Skip to main content

Ознака: Миле Лазаревић

Хероје у полицији памти још само ССП

Napisao/la na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Хероје у полицији памти још само ССП

Панчево, 28.06.2017. године, – Велики национални празник Видовдан обележио је и Регионални центар Синдиката српске полиције у Панчеву. У организацији Српских ратних ветерана Панчева и Удружења ратних војних инвалида Панчева извшено је полагање венаца на споменик палим борцима постављен у централном градском парку.

Споменик је пре годину дана постављен у славу палих бораца из Панчева, који су током ратова деведесетих бранећи своју државу дали оно највредније што су имали – своје животе. На споменику су исписана имена погинулих војника и полицајаца, који су и овде, баш као што су били у животу и рату, заједно, једни уз друге.

Поред представника удружења бораца и ветерана, јуче су са нама били чланови породица погинулих јунака. Испред ССП цвеће је положио наш истакнути активиста Небојша Ристић, уз присуство заменика председника синдиката Мила Лазаревића. Председник подружнице Српских ратних ветерана у Панчеву, господин Оливер Антонић, обратио се краћим говором у којем окупљенима захвалио на доласку, чиме су исказали поштовање погинулим херојима.

Нажалост, још једном се показало да држава брзо заборавља оне којих више нема, а који су је задужили својим животима, па тако јуче код споменика није било начелника нити било ког другог представника Полицијске управе у Панчеву, али ни  представника Војске Србије из Панчева. Још већу критику заслужује и још већу срамоту представља одсуство представника других полицијских синдиката, којима су уста пуна гордости и самохвале о својој величини и заштити колега.

Служба за информисање ССП

Код начелника Полицијске управе Пожаревац

Napisao/la na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Код начелника Полицијске управе Пожаревац

Пожаревац, 28.02.2017. године, – Делегација Синдиката српске полиције одржала је радни састанак у Полицијској управи Пожаревац са начелником управе господином Срђаном Лазић и замеником начелника управе господином Сашом Миленковићем. Испред ССП учешће су узели заменик председника синдиката Миле Лазаревић и председник нашег Регионалног центра у Пожаревцу Јовица Савић.

Ово је био први састанак нашег синдиката са новим начелником управе, господином Лазићем, па је, поред официјелног дела у којем смо разговарали о радним правима запослених и проблемима који се дешавају у пракси, састанак протекао у нешто лежернијој атмосфери где су размотрене могућности сарадње полицијске управе и ССП по питању унапређења рада саме службе али и начинима учешћа полиције у широј друштвеној заједници и подизању угледа министарства.

Прва тема је био начин вођења евиденција радних сати запосленима упућеним на посебан задатак, у здружене снаге на обезбеђењу државне границе. Наиме, првобитне недоумице су отклоњене и радницима се накнадно уписује реално проведено време на раду, али ни то није у потпуности праведно нити у складу са мишљењем министарства за рад нити ставом Дирекције полиције. Начелнику Лазићу је предочено да је једино исправан начин обрачуна радних сати онај где се сваком запосленом обрачунава најмање 8 радних сати дневно, те да није праведно човеку на терену, са ограниченим кретањем и забраном напуштања објеката у распореду водити недељни одмор. Јер, заиста, какав је то одмор са ограниченом слободом кретања у отежаним условима боравка? Начелник није био упознат са мишљењем Министарства рада нити са ставом Дирекције полиције, али је преузео обавезу косултације са надређенима и изнео свој лични став, да он свакако неће имати ништа против таквог обрачуна, напротив. Усагласили смо се и да ће то изазвати одређене проблеме у функционисању полицијских станица, али да се тај „вишак“ радних сати, који се неминовно појављује, не мора по сваку цену „попеглати“ у текућем месецу, већ у неком разумном року. Уосталом прописи дозвољавају рок од 6 месеци за прерасподелу радног времена.

Разговарали смо и на тему одређивања приправности појединим категоријама запослених у неким полицијским службеницима. Према нашим информацијама долазило је до извесних пропуста у самој процедури где нису издавани појединачни налози за приправност већ су на огласним таблама истицани збирни спискови запослених којима се одређује та обавеза па се дешавало да појединци остану без те накнаде. Начелник Лазић је изнео тврдњу, којој ми немамо разглога да не верујемо, како се свим запосленима у статусу приправности, законом предвиђена, накнада обрачунава и исплаћује, те да то не сме представљати проблем јер запослени имају право на увећање зараде, а и ради се о малој новчаној накнади. Уколико се ипак појави неки пропуст, нема разлога да исти не буде исправљен у најкраћем року!

Председник ССП РЦ Пожаревац Јовица Савић упознао је начелнике са намерама СГ Петровац на Млави да и ове године организује традиционални меморијални турнир у малом фудбалу „Куп млавских хероја“ у част колега из тог краја, трагично настрадалих током рата 1999. године. Искористио је прилику и да начелнике позове као госте тог турнира, али и на предстојећу „Полицијаду 2017“ која ће у организацији синдиката бити одржана средином јуна на Златибору. Начелник Лазић је изјавио да поздравља и подржава организације свих спортских манифестација и дружења колега, а посебно када је у питању одржавање сећања на настрадале колеге.

Господин Лазић је најавио да руководство ПУ Пожаревац планира извесне активности за Дан полиције у том граду, а у циљу промоције министарства и полиције у јавности и међу грађанима. Упитао нас је да ли може да очекује подршку или активно учешће Синдиката српске полиције на реализацији замишљених активности, што смо са задовољство прихватили и обећали сваку могућу помоћ синдиката, јер нама је, поред унапређења радних права запослених, један од превасходних циљева свакако и подизање угледа службе у јавности и повратак поверења грађана у полицију.

Служба за информисање ССП

Штетне набавке: претња по безбедност Србије

Napisao/la na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Штетне набавке: претња по безбедност Србије

Београд, 21.2.2017. године, – У конгресној сали хотела Зира, у организацији Београдског центра за безбедносну политику, одржана је међународна конференција под називом „Финансирање безбедности за 21. век“, која се састојала из три панела. На конференцији су се окупили релевантни саговорници из институција сектора безбедности, независних регулаторних тела, међународни стручњаци и представници цивилног друштва.  Између осталих, учествовали су министар одбране Зоран Ђорђевић, шеф одсека за унутрашње послове Делегације ЕУ у Србији Nicolas Bizel, представница Женевског центра за демократску контролу оружаних снага госпођица Burdsy Anna Marie и шефица за регулативу Управе за јавну набавку Далиборка Срећков.

Скуп је реализованBAN_8747-696x464 као завршна конференција пројекта „Про кјур: јачање циливлног надзора над јавним набавкама у сектору безбедности“. На другој панел дискусији „Штетне набавке: претња по безбедност Србије“ један од излагача био је и представник Синдиката српске полиције, заменик председника Миле Лазаревић. У делегацији нашег синдиката, као јединог званично позваног синдиката из Министарства унутрашњих послова, били су и наши млади активисти, председник СГ Лозница  др Горан Николић и председник СГ Чукарица Никола Павловић.

На овом изузетно посећеном догађају, посебну пажњу привукли су одговори које је Лазаревић изнео на постављена питања у вези са спровођењем јавних набавки у МУП и начином контроле тих поступака са аспекта синдиката. Он је, између осталог дао и следеће одговоре:

  • Са којим16934027_10211730554240815_1835177380_n се проблемима у раду суочава полиција када је реч о набавкама у Министарству унутрашњих послова?

У постављеном питању крију се у ствари два потпитања. Ако мислите на то са чиме се руководство МУП суочава приликом јавних набавки, ја нећу бити адекватан саговорник јер заиста немам увид у саме токове планирања, покретања и спровођења поступака јавних набавки али мислим да су све те фазе критичне. Заиста превише често „падају“ тендери, читави поступци се понављају изнова, предуго трају а набавке касне… Стиче се утисак да запослени који раде на тим пословима трпе велике притиске са више страна. Врло је могуће да они нису ни довољно обучени и стручни а код постављања самих услова набавки највероватније нису потпуно самостални већ подлежу диктатима заинтересованих моћника, било из самог министарства, било великих добављача. Некада, због лоше испланираног буџета, они уведу забрану награђивања запослених, касне иплате принадлежности запосленима, али, у принципу, руководство МУП или полиције, како ви кажете, не трпи било какву одговорност па би се могло рећи да ни немају никаквих проблема, можда се евентуално неко застиди и поцрвени.

Оно што ја могуBAN_8510-e1487758854708 директно да посведочим јесте друга страна медаље – односно оно са чиме се полицијски службеници и други запослени суочавају као последицом траљаво спроведених јавних набавки. Запослени се свакодневно суочавају са недостатком основне опреме, возила, поцепаном униформом коју не могу да замене јер су магацини празни а у слободној продаји је нема (за разлику од војних униформи), поцепаном обућом, заштитним прслуцима са истеклим гарантним роковима. Суочавамо се са неисправним возилима, без зимских пнеуматика, са неисправном сигнализацијом… Добијамо чарапе најмањег броја 46, набављене од фирме регистроване за трговину воћем!

