Skip to main content

Ми смо брана безакоњу пре адвоката, тужилаца, судија… налазе се полицајци !

Napisao/la Милан na . Objavljeno u Ауторски текстови. 3 коментара на Ми смо брана безакоњу пре адвоката, тужилаца, судија… налазе се полицајци !

Убиство адвоката Драгослава Огњановића снажно је одјекнуло у целој Србији. Наиме, пре два дана у вечерњим часовима на Новом Београду у пасажу зграде где је живео са супругом и десетомесечном ћерком, са више од пет хитаца усмрћен је познати адвокат којом приликом је рањен и његов 26-годишњи син из претходног брака који је са оцем био у друштву. Пре адвокатуре Огњановић је `90. година радио у полицији као инспектор на сузбијању крвних деликата.

„Адвокатска професија је део правосудног система и напад на адвоката уједно напад на правосудни систем“, званично је саопштено из Друштва судија Србије.

Адвокати су данас ступили у седмодневни штрајк, из Адвокатске коморе Србије и Адвокатске коморе Београда могле су се чути речи: „Погођени смо али не и застрашени, ми немамо право на страх“.

Удружење тужилаца након убиства адвоката огласило се апелом како је безбедност услов за владавину права.

Неспорно је да Министарство унутрашњих послова предузима све мере и радње из своје надлежности у циљу расветљавања овог свирепог убиства, за то време појавили су се многи стручњаци и аналитичари, а слободно можемо рећи и теоретичари завере који не само да дезинформишу јавност, уносе немир и панику међу грађане и стварају вештачку атмосверу страха; већ отежавају рад полиције и правосудних органа пре свега тужилаштва. Сви имамо један циљ, а то је откривање свих околности и учиниоца овог свирепог убиства и привођење правди уз адекватну санкцију.

Синдикат српске полиције указује на чињеницу да је напад на полицијске службенике који су прва брана борбе против свих видова криминала и корупције недопустиви и апеловали смо небројено пута када су се дешавали напади на полицајце који су за последицу имали тешке телесне повреде и смртни исход, да је потребна снажна реакција друштва, а пре свега правосудних органа. То је индикатор на који је потребно одмах реаговати и из свих расположивих средстава узвратити ударац криминалу и корупцији, јер ми смо брана безакоњу иза нас налазе се адвокати, тужиоци, судије, грађанке и грађани, државни функционери… Уколико напади и убиства пре свега полицијских службеника протекну без адекватне реакције државе и друштва у целини укључујући и све коморе, удружења, друштва и сл. организације онда је сасвим логичан след догађаја да неман неће стати него ће се оснажити и желети даље и више… Уједно апелујемо на медије и подсећамо да приликом извештавања поштују етику и кодекс професије новинара те објективно извештавају и објављују проверене информације, без глорификације како би на читаоце оставили додатни утисак. Посебно указујемо на чињеницу где се придаје медијска пажња управо категорији људи чија прошлост је девијантна кроз разне емисије, ријалитије и друге емисије забавног карактера, чиме се омладини шаље погрешна порука и доприноси нарушавању моралних вредности код најосетљивије популације становништва, а која представља будућност нашег друштва.

Слажемо се са Удружењем тужилаца Србије, нема владавине права без безбедности и поручујемо – полицајац је стуб безбедности, тужиоци тражите притвор и строге казне приликом напада на полицајце!

Слажемо се са Друштвом судија Србије напад на адвоката је напад на правосудни систем, али и тражимо да у складу са законом поступају и осуђују нападаче и убице на полицајце, да се не либе одредити притвор у фази истраге јер једно је сигурно ако брана попусти а полицајац је брана сви смо угрожени!

Адвокатска комора Србије и Београда су изгубиле једног великог правника, једног врхунског стручњака кривичара, овај губитак је ненадокнадив.

Синдикат српске полиције упућује искрено саучешће породици.

На самоме крају желимо истаћи да ће правда и право победити, да ће добро надјачати зло, да грађани имају поверења у своју полицију и пусте је да обави оно што је њен посао а то је проналазак и привођење правди убице.

Служба за информисање ССП

 

Једно је сигурно репрезентативни синдикати бију туђе битке!

Napisao/la Милан na . Objavljeno u Ауторски текстови. 2 коментара на Једно је сигурно репрезентативни синдикати бију туђе битке!

Синдикализам у Министарству унутрашњих послова је релативно млад. Тако млад и уједно тако истрошен, излизан, запрљан… Питамо се зашто је толико мало времена потребно да се контаминира оно што вековима уназад није када је реч о синдикализму у општем смислу успело разним групама и системима на светском нивоу…? Синдикализму у МУП-у је било потребно мање од деценије да системски готово искорени оно што је смисао синдикализма, а то је вера код људи, код запослених да уједнињени и доследни могу и да хоће да се изборе за боље сутра…

Како се успева искоренити код људи вера и нада да би могло бити боље и да је потребно да запослени буду хомогени управо на сликовит начин илустроваће данашња емисија на телевизији са националном фреквенцијом „N 1“. Неки би рекли „америчка телевизија“, други „једна од ретких без утицаја-слободна“, али ми је зовемо телевизија са националном фреквенцијом. За нас је онда као и свака друга телевизија. Дакле, данас у 17,15 часова имаћемо прилике да гледамо мегдан два реперезентативна синдиката како ће укрстити мачеве и из свих могућих оружја ударити једни на друге у покушају да објасне грађанству Србије, а уједно и запосленима у МУП-у како су они баш ти којима је потребно указати поверење, који су прави, који су чисти, који су сјајни и који их заступају на најбољи могући начин; те како су они други све супротно од ових првих и како је неопходно обрисати их са синдикалне сцене МУП-а. Да ли су и да ли ће икада ови представници сести за сто и да се договоре око конкретних корака не би ли заједно наступили према послодавцу а како би нама радницима било боље и како би се изборили за бољи статус и већа права… ? Пре ће астероид ударити у земљу, него што ћемо то доживети, на жалост, па зато нам и јесте овако!

