Skip to main content

Oznaka: Mile Lazarević

Heroje u policiji pamti još samo SSP

Napisao/la na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Heroje u policiji pamti još samo SSP

Pančevo, 28.06.2017. godine, – Veliki nacionalni praznik Vidovdan obeležio je i Regionalni centar Sindikata srpske policije u Pančevu. U organizaciji Srpskih ratnih veterana Pančeva i Udruženja ratnih vojnih invalida Pančeva izvšeno je polaganje venaca na spomenik palim borcima postavljen u centralnom gradskom parku.

Spomenik je pre godinu dana postavljen u slavu palih boraca iz Pančeva, koji su tokom ratova devedesetih braneći svoju državu dali ono najvrednije što su imali – svoje živote. Na spomeniku su ispisana imena poginulih vojnika i policajaca, koji su i ovde, baš kao što su bili u životu i ratu, zajedno, jedni uz druge.

Pored predstavnika udruženja boraca i veterana, juče su sa nama bili članovi porodica poginulih junaka. Ispred SSP cveće je položio naš istaknuti aktivista Nebojša Ristić, uz prisustvo zamenika predsednika sindikata Mila Lazarevića. Predsednik podružnice Srpskih ratnih veterana u Pančevu, gospodin Oliver Antonić, obratio se kraćim govorom u kojem okupljenima zahvalio na dolasku, čime su iskazali poštovanje poginulim herojima.

Nažalost, još jednom se pokazalo da država brzo zaboravlja one kojih više nema, a koji su je zadužili svojim životima, pa tako juče kod spomenika nije bilo načelnika niti bilo kog drugog predstavnika Policijske uprave u Pančevu, ali ni  predstavnika Vojske Srbije iz Pančeva. Još veću kritiku zaslužuje i još veću sramotu predstavlja odsustvo predstavnika drugih policijskih sindikata, kojima su usta puna gordosti i samohvale o svojoj veličini i zaštiti kolega.

Služba za informisanje SSP

Kod načelnika Policijske uprave Požarevac

Napisao/la na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Kod načelnika Policijske uprave Požarevac

Požarevac, 28.02.2017. godine, – Delegacija Sindikata srpske policije održala je radni sastanak u Policijskoj upravi Požarevac sa načelnikom uprave gospodinom Srđanom Lazić i zamenikom načelnika uprave gospodinom Sašom Milenkovićem. Ispred SSP učešće su uzeli zamenik predsednika sindikata Mile Lazarević i predsednik našeg Regionalnog centra u Požarevcu Jovica Savić.

Ovo je bio prvi sastanak našeg sindikata sa novim načelnikom uprave, gospodinom Lazićem, pa je, pored oficijelnog dela u kojem smo razgovarali o radnim pravima zaposlenih i problemima koji se dešavaju u praksi, sastanak protekao u nešto ležernijoj atmosferi gde su razmotrene mogućnosti saradnje policijske uprave i SSP po pitanju unapređenja rada same službe ali i načinima učešća policije u široj društvenoj zajednici i podizanju ugleda ministarstva.

Prva tema je bio način vođenja evidencija radnih sati zaposlenima upućenim na poseban zadatak, u združene snage na obezbeđenju državne granice. Naime, prvobitne nedoumice su otklonjene i radnicima se naknadno upisuje realno provedeno vreme na radu, ali ni to nije u potpunosti pravedno niti u skladu sa mišljenjem ministarstva za rad niti stavom Direkcije policije. Načelniku Laziću je predočeno da je jedino ispravan način obračuna radnih sati onaj gde se svakom zaposlenom obračunava najmanje 8 radnih sati dnevno, te da nije pravedno čoveku na terenu, sa ograničenim kretanjem i zabranom napuštanja objekata u rasporedu voditi nedeljni odmor. Jer, zaista, kakav je to odmor sa ograničenom slobodom kretanja u otežanim uslovima boravka? Načelnik nije bio upoznat sa mišljenjem Ministarstva rada niti sa stavom Direkcije policije, ali je preuzeo obavezu kosultacije sa nadređenima i izneo svoj lični stav, da on svakako neće imati ništa protiv takvog obračuna, naprotiv. Usaglasili smo se i da će to izazvati određene probleme u funkcionisanju policijskih stanica, ali da se taj „višak“ radnih sati, koji se neminovno pojavljuje, ne mora po svaku cenu „popeglati“ u tekućem mesecu, već u nekom razumnom roku. Uostalom propisi dozvoljavaju rok od 6 meseci za preraspodelu radnog vremena.

Razgovarali smo i na temu određivanja pripravnosti pojedinim kategorijama zaposlenih u nekim policijskim službenicima. Prema našim informacijama dolazilo je do izvesnih propusta u samoj proceduri gde nisu izdavani pojedinačni nalozi za pripravnost već su na oglasnim tablama isticani zbirni spiskovi zaposlenih kojima se određuje ta obaveza pa se dešavalo da pojedinci ostