Skip to main content

Аутор: spp_admin

Неспојиви послови са полицијском професијом и службеним дужностима

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Акције. Нема коментара на Неспојиви послови са полицијском професијом и службеним дужностима

Београд, 9.3.2017. године, – Већ дужи низ година међу полицајцима се говори о правилнику којим ће бити прописани послови којима полицијски службеници у Србији неће смети да се баве, као својом допунском делатношћу. Премда је и прошли а и садашњи Закон о полицији дао обавезу министрима да посебним актом пропишу који су то послови неспојиви са полицијским, ми тај правилник и даље немамо. Министар Небојше Стефановић је имао рок од годину дана, од дана усвајања новог закона, за израду правилника али он то није учинио, као ни његови предходници на месту министра. Шта је разлог није нам познато али знамо да су запослени итекако заинтересовани за доношење прецизног правилника. Велики број запослених је суочен са малом платом принуђен да остварује додатну зараду. У тражењу извора те додатне зараде препуштени су сами себима и својој савести.

Важећим законом о полицији у члану 168. уопштено се говори на ову тему што остваља пуно простора за недоумице и злоупотребе. Како бисмо колегама омогућили да легално раде и избегну могућност доласка под удар закона, а и како бисмо „натерали“ министра и стручне службе у МУП да раде свој посао, ми ћемо урадити предлог правилника у сарадњи са једном невладином организацијом – Београдским центром за безбедносну политику и са једним независним државним органом – Заштитником права грађана. Верујемо да ћемо до најбољег предлога доћи заједничким напором свих нас те вас стога позивамо да издвојите своје време и попуните анкету у прилогу. Анкета је, наравно, анонимна и служи нам да бисмо боље сагледали размишљања и потребе запослених у МУП.

Анкету можете попунити у прилогу испод овог текста или кликом на следећи линк:
НЕСПОЈИВИ ПОСЛОВИ СА ПОЛИЦИЈСКОМ ПРОФЕСИОЈОМ

                                                                                Служба за информисање ССП

Међународни дан жена – 8. март

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Међународни дан жена – 8. март

Међународни дан жена који се обележава 8. марта сваке године представља празник којим се славе економска, политичка и друштвена достигнућа припадница женског пола. Разлог због кога се женска права истичу изван уобичајног концепта људских права је тај што су жене кроз историју, а делом и данас, биле или су (на неким местима) и даље лишене одређених права које уживају мушкарци. Као разлог за то се најчешће наводе биолошке разлике између полова, али их многе савремене друштвене теорије објашњавају вештачки наметнутим родним разликама.

Како је дошло до тога да се баш 8. март прогласи Даном жена и када је први пут обележен? Почетак 20. века представљао је период брзе индустријализације и економске експанзије. С друге стране, услови рада радника у фабрикама били су врло лоши, што је често доводило до избијања радничких протеста. Осмог марта 1857. године, жене запослене у текстилној индустрији у Њујорку изашле су јавно да демонстрирају. Оне су такође протестовале због лоших услова рада и ниских плата. Ове демонстрације је растерала полиција, али су исте ове жене два месеца касније основале синдикат, па су протести на исти датум, 8. март, настављени и наредних година, од којих је најпознатији био протест из 1908. године. Тог дана је 15.000 жена марширало кроз Њујорк тражечи краће радно време, боље плате и право гласа. Две године касније, 1910. у Копенхагену, у организацији Социјалистичке Интернационале, одржана је прва међународна женска конференција. Она је установила „Међународни дан жена“ на предлог Кларе Цеткин, утицајне немачке политичарке и борца за женска права.

klara zetkin

Већ наредне године, Међународни дан жена обележен је од преко милион људи у Аустрији, Данској, Немачкој и Швајцарској. У наредним годинама, овај празник су почели да прихватају и у другим државама, а данас се обележава у преко сто земаља широм света.

Међутим, у многим државама, претежно бившим комунистичким, Међународни дан жена, тзв. Осми март је изгубио своју идеолошку основу и постао прилика за мушкарце да исказују своју љубав и поштовање према женама, послуживши као пандан Дану мајки и дану Св. Валентина који постоје у западним државама, јер се углавном обележавао цвећем и поклонима. У неким комунистичким државама проглашен је и државним празником.

На Западу се са обележавањем Међународног дана жена готово престао 30-их година XX века, делом и због тога што су га повезивали с комунизмом, али је 60-их година поново обновљено. Године 1975. која је проглашена Међународном годином жене, Уједињене нације (УН) су службено почеле да га обележавају. Данас многе организације у свету обележавају Међународни дан жена, а неке од њих настоје да се изборе за то да се прошири и на земље у којима се још увек не обележава.

Нажалост, значење и смисао Међународног дана жена су данас прилично испражњени и измењени па га многе жене више и не доживљавају као „свој“ дан. Осми март је престао да буде позив женама да се боре за своја права, већ представља дан када мушкарци изражавају посебну „пажњу“ према њима, поклањају им цвеће, купују поклоне, изводе на вечеру и сл. Штавише, претворио се у своју супротност, јер се слави као дан када треба пружити пажњу жени која нас је родила, отхранила, васпитала, и више личи на неки пагански празник богињи-мајци плодности и заштитници породице, уместо на подсећање на дан када су жене одлучиле да се боре за своја права. Осми март, ипак, као што се из изложеног може видети, има много дубљи, револуционарнији и хуманији карактер од данашњег потпуно испразног значења.