Недостаје основни потрошни материјал као што је папир за штампање, тонери за штампаче, спајалице, маказе, лепак… То купују запослени лично или преко појединих синдиката и онда запослени у ствари финансирају послодавца, што је ван памети. О старости рачунарских конфигурација и њиховој немогућности да подрже новије програме излишно је говорити. У нашем министарству, веровали или не, и даље је у употреби Windows 2000, и Office пакет из 2003. године.

Да ли је потребно наглашавати сву апсурдност чињенице да МУП Србије улаже велики новац у хајтек лабораторије Националног криминалистичко-техничког центра, чија потреба никако није спорна, али при томе у потпуности заборавља да опреми армију форензичара увиђајаца који на терену треба да прикупе трагове и напуне те исте лабораторије!? Тим људима месецима недостаје и најосновнији материјал за изазивање и фиксирање трагова. Њима недостају и рукавице којим би заштитили трагове од контаминације али пре свега да заштите своје здравље!

Навео сам вам16933737_10211730547120637_1286050427_n само неке од примера, тешко је у овом моменту свега се сетити и побројати таксативно све последице лоше спроведених јавних набавки са којима се сусрећемо у свакодневном раду, јер их је заиста много. То би захтевало један посебан скуп посвећен само тој теми и на њега позвати представнике свих линија рада у МУП. Имали бисте свега да се наслушате.

  • На који начин синдикати запослених могу утицати на јавне набавке у МУП?

То је јако интересантно али и логично питање, али да би вам на њега одговорио морам вам најпре приказати тренутно стање. Најкраће речено, одговор би данас гласио: система нема, како се који синдикат снађе и избори. Јер послодавац, из њему познатих разлога, избегава да у цели поступак јавних набавки, од иницијалних планирања, преко реализације па све до евалуације урађеног, укључи синдикате. При томе представници послодавца користе законске одредбе које им иду на руку, они наиме немају законску обавезу укључивања чак ни репрезентативних синдиката у процес јавних набавки и то наравно користе. А и зашто не би ако знамо да од стране репрезентативних синдиката у полицији нисмо ни видели било какву иницијативу у том смислу, нису показали заинтересованост нити вољу да послодавца на тако нешто приволе.

Синдикат српске полиције у више наврата тражио је укључивање наших представника у те поступке али наравно одбијени смо под изговором да нисмо репрезентативни, мада закон ту не прави разлику према статусима синдиката, а ми свакако испуњавамо услове репрезентативности. А одговор на питање зашто и званично немамо тај статус можда баш лежи у томе што ми стално пливамо против струје, постављамо незгодна питања. Између осталих и питања у вези са јавним набавкама.

Наши активисти су први открили и у потпуности документовали аферу у вези са набавком униформе и обуће за полицијске службенике, коју су колеге из ДРПКО систематизовали у студију „Борбене патике без борбе“. Та афера је резултирала кривичним процесуирањем неколико непосредних извршилаца у Сектору за материјално-финансијско пословање МУП, руководиоци су се том приликом, да тако кажем „извукли“, али слободно можемо да тврдимо како је тај наш рад добрим делом допринео и смени начелнице тог сектора, мада она није била директан потписник тих спорних уговора.

То је пластичан пример да синдикат, мада званично изопштен из процеса, ипак може да има известан утицај, и то значајан, и да врши притисак на руководиоце државног органа задужене за спровођење поступака јавне набавке. У прилог томе говори и то што је ССП и прошле године, указујући на недопустиво лош квалитет хране коју је МУП набављао од извесног добављача из Срема и делио колегама на терену, утврдио да МУП ни нема уговор са том фирмом. Послодавац је био „принуђен“ да формира комисију која је на терену утврдила да храна не испуњава ни минимум квалитета, те је убрзо уклоњена, а добављач замењен другим. Пуком срећом, није дошло до било чијег тровања, можда баш захваљујући брзој реакцији послодавца након што смо их алармирали. Након тога уследио је вишемесечни недостатак меса у ресторанима МУП,  што опет може бити класичан показатељ неспособности да се спроведе јавна набавка, за разлику од набавке обуће где се јасно радило о злоупотребама.

Оно што у знатнојBAN_8686-e1487758963837 мери отежава рад синдиката по питању јавних набавки јесте то да због обима кршења права радника у МУП-у, синдикати имају пуне руке посла, па просто не могу физички да постигну да пропрате јавне набавке, поготово ако су у старту искључени из поступка.

Тако да би, неки закључак могао гласити: послодавац избегава сарадњу, законских обавеза нема, али ипак на крају све зависи од заинтересованости и упорности конкретног синдиката и стручности његових активиста. Увек се нешто може урадити и ствари померити са мртве тачке. Мада, је свакако потребно радити на регулативи којом би послодавац био приморан на сарадњу са релеватним синдикатима!

  • Шта је већа претња у систему јавних набавки – злоупотребе или незнање?

Обоје могу бити подједнако штетни у датом моменту, нанети огромне штете по послодавцаи донети несагледиве последице по запослене али и по грађане Србије. С тим, што се незнање увек може отклонити, учењем, усавршавањем, дообуком… и то много лакше него зла намера. Тешко ћемо неког злонамерно одвратити од причињавања штете. За злоупотребе је лек успостављање система одговорности – изопштавање из процеса и санкционисање тих људи.

  • Који је најбољи пут до постизања „вредности за новац“ у јавним набавкама у сектору безбедности?

Да би за уложени новац добили праву вредност јавна набавка мора да буде пре свега сврсисходна, односно оправда и у правом моменту. Потребно је стратешко дугорочно планирање и поштовање усвојених стандарда.

Да бисмо, на пример, добили набољи квалитет униформе и обуће за полицијске службенике за најмање новца, потребно је да већ данас, јавност и сви потенцијални добављачи, знају стандарде униформе и обуће, оквирни термин набавке и количину која ће бити потраживана. То би дало довољно времена да се више произвођача припреми па и прилагоди потребама МУП што би неминовно довело до већеконкуренције и уштеда при набакама.

Нажалост, због одсуства дугорочног планирања, али и новца, нико са сигурношћу не може да тврди када ће бити поновна набавка униформе и припадајућих делова, али нико не зна ни тачну количину. И даље се од јавности скрива број полицијских службеника по линијама рада и врстама униформи и опреме коју дуже.

Служба за информисање ССП

Фебруарски састанак у Кабинету министра

Napisao/la Бобан Ђорђић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Фебруарски састанак у Кабинету министра

БЕОГРАД, 10.2.2017. године, – У Палати Србија одржан је други месечни састанак у текућој години са Радном групом за сарадњу са синдикатима којим је председавао господин Жељко Веселиновић. Председник Радне групе, државни секретар, господин Милосав Миличковић био је одсутан због службених обавеза. Делегацију Синдиката српске полиције сачињавали су председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, члан ГО Бобан Ђорђић, председник РЦ Врање Зоран Стојчић и председник СГ Прешево Небојша Симијовновић.

Теме о којима се разговарало су следеће:

1. Крајње нехумани услови рада у јединици за обезбеђење одређених личности и објеката

На претходном састанку упознали смо руководство Министарства унутрашњих послова са стањем и ситуациојом у Одељењу за обезбеђење дипломатско-конзуларних представништава који немају решен санитарни чвор током рада што представља велик проблем запосленима услед физиолошких потреба. Помоћник директора полиције, господин Богољуб Живковић рекао је да ће се упутити допис старешинама који ће изаћи на терен сагледати ситуацију и изнаћи решење како би се проблем превазишао. Докле се стигло са превазилажењем проблема?

Одговор је дао помоћник директора полиције, Богољуб Живковић који је изјавио да су извршене анализе на 33 локације где припадници Одељења за обезбеђење ДКП врше обезбеђење објеката те у складу са утврђеним дати су предлози Сектору за материјално финансијске послове ради решења овог проблема а без кога није могуће решавање. На 22 локалитета биће највероватније постављени покретни тоалети уз адекватне дозволе неопходне ради постављања и омогућавања употребе. На одређеним локалитетима биће пронађен објекат са тоалетом где ће припадници несметано моћи да обављају физиолошке потребе, док на одређеним локалитетима где није било могуће решити проблем на поменуте начине организоваће се замена полицијских службеника ради обављања физиолошке потребе од стране непосредних старешина.

2. Деминери у СВС

На једном од састанака покренули смо питање одобравања виших накнада за ангажовање тих људи на терену, приликом уклањања неексплодираних минско-експлозивних средстава. Према информацијама којима ССП располаже, Сектор за ванредне ситуације дао је подршку тој иницијативи, Сектор за материјално-финансијске послове дао сагласност с обзиром да то неће изазвати велике трошкове, али је на крају ипак донешена негативна одлука. Наводно је неко из Кабинета министра све то стопирао.