За недовољно упућене ваљало би напоменути да у МУП егзистира преко 30 синдиката од којих се само њих четири могу назвати синдикатима према броју чланова наравно, остало је све лош покушај појединаца али и послодавца кроз историју синдикализма. Од та четири синдиката два су репрезентативна. Оно што је трагично јесте да су оба репрезентативана синдиката сврстана, што му дође као приклон одређеним структурама обично политичким, те су тако једни уз власт док су други уз опозицију. Сада полако ствари постају јасније… Дакле немамо ми овде борбу за људска права, за права радника… Ми овде имамо политичку борбу… Битно је сврстати се, бити црн или бео, леви или десни. Поставља се питање где смо ту ми запослени у МУП? Где су наша права? Ко их заступа, како и на који начин? Једно је сигурно репрезентативни синдикати бију туђе битке ! Они више нису у служби свога чланства, запослених. Они се не боре да би смо задржали стечена права и изборили се нова већа и достојна човека у 21. веку. Где се и за кога боре више није тајна, свима је јасно.

Данас је најтеже бити несврстан! Ако ниси леви онда си десни, ако ниси десни онда си леви… Не можеш бити у средини… или си наш или си њихов и тако у круг… Синдикат српске полиције је сврстан и он је на страни запослених у МУП, али то сврставање је имагинарно оно не постоји нити се прихвата, од ССП-а се очекује све само да не буде несврстан али ССП иако указује на своју сврстаност а то је синдикализам, права радника и борба за бољи статус и већа права не признаје му се то. Супротно Уставу, законима и свим подзаконским актима отет је статус репрезентативности ССП-у. За нас је то само део борбе и ствар процеса, јер једно је сигурно многи су долазили и одлазили али ССП је увек био ту за све запослене и одолевао и временима и људима и тако ће и даље бити.

Позивамо све запослене да угасе ТВ и упале мозак, попуне приступницу ССП-а и дају још већу снагу и легитимитет једином достојном да носи име синдиката у МУП!

Служба за информисање ССП

КОНТРОЛНА ДЕЛАТНОСТ

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Ауторски текстови. 1 коментар на КОНТРОЛНА ДЕЛАТНОСТ

Свакодневно је очекујемо, али она никако да дође. За једне је страх, а за друге механизам за кажњавање и исправку грешака. За неке је, пак, дуго очекивана могућност лечењa личних фрустрација и приватних проблема светећи се према неистомишљеницима. Неко је због слабих резултата доживљава као једину могућност напредовања у служби.

Шта у ствари представља контролна делатност?

Врста је руководне делатност и њен примарни циљ је откривање системских и појединачних пропуста, грешака и њихово правовремено решавање. Наравно, приликом обављања контролне делатности, обавеза је и сагледавања оне друге стране. Пожељно је разговорати са контролисаним субјектима, разменити мишљења мишљења, дати предлоге и сугестије који могу утицати на повећање ефективности у раду, побољшање услова рада, мотивације запослених и тд. 

Да ли се овако ради у пракси?

Наравно да не.

Осим решавања горе поменутог примарног циља, у већини случајева, овај механизам није средство за добијање правих информација са терена. Да ли је у питању страх, незнање, или прећутни договор и необавештавање надлежних, знају само руководиоци.

Како изгледа припрема, али и вршење контролне делатности?

Ако је очекивана, најчешће из врха МУП-а, укључују се запослени, неретко и са метлама и косилицама у рукама. Испред објекта посете високе делегације, онако у униформисани, баве се комуналном делатношћу, а униформу наравно скидају када, рецимо, крече просторије у том објекту. Склањају се са видика стара и полуисправна возила која се најчешће користе, а постављају сва расположива исправна.

Оваквим поступцима се у ствари фингира право стање са терена и због тога до врха долазе непотпуне информације –  немамо довољно запослених, користе се неисправна возила, стари и дотрајали рачунари, а канцеларије су неадаптиране, углавном пренатрпане папирима.

Ако је неочекивана, у питању су вероватно руководиоци из подручне организационе јединице. Они, који је врше професионално, поседују висок праг толеранције, уочене пропусте и грешке у кораку исправљају и стручним саветима помажу да се оне више не догоде. Наравно, кажњавање се и код њих подразумева у оним изузетним ситуацијама.

А они други, својих дуго очекиваних „пет минута“  вешто користе и својим иритантним наступима, показују силу према запосленима. Сврху постижу најчешће притисцима и методом кажњавања, не трудећи се да дубље уђу у проблематику и исправе затечену грешку. Њих нико не воли, чак ни претпостављени, којем стално сервирају предлоге за покретање дисциплинских поступака. Услед недостатка разултата рада, ови предлози су и њихов главни адут за напредовање у служби.

Шта је свима њима заједничко?

Приликом обављања контролне делатности, мало ко придаје пажњу на оне ствари које нас као синдикат интересују – услове рада, недостатак средства за рад, неадекватне просторије, неисправна возила, униформе, поштовање ПКУ око одређених права и тд.

И ако их можда има, такви Извештаји не долазе на она места где је и потребно. Најчешће заврше у нечијој фиоци и ту скупљају прашину.