(Овај текст је преузет са сајта „Свет науке“, објављен у потпису ауторке Јелене Костић, којој се овом приликом захваљујемо на дивном приказу историје и садашњости овог празника)

А ми бисмо додали још и то да је Дан жена, нажалост, управо прилика за доказивање чињенице да ипак и дан данас живимо у мушком свету! То да се празник претежно слави у слабије развијенијим државама говори у прилог теорији да су најразвијене државе достигле равноправност полова и ниво права жена толики да оне немају потребе да себи дају на важности тим једним даном у години.

Празник, потреба, вид борбе или прилика да некоме поклонимо пажњу, остаје да размислимо… Друштвени контекст, политичке околности, степен развијености државе, односи међу половима и односи моћи, дубоко су уплетене у обележавање Осмог марта. Осим букета цвећа и поклона овог дана, жени треба дати признање за храброст, борбу, допринос човечанству и сагледати је у свим њеним лепотама и величини: у њеној нежности и у њеној снази.

Можда се чак можемо сложити са неким мишљењима да 8. март у Србији подржава обрасце друштвене неједнакости, тачније подређеног положаја жена. Овај празник је једна од ретких прилика где се жени поклања пажња, али и то са подсмехом, женама се свесно или не, изругују куповином кувара, пегли и сличних потрепштина, тако јој стављајући до знања где јој је место – у кухињи, за шпоретом!

Синдикат српске полиције одлично зна сву погрешност таквог третмана жена у српском друштву! Сведоци смо великог срца и храбрих дела наших колегиница, наших активисткиња, које су често много успешније од нас самих!

Служба за информисање ССП

Акција добровољног давања крви у ПС Прешево

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Акција добровољног давања крви у ПС Прешево

Прешево, 01.03.2017. године, – У просторијама Полицијске станице Прешево, Синдикат српске полиције – Регионални центар Врање организовао је традиционалну акцију добровољног давања крви у сарадњи са Заводом за трансфузију крви Ниш, пријатељима ХУ „Коце Заувек“ из Врања и ХУ „У Срцу“ Телеком Србије из Београда. Наведеној акцији поред чланова Синдиката српске полиције – РЦ Врање, полицијских службеника ПУ Врање, ПУ Гњилане, Управе граничне полиције, радника Дома Здравља у Прешеву, подржали су и грађани Врања и Прешева. Том приликом прикупљено је 50 јединица драгоцене течности.

Овај догађај пропраћен је и од стране медија и то: Регионалне телевизије „ДН017“ из Врања као и локалних медија „РТВ Прешево“ и „РТВ АЛДИ“. Такође, акцију је, поред начелника ПУ Врање господина Живковић Игора, обишла и привредна делегација из Бујановца – генерални директор „БИ ВОДЕ“ са сарадницима. За припрему и извођење наведене акције од стране ССП РЦ Врање ангажовано је комби возило превозника „ЕУРО ЛИНЕ“ из Власотинца и три путничка возила која су извршила превоз добровољних даваоца крви из Врања до Прешева и обрнуто. Помоћ током реализације пружили су и привредни субјекти из Прешева и то ПТП „ФЛУИДИ“ и СТР“БЕЛИ ДРИМ“.

За организацију и спровођење акције највеће заслуге и све честитке припадају нашем активисти у СГ Пешево – Дејану Тасић, који је дугогодишљи активни добровољни давалац крви!

Фотографије као и репортаже медија добровољног давања крви можете видети испод теста.

                                                                                Служба за информисање ССП

 

Сарадња са синдикатом путара!

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Сарадња са синдикатом путара!

Председник Синдиката српске полиције, господин Лазар Ранитовић и председница Самосталног синдиката путара Србије, госпођа Соња Вукановић, потписали су у петак 3.3.2017. године протокол о сарадњи, чиме је и формализована, раније успостављена, сарадња ове две синдикалне организације.

Мада наизглед немамо превише додирних тачака, с обзиром на то да долазимо из две различите гране привреде, наше две организације су препознале једна другу као истинске борце за права својих чланова и свих запослених. Успостављени су први контакти и већ разматрени могући видови сарадње на неким конкретним пословима, а сада је сарадња и озваничена. Након успостављања сарадње са синдикатима запослених у министарствима унутрашњих послова Босне и Херцеговине, Словеније и Бугарске, ССП по први пут формализује и сарадњу са једном синдикалном организацијом у Србији.