Наше питање гласи да ли је то истина, и уколико јесте тражимо образложење за такав исход?

Одговор на питање дао је заменик начленика Сектора за материјално-финансијске послове, господин Жељко Веселиновић који је изјавио да није ништа стопирано већ да ће кроз Правилник о платама у будућем периоду бити регулисано између осталог и питање накнаде како за деминере тако и за друге полицијске службенике приликом ангажовања. Даље, Веселиновић је навео да ће бити новина које се односе на услове за остваривање накнаде а где пре свега поред поменутог територијалног принципа ( пример Одлука о накнади у вези рада са мигрантима) којом су дефинисана подручја на којима важи накнада за рад са мигрантима у износу од 1.800 динара), бити уведен функционални принцип, где ће запослени на основу посла који обављају остваривати услов за посебну накнаду, нпр. фудбалске утакмице проглашене јавним скупом високог ризика. Износ по функционалном принципу ће највероватније уместо досадашње дневнице од 150 динара, износити до 500 динара с тим што наведено право ће дерогирати право на дневницу, што ће бити посебно уређено. Такође, по речима Веселиновића уколико буде било финансијског простора у буџету МУП-а моћи ће та накнада бити  увећана у складу са могућностима одлуком од стране министра што ће представљати новину у односу на досадашње нормативно уређење када се о оваквим и сличним принадлежностима изјашњава Влада Р. Србије, што ће умногоме уз поменути финансијски  предуслов олакшати измену предметне одлуке.

3. Потрошни матријал за криминалистичку технику

Дужи низ година стање са основним потрошним материјалом неопходним приликом вршења и најбаналнијих увиђаја јако је лоше. Недостају средства за откривање, фиксирање, паковање, обраду трагова… Истина, то стање се незнатно поправља у последње две године, али је и даље далеко испод минимума потребног за нормално функционисање службе. Потребно је убрзати набавке јер су магацини празни, као и определити додатна средства уколико је то могуће, или средства већ опредељена за НКТЦ сврсисходније расподелити. Џаба нам супер опремљене и савремене лабораторије ако са терена не стижу квалитетно фиксирани и адекватно изузети трагови уз помоћ адкеватних средстава.

Министарство је свесно наведног проблема саопштили су господа Веселиновић и Бјелица, разлог зашто у претходној години је мањкало опреме и средстава је у финансијама. Убрзо се завршава набавка средстава у вредности од више десетина милиона динара чиме ће засигурно овај проблем бити отклоњен и запослени на терну не би требало да имају проблем недостатка опреме и средстава за несметан рад када је у питању један од најбитнијих послова у погледу обезбеђења доказа за успешно вођење каснијих кривичних поступака.

4. Нови систем полагања ОПВ,  СФО и гађања ватреним оружјем

Велике проблеме у пракси изазваће најновије промене у систему провера. Старосна граница је повишена без дубљих анализа нити увида у здравствено стање запослених, већ је као репер узето продужење просечног животног века у Србији, док је чињеница да је само у прошлој години у инвалидску пензију отишло више од хиљаду полицајаца! При томе су додатно повишене и пооштрене норме које треба задовољити а у већини организационих јединица скоро да не постоје озбиљни услови за наставу и тренинге.

Посебна прича јесте провера и оцењивање гађања из ватреног оружја. Једини тренинг јесте управо сама та провера. Да ли је реално очекивати испуњење строго прописаних услова ако полицајац само једном годишње испали 25 метака?

Потребно је враћање старосних граница на раније вредности, као и норми на провери физичке спремности. Такође, потребно је омогућити више, а минимум још један термин за гађање ватреним оружјем, који би били у сврси обуке и тренинга, без оцењивања.

Одговор на постављена питања дао је начелник Одељења за стручно образовање и обуку, господин Милан Радивојевић који је изјавио да је аналогно повећању услова за одлазак у старосну пензију, неопходно било и подићи критеријуме за ослобађање од полагања ОПВ и СФО запосленима како не би смо били у ситуацији да запослени последњих десет година пре одласка у пензију немају физичке провере а да паралелно имају статус ОСЛ, односно УОСЛ и овлашћења за употребном средстава принуде, што представља уједно законску обавезу према Закону о полицији. Оно што је поменуто Одељење имало у виду и уважило јесте смањење одређених дисциплина за запослене старосне доби од 40 до 45 година а на основу анализе, степена насталих повреда итд, јесте укидање дисциплине „скок у даљ“ и „трчање на 50 метара“.

Када је у питању гађање ватреним оружјем и сам послодавац је свестан неопходности чешћег тренинга и оцењивања гађања ватреним оружјем, где је узимајући у обзир све околности планом и програмом уврстио годишње три гађања за сва три нивоа обуке у зависности од тога који ниво је запослени претходно положио и којом оценом.

Председник Лазар Ранитовић подсетио је присутне нарочито начелника Радивојевића да је ССП у претходном периоду ССП указао на пропуст који је уочен при логовању на платформу Moodle где је могуће улоговати се на туђи налог јер су све лозинке исте – представљају име.презиме и ЈМБГ, где свако ко има намеру може злоупотребити једноличност приступних шифри и сазнањем ЈМБГ другога запосленог ући на његов налог и решавати тестове чиме може намерно нанети штету. Начелник Радивојевић је изјавио да до њега лично није дошао било какав акт са поменутом садржином, али без обзира на тај пропуст Одељење за стручно образовање и обуку ће тежити усавршавању саме платформе, чиме ће се све уочене неправилности отклонити.

5. Мере штедње

Речено је да су престали да важе основни разлози за мере штедње, који су били на снази током друге половине прошле године. Међутим и даље је у пракси на снази забрана награђивања увећањем коефицијента плате старешинског кадра и свих запослених изван дирекције полиције. Зашто је то тако и до када ће важити? На претходном састанку смо добили одговор да нема сметњи да се запослени због одговарајућих резултата у раду награде у оквиру квоте од 5% али како није послата депеша која би дерогирала претходно упућену која је увела ово правило руководиоци не предлажу запослене изван дирекције полиције за увећање коефицијента зараде. Потребно упутити депешу руководиоцима да је све запослене могуће наградити у оквиру квоте од 5%.

Такође, на снази је и прећутна наредба да се старешинама не одређује и не плаћа приправност. Чак им је и долазак на посао изван радног времена, у појединим полицијским управама, ограничен на тај начин да им се бележи само један сат радног времена, без обзира на реално проведено време на служби. Зашто су ти људи дискриминисани?

Одговор на питања дали су господин Жељко Веселиновић и господин Драго Бјелица. Сектор за материјално-финансијске послове, Дирекција полиције и Сектор за информациону технологију кроз оформљену радну групу раде на креирању платформе којом ће бити омогућено да кроз одговарајући програм свака полицијска управа, односно сектор или др. организациона јединица у оквиру МУП-а може кроз буџетска средства која су јој уступљена на коришћење из масе новчаних средстава на име награђивања искористити највише 0,85% где ће аутоматски преко система бити онемогућено даље награђивање. Такође, увешће се могућност награђивања у износима од 5%, 10%, 15% и 20% у оквиру поменутог лимита – коефицијента у висини од 0,85%. Тиме ће руководици добити слободу да на основу резултата награде више запослених различитим увећањем коефицијента уз обавезу истицања запослених којима је увећан коефицијент на огласној табли, ради потпуне транспаретности али и поштовања наложене наредбе министра.

До одпочињања примене поменутог на снази је и даље могућност награђивања у оквиру квоте од 5%, с тим што овај износ није лимитиран на запослене у оквиру Дирекције полиције већ се односи на све запослене, дакле и ван Дирекције полиције. Сви запослени могу бити награђени у оквиру поменуте квоте од 5%.

6. Проширење дејства Одлуке министра број 6362/2016-02

Председник Лазар Ранитовић, упутио је допис министру унутрашњих послова господину др Небојши Стефановићу ради модификовања Одлуке број 6362/2016-2 од 1.8.2016. године те проширења дејства одлуке на територије општина Рашка, Нови Пазар, Тутин и Сјеница а због теренског рада запослених који бивају упућивани на именоване територије. Да ли је предлог ССП министар узео у разматрање и да ли ће модификовати предметну Одлуку како би сваки запослени који су ангажвани на подручјима остварили услов за посебну накнаду у износу од 1.800 динара?

Територије општина Рашка, Нови Пазар, Тутин и Сјеница од дана 11.1.2017. године Одлуком министра уврштене су као теритриторије где упућеним полицијским службеницима припада накнада за теренски рад и рад са мигрантима  у висини од 1.800 динара.