Из свега наведеног, можемо добити одговоре на следећа питања:

  • Да ли контролна делатност у већини случајева представља једну врсту прихолошког напада на запослене? Одговор је ДА.
  • Да ли се на контролну делатност можемо ослонити као на средство за побољшање услова рада, поштовање прописа и тд? Одговор је НЕ.

Право стање са терена врх МУП-а може добити углавном од појединих синдиката.

Међу њима предњачи Синдикат српске полиције.

Због тога смо с једне стране респектовани, а с друге и најомраженији међу озлоглашеним руководиоцима.

Тиме се изузетно поносимо.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

ДИРЉИВА ПРИЧА О АКЦИЈИ СПАСАВАЊА

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Ауторски текстови. 1 коментар на ДИРЉИВА ПРИЧА О АКЦИЈИ СПАСАВАЊА

Догађај о којем пишемо подсећа на заплет неког доброг филма или књиге.

Све се десило у раним јутарњим часовима, 12.07.2014 године. Четворочлану породицу Стевановић, која је мирно спавала у свом стану број 22, на трећем спрату зграде у Лозници, пробудио је око 5 сати ујутро врисак комшинице са четвртог спрата „Устајте људи, пожар“.

Зоран Стевановић, глава породице, искочио је из кревета, осврћући се ка кревецу где је лежао његов осмомесечни син Вук и соби где је спавала трогодишња ћерка Милица.

На брзину се обукао и кренуо ка излазним вратима. Како је отворио врата, густ црни дим и пламени језици су онемогућавали да изађе из стана у ходник. Зоран је добро реаговао, затворио је врата, узео душек, наквасио га водом и ставио на већ врела улазна врата да спречи продирање дима у стан. Деца су чула галаму, уплашила се и почела  да плачу. Супруга Марина је покушавала да их смири.

Зоран наводи: „Окретао сам се по стану, телефонирао пријатељима и само гледао како да спасем породицу и изведем их из зграде“.

Након двадесетак минута, у соби је приметио одсјај од ротационих светала са возила. Погледао је кроз прозор  и било му је лакше. Стигли су ватрогасци, који су одмах приступили гашењу извора пожара на другом спрату, и пошто се нису могли пробити кроз ходник, кренули су да са камиона усмеравају мердевине ка његовом прозору.
Убрзо је старији ватрогасац био на мердевинама, попео се до прозора на трећем спрату, и изговорио следеће речи:  „Прво деца и жена, не бојте се,  биће све у реду“.

Те његове речи, поглед пун смирености као и вешти покрети, дали су наду породици Стевановић и осећај сигурности да могу да му повере најмлађе чланове своје породице.

Пошто је његов син био стар само 8 месеци, ватрогасац је предложио да га ставе у торбу, што су и урадили, и заширнали је. Из торбе је вирила само глава детета. Ватрогасац је узео торбу, ставио је око врата и уз тепање детету, спустио га до колега који су чекали на платформи.

Одмах након тога, поново се попео се до прозора породице Стевановић. На реду је била трогодишња Милица, која није хтела да иде са „чиком“, без плишаног меде којег је чврсто држала у наручју. Колега Радосав Павловић је узео девојчицу, чврсто је загрлио једном руком, док је она грлила плишаног меду и тако се спустио до платформе. Родитељи су одахнули, деца су била спашена. Након деце, која су одмах одвезена до болнице, спуштени су и родитељи Марина и Зоран.

Те вечери је евакуисано 34 станара из зграде. Брзом акцијом ватрогасаца и присебношћу станара спречене су теже последице пожара, који је избио због споја на инсталацијама у једном стану на другом спрату.

Деца нашег саговорника су  одмах након прегледа пуштена из болнице, док је једно дете задржано три дана на лечењу.

Можда се питате, зашто о овом догађају пишемо четири године после?  

Зато што су се чланови породице Стевановић обратили представнику Синдиката српске полиције – синдикалне групе Лозница, са жељом, да се јавно захвале колеги ватрогасцу-спасиоцу Павловићу, као и свим другим колегама у МУП-у Лозница, који свакодневно, а понекад ризикујући и своје животе брину о безбедности грађана Лознице.

Колега  Павловић скромно одговара да спасавање грађана није само његова заслуга, већ заједнички напор колега из ватрогасно-спасилачке јединице и колега из ПС Лозница.  Те вечери је био ван дужности, али је на позив колега дошао и дао све од себе, као и протеклих  31 годину , кад год је за тим постојала потреба.

Хвала колеги Павловићу, а хвала и породици Стевановић, која уме  да цени и препозна искрену оданост и пожртвованост припадника МУП-а на извршењу свакодневних задатака.

Служба за информисање ССП

НОВИ КОНКУРС, СТАРА БОЉКА

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на НОВИ КОНКУРС, СТАРА БОЉКА

Министарство унутрашњих послова расписало је два одвојена конкурса за упис на основу полицијску обуку – 549 полазника за потребе ПУ за град Београд и 351 полазника за потребе 22 полицијске управе широм Србије. Узимајући у обзир већ најављена дешавања, пре свега пензионисања на основу члана 173а Закона о полицији, редовног пензионисања, наступајуће систематизације, можемо рећи да су ови конкурси били и очекивани. Међутим, једна ствар нама боде у очи, а то је немогућност Министарства да коначно реши горуће питање у неколико полицијских управа, а тиче се мањка запослених. Наравно, међу њима предњачи ПУ за град Београд. Мењају се министри, руководиоци Управа и Сектора, законски акти, али, наставља се са старом праксом….