Самостални синдикат путара Србије је репрезентативни синдикат у грани на нивоу Србије, основан је 1992 године, данас окупља запослене из више десетина путарских предузећа широм Србије, углавном приватних предузећа. Сама чињеница да егзистира и успешно ради у таквом окружењу, док у већини приватних предузећа синдикат представља само мисаону именицу, говори о искуству и снази тог синдиката. ССП ће свакако имати шта да научи од искусних синдикалаца, каква је пре свега председница Соња Вукановић.

dav

Садржај потписаног споразума можете прочитати овде:

Препознајући значај сарадње на јачању и унапређењу веза синдикалне солидарности и узајамног разумевања, уз обострану жељу да развију и унапреде билатералне односе, дефинишу заједничке задатке у одбрани интереса чланова коју заступају, СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ и САМОСТАЛНИ СИНДИКАТ ПУТАРА СРБИЈЕ (у даљем тексту: стране) су одлучили да закључе :

ПРОТОКОЛ
О САРАДЊИ ИЗМЕЂУ

СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ И САМОСТАЛНОГ СИНДИКАТА ПУТАРА СРБИЈЕ

Обе стране су убеђења да је будућност синдикалног деловања у чвршћем повезивању радника у различитим гранама привреде у Србији, као и у њиховој међусобној размени искустава.

Потписници Протокола су сагласни да ће сарађивати на питањима:

 унапређивања и заштите, радно-правних, социјалних, образовних, културних и других заједничких интереса својих чланова;
 остваривања и заштите синдикалних права и слобода интересног организовања;
 међусобног информисања о искуствима из области трипартизма, посебно колективног преговарања и закључивања колективних уговора, уз узајамну подршку у тој области;
 размене искустава у вези организације и рада синдиката;
 заштите на раду и развоја у области спорта и културе;
 и другим питањима која буду од интереса за ове синдикате;

Потписници Протокола су сагласни да одржавају редовне контакте кроз преписку и сусрете, разматрају иницијативе и облике заједничког деловања и слично.

Овај Протокол ступа на снагу даном потписивања од стране овлашћених представника ових синдиката.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Малолетна лица нападачи на полицајце

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Ауторски текстови, Саопштења. Нема коментара на Малолетна лица нападачи на полицајце

Н И Ш  – Пре пар дана, 28.2.2017. године, дошло је до још једног напада у низу на полицијског службеника! Овога пута нападач је било малолетно лице! Благом казненом политиком судови, када су у питању кривична дела Напад на службено лице у вршењу дужности и Ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности, утицали да уместо пада извршења кривичних дела имамо перманетни раст. Оваквим поступањем уместо остваривања генералне превенције имамо ситуацију да држава шаље поруку да напад на полицајца не представља нарочиту друштвену опасност и да извршиоци напада готово да не трпе последице.

полиција амблемУзимајући у обзир све наведено можемо слободно рећи да је сезона лова на полицајце отворена и да се нападачи утркују ко ће већи „трофеј“ уграбити, односно ко ће теже повреде нанети полицијском службенику и на тај начин стећи одређено „поштовање“ унутар криминалног миљеа. Поред тога дошли смо до тога да напад на полицијске службенике врше малолетна лица! Овај показатељ несумњиво потврђује бојазан на коју Синдикат српске полиције указује и апелује на надлежне, да је крајње време да се предузму законске мере које ће овакво стање променити. Протестом у Новом Саду, ССП послао је три недвосмислене поруке и то тужилаштвима и судовима да гоне и суде у складу са законом извршиоце ових кривиичних дела и изричу санкције у законом прописаном распону, да уколико се осећају небезбедним због спровођења закона јасно искажу то, а да ћемо их заштити у складу са законом. Медијима,  да не величају девијантне групе људи као и понашања која су асоцијална и друштвено неприхватљива чиме утичу на свест грађана а пре свега деце.

Када дођемо у ситуацију да малолетно лице без било какве бојазни и устручавања приђе полицијском службенику, зада му ударац затвореном шаком у пределу главе, изненада и ничим изазвано, као и када се такве ситуације понављају, тада засигурно не можемо говорити о спорадичним и изузетним појавама већ о проблему који је општедруштвени и за чије решавање је неопходно укључивање друштва у целини са свим надлежним институцијама! У супротном, уколико и даље институције и друштво буде било немо на овакве учестале појаве, последице ће бити катастрофалне и погубне не само по припаднике једне професије већ по друштво и грађане у целини!

Оно што ако синдикална организација, али и као људска разумна бића, никако не можемо да схватимо, јесте одсуство адекватних реакција начелника Полицијске управе Ниш. И предходног и актуелног. Јер, овај инцидент није ни први, а плашимо се, ни последњи на тој позицији! А старешине и даље, упорно шаљу на задатак по једног полицајца, без средстава везе а самим тиме и могућности за позивање помоћи. Заиста невероватно!

Служба за информисање ССП
Бобан Ђорђић

Састанак у Сектору за људске ресурсе са начелницом Катарином Томашевић

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Састанак у Сектору за људске ресурсе са начелницом Катарином Томашевић

Београд, 3.3.2017. године, – Делегација Синдиката српске полиције одржала је 3.3.2017. године у времену од 9.00 до 11.00 сати радни састанак у Кабинету начелнице Сектора за људске ресурсе Катарине Томашевић. Осим начелнице, састанку су присуствовали и њени сарадници: Драган Цветковић, помоћник начелнице, Драгиша Анђелковић, шеф Одсека за сарадњу са синдикатима и Божидар Оташевић, заменик начелника Управе за стручно образовање, оспособљавање, усавршавање и науку. Делегацију ССП чинили су: председник Лазар Ранитовић, генерални секретар Виктор Ратковић, чланови Главног одбора Синиша Ћук и Никола Петровић и председник РЦ Београд Слободан Ћосовић.