 7. Предлог у вези рационалног трошења и уштеда приликом рада са мигрантима у подручју дефинисаном Одлуком министра на територији РЦ ГП према Р. Македонији

Предлог са којим су упознати руководиоци РЦ ГП према Р. Македонији и са којим се слажу, тиче се уштеда и мотивације за рад полицијских службеника распоређених у РЦ ГП према Р. Македонији који раде исте послове као упућени из других организационих јединица. Распоређени у РЦ ГП према Р. Македонији су вође патроле, сва одговорност је на њима, а не исплаћује им се посебна накнада, чиме су дискриминисани те им опада морал за радом. Предлог је да полицијских службеници РЦ ГП према Р. Македонији бораве на терену по 15 дана као и колеге упућене из унутрашњости. На тај начин би обављали своје редовне послове, радили са мигрантима као и упућени, смањили би се трошкови МУП-а у погледу трошкова доласка и повратка запослених из унутрашњости, смањила би се ангажовања из других ОЈ и не би се стварао вишак сати, а створили би се услови да им се исплати накнада на основу Одлуке министра. Побољшало би се безбедносно стање како у орг. јединицама одакле долазе запослени из унутрашњости тако и на подручју РЦ ГП према Р. Македонији. У прилог иде непобитна чињеница да боље познају терен него упућени, чиме би адекватније одговорили на све задатке

Одговоре поводом теме дао је заменик начелника Управе полиције, господин Зоран Јоксимовић, који је изјавио да није могуће због организације посла, безбедносне процене и планова упутити запослене из наведеног РЦ ГП према Македонији у др. РЦ ГП како би остварили услов јер су они у матичној јединици носиоци посла, познају терен и њима долазе припадници на испомоћ где заједно обављају поверене послове и задатке у вези са мигрантском кризом. Уколико би и један пол. службеник био упућен у др. РЦ ГП тада би мањкало патрола ради покривености терена јер без матичног полицијског службеника није могуће обављање послове безбедан и  адекватан начин. Накнада је дефинисана из разлога јер упућени пол. службеници су одсутни од куће, обављају теренски рад, након смена бораве у колективном смештају што представља разлику у односу на матичне полицијске службенике који одлазе након завршене смене кућама. Поред наведеног да није испомоћи из других ПУ, матични полицијски службеници би свакако обављали кроз редован рад послове у вези спречавања илегалног преласка границе и др. послове у складу са законом.

8. Веома лоша и неадекватна исхрана полицијских службеника на караули Боранце у КЗБ према АП КиМ.

Делегација ССП је обишла колеге ангажоване на поменутој караули где је сагледавајући основне проблеме са којима се сусрећу у овом објекту у коме бораве заједно са припадницима војске Србије константовано да су услови за смештај  задовољавајући али да је потребно радити на побољшању истих. Оно што је основни проблем који се већ неколико последњих месеци констатно понавља јесте неквалитетна храна која се доставља на терену. Наиме,15-дневно требовање огледа се у једноличној храни – (15 конзерви рибе,месног нареска и 15 готових јела пасуља за све припаднике,устајало,бајато и полу-буђаво воће) без следовања које је предвиђено Правилником и Упутством о исхрани у теренским условима. Поражавајуће делује чињеница да у оквиру МУП-а постоје две категорије припадника полиције који обављају исте послове – док на припадници Жандармерије имају сву неопходну и квалитетну храну дотле на истим пословима и у сличним условима нашим колегама у касарни Боранце се доставља 15-дневно следовање пасуља за целу смену. Непосредни руководиоци у ПУ Крушевац препознали су овај проблем и желели да га реше, све се свело на размену дописа и обавештења а да се нису поправљени услови исхране.

Управа за смештај и исхрану која је одговорна за адекватно снабдевање припадника полиције на терену  очигледно да није у стању да се избори са овим проблемом јер је одговор који су понудили у смислу да је то храна које тренутно има у магацину најблаже речено увредљив и поражавајући.

Такође, поред проблема са храном у објекту недостају и основна средства за хигијену, за дезинфекцију и одржавање објекта.Распали душеци,мемљива и прашњава ћебад и јастуци страве и ужаса, су потенцијална опасност за здравље припадника полиције са већ регистрованим кожним осипом код једног колеге. Предлажемо да припадници на караули Боранце добијају иста следовања хране као и припадници Жандармерије. Да се изврши дезисекција, дератизација и дезинфекција објекта карауле и да се обезбеде одговарајућа чиста ћебад и јастуци.

Одговоре на питања дао је господин Драго Бјелица који је изјавио да ће се решити проблем једноличне хране кроз спровођење планираних тендера чиме ће се не само решити једноличност саме хране, односно биће разноврсна већ ће се знатно побољшати сам квалитет исте. Када су у питању следовања хране полицијских службеника у односу на припаднике Жандармерије не постоји никаква дискриминација нити има говора о било чему сличном већ се на основу правилника врши подела хране. Наиме, правилницима је регулисано колико се троше полицијски службеници, припадници посебних јединица и специјалних јединица те им самим тим припада неопходна количина хране прецизно прорачуната заснована на емпиријским чињеницама ради обављања задатака. С тим у вези не може запослени припадник ИЈП који носи само пушку имати једнако сагоревање калорија у односу на запосленог припадника Жандармерије који носи, борбени прслук са муницијом, панцир, шлем, борбени ранац и тсл.

  Служба за информисање ССП

 

 

 

 

 

 

ПУ за град Београд – добра воља исказана, очекујемо брзу реализацију

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ПУ за град Београд – добра воља исказана, очекујемо брзу реализацију

Београд, 17.01.2017. године, – На захтев Синдиката српске полиције одржан је радни састанак у Полицијској управи за град Београд. Састанку су испред управе присуствовали начелник Веселин Милић, помоћници начелника Небојша Пантић, Милан Станић и Ратко Костић (који је уједно и начелник Управе кринималистичке полиције), начелник Управе полиције Влада Радосављевић, као и шефица Бироа начелника Биља Радујко.

Делегацију ССП предводио је председник Лазар Ранитовић, а учествовали су још заменик председника Миле Лазаревић, председник РЦ Београд Слободан Ћосовић и председник СГ ДСИЈ92 Дарко Миловановић.

Састанак је протекао у позитивној, конструктивној атмосфери уз обострано поштовање и разумевање. Неке од проблема које смо овом приликом изнели и руководство ПУ је препознало, али је немоћно да их отклони без праве подршке Сектора за материјално-финансијске послове Министарства унутрашњих послова. Но, како за неке проблеме нису потребни превелики финансијски издаци, већ је тежиште на бољој организацији и поштовању права запослених, решење је пронађено и очекујемо брз напредак.

Састанак је потрајао добрих два сата, и велики је број размотрених тема, па ћемо овде навести само неке битније:

  • Проблеми са обезбеђењем обејката у ПУ за град Београд

Кућице у којима бораве полицијски службеници током обезбеђења објеката су углавном неусловне, слабе изолације, лошег грејања, прокишњавају, тако да је боравак у њима скоро немогућ у дужем временском периоду. Потребна је адаптација постојећих или набавак нових.

Начелник Милићbgd1 је одговорио да су свесни овог проблема, да се ради о старим и дотрајалим кућицама, да су нове требоване код Сектора за МФП, али да то иде споро јер нема новца за тако нешто. Управо стога је наредио, током великих хладноћа предходних дана, да се људи у тим кућицама смењују у што краћим интервалима, на пола сата – сат најдуже, да их све време обилазе старешине и да их лично замене, уколико буде неопходно. Обратиће се граду Београду и неким фирмама за помоћ по овом питању, како би се премостио проблем, пре него на нивоу МУП буде трајно решен, а од ССП очекује помоћ на убрзавању реализације донација.

  • Проблеми са радом припадника криминалистичке полиције у приградским станицама

У последњих неколико година уведена је пракса да увиђаје у ноћним сатима на територији читавог града Београда врши Одељење за увиђајно-оперативне послове Управе криминалистичке полиције ПУ за град Београд, ради уштеда и смањења финансијских издатака проистеклих по основу додатака на плате радника за ноћни рад. То је, наравно, довело до повећаног оптерећења радника наведеног Одељења, али и до функционалних проблема, јер неретко екипе не могу да истовремено покрију све увиђаје у току ноћи. Последица тога јесте незадовољство грађана који, поред тога што су оштећени извршењем кривичног дела, додатно буду изложени непријатности да чекају увиђајну екипу до јутра. О самом квалитету увиђаја након протока времена и неадекватног обезбеђења лица места не треба ни говорити. Наравно, ово правило је често кршено а оперативци од куће позивани ради хитних увиђаја као што су разбојништва, ради „притворских“ предмета и слично. Полицијски службеници су се увек одазивали из разлога савести и одговрности, премда термин „стална доступност“ није правна категорија већ морална. А праведно је, и сасвим у складу са позитивним правним прописима, човека кога смо обавезали да буде приправан, тако и третирати – т.ј. својеврсно ускраћивање слободе кретања треба адекватно платити.

