јединица је хватање за главу уз речи: „Шта ће им побогу толико људи? Где да пронађем толики број, организујем и редован рад, а не остварим додатне трошкове МУП-у у погледу прековременог рада, дневница за ангажовање, возила и слично?“ Не залазећи у безбедносне процене које доносе високо позиционирани руководиоци задужени за планирање активности, који очигледно не маре за трошкове у буџету, већ се искључиво воде паролом да је боље да на терену има више полиције него што је то стварно потребно. Наравно да је безбедност свих грађана на првом месту, али је потребно у планирању и организовању послова направити баланс сходно финансијским, техничким и кадровским могућностима. А то се, нажалост, у пракси ретко дешава.

На крају долазимо до оних примера са којима се и најчешће срећемо. Због којих чак и вицеви настају, где је за појединце поштовање правног поретка непозната категорија. Исти ти руководиоци мисле да могу све и да су Богом дати да одлучују о свему. Поједини начелници и командири полицијских управа и станица су уверени како су свемогући, најпаметнији и незаменљиви. Они, који таквим размишљањем и односу према раду крше права запослених на све стране, правдајући се малим буџетом, директно су одговорни за стварање енормних трошкова, који се у буџету не могу предвидети и тачно испланирати. Ти ванредни издаци су последица трошкова у судским и дисциплинским поступцима, као и пенала у виду великих камата, где по обичају МУП увек губи парнице, а све то бива плаћено кривицом горе поменутих руководиоца. Неосноване дисциплинске пријаве, вишак радних сати и прековремени рад, путни трошкови, дненивце, накнаде, јубиларне награде, неискоришћени ГО, све су то случајеви где, најчешће кривицом начелника и командира, долази до непоштовања позитивних правних прописа и директне штете по буџет МУП-а. Нажалост, за све они не сносе никакве финансијске, правне и кадровске последице, због тога опуштено настављају и надаље са истим понашањем,  углавном све до пензионисања.

Синдикат српске полиције овим текстом нема намеру да омаловажава било чији рад, желимо искључиво да укажемо на грешке из прошлости, како се не би поновиле и у планирању следећег буџета за 2017. годину. Послодавац је сада на потезу, очекујемо да ће у наредном периоду предузети одговарајуће мере и радње, како би се стало на пут оваквом самовољном понашању и на тај начин остварила уштеда новац у буџету.

Служба за информисање ССП