Разговарало се о следећим темама:

  1. Накнада за остварени вишак радних сати (који су у међувремену постали прековремени) у ППУ у Врању и Јединици за заштиту.

У погледу вишка остварених сати запослених у ППУ у Врању од начелнице смо добили информацију да је руководиоцима ППУ у Врању у више наврата налагано да доставе спискове ради сагледавања чињеничног стања, те, коначно, и састављања споразума о вансудском поравнању. Став ССП, а и руководства Сектора је да је овакве проблеме много боље, брже, ефикасније и (за МУП) јефтиније решавати споразумно, него да избегавањем решавања проблема запослени буду приморани да туже МУП, што неминовно изазива додатне трошкове (судске, адвокатске, трошкове вештака и др.). Но, да би споразум био реализован, неопходно је да постоји искрена воља обе стране, а што очигледно није случај са руководством ППУ у Врању, које недостављањем спикова о оствареном вишку радних сати запослених, те запослене практично „терају“ на једино преостало решење – тужбе. ССП сматра да је овакво понашање руководства ППУ у Врању мора бити санкционисано.

Начелница је својим сарадницима наложила да се оствари контакт са руководством ППУ у Врању и да се, у року од две недеље, овај проблем реши, односно саставе предлози споразума о вансудском поравнању.

Ништа боља ситуација није ни у Јединици за обезбеђење, где руководиоци сматрају да је у реду да запослени имају нпр. 192 радна сата у месецу за који је укупан фонд сати нпр. 176 и да таква разлика не представља вишак радних сати. Ово је ситуација која траје годинама и она је очигледан пример нестручности, а можда још више бахатости и самовоље појединих руководилаца у МУП-у, овога пута у Јединици за заштиту. Управо овакво неодговорно и незаконито понашање појединих руководилаца има за „резулат“ да МУП годишње на име судских трошкова исплаћује око 2.000.000.000 динара (две милијарде). И то ће бити случај све док МУП сам, по службеној дружности, против таквих бахатих старешина не буде покретао дисциплинске, па и кривичне поступке. А док то не почне да чини МУП, чиниће ССП.

  1. Систем оцењивања и каријерног напредовања

Ово је тема која је, можемо слободно рећи, одузела већи део времена, ако узмемо у обзир важност оцене у систему каријерног напредовања. Као најчешћи примери необјективног оцењивања су случајеви у којима „полицајац године“ не добије „петицу“ или у којима полицијски службеник који је све своје послове и задатке обављао квалитетно и ажурно, а није био дисциплински кажњаван – оцењен „тројком“. Злоупотребе у оцењивању се огледају и оцењивањем синдикалних активиста нижом оценом, а као вид одмазде и покушаја дисциплиновања синдикалног активисте. Представници ССП су оценили да, иако на први поглед, оцена „добар“ – 3 није лоша оцена, она „стопира“ могућност напредовања запосленог. Уз то, садашњи начин оцењивања оставља могућност руководиоцу да онемогући напредовање оних који на било који начин могу да „угрозе“ његову позицију, односно омогућава да руководилац давањем високих оцена својим „миљеницима“ и ниских онима према којима има неоправдано негативан став, креира руководство и уподобљује га својим личним прохтевима.

Начелница Сектора је констатовала да су сви у Сектору свесни да је тренутно стање у вези са оцењивањем запослених у МУП-у лоше, али да се ради на томе да се оно поправи и унапреди, у смислу да оцењивање што мање зависи од личног става и дискреционе оцене руководиоца, а више од неких нормативних вредности.

Представници ССП су предложили модел оцењивања аналоган оцењивању владања ученика у школама где сви на почетку године имају оцену „одличан“ – 5, са нпр. максималних 100 бодова, а да се онда, током године, свака грешка запосленог „кажњава“ одузимањем бодова, односно додавањем бодова у случајевима посебних заслуга.

Начелница Томашевић је поновила да је свесна свих проблема и мана садашњег и будућег оцењивања запослених, да је нови правилник о оцењивању упућен Влади на усвајање, а да ће, према решењима предложеним у њему, будуће оцењивање свакако бити боље и објективније од постојећег, али да ће се и оно „у ходу“, уочавањем мањкавости – мењати и унапређивати. Саопштила је и да ће критеријуми за оцењивање руководилаца и извршилаца значајно разликовати.

Сектор за људске ресурсе2

  1. Солидарна помоћ – шта са захтевима из 2016, а шта са оним из 2017?