Наиме, као један од услова које кандидат мора испунити да би се пријавио на конкурс је питање места пребивалишта. У тачки три је наведен услов „да има пријављено пребивалише на територији организационе јединице за коју се расписује конкурс“. Можда ово, на први поглед, не би било чудно, али ако упоредимо са ранијим конкурсима, у претходних десетак година, број одзива, али и проблема који су настали због тога, можемо рећи да се упорно понављају старе грешке. Једна од њих је, покушај да се на овај начин, ПУ за град Београд попуни са будућим полазницима из унутрашњости Србије

Невезано са ког аспекта гледали, безбедносног, финансијског, психолошког, демографског, породичног, једно је сигурно. Овај конкурс за пријем у радни однос 549 будућих полицијских службеника у ПУ за град Београд, створиће главобољу свима. Немогућност Министарства унутрашњих послова, да у Београду пронађе 549 кандидата, само по себи говори да су примања полицијског службеника веома мала, а обим посла и ризик повећан, али и да је углед министарства нарушен из нама добро знаних разлога.

ФИНАНСИЈСКИ И ДЕМОГРАФСКИ АСПЕКТ – Сетимо се само чувене 2010. и  2011. године. Одлука тадашњег министра унутрашњих послова Ивице Дачића, да мимо услова конкурса и планирања, распореди преко 400 свршених полазника ЦОПО у ПУ за град Београд, директно је утицала на промену начина живота тих људи, мотивацију у раду, резултате рада, али и на изненадном стварању огромних трошкова. Због нерешеног стамбеног питања у Београду, „нови“ полицијски службеници, одлучили су, да не мењају своје место пребивалишта, односно боравишта. Неплански доношена Одлука министра је на тај начин пореметила њихов породични живот, али и буџет МУП-а, у разделу путних трошкова. Још увек се добро сећамо кашњења у исплатама од чак 9 месеци…

Колико су само позива, молби, захтева за премештаје и спајање породице добијали руководиоци у ПУ за град Београд, само они знају. Чак ни тадашњи директор полиције Милорад Вељовић није имао решења за овај велики проблем. А трошкови су расли, сваке године су били све већи и већи. Трпео је буџет МУП-а, а према нашим проценама, он је сваке године допуњиван путем ребаланса, са додатних 150-200  милиона динара. Синдикат српске полиције је и тада понудио компромисно решење и после великих напора, успели смо да вратимо један део запослених својим домовима. Нажалост, не све који су то и желели. А до дана данашњег овај проблем није решен.

Наравно, нових 539 мученика, који ће искористити добру статистичку могућност и пре конкурса се пријавити на један дан у Београду, не схватају озбиљност ове ситуације. Јурећи за кором хлеба, сталним запослењем (питање је до када ће тако бити),  у почетку неће стварити додатне трошкове себи, а ни МУП-у. Касније, када буду схватили, једни ће, ради решавања стамбеног питања, подићи кредит и заробити пола своје плате, а други, можда променити пребивалиште и један добар део свог живота провести у аутобусима. А, они, који се не снађу, живеће као подстанари. 

Највећу корист од свега овога имаће станодавци у Београду и задовољно ће трљати руке. Половину полицијске плате, коју ће мученик добијати у Београду, биће одвајана у ове сврхе. Питамо се, да ли се онда исплати за ову разлику од  20.000 динара, напустити топлину свог дома и радити као полицајац у Београду? Или је можда боље остати, бити близу своје породице и мучити се код приватника за мало већи износ од тих 20.000 динара? И тако пустити овај конкурс за пријем у ПУ за град Београд, да пропадне.

А како овај конкурс може утицати на безбедност грађана и имовине у Београду, мотивације и резултате рада, читаћете у неком од наредних текстова.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

ГРАЂАНИ, ПОЛИЦАЈЦИ…  НИСТЕ У ПРАВУ!!!

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на ГРАЂАНИ, ПОЛИЦАЈЦИ…  НИСТЕ У ПРАВУ!!!

МУП ХИТНО ДА РЕАГУЈЕ!!!
(МЕЂУСОБНИ ОДНОС ГРАЂАНА И ПОЛИЦИЈЕ, ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ГРАЂАНА И ОВЛАШЋЕЊА ПОЛИЦИЈЕ)

Гледајући овај, али и бројне друге видео записе на интернету, изводе се два закључка:

1) грађани не познају своје обавезе и овлашћења полиције (а обавезни су)!
2) полиција не познаје своја овлашћења и границе права грађана (а морали би, зато су плаћени из буџета који пуне грађани)!

Стиче се утисак да полицијски службеници, услед непознавања својих овлашћења, често устукну пред „агресивнијим“ наступом грађана и не примењују своја овлашћења или их примењују ограничено или недовршено. Просто су збуњени и затечени! А то не сме да се догађа!
Ово је посебно поразно с обзиром на чињеницу да се ово незнање манифестује у јеку годишње провере теоријских знања, где полицијски службеници листом показују перфектно знање!

Само о овом снимку може се саставити читав елаборат о незнању грађана и полиције!
Због тога, МУП ХИТНО МОРА спровести програм ЕФИКАСНЕ (не постојеће = реда ради) обуке и ЕФИКАСНОГ стицања знања полицијских службеника!

Такође, МУП ХИТНО МОРА спровести програм едукације грађана о полицијским овлашћењима, начину понашања грађана приликом поступања полицијских службеника и начина остваривања својих права у вези са поступањем полицијских службеника!
Не дозволите да нам грађане наопако саветују телефоном неки приучени правници, јер последице могу бити кобне!