Начелник УКП ПУ за град Београд Ратко Костић, сматрао је да нема потребе за овом мером, која може бити контрапродуктивна, јер ће довести остале колеге у неравноправан положај, будући да је чест случај да позову и неколико десетина оперативаца од куће ради обављања хитних послова. Но, након интервенције помоћника начелника Милана Станића који је потврдио такву праксу у свим подручним полицијским управама, и након упутства начелника Милића, ипак је договорено да полицијским службеницима, дежурним у ноћним сатима, буде прописана приправност у складу са законом и колективним уговором, те иста буде и плаћена.

  • Начин и уједначавање праксе обрачуна накнаде трошкова за долазак на посао и повратак са посла у складу са важећим Правилником

Упркос, сада већ, скоро двогодишњој, примени новог Правилника, ми и даље имамо шаренолику ситуацију са начином примене у обрачуну трошкова за долазак на посао и одласка са посла. И даље имамо примере да се запосленима, у складу са бројем смена, прекраја и дели износ накнаде за месечну карту, мада је она недељива (по правилнику). Такође, у појединим полицијским станицама и даље запосленима умањују накнаду погрешним начином обрачуна код сменског рада и рада у турнусу.

Будући да ни присутнима није било баш најјасније у чему је проблем, делегација ССП их је упутила да затраже званично тумачење од помоћника начелника Сектора за МФП, господина Драга Бјелице, које им је и овом приликом предочено:

Сваки запослени који у току месеца није имао одсуство због годишњег одмора, боловања или плаћеног и неплаћеног одсуства, има право на пун износ месечне накнаде, без обзира на број смена које је одрадио. Без обзира што неки месец има, на пример, 22 радна дана, а запослени радом у турнусу одраде, на пример 15 смена, неправилно је пун износ накнаде делити са 22 па множити са 15, јер се тако накнада умањује за трећину. У временику рада тим радницима не треба попуњавати 15/22, како то често раде старешине, већ је потребно уписати 15/15, што ће радницима у обрачунској служби бити јасан знак да су те колеге радиле целог месеца и оствариле право на пун износ накнаде.

Делегација синдиката је изнела примедбу и да се у појединим организационим јединицама запосленима намећу одређени ауто-превозници, сужава им се избор и бивају принуђени да достављају потврде о ценама месечних карата превозника са малим бројем полазака, чији ред вожње запосленима не одговара. А правилник запосленом пружа право реалног избора.

Начелник Управе полиције ПУ за град Београд, Влада Радосављевић, изјавио је да велики проблем стоји у томе што су старешине принуђене да уопште размишљају о начину обрачуна и систему наплате трошкова уместо да енергију трошке на унапређење безбедности грађана. Његово мишљење је да би идеално решење било да командири, односно начелници ПС, само доставе станичне временике рада обрачунским службама који би из њих вадили потребне податке. Али ће свакако, по наређењу начелника ПУ, спровести мере ради усаглашавања и правилног обрачуна трошкова у целој Полицијској управи за град Београд.

  • Недостатак службених возила

Изнели смо податак да, поред редовног недостатка исправних возила, имамо ситуацију да известан период, у дежурној служби ПУ нема ниједног јединог исправног возила за транспирт лица (марица). Такође, проблем са возилам је присутан у свим организационим целинама: у полицијским станицама, Управи криминалистичке полиције, Управи саобраћајне полиције, Полицијској бригади…

Начелник Веселин Милић се сложио са нама, у руководству ПУ су сви више него свесни овог проблема који повремено озбиљно утиче на функционисање службе и ефикасност обављања свакодневних задатака.  Истакао је то, да је инсистирао код министра и директора, и у томе и успео, да од 50 управо подељених нових патролних возила на нивоу МУП, чак 40 припадне Полицијској управи за град Београд. Очекује да и при следећој, највљеној подели нових возила, највећи број њих заврши у Београду, јер по обиму и сложености посла ни једна подручна ПУ не може ни приближно да се мери са ПУ за град Београд.

  • Кадровска решења, премештаји, интерни конкурси…

Постављено је питање проблема који проистиче из перманентног смањења броја запослених и великим бројем „угашених“ радних места. Тренутно је велики број извршилачких али и руководећих радних места непопуњен и то ствара додатно оптерећење на раду али и незадовољство колега који имају одговарајуће радно искуство и потребну стручну спрему, обављају те послове али за њих не могу да добију решења о распоређивању нити адекватну плату. Велики проблем представља и немогућност трајних премештаја запослених, што изазива пад морала и њихово незадовољство.

Начелник УКП Ратко Костић је изнео податак да тренутно немамо шефове Одсека за сузбијање криминалитета у чак шест полицијских станица, да у седишту управе такође постоји неколико упражњених радних места које је немогуће надоместити. Начелник ПУ Веселин Милић је изјавио да ће управа врло брзо добити око 200 нових полицијских службеника, полазника курса ЦОПО, а да је расписан конкурс за пријем нових 400 полицајаца. Слаже се да је велики проблем немогућност распоређивања радника према потребама и према њиховим способностима и заслугама, али да су тренутно једино могући привремени премештаји, све док не заживи предвиђени систем каријерног напредовања и интерних конкурса, за шта одговорност сноси Сектор људских ресурса.

Поред разговора на ове тема, било је речи и о другим ситнијим проблемима и спорадичним случајевима. За будућу сарадњу две организације одређени су координатори – испред ПУ зза град Београд биће то помоћник начелника ПУ Небојша Пантић, а испред ССП одређен је заменик председника Миле Лазаревић.

Руководство ПУ за град Београд пренело нам је своје незадовољство измештањем логистике из Полицијске управе, свођење некада велике, Управе за логистику ПУ за град Београд на два Одељења при седишту МУП, што је донело низ проблема, искомпликовало и успорило процедуре набавке основних средстава неопхофних за функционисање управе. Такође, начелник ПУ Веселин Милић је нагласио јако велики проблем са недостатком људства – за само последње три године број запослених је смањен за више од 1000 полицијских службеника, што природним одливом, што премештајима ради смањења путних трошква по депеши директора полиције. Истакао је и да ПУ за град Београд заслужује и мора имати посебан третман у оквиру МУП због просте чињенице да се највећи број кривичних дела у Србији изврши на територији Београда, да се више од половине нарушавања јавног реда и мира и саобраћајних незгода догоди у Београду, да су цифре прецизне и неумољиве. Делегација ССП је изнела податак да су недостатак људства у полицији у Бугарској престоници Софији, покушали да реше тако што полицајци у том граду имају основицу плате за 30% вишу у односу на унутрашњост Бугарске.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Докле да се мрзнемо?

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Докле да се мрзнемо?

Београд, 17.11.2016. године, – Поводом чињенице да се у појединим објектима Министарства унутрашњих послова запослени смрзавају од почетка грејне сезоне, услед заиста баналних разлога, обратили смо се начелници Сектора за материјално-финансијске послове, госпођи Наташи Путник.

У допису смо је упознали са два конкретна примера у Београду и Панчеву и захтевали хитну интервенцију и предузимање одговарајућих мера на отклањању проблема и омогућавање услова за несметан рад запослених.

Уколико адекватна реакција изостане обратићемо се надлежној инспекцији као и Управи за безбедност и здравља на раду.

Позивамо колеге из других организационих јединица да нам се јаве уколико имају сличне проблеме на радном месту. Синдикат српске полиције ће доследно инсистирати на обезбеђивању хуманих услова рада. Уз сво уважавање тешке материјалне ситуације, на коју се надлежни стално позивају, неке границе ипак морају да постоје, а минимални услови рада морају бити обезбеђени! Не очекујемо и не тражимо комфор или луксуз, нити удобне фотеље, тражимо само да се не мрзнемо на радном месту!

natasa_putnik-1 natasa_putnik-2

Служба за информисање ССП

Још један покушај самоубиства полицајца!

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Још један покушај самоубиства полицајца!

Београд, 14.11.2016. године, – Суморна стварност, живот полицијског службеника опхрван егзистенцијалним проблемима код куће и тешким условима рада на служби, уз често непоштовање основних радних права, настављају давати допринос својеврсној црној серији самоубистава полицијслих службеника.

Данас је самоубиство покушао да изврши још један полицијски службеник. Срећом, колега из ПС Нови Београд, прошао је „само“ са тешким телесним повредама. Покушај је извршио наравно из службеног оружја, у униформи, у путничком возилу, паркираном непосредно поред полицијске станице.

Стресне ситуације којима су изложени полицијски службеници, суочавање са насложенијим задацима који често захтевају употребу средстава принуде, свакодневно ношење ватреног оружја, лоши услови рада и тешка материјална ситуација услед малих зарада, узроци су све чешћих самоубистава полицајаца.