Руководство Сектора за људске ресусрсе је свесно да је рок за доношење решења по захтевима за исплату солидарне помоћи у 2016. години истекао, али да због великог обима послова о тим захтевима није могло бити раније одличивано. Реч је о захтевима пристиглим након окончања рада Комисије за солидару помоћ, тј. након 23.12.2016. године. Због тога што је број пристиглих захтева за додељивање солидарне помоћи у 2016. години велики – то ће тој комисији бити продужен мандат и она ће одлучити о свим пристиглим захтевима за добијање солидарне помоћи где је основ стицања у 2016. години.

Што се тиче захтева за солидарну помоћ у 2017. години, још увек није јасно да ли ће и за о до сада пристиглим захтевима одлучивати нека комисија или ће то Сектор одлучивати у редовном поступку, али, у сваком случају, о сваком поднетом захтеву биће одлучивано. По свим до сада пристиглим захтевима формирани су предмети, а у случајевима где је уочено да недостаје одређена документација, од подносилаца је затражено да доставе потребну документацију. С тим у вези представници ССП-а су предложили да Сектор, у циљу боље информисаности запослених у МУП-у, свим оргнаизационим јединицама проследи једно упутство о начину подношења захтева, као и о томе шта уз сваки захтев треба приложити. Начелница Томашевић је предлог оценила добрим и најавила да постоји чак и могућност организовања једне јавне презентације, где би се руководицима и представницима синдиката пружиле најважније информације у вези са остваривањем права на солидарну помоћ.

Представници ССП су изнели примедбе и на садржај Правилника о солидарној помоћи у МУП-у, који је на снази од 4.1.2017. године, пре свега у смислу што њиме рођење детета и смрт члана уже породице нису предвиђени као основи за остваривање права на солидарну помоћ, указујући да је недопустиво и правно мањкаво да се правилником дерогирају права установљена посебним колективнвим уговорима. Правилником се не сме задирати у већ утврђена права, већ се њиме само детаљније разрађује поступак остваривања већ установљених права. У случају да захтеви за добијање солидарне помоћи буду одбијани из овог разлога, ССП ће својим члановима омогућити бесплатну правну помоћ, истовремено указавши да ће то само донети трошкове МУП-у. Начелница Томашевић је саопштила да се слаже да правни основи за остваривање права на солидарну помоћ предвиђени у посебним колективним уговорима не могу бити дерогирани правилником и да ће се приликом одлучивања о захтевима увек примењивати пропис повољнији по запослене, односно да ће сви запослени који поднесу уредне и благовремене (у року од три месеца од стицања права на солидарну помоћ) захтеве – добити позитивна решења о остваривању права на солидарну помоћ.

  1. Радни стаж запослених у МУП-у упућених на стручно усавршавање у КПА

Проблем се састоји у томе што су запослени од стране МУП-а упућивани у КПА ради школовања о трошку МУП-а, где је уговором између запослених и МУП-а било прописано да запослени упућени на школовање у КПА остварују право сва права у вези са пензијско-инвалидским осиграњем. Међутим, МУП своју обавезу о уплати доприноса за ПИО није извршио, у случајевима појединих запослених – делимично, а појединих – у потпуности. Било је случајева да је чак комисија коју је образовао министар унутрашњих послова, одлучујући по захтевима појединих запослених, донела одлуку да они остварују право да им МУП уплати доприносе за време проведено на школовању у КПА, али то касније није реализовано, као што је било случајева да су поједине колеге утужиле МУП и добиле пресуде којима су уважени њихови тужбени захтеви, након чега им је МУП уплатио доприносе за ПИО. Указали смо да је неједнако поступање у оваквим случајевима недопустиво и да је потребно наћи јединствено решење.

Руководство Сектора нам је указало на неуједначену судску праксу, где једни судови тужбене захтеве запослених одбијају, а други усвајају, па Сектор за људске ресурсе не може да „стане“ изнад судова заузимањем јединственог става, али да ће у свим случајевима где суд нађе да су тужбени захтеви основани – колегама бити уплаћени доприноси за ПИО. Према речима руководства Сектора у око 80% случајева судови пресуђују у корист МУП-а, тј. одбијају тужбене захтеве запослених као неосноване.
Сектор за људске ресурсе3

  1. Проблем недостатка довода воде и одвода канализације у ПС Шид

Представници ССП указали су на проблем недостатка мокрог чвора, односно довода воде и одвода канализације у ПС Шид за потребе огромног броја миграната према којима се свакодневно преузимају полицијске мере и радње. Ово посебно имајући у виду да су полицијски службеници ПС Шид посебно оптерећени мигрантском кризом, јер чак 1/3 од укупне популације миграната у Србији борави на подручју општине Шид. Самим тим потреба за мокрим чвором је ургентнија, јер је он неопходан како за обављање хигијенских и физиолишких потреба полицијских службеника, тако и миграната. Указано је да у постојећој ситуацији прети опасност од настанка епидемије, посебно имајући у виду да долазе топлији дани.

Изнели смо податак да је од стране Одсека за логистику ПС Сремска Митровица, у циљу решавања овог горућег проблема, већ израђен пројекат оспособљавања мокрог чвора, али да је неопходна финансијска подршка за његову реализацију.