ПРИМАРНУ ОДГОВОРНОСТ СНОСИ НАЈВИШЕ РУКОВОДСТВО МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА!

ХОЋЕТЕ ЛИ КОНАЧНО ПОЧЕТИ ДА РАДИТЕ СВОЈ ПОСАО???!!!
ПОСАО ЗА КОЈИ ВАС ПЛАЋАЈУ ГРАЂАНИ! И ПОСАО ЗА КОЈИ СТЕ ПОЛОЖИЛИ ЗАКЛЕТВУ ГРАЂАНИМА И ОТАЏБИНИ!

 

https://www.srbijadanas.net/video-snimak-policijske-brutalnosti-na-blokadi-saobracaja-u-zupanjcu-video/

Служба за информисање ССП

Напомена: Изворни текст је, уз неколико измена, преузет са личног профила колеге Виктора Ратковића, председника СГ Пријепоље.

ВЕСТ само у Србији

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на ВЕСТ само у Србији

У освит јучерашњег дана путем свих медија, нарочито оних са националном фреквенцијом, брзином светлости је пренета информација да је полицајац у Бору тешко ранио провалника, који га је претходно, приликом покушаја бекства, напао и попрскао бибер-спрејом. Догађај који је на први поглед вест, а који то никако не би требао бити! Због чега је наступила таква и толика дегенерација друштва, да се сматра ИЗУЗЕТКОМ чињеница да је полицајац употребио ватрено оружје У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ, да би одбио напад од себе и спречио бекство лица?! Зашто је новинарима толико ексклузиван такав догађај? Да ли се у Италији са толиком медијском пажњом испрати догађај када Карабињери аутоматским оружјем изрешетају возило које се није зауставило по њиховој наредби? Или, пак, када у Америци полицајац приликом рутинске контроле усмрти човека само зато што је без његове дозволе спустио руке са волана? Не, у уређеним земљама попут наведених, таква реакција полицајца се подразумева!

Господо новинари и уредници медија, вест је требала бити чињеница да је провалник из Бора 2014. године извршио убиство, ни мање ни више него свог оца, за шта је осуђен на затворску казну у трајању од читаве три године?!! О таквом скандалозном кажњавању најтежег кривичног дела сте требали писати и извештавати, вршећи оправдан и дозвољен „притисак“ на господу из правосуђа, не би ли се поменути коначно одлучили да раде свој посао у интересу друштва и заштите јавног поретка. О недостатку јавне дебате, стручних дискусија и панела, у којима би се указивало на наведене проблеме, да и не говоримо.

Међутим, ако је нешто и позитивно у описаној драматизацији догађаја у Бору, то је свакако правовремена реакција министра Стефановића, који је јасно и недвосмислено, како то и доликује, стао у одбрану колеге, најавивши иницијативу за пооштравањем казнених одредби за кривична дела против полицијских службеника. Тако нешто ће, без дилеме, допринети позитивној промени друштвене свести у времену нарастајућег броја случајева ометања и(ли) напада на полицијске службенике приликом вршења службених послова и радњи, а ко зна, можда и повратку некадашњег угледа и поштовања које смо, не тако давно, уживали. У остварењу тог циља Синдикат српске полиције ће, као и до сада, пружити искрену подршку и помоћ.

А до тада, поштоване колегинице и колеге, не либите се да у оваквим и сличним ситуацијама, када су за то испуњени законски услови, употребите средства принуде! Будите себи и својим породицама НА ПРВОМ МЕСТУ, заштитите себе и колегу до себе, узвраћајући онима који кидишу на нас на начин и језиком који они једино схватају…језиком реципроцитета!

Члан ГО ССП
Синиша Ћук

Заборављени драгуљ МУП на Гочу: ЦВЕТНА ДОЛИНА

Napisao/la babayaro na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Заборављени драгуљ МУП на Гочу: ЦВЕТНА ДОЛИНА

На обронцима планине Гоч, на  питомих 700 метара надморске висине, налази се одмаралиште Министарства унутрашњих послова „Цветна Долина”. Хотел располаже са нешто мало више од 60 лежајева, собе су од једнокреветних  до трокреветних, свака соба поседује купатило. Одмаралиште је и комерцијалног карактера па га, поред радника МУП-а, могу  користити и остали заинтересовани грађани.

Ово одмаралиште некада је било много посећеније, у последње време је, можемо слободно рећи неправедно занемарено. Ово нас заиста чуди ако узмемо више него симболичне цене смештаја, које се крећу 1050,00 динара по особи за трокреветну  собу до  1550,00 за једнокреветну,  за раднике Министарства и чланове њихових породица, док је за остале грађане цена симболично виша. Наравно, говоримо о ПУНОМ ПАНСИОНУ, са укључена сва три дневна оброка. Смештај је више него пристојан с обзиром на цену.

Што се тиче плаћања, пре две године Синдикат српске полиције издејствово је код надлежних из МУП-а омогућавање плаћања на одложено. Путем административне забране до 6 месечних рата.

Пракса у свим земљама у окружењу, па и земљама чланицама ЕУ, јесте да постоје оваква  одмаралишта за одмор по повољним ценама, за запослене у Министарству унутрашњих послова.

Оно што овај хотел чини посебним је љубазно особље хотела и топла породична атмосефера, укусна храна у ресторану. У саставу хотела је мини парк са  љуљашкама и клацкалицама за децу, одмах ту је и неколико стаза за санкање. На десетак километара од хотела налази се и ски стаза са жичаром. Хотел је интересантан и ван зимске сезоне обзиром да се у близини налази мноштво обележених стаза за планинарење, а у летњој сезони могуће је коришћење базена са термалном водом.