И овог пута морамо подсетити јавност али и надлежне у Министарству унутрашњих послова да је неопходно хитно предузимање свих потребних мера на јачању психолошке службе министарства и отпочињање истинске и ефикасне превенције. Хронична изложеност стресу и свакодневна животна угроженост фактори су који доносе велики број суицида већ дужи низ година. Због природе посла полицајци нису у прилици да сазнања и информације деле са другима, да се празне и „олакшавају душу“, стога им је потребан вентил у виду разговора са психолозима и људима обученим за ту врсту помоћи.  

Синдикат српске полиције израдио је Предлог правилника о психолошкој помоћи и превенцији запосленима у МУП, који је упутио Радној групи и министру. Наш предлог правилника доноси својеврсну револуцију у приступу решавања стреса код полицијских службеника, међутим, према нашим информацијама, он није завредио озбиљнију пажњу надлежних. Они су, нажалост, предност дали свом предлогу, који рад психолога и психолошку превенцију, уместо као помоћ запосленима, предвиђа као својеврсну „батину“ за полицијске службенике  и враћа нас уназад.

Све док рад психолога МУП не буде апсолутно независтан, без икаквог, а камоли пресудног утицаја Дирекције полиције, неће бити ни праве превенције нити ефикасне психолошке помоћи.

Одељење за психолошку помоћ и превенцију мора бити измештено из Сектора људских ресурса и бити стављено под надлежност Кабинета министра!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Синдикат данас (2): како унапредити синдикални рад?

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Синдикат данас (2): како унапредити синдикални рад?

У данашње време људима је све теже и да замисле да неко некоме помаже тек тако и без задњих намера. Тешко им је да поверују у то да се неко бави синдикалним радом несебично. Уобичајена сумња је да синдикални активисти имају неки интерес, најчешће мисли иду ка томе да они – сигурно добијају новац за тај рад или имају додатне погодности, блиски су руководству послодавца па ће то искористити за напредовање, итд. Ма шта ту има да се мисли? И зашто баш да им помогнемо у остваривању личних амбиција. Ми ћемо добити шта?

Тешко је људима да схвате и прихвате чињеницу да је неко спреман да жртвује миран живот и слободно време да покуша променити на боље систем изнутра, да тај неко тек тако изабере тежак пут уместо да оклева и чека боља времена или једноставно да се препусти судбини.

А у ствари, не треба ту много да се  мисли. Ако сматрамо да постоји потреба да наша права и наши раднички интереси буду заштићени, требало би да и сами активно учествујемо и „узмемо ствар у своје руке“. Да сами одлучимо који људи ће да нас представљају. Да то омогућимо људима који нам уливају поверење, да делују и говоре у наше име и да им дамо пуну подршку. Морамо заувек оставити иза нас време када су људи на такве позиције именовани путем формалних или унапред режираних избора. Не треба препустити било коме да гласа и одлучује у наше име. Тек ако активно учествујемо у раду синдиката и избору руководства, тада имамо и морално право да критикујемо изабране, да им тражимо полагање рачуна али и оставке уколико не оправдају наше поверење.

Време је да и МУП схвати оно што успешни послодавци одавно знају – да ефикасне синдикалне или професионалне организације могу да буду изузетно корисне за било ког послодавца, јер преко њих добија праву повратну информацију не/задовољства радника. Информацију неискривљену страхом, неоптерећену болесном зависности и улизиштвом или пак наглашено стегнуту због хијерархијске структуре. Ова врста односа често може сачувати неку организацију од колапса, изазваног одвајањем руководства од реалности, претераним отуђењем руководства од запослених.

Могућности које пружа синдикално и друго удруживање не користе се довољно ефикасно у нашој земљи, ту смо јако далеко од жељеног у поређењу са земљама са развијеним цивилним друштвом. Стиче се утисак да се традиционални синдикати и професионалне организације, велике синдикалне централе у Србији, али и репрезентативни синдикати у МУП, углавном одржавају на инерцији чланства из прошлости, које се све више и више смањује. Имамо и много нових малих синдиката који, подстицани разочарењем и незадовољством или пак од стране послодавца, ничу свакодневно, али ту ипак нема довољно нових идеја, синдиката спремних да понуде алтернативу. Част изузецима.

Ипак, постоје разлози за оптимизам, јер видимо више позитивних резултата проистеклих из привременог или трајног удруживања. Запослени у јавном сектору, па и МУП, у последњих неколико година изгледа да доживљавају судбину оних који раде у приватном и потребан им је снажан и добро организован синдикат. Синдикат српске полиције доказао је да је у стању да покаже да у МУП раде живи људи, грађани Србије са именом и презименом, а не само анонимни бројеви. Надамо се да ће тај тренд да се у будућности настави и прошири!

Упркос одређеним ограничењима у остваривању права на слободу удруживања у МУП-у (нарочито у погледу спровођења ефикасних штрајкова), и даље има довољно механизама да утичемо и штитимо интересе запослених путем протеста, јавних кампања, тужби судовима због незаконитих одлука и слично. Наравно, основни услов за све то јесте активна подршка чланства. И укпрупњавање синдикалне сцене!

Времена се мењају и захтевају се нови односи са јавношћу и са чланством, што заузврат захтева реформу целокупног синдикалног покрета. Неизбежне су болне реформе свих синдиката, али оне генерално морају имати благотворан ефекат ако се правилно спроведу, а то се не може десити без сарадње људи који су свесни проблема у потпуности. Синдикати се морају одрећи неких људи који су годинама својеврсни синдикални фикуси, људи који годинама обављају одређене одговорне функције у синдикатима без икаквих резултата у раду. Савремени облици организације синдиката не смеју да дозволе постојање функционера који су само неми  посматрачи већ сви морају бити активни учесници и давати адекватан допринес.

Синдикат српске полиције од свог оснивања био је лидер у иновацијама у раду, приступима решавању проблема, предлагали смо решења, често и непопуларна, али сврсисходна и ефикасна. Све више и више људи почиње да схвата неопходност примене таквог приступа раду са члановима, решавању проблема, неопходност приближавања и изградњи поверења и сарадње са организацијама цивилног друштва и независним државним органима, тако да нема сумње да ће у нашем синдикату бити довољно људског капацитета за спровођење неопходних реформи и враћања синдикализма у МУП на „прави пут“!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Синдикат данас(1): зашто бити члан?

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Синдикат данас(1): зашто бити члан?

Никада није било више дилема него што је то случај данас – да ли су синдикати и други слични облици удруживања уопште добра или лоша ствар за запослене? Сви послодавци, у различитим областима, својски заступају савремену тезу да синдикати ништа корисно не раде већ коче реформе, а самим тим и економски и сваки други развој.

Послодавци понекад тврде да их синдикалне вође уцењују и прете им непотребним ударима и тако себи неовлашћено обезбеђују додатни приход или друге користи.

Сведоци смо постојања и таквих синдикалних лидера који показују животни стандард у нескладу са својим основним занимањима – наставници, рудари, поштанских радници, полицајци итд. Сведоци смо и метеорских каријерних успона појединих синдикалних лидера! На нека лица првих људи синдикалних организаџија навикли смо тако дуго да их узимамо здраво за готово, као да су рођени и да ће увек бити синдикалци. Највеће и најстарији организације међу њима имају моћне елементе корпоративне структуре.

Некада је то оправдано, некада не, али на синдикате по дифолту пада критика, слично као на политичке партије – да ништа корисно не раде и никоме не помажу, осим личном интересу малог круга људи блиских њиховим лидерима.

Дакле, намеће се закључак да су они заправо штетни облици удруживања запослених?

Међутим, људско памћене генерално је кратко, а сећање на историјске моменте изгледа још краће и лако се заборавља да већина права која уживамо данас нису одувек била ту и да су освајана у некој ранијој фази, често уз цену озбиљних жртвава, протеста, штрајкова, отпуштања са посла. То не значи да та права не могу врло лако бити изгубљена. Јесмо ли брзо заборавили блиску прошлост када смо радили и преко 250 сати месечно? Без увећања за ноћни рад, прековремени рад, рад на дан државних и других празника… Да ли је тако брзо избледело сећање на малтретирање полицајаца од стране надобудних старешина и кажњавање умањењем плате без повода и без права на жалбу?!

Права су изборена тешком муком а лако их можемо изгубити и због тога свако од нас мора да буде спреман, да лично учествује у заштити својих права и легитимних интереса. Ако нисмо спремни да дамо све од себе, не можемо ни да очекујемо добијање жељеног резултата. Када немамо довољно снаге да се сами одупремо, она се стиче удруживањем – формалним или не. Срећом, увек постоји могућност да удружимо снаге са људима који се боре за исте циљеве и заједничким напорима постигнемо жељено. Избор је само наш лични.

У већини случајева, међутим, људи схвате ову могућност, на другачији, тежи начин. Тек у, по њих лично, тешком тренутку, када су им директно угрожена права или интереси, одлучују да се придруже великој и јакој групи. Па чак и тада, када се нешто тако деси и одлуче се за придруживање синдикату, бринући само о себи, неки од њих и тада желе да остану анонимни и не подлегну ни минималном ризику.