Руководству Сектора је овај проблем већ делимично био познат, па ће, имајући у виду његову ургентност, те чињеницу за оспособљавање мокрог чвора нису неопходна велика финансијска улагања, руководство Сектора учинити додатни напор, заједно са Сектором за материјално-финансијске послове, да се проблем реши, те тако спречи настанак последица по здравље полицијских службеника, али и локалног становништва.

  1. Дискриминација полицијских службеника ПС Шид који обављају послове у вези са мигрантима у односу на полицијске службенике који те послове обављају као упућени из других општина

Пренели смо незадовољство и осећај дискрминације код полицијских службеника ПС Шид који свакодневно обављају послове у вези са мигрантима, а који су одлуком министра изузети од права на остваривање посебне накнаде, иако раде истоветне послове као и полицијски службеници упућени у ПС Шид са подручја других општина, а само из разлога што се сматра да је то њихов редован посао. Иако свесни онога што је прописано одлуком министра, нисмо се могли помирити са очигледном дискримиацијом, па смо изнели предлог да се полицијски службеници ПС Шид који свакодневно обаљају ове послове награде на неки други начин и тако бар приближно ставе у равноправан положај са својим колегама који у Шид долазе као испомоћ.

Начелница Сектора се сложила да се та врста и тај обим послова рада са мигрантима никако не може подвести под редовне послове полицијских службеника ПС Шид и обећала да ће, у сарадњи са руководством Дирекцијом полиције, изнаћи начин да се наведени полицијски службеници некако награде, а посебно имајући у виду да упрао они подносе највећи терет мигрантске кризе у Србији.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић
Виктор Ратковић

Чигота не жели Нарцис – али наређење је наређење!

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Чигота не жели Нарцис – али наређење је наређење!

Као што смо већ објавили у суботњем тексту, ССП је дошао у посед документа који је министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић послао Републичкој дирекцији за имовину као понуду за „враћање“ наших одмаралишта. У том документу наведено је и то да су стручне службе МУП извршиле анализу пословања угоститељских објеката Одељења за исхрану и смештај и утврдиле да наше министарство више нема потребу за коришћењем хотела „Нарцис“ и „Променада“.

Нажалост, на питања која смо овим поводом упутили највишим руководиоцима министарства добили смо слегање раменима и одбијање разговора уз образложење да не знају о чему се ради! Таквим одговором нити смо задовољни, нити смо им поверовали.

У међувремену, алтернативним каналима, пристигли су нам још неки дописи званичника МУП, између осталих и тај који говори о нерентабилном пословању одмаралишта, немогућности новчаних улагања у адаптацију и у којем се даје предлог да МУП обавести републичку агенцију како више нема интерес за коришћењем хотела „Нарцис“ и „Променада“. Да ли случајно или од срамоте, углавном у потпису нема имена начелника већ само слабо читљивог потписа:

Odmaralista 012cut900
Предходна начелница овог Одељења смењена је пре више месеци, можда баш због противљења овим плановима!? Како год било, овај јунак остаде неименован!

Стигао нам је и допис од радника одмаралишта „Нарцис“, наших колегиница и колега, наших чланова! У њему они постављају сијасет јако озбиљних питања, од тога зашто руководиоци тих одмаралишта нису упознати са целом процедуром и намером МУП да их се реши, преко тога зашто у понуди  коју потписује министар стоји да се ради о хотелима, кад су објекти категоризовани као одмаралиштима, па до тога зашто су објекти понуђени рехабилитационим центрима који су и сами у хаотичном стању и не зна им се судбина.

И заиста, све ово добија примесе политичких дилова и „намештања“ послова, како колеге тврде! У допису они износе и сазнање да је предлог отуђења објеката потекао управо од начелнице Сектора за материјално-финансијско пословање Наташе Путник, која је, такорећи, јуче дошла у МУП. Такође, они постављају јако занимљиво питање у вези са судбином госпође Путник – „Зашто се тако кратко задржала?“. Да ли они знају нешто што шира јавност не зна? Да ли је госпођа, у складу са својим презименом, већ отпутовала из МУП или се спрема? Свакако је већ нанела велику штету овом иницијативом!

У приложеним фотографијама можете видети сва питања и тврдње које износе запослени у одмаралиштима:

Odmaralista 001cut900 Odmaralista 002cut900

У приложеној галерији фотографија можете видети оснивачки акт одмаралишта „Нарцис“ који доказује да је оснивач истог наше министарство, па никако не може бити речи о „враћању“ већ само о ПРЕ(О)ДАЈИ. Такође, у прилогу је и допис Републичке дирекције која РХ Чигота обавештава о томе да је потребно да искажу заинтересованост за Нарцис и да ће исти бити предат њима на управљање.

Према незваничним информацијама којима тренутно располажемо РХ Чигота није заинтересован за преузимање Нарциса, али упркос томе – ПРЕУЗИМАЊЕ ЋЕ БИТИ РЕАЛИЗОВАНО У НАРЕДНИХ ДВАДЕСЕТАК ДАНА! 