Хотел је окружен четинарском шумом, мноштвом потока и  извора, нетакнутом природом, мир и тишина који га окружују чини га правим местом за одмор. О квалитету воде довољно говори да се у непосредној близини налази и фабрика воде „LA FANTANA”. На 20-так километара удаљености налази се увек атрактивна Врњачка Бања са мноштвом забавних и туристичких садржаја.

Било да се одлучите да овде проведете викенд, или пак породичан одмор, нећете погрешити.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

 

Председник ССП Лазар Ранитовић – РЕКАПИТУЛАЦИЈА 2017.

Napisao/la babayaro na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Председник ССП Лазар Ранитовић – РЕКАПИТУЛАЦИЈА 2017.

Ова протекла, више него бурна 2017. година за Синдикат српске полиције донела је низ великих искушења. У њој смо прославили десетогодишњицу од оснивања али смо се и суочили са можда и најтежом ситуацијом у том деценијском постојању. Упркос свему Синдикат српске полиције завршава ову годину са никад бројнијим чланством – има нас више од 7500! Формирали смо велики број нових синдикалних група. Покушавали су да нам преотму активисте и чланство, а успели су само да одведу Бранковиће!

Но, намера овог текста није прича увези са проблемима у раду самог синдиката, већ кратак приказ урађеног и започетог на решавању проблема са којима се сусрећу наши чланови, због којих и постојимо! Још док су други празновали и oдмарали прошлог јануара, ми смо већ радили пуном паром, па ћемо кренути од самог почетка године. Неке теме смо покретали више пута, неки решени проблеми појављивали су се у другим јединицама, тако да је наш рад много шири и обимнији од овде приказаног.

Поштоване колегинице и колеге, као што и сами можете да увидите простим читањем овог текста, не постоје теме које ССП избегава или питања која не смемо да поставимо! То одлично знају сви они који су нам се обратили молбом за помоћ! Познато је да имамо чак 15 стално ангажованих адвоката и да нас нико не може ућуткати јер смо чиста образа, неукаљаног личним интересима! Наша стара парола је „Задовољан члан, јак синдикат!“ И зато…

МОЖЕ БИТИ САМО ЈЕДАН СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ!!!

ЈАНУАР

  • Помоћна полиција. Питали смо чему или коме би она служила. Уредба Владе о њеном оснивању експресно је повучена.
  • Друштвена одговорност. Учествовали смо у великом броју хуманитарних акција, добровољно давали крв, делили пакетиће деци са посебним потребама у Београду и Крушевцу.
  • Накнада за рад у отежаним условима. Тражили смо проширење одлуке за накнаду за рад у посебним условима на општине Рашка, Нови Пазар, Сјеница и Тутин.
  • Пријем у радни однос свршених студената КПА. Већ на јануарском месечном састанку смо поставили ово питање, наставили смо и касније да га понављамо изнова и изнова. То је резултирало пријемом више од 300 студената у овој години!
  • Интерни конкурси и привремени премештаји. Указивали смо на беспотребно компликовање администрације и лоше ефекте примене интерних конкурса на извршилачка радна места. Резултат тога јесте њихово укидање предвиђено предложеним изменама и допунама Закона о полицији.
  • Патролна возила. Наставили смо да послодавца подсећамо на оно што су и руководиоци МУП одлично знали – катастрофално лоше стање возног парка. Резултат је уследио крајем лета – подељено је више од 700 нових патролних возила.
  • Забрана награђивања старешина у Дирекцији полиције и запослених у другим деловима МУП. Инсистирали смо на укидању забране настале крајем 2016. правдане проблемима у буџету МУП. Наши аргументи су прихваћени.
  • Судски трошкови и расипање новца. Указивали смо на нерационалност појединих одлука, на несавестан рад руководилаца који ускраћивањем права радника праве беспотребне трошкове министарству у каснијим судских трошковима. Позвали смо министра да предузме мере у том правцу. Сматрамо да је било позитивних промена али да простора за напредак има и даље.
  • Број полицијских службеника. Указали смо јавности на чињеницу да је полицајаца на улици мало, недовољно. Да чувена „анализа ризика“ није била ни потребна – криминалце треба отерати из службе другим методама. Позвали смо министра да запосли још нових, младих полицијских службеника. То је и чињено у неколико наврата у 2017. те је запослено укупоно 747 полицијских службеника, свршених студената КПА и полазника ЦОПО.
  • Недостатак опреме за криминалистичку технику. Изнели смо поражавајуће податке и пред послодавца и пред јавност. Форензичари су остављени да се „сналазе“. Хроничан недостатак основних средстава за рад је ублажен у доброј мери тек почетком јесени, потписивањем трогодишњег уговора о снабдевању.
  • Физичке провере. Указали смо на нелогичност измена правилника која доноси физичке провере запосленима старости до 50 година (ранија граница била 45) али и на реалне проблеме код оцењивања запослених из гађања ватреним оружјем. Нажалост, овде нисмо наишли на добар пријем код послодавца, нема промена.
  • Држава на коленима. Након бруталног пребијања колеге у Новом Саду кулминирало је све оно на шта смо годинама указивали – све чешћи и све бруталнији напада на полицијске службенике су недопустиви. Позвали смо и министра и јавност да нас подже и заштите.
  • Информациони систем. Указали смо на постојање реалне опасности да нам информациони систем оживи колапс. Нема редовног улагања и занављања опреме, нема улагања у људе кроз запошљавање стручњака, обуку и усавршавање постојећих ресурса. Резултат су озбиљне набавке (нажалост и даље далеко од реално потребног) опреме после дужег времена.