Но, то их не лишава права да критикују оне који покушавају да учине нешто за опште добро. То их не спречава да поставе питање „Шта је то синдикат урадио за њих?“. Заборављају да синдикат није нека отуђена организација, страно ткиво на телу запослених, већ смо синдикат сви ми заједно.

Синдикат је јак онолико колико смо сложни и колико су активни и на борбу спремни сви његови чланови!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Делују ли вам забринуто за судбину радника?!

ССП на панел дискусији о сврсисходности трошењу новца у МУП!

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Медији, Преносимо. Нема коментара на ССП на панел дискусији о сврсисходности трошењу новца у МУП!

Зрењанин, 29.09.2016. године, – У организацији невладиних организација Београдског центра за безбедносну политику и Друштва против корупције из Зрењанина, у хотелу „Војводина“, одржана је панел дискусија под називом „Како сврсисходно трошити новац за потребе безбедности грађана?“. На дискусији је учешће узео и Синдикат српске полиције. Представници ССП су били члан ГО Синиша Ћук и заменик председника синдиката Миле Лазаревић, који је уједно био и један од панелиста. Излагање су имали и Предраг Петровић, извршни директор БЦБП и Зоран Башић, директор ДРПКО, а модератор је био Владимир Ерцег истраживач БЦБП.

Велику пажњу присутних привукло је излагање Милета Лазаревића, у којем се осврнуо на студију случаја „Борбене патике без борбе“ (инспирисану управо нашим открићима и указивањем на нелогичности у јавној набавци обуће за полицијске службенике), навео још неке примере јавних набавки који изазивају противуречна мишљења и изнео виђење ССП о томе како обезбедити сврсисходно трошење новца у МУП-у, као и о месту синдиката у свему томе.

Његово излагање преносимо у целости:

На почетку бих хтео да организаторима панел дискусије – Београдском центру за безбедносну политику и Друштву против корупције, изразим захвалност што су нам омогућили да у њој активно учествујемо и на тај начин постанемо део овог пројекта, који би, по својој суштини, требало да представља интерес свих запослених у МУП-у. Због тога, иако овде учествујем као представник ССП, верујем да ћу на овом месту представљати и интересе других синдиката запослених у МУП-у, барем оног већег дела.

Како сам схватио, непосредан повод за ову панел дискусију је студија случаја „Борбене патике без борбе: анализа сврсисходности јавне набавке борбених патика у МУП Р Србије“ коју су реализовали аутори из ДРПКО-а.

Због тога би било целисходно да се, одмах на почетку, са неколико речи одредимо, са нашег становишта, према самој студији, дa укaжeмo нa њeнe дoбрe, aли и нa нeкe лoшe стрaнe.

Као што су аутори добро приметили, у МУП Р Србије, за разлику од војске, не постоје усвојени стандарди за униформу, обућу и друге делове опреме, а који би, да постоје, омогућили потенцијалним произвођачима или добављачима да буду много раније упознати са ониме што се од њих очекује, какав се квалитет тражи и тако им дали више времена да се прилагоде захтевима.

Такође, не постоји дугорочни план набавке униформе и делова униформе и њихове замене, чиме би се плански омогућило да се на потенцијалним тендерима јави више заинтересованих клијената, а што би, по некој теорији, требало да допринесе компетитивности учесника на тендеру, односно квалитетнијој „роби“ коју нуде, а као крајњи резултат би требало да буде квалитетније опремање полицијског службеника. А то и јесте крајњи циљ – да се новац пореских обвезника, дакле запослених и у приватном и у јавном сектору, најбоље искористи.

Свакако да би томе у значајној мери допринело да МУП „изађе из ормара“ и да објави тачан број полицијских службеника којима је потребно набавити униформу, обућу и друге делове униформе, а „сакривање“ МУП-а иза „акта о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места“, који је, видите чуда, службена тајна пре свега за запослене, а онда и за јавност, а није никаква тајна за стране држављане који раде у Министарству, а нису у њему запослени, е то је тотални нонсенс. Морам нагласити да су у већини европских земаља систематизација радних места и број запослених у полицији јавно доступни.

Међутим, чак и да се објави тачан број униформисаних полицијских службеника, нисмо сигурни да би то било довољно. Јер, да ли сви униформисани полицијски службеници треба да имају борбене патике?! Шта је са обичним плитким ципелама? Да ли је иста обућа потреба, рецимо саобраћајне полиције и јединица за специјалне намене, те специјалистичке јединице и Жандармерије? Тек кад се дође до тих одговора, тек онда можемо говорити о планској набавци и занављању униформе и делова униформе?

Аутори студије су добро приметили да је цена коју је „Гепард“ понудио на тендеру неуобичајено ниска и да су постојали предуслови да се због тога њихова понуда одбије. И ми у ССП смо то благовремено приметили, јер сматрамо да се за тај новац не може добити квалитетна борбена патика која испуњава светске стандарде, па није то ни понуда „Круника“ која је нешто виша, али можете ли замислити на какву бисмо осуду из самог руководства МУП-а али и једног дела јавности наишли да смо на то указали. Било би то у смислу: „Види незадовољника, до јуче нису имали ништа, сада им се даје ново и опет су незадовољни“. Не дај, Боже, да смо рекли (иако нас то нико није ни питао): „Хоћемо Хај-текову (Hi-Tech) обућу, какав „Гепард“, какав „Круник“, каква „Сандра-Корпико“, какви бакрачи!“

Овиме сам желео да истакнем неке добре стране поменуте студије ДРПКО-а.

Међутим, тешко је не приметити да поменута студија у истраживачком делу није умногоме одмакла од онога што је ССП  урадио још почетком 2015. године.

Као што се из ње да видети, највећа разлика је у томе што је ДРПКО успео да од МУП добије податке о извршеним лабораторијским контролама током 2014. године (узгред, будиречено, и ССП је покушао то исто, али су надлежни у МУП одбили да то учине, што јасно указује на једну другу врсту проблема, а то је да МУП, из само њему знаних разлога, одбија да комуницира са својим запосленима, који су директно заинтересовани за предмет набавке, али је био принуђен да ипак пошаље поменуте извештаје „ван куће“). Ово, дакако, указује на потребу постајања организација из области цивилног сектора попут БЦБП-а и ДРПКО-а, јер се без њих не би дошло до ових извештаја који потврђују наше почетне сумње да није било праве контроле квалитета обуће, да није било међуфазне контроле, да не постоји записник о квалитативној контроли примљене робе у МУП-у, као и неке друге сумње а што потврђује и подношење кривичних пријава против неких одговорних лица у МУП-у.

Сам наслов студије случаја: „Борбене патике без борбе: анализа сврсисходности јавне набавке борбених патика у МУП Р Србије“, није одговарајући, јер се бави само делом набавке борбених патика, и то оном која је везана за фирму „Гепард доо“, а набавка је у истом периоду вршена и преко фирме „Круник доо“ из Београда, а да не спомињемо фирму „Сандра-Корпико“ из Пожаревца чија се обућа појављује у магацинима МУП, а да нема ниједног податка о томе да је она учествовала на тендерима.

Остаје због тога мало горак укус у устима због чињенице да се аутори студије нису потрудили да додатно расветле чињеницу да је „Круник“ у време расписивања тендера, према јавно доступним подацима из АПР-а, имао само једног запосленог, те је зато у самом старту било јасно да се ради само о посреднику у набавци борбених патика. Или можда и није јасно, али је у сваком случају требало показати мало већу иницијативу у разјашњавању свих околности с тим у вези.

Према неким директним, провереним сазнањима, у појединим кутијама са борбеним патикама, налазиле су се декларације и „Круника“ и „Сандре“. Да ли то значи да је „Сандра“ пласирала у МУП своје производе преко „Круника“?! Ако је то тачно, да ли је „Круник“ био потребан као посредник? Ако то није тачно, како се обућа „Сандре“ појавила у магацинима МУП-а? Да ли постоји одговарајућа документација о провери квалитета ове обуће у лабораторијским условима? Да ли је у овом случају било све у складу са словом закона? Ако јесте, да ли је баш било у духу закона?

Све су то питања на која заслужујемо одговор. И ми запослени, али и целокупна јавност.

Из објективних, али и из субјективних разлога: недостатак стручних људи, решавање неких унутрашњих проблема који су нас погодили управо у време када се појавила ова „проблематика“ око набавке униформе и делова униформе, ССП није био у могућности да се овоме посвети на жељени начин, али мислимо да смо, с обзиром на горе изнете околности, довољно учинили и „дали довољно материјала“ да неко други настави тим путем, што на жалост, није искоришћено у довољној мери.

Да не говоримо о томе да је ово била прилика да се читава набавка униформе, борбених патика и чарапа обједини у једну целовиту студију, јер би се тиме могао постићи већи ефекат.