Служба за информисање ССП

Пети меморијални турнир „Јужнобанатски хероји“

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Спорт. Нема коментара на Пети меморијални турнир „Јужнобанатски хероји“

Панчево, 25. 2.16991684_823358947804652_2659563506785384020_o 2017. године, – Синдиката српске полиције Регионални центар Панчево организовао је пети меморијални турнир „Јужнобанатски хероји“, у знак сећања на полицајце са територије Полицијске управе Панчево, који су животе изгубили током рата 1999. године на територији Косову и Метохији.

Свечаном отварању турнира поред чланова породица настрадалих колега присуствовали су и градоначелник Панчева господин Саша Павлоц, начелник Полицијске управе Панчево господин Никола Поповац и председник ССП господин Лазар Ранитовић. На турниру је наступило 14 екипа које су биле распоређене у две групе, које су се такмичиле у Панчеву и Банатском Новом Селу. Турнир је свечано отворио начелник ПУ Панчево, Никола Поповац. Након што је турнир отворен представници синдиката и полицијске управе  са члановима породица настрадалих полицајаца, положили су венце на Новом гробљу у Панчеву.

Председник РЦ Панчево Небојша Ристић, домаћин и организатор меморијалног турнира у обраћању присутним учесницима, гостима и медјима изјавио је:

„Прошло је већ 19 година од када је на Косову и Метохији, погинуло пет полицајаца са територије полицијске управе Панчево. Синдикат српске полиције, у знак сећања на страдале колеге, већ пети пут одржава меморијани турнир у малом фудбалу под именом “Јужнобанатски хероји”. Колеге не треба заборавити, не требамо да их оставимо по страни, већ свакодневно да нам буде у сећању њихов лик и рад. Оставили су иза себе породице које живе, и свакодневно нам се обраћају за помоћ.“

Председник ССП16832258_823359154471298_3726889234026514879_n Лазар Ранитовић је поручио да „Овај турнир, иако је посвећен полицајцима који су радили у Полицијској управи Панчево, био је прилика да се сви подсете и осталих настрадалих колега, који су заједно са нама били у рововима на косову, или су животе изгубили обављајући редовне послове на територији градова, они су животе дали ради безбедности грађана Србије!“

„Држава није држава, ако нема историју и сећање на њу.“, казао је градоначеник Саша Павлов, који је присуствовао отварању меморијалног турнира. Како је казао из тог сећања треба извући праве закључке како би знали да се понашамо у будућности: „То је опште начело које треба да прохватимо. Ово је један од разлога зашто Градска управа подржава одржавање овог турнира у знак сећања на погинуле. Јако је битно да се сећамо тих жртава.“

Служба за информисање ССП

„Командире, које је возило најбоље?“ – „Службено, извршиоче, службено!“

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на „Командире, које је возило најбоље?“ – „Службено, извршиоче, службено!“

Дугогодишњи, свима нама добро познати, проблем са недостатком патролних возила, не дотиче све запослене подједнако. Начелнике и командире баш нимало не погађа неисправност возила или недостатак горива. Навикнути су на удобна возила и тешко их се одричу. Међусобно се чак и шале на рачун тога, па на питање о томе која марка и модел возила су најбољи, они хорски углас одговарају „службено је возило је најбоље возило“. Па да, нема регистрације, сервиса, куповине пнеуматика нити било каквог одржавања! Службено возило може и у четвртој преко шина и у трећој на тротоар!

Некад је и "101" био недосањани сан командирима!
Некад је и „101“ био недосањани сан командирима!

Сви министри супокушавали, барем званично, да сузбију злоупотребе коришћења возила, ограничавали су категорије запослених са правом на возило на „лично задужење“, али се то некако увек показало недовољним. Миц по миц, све би се, као по неком правилу, кроз само пар месеци враћало на старо!

Навикли смо ми да гледамо и то како свако ново возило у полицијској станици најпре прође кроз руке начелника и командира, па тек након пар година, кад стигне неко новије и луксузније, оно прво одлази полицајцима. Тек као половно, у полуисправном стању, возила стижу у редовне или секторске патроле! Кажем, навикли смо, ал некад господа пређу границу… Некад баш не знају за меру!

Командир једне полицијске станице у ПУ за град Београд ових дана је отишао на терен. На 21 дан. Четрнаест дана ће провести у наставном центру у Кули, и још једну седмицу на Митровом Пољу. И повезао је ауто, наравно! Али да је повезао оно које иначе користи, ни по јада. Не, тај господин командир није се одвезао до Куле службеним возилом „пежо 307“ са цивилним регистарским таблицама, које користи већ дужи временски период. Пежо је оставио свом заменику да се овај не пати градским аутобусом док га мења, а он је за ову прилику себи специјално обезбедио плаво-белог голфа 6.

Министре, за поједине командире ове машине да спремиш!
Министре, за поједине командире ове машине да спремиш!

Да ли је у питању некакав осећај престижа или нешто друго, није нам познато, нити нам превише смета. Оно што све запослене у тој станици иритира јесте чињеница да је то возило практично одузето патролама које су га до сада користиле! А сада патроле, уместо голфа, возе стари, полураспаднути „фиат пунто“. На том пунту је ретко шта исправно па тако није ни систем вентилације и грејања. Због увлачења издувних гасова, несносног смрада, али и опасности од тровања гасовима, људи су принуђени да се смрзавају.