ФЕБРУАР

  • Обилазили смо колеге на терену у хладним и завејаним пограничним деловима.
  • На време смо (07.02.) указали на неправилан обрачун плате и постојање реалне опасности од великог броја утужења;
  • Протест на улици у Новом Саду (06.02.) и састанак са носиоцима правосудних функција;
  • Тражили смо заједничку акцију министарства и свих синдиката на пољу заштите полицијских службеника;
  • Нехумани услови рада у Јединици за обезбеђење
  • Тражили смо веће дневнице за деминере у СВС
  • Указивали смо на лошу исхрану људи на терену
  • Упозорили смо запослене на судске трошкове тужби којим их обмањују репрезентативни синдикати
  • Указивали на лош систем оцењивања
  • Тражили опремање патрола саобраћајне полиције ради повећања њихове безбедности на путу
  • Тражили да путни трошкови не буду обрачунавани по новом ЗОП
  • У јавности говорили о штети због несврсисходних јавних набавки
  • Бранили смо и одбранили одмаралишта на Златибору и Врњачкој Бањи
  • Одржавали смо сећања на погинуле колеге организовањем меморијалних спортских такмичења

МАРТ

  • Критиковали смо Правилник о приправности јер је ништа више од препричаних чланова ЗОП;
  • Остварили смо сарадњу са Самосталним синдикатом путара Србије
  • Критиковали смо уредбу о оцењивару у којој једна од одреби гласи  „Ако је оцењивач руководилац унутрашње организационе јединице, оцењивач је уједно и контролор“.
  • Потенцирали смо недостатак јасних прописа о пословима неспојивим са полицијским. (изменама ЗОП коначно ће бити јасна ситуација у вези са додатним радом запослених)
  • Тражили смо да годишње оцене запослених буду јавне
  • Први смо критиковали Правилник о солидарној помоћи који ју је практично укинуо у појединим основама

АПРИЛ

  • Критиковали смо Уредбу о начину спровођења дисциплинског поступка у МУП која предиђа могућност да дисциплински судија не буде правник.
  • Покренули смо поступак пред Републичком агенцијом за мирно решавање радних спорова ради отклањања недоумица у примени ПКУ;
  • По први пут у МУП склопљен је споразум о вансудском поравњању за наплату вишка радних сати, наравно заслугом ССП.
  • Тражили смо израду легитимација за све запослене у МУП, што ће бити реализовано предвиђеним изменама ЗОП.
  • Учествовали смо на Првомајској уличној шетњи синдиката у Београду

МАЈ

  • Скупили смо више од 14000 потписа колега за Петицију за покретање иницијативе измене појединих одредби ЗОП и других прописа који регулишу радна права запослених у МУП. Тражили смо:
  1. Укидање чл. 172 ЗОП – презумпција невиности (биће укинут изменама ЗОП)
  2. Измену чл. 167 којим је регулисано напредовање у служви (укидање просека од најмање 4)
  3. Измену чл. 189 који су практично укинута накнада за путне трошкове (биће укинут изменом ЗОП)
  4. Измене чл. 176 којим је регулисана солидарна помоћ (изменама ЗОП нешто ће бити испуњено, а нешто ће путем измене подзаконског акта)
  5. Измене чл. 154 у вези са распоредом рада (најмање 48 сати унапред)
  6. Измене чланова 124-128 у вези са употребом ватреног оружја (проширити онове за употребу)
  7. Повећање износа дневница (делимично већ измењено за поједине активности, од следеће гдине очекујемо подизање вредности свих дневница са 150 на 900 динара)
  8. Спречавање примене Закона о систему плата у јавном сектору на полицијске службнике (примена је одложена)
  9. Враћање регреса и топлог оброка, односно исказивање накнаде у новцу
  10. Поништење предлога за продају Нарциса и Променада (поступак отуђења је обустављен)
  11. Измене ЗОП по питању набавке униформе и грађанског одела (подељења је униформи за Жандармерију, Полицијску бригаду и УГП, ускоро се очекује и подела припадницима ИЈП)
  12. Једнократно повећање зараде у износу од 10% (управо се реализује у јануару 2018.)
  13. Урачунавање времена проведеног у путу у радно време (реализовано одмах након предаје петиције)

ЈУН

  • Критиковали смо лош Правилник о психолошкој помоћи
  • Тражили смо утврђивање листе тежих болести и повреда ван рада
  • Опет смо указивали на лоше стране сталног одлагања усвајања систематизације
  • Тражили смо хитну набавку возила, указивали на проблеме са рачунањем радног времена, интерним конкурсима, кашњењу у исплати накнада…
  • Одржали смо јубиларну десету Полицијаду и то по први пут у трајању од два дана.
  • Жалили смо се на кршење права полицајаца од стране војних старешина
  • Тражили смо (и добили депешу) заштиту при раду на екстремно високим температурама

ЈУЛ

  • Тражили смо (и добили) посебну накнаду за ангажоване на обезбеђењима Егзита и Гуче
  • Подсећали смо на неправду начињену према колегама са територије КиМ учињену крајем 2013. године
  • Указивали смо на недопустиво лоше услове рада и недостатак возила и опреме у СВС
  • По ко зна који пут указивали на лошу исхрану на терену
  • Помагали смо успехе наших ватрогасаца на међународним такмичењима
  • Тражили смо смену начелника СВС након трагичне смрти колеге ватрогасца