Сада бих се вратио на саму тему ове панел дискусије – Како сврсисходно трошити новац за потребе безбедности грађана. Одговор је за нас једноставан: стручним, професионалним и домаћинским односом према повереним дужностима и обавезама, што би требало да важи за све оне који су укључени у процес јавних набавки у МУП-у. То подразумева идентификовање потреба, дугорочно и средњорочно планирање, утврђивање механизама контроле.

За нас као чланове синдиката је веома важно питање да ли синдикати у МУП-у могу имати улогу у планирању јавних набавки и да ли синдикати у МУП-у могу имати неку улогу у механизмима контроле јавних набавки. Одговор на оба ова питања је : ДА, синдикати у МУП-у, без обзира на њихов статус да ли су репрезентативни или не, могу и морају имати своју улогу, како у планирању јавних набавки, тако, а можда и више, и у контролним механизмима. Мишљења смо да у прилог овоме говоре управо наше активности у вези са набавком униформе, обуће и чарапа и другим деловима униформе. Да није било нас, при томе не мислим искључиво на ССП, већ на синдикате у полицији уопште, тешко да би запослени у МУП-у могли да нађу икога ко би заступао њихове интересе пред послодавцем у вези са спорним набавкама, тешко да би ико за њих сазнао, а тиме и за очите системске недостатке у планирању јавних набавки и контроли читавог процеса.

Наравно да смо свесни чињенице да ни синдикати у МУП-у нису Богом дани па да је за све потребна њихова сагласност, јер нити су увек и у свему довољно стручни, нити су сви увек добронамерни. Ипак, мишљења смо да све оно што се односи на стандард запослених може бити предмет инетересовања синдиката, а то је, у суштини, све оно где се троши новац пореских обвезника. Свако трошење новца неминовно утиче на наш стандард – у позитивном или у негативном смислу. Наравно да сми ми заинтересовани да сваки потрошени динар допринесе побољшању нашег стандарда, а не да у томе назадујемо.

Класичан пример за то је управо наведена студија случаја. Ко у Министарству може бити заинтересованији од полицијског службеника?! Ко ће проводити целокупно радно време у униформи, ко ће стајати на киши више сати, ко ће користити оне смешне чарапе које смо добили ако не он – полицијски службеник. Зато сматрамо да имамо право да будемо део контролног механизма када је у питању набавка ове врсте робе. И имамо право да кажемо: „Од новца пореских обвезника купили сте и дали сте нам смеће. На тај начин сте преварили и нас и њих.“

Ко нам може забранити, и који би нормални ум био против тога, да се интересујемо када је у питању јавна набавка тих чувених ланча пакета, у конкретном случају фирме СЗТР „Ђурђевић“ из Пећинаца. Да ли неко мисли да треба да аминујемо то што су нам на терену даривали свакакво ђубре, уцрвљале месне производе, одвратног изгледа, мириса и укуса, и то без икаквог тендера. Не, ми то нећемо учинити. И опет је потрошен новац пореских обвезника. А онда нам појединци приговарају како, ето, нисмо задовољни, а добијамо храну за бадава. Не, ми не добијамо храну, углавном добијамо нешто што ни пас не би могао да поједе.

И опет, баш на нашу иницијативу, након јавног указивања на сајту ССП, министарство је формирало комисију која је након узорковања и контроле хране на терену, донела одлуку о промени добављача. Посебна занимљивост је то да ни за „Ђурђевића“ нема трагова да је уопште учествовао на тендеру.

Као што видите, ово су више него очигледни примери, где су синдикати као представници запослених довољно стручни и могу и морају имати своју улогу у контролним механизмима. Ми ћемо се за то борити и тражићемо подршку целокупне јавности да ту улогу и добијемо, да је нико не може оспорити.

Постоје и неки други случајеви, где, наравно синдикати уз одређену меру опрезности, могу, до неке границе имати своју улогу. Најбољи пример за то је набавка неколико вишенаменских оклопних возила „Лазар 3“, оклопних возила „М-11“ и „М1-5“-укупно 20 таквих возила, с тим што ће до Нове године у Полицији бити у употреби шест „Лазара-3“ (барем су такве информације пренели неки медији, док други наводе различите цифре). Није на нама да дајемо квалификовану оцену да ли та војна возила одговарају потребама МУП-а, али свакако имамо право да знамо колико је таквих возила набављено, колика је њихова укупна цена, да ли је њихова набавка била предвиђена планом набавки за ову годину. На страну у овом тренутку, незваничне изјаве појединих лица из састава оних јединица које ће ова возила користити, а који су нам рекли да је набавка „Лазара“ несврсисходна. Остаје нејасно ко је то платио и из којих извора? Наравно да се и у овом случају ради о утрошеним огромним средствима из буџета.

При томе припадници тих истих специјалних јединица раде опремљени заштитним прслуцима са, углавном истеклим роком, трајања, а при извођењу гађања немају сви ни основна средства заштите као што су антифони на пример. Поново се ограђујем, јер нисам довољно стручан за ову област, али се питам шта је био приоритет за набавку – возила или основна средства заштите живота и здравља запослених.

Желим овом приликом да истакнем још један проблем који не мора имати директне везе само са овим случајем. Још од времена Слободана Милошевића, када је полицијски службеник поднео највећи терет рата на КиМ, независно од тога ко је био на власти, српски полицајац је у више наврата био принуђен да се из полицајца трансформише у војника и обратно. Све то остављало је негативне последице, тако да је и искусним старешинама понекад веома тешко да руководе јединицама које у свом саставу имају овакве људе, јер иако ова два посла изгледају слично, а нарочито ако је неко схватања да је „униформа-униформа“, они се у великој мери разликују. То се, наравно, дешава и данас, посебно у неким јединицама специјалне намене, када поједини полицијски службеници у неких 10-ак дана треба да се трансформишу из полицајца у војника и обратно.

У том контексту сматрамо да имамо право да поставимо питање шта ова набавка „Лазара“ значи, да ли то значи да ће опет неко морати да из улоге полицајца пређе у улогу војника?!

У неким другим областима је још теже одредити место и улогу синдиката у контролним механизмима и ми смо тога свесни, посебно зато што знамо да немамо довољно стручних људи за те области.

Задржаћемо се овом приликом на информационим технологијама. Свакако да синдикати неће одређивати правац и развој информационих технологија у МУП, а чињеница је да би тај развој требало да допринесе општем добру запослених у МУП-у и општој безбедности грађана. У зависности од плана и програма даљег развоја, као и расположивих средстава из буџета, зависиће и брзина тог развоја као и набавка потребног „хардвера“ и „софтвера“. Кад је у питању набавка „хардвера“ ситуација је можда нешто једноставнија што се тиче контроле набавке, али је много незгоднија ситуација са набавком „софтвера“. Синдикати тешко да могу ту на било који начин арбитрирати и давати квалификоване оцене, али свакако могу имати своје место и улогу, па макар и постављањем питања.

У овом тренутку, можда и најинтересантније питање, је у којој мери се користе сами капацитети МУП-а за прављење одређених апликација, односно софтвера, тј. колики су, у новцу изражени, резултати МУП-а у овој области, а колико је новца потрошено на ангажовање спољних сарадника. То отвара и питања да ли се и за овакву врсту набавки увек расписују тендери или се понекад ради без њих. Како то уопште функционише? Зашто нам се раније дешавало да поједини, добро котирани и перспективни стручњаци, носиоци послова, одлазе из МУП-а, да би се касније, као упосленици приватних фирми (ко је заборавио „Лутру“ и друге фирме бившег министра Михајловића), „враћали“ у МУП и за много веће новце обављали као приватници исти посао у МУП-у? Каква је ситуација у том погледу данас? Зашто се, а пракса тако показује, на уштрб одељења за развој форсира одељење за логистику? Колико се пута, нпр. од 2000. године, увећао састав логистике, а како изгледа данашњи „развој“ у односу на тај период? Какви су тренутно место и улога у МУП-у одељења за развој информационих технологија?

У одговору на ова и бројна друга питања која сам овом приликом поставио, крије се и одговор на питање: Да ли се у МУП-у сврсисходно троши новац?

Ако бих ишта могао да додам било би то да због лошег планирања и трошења буџета, те пробијања одређених трошкова у јавним и тајним набавкама, због непланираних увећаних трошкова услед мигрантске кризе, трошкова организације обезбеђења високоризичних јавних скупова, данак на крају сноси тај исти обични полицијац, који ради мокрих ногу, ком ускраћују право на реалну дневницу, практично му укидају накнаду за путне трошкове, забрањују награђивање и слично.

Што се тиче питања: Како се несврсисходно трошење новца у МУП одражава на безбедност грађана? – могу рећи само следеће:

Само добро психо-физички спреман, добро обучен и добро опремљен полицајац, може бити гарант безбедности штићених лица и објеката и грађана уопште.

Служба за информисање ССП