Заиста, шта рећи на то? Ново и исправно возило, безбедно за коришћење и по здравље запослених, стоји данима на паркингу у Кули, а полицијски службеници могу да бирају: да цвокоћу док раде или ризикују тровање издувним гасовима!

Намерно нисмо именовали полицијску станицу чији командир показује оволики степен безосећајности и одсуства стида! Намерно, јер очекујемо реакцију руководства Полицијске управе за град Београд, начелника Веселина Милића и његових помоћника, који ће сасвим лако утврдитио ком командиру је реч. Али верујемо да ће провером открити барем још неколико сличних случајева бахаћења старешинског кадра и злопаћења обичних полицајаца! Оних, који својим радом на терену зарађују и плату и возило том истом командиру!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Докле бре више, Попадићу?

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Докле бре више, Попадићу?

За једну државу која се макар географски налази усред Европе у 21. веку невероватна је количина кршења загарантованих радничких па и основних људских права у Одељењу материјално-финансијских послова за ПУ за град Београд. Још невероватнија је толеранција страховладе коју је завео један човек у том Одељењу, крајње дискутабилних моралних и стручних квалитета.

Наиме против неколико радника, тадашње логистике ПУ за град Београд, покретано је више дисциплинских па чак је покренут и кривични поступак уз спектакуларно хапшење. Наравно, у свим поступцима они су ослобођени апсолутно свих оптужби. Упркост томе, или можда захваљујући томе, није их заобишла ни фамозна „анализа ризика“. Међутим, као правни, али и морални победници у овом случају они и даље трпе последице јер су се усудили да се бране. А онај ко им је подносио неосноване иницијативе, како се испоставило, за дисциплинске поступке и кривичне пријаве, не сноси никакву одговорност.

Том човеку, начелнику Одељења, господину Зорану Попадић, дозвољено је да несметано настави своје непрофесионално и нељудско опхођење према запосленима. Он и даље спроводи неки вид злостављања над њима, иако су добили правоснажна решења о повратку на стара радна места, након што им је истекла мера привременог удаљења. Мада то треба да подразумева и плату у пуном износу, они и дан данас примају само део плате као да је привремено удаљене и даље на снази, иако им решење  о враћању на радно место гласи од 01.12.2016 године.  Да апсурд буде још већи, једном од колега у решењу о привременом удаљењу, с обзиром да је једини члан који издржава породицу, стоји да му се зарада исплаћује у износу од 2/3, док он месецима уназад па и дан данас прима само  ½!

Уколико се и даље настави са оваквом праксом, која ће неминовно на крају имати судски епилог, оних милијарду и двеста милиона динара, планираних буџету МУП за исплате по тужбама, неће бити ни приближно довољно! И опет ће они који су те трошкове изазвали проћи некажњено!

Приликом привременог удаљења истима су наравно одузете и службене легитимације, ИД картице, службени телефони… Та средства им још увек нису враћена а враћени су на посао, па постављамо питање како они улазе у зграде министарства? Како неко контролише кретање лица кроз објекте МУП-а која немају одговарајуће легитимације, на основу  чега!?

Да ли господин Попадић сматра да је изнад суда па не уважава одлуке истог? Или га неко изнад њега штити и подржава у оваквом опхођењу према запосленима? Стиче се утисак да он има неку јаку подршку, јер ово нису његови први „испади“. Његову „професионалност и правичност“ у раду најбоље познају раднице запослене на одржавању објекта Полицијске управе за град Београд, писали смо о томе у више наврата:
– Веселину Милићу: решити проблеме радница на одржавању хигијене
– Настављен рад на решавању проблема у у прави за логистику ПУ за град Београд
– Одржан састанак са Иваном Јовановић помоћником начелника ПУ за геад Београд

Измишљао је Попадић топлу воду и током прошле године када је увео правило да приликом овере докумената у обрачунској служби, запослени морају да достављају и потврду да су запослени у МУП. Дакле, оном ко ти је обрачунао плату и извршио исплату новца, било је потребно доказивати да радиш управо код њега! Нелогично? Ма неее… Генијално, како само то он зна! (Начелниче, што просто, кад може компликовано? )

А на тему професионалности и колегијалности имале би пуно тога да кажу и неке од Попадићевих колегиница по функцији (начелнице), које су и саме доживеле велике непријатности од њега. О томе ћемо тек да пишемо!

Може се поставити и питање шта је позадина свега овога? Да ли и коме сметају поштени и савесни радници, јер они свакако то јесу о томе потврђују ослобађајућим пресудама?  У сваком случају  Синдикат српске полиције као организација која је основана пре свега са циљем заштите права чланова и запослених неће немо стајати по страни. Предузећемо све потребне мере како  би се оваквим стварима, нестручношћу и јавашлуку у Министарству стало на пут! Први корак ће бити разговор са Попадићевим претпостављенима, да видимо шта они имају да кажу на ову тему!

Служба за информисање ССП
Никола Петровић