АВГУСТ

  • Тражили смо примену института приправности и за старешине у Дирекцији полиције и припаднике ВСЈ, којима је право на накнаду прећутно забрањено.
  • Указали смо на проблеме са електронским оцењивањем радника као и са грешкама и пропустима старешина (издејствовали смо инструктивну депешу)
  • Подржали смо пооштравање казни за употребу петарди
  • Активно смо учествовали у изради предлога измена и допуна ЗОП

СЕПТЕМБАР

  • Решили смо проблем са обрачуном радног времена у ИЈП Шабац
  • Похвалили смо капитални набавак чак 700 патролних возила
  • Указали смо на лоше услове рада саобраћајне полиције у Новом Саду (решено убрзо након тога)
  • Жалили смо се заштитнику права грађана поводом неких незаконитости у новој систематизацији
  • Писали смо дисциплинске пријаве командирима
  • Издејствовали смо запослење супруге покојног колеге ватрогасца из Ниша и ћерке покојног полицијског службеника из Велике Плане

ОКТОБАР

  • Поздравили смо министра који је коначно стао у заштиту полицајаца
  • Указивали смо на недопустивост контроле боловања на начин како то замишљају поједини командири
  • Тражили смо измене правила службе и забране интервенција од стране једног полицијског службеника (Израда акта је у току)
  • Подржали смо иницијативу за увођење доживотне казне затвора за извршиоце злочина над децом
  • Тражили смо увећање плате за додатно оптерећење колега који предају у школама, у пројекту „Основи безбедности деце“ (министар наградио све предаваче)
  • Решавали смо бројне проблеме у Управи граничне полиције

НОВЕМБАР

  • Подржали смо акцију „Чепом до осмеха“
  • Тражили смо исплату новогодишње поклон-честитке деци запослених, објашњавали процедуру и поступак остваривања права
  • Успротивили смо се политичкој злоупотреби полиције у Пећинцима
  • Успели смо да велики број наших амандмана постане саставни део предлога измене ЗОП

ДЕЦЕМБАР

  • Поднели смо тужбе за исплату накнаде за вишак сати у ЈЗО, с обзиром на неразумевање старешина у тој јединици
  • Још почетком новембра саопштили смо, а почетком децембра и потврдили, да очекујемо исплату једнократног новчаног бонуса свим запосленима
  • Изборили смо се за инструктивну депешу министра којом су потврђене препоруке усвојене у поступку мирења који је спровела РАМРРС
  • Поделили смо пакетиће свој деци наших чланова узраста до 10 година, али исто тако и деци покојних колега, деци са посебним потребама у Крушевцу.

Ваш председник
Лазар Ранитовић

 

Од  моћних синдиката до синдикалних икебана за само 30 година

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Од  моћних синдиката до синдикалних икебана за само 30 година

Једна од фејсбук страница на српском језику, „Дневник просечног Србенде“ или некако слично, која често и на неукусан начин, али углавном болно директно и више него свима јасно показује оне лоше особине просечног човека у Србији. Наравно, не бисмо се сложили да смо само ми такви, далеко од тога, у сваком народу постоје лењи, бахати, осиони, сујетни, хвалисавци итд. Но, о томе неком другом приликом.

1987: „НЕ БУДЕ ЛИ РЕГРЕС И 13., ПЛАТА, ГЛАВЕ ИМА ДА ЛЕТУ!!!“

2017:“РАДИ ЗА 200 ЕВРА НА ЦРНО – ЋУТИ, БАЈО, БОЉЕ ИШТА НЕГО НИШТА“

Заиста тужно али и више него истинито. Од радника који су имали скоро све, добре плате и принадлежности, углед у друштву, питали се за већину ствари у предузећу, данас смо постали сиромашни најамници без права гласа, задовољни што уопште било шта и било где радимо, у великом страху да изгубимо и то мало што имамо. А имамо, углавном, ништа. Само се заваравамо и лажемо да нам је добро и да ће бити боље.

Судећи по већини „медија“ (који то више нису) нама тече мед и млеко, а европски стандард само што није. А ми стојимо заглављени негде у запећку те исте Европе, на раскршћу 19. и 20. века. Пролазимо болести које су савремена друштва прележала пре скоро 200 година.

Поред државе саме, поред народа који је незадовољан социјализмом пожелео демократију и тржишну капиталистичку привреду (верујемо не баш овакву, нити би је пожелео да је знао шта га заиста чека) ОГРОМНУ ОДГОВОРНОСТ за све што нам се дешава сносе синдикати. Највећу, они најстарији и најбројнији међу њима, као што је, скоро па државни, Савез слободних синдиката Србије (част изузецима у том савезу), али ни већина осталих се нису показали достојни имена која носе: синдикати, самостални, независни, уједињени, сложни…

Растрзани унутрашњим али и међусиндикалним борбама за место под сунцем, за бројност чланства, за прилику дружења и фоткања са властодршцима, синдикати су већином заборавили своју историјску улогу, поготово у транзицији.

Уместо да синдикати своје ресурсе троше у борби за побољшање социјално-екононског статуса запослених и услова рада, како године одмичу, принуђени су да врше притиске на послодавца само да поштује законске акте које је сам донео, да се стидљиво противе раду на црно, да новчано помажу угроженима и да буду само гледаоци у разним Саветима, Комисијама, Форумима …

За тридесетак година круг је затворен, прешли смо пут ОД СИНДИКАТА ДО СИНДИКАЛНИХ ИКЕБАНА.

Нажалост, данас руководствима у добром броју постојећих синдиката, функција и синдикални рад служе за напредовање у служби или лично богаћење. А ко су и како функционишу СИНДИКАЛНЕ ИКЕБАНЕ у МУП-у сазнаћете у једном од наредних текстова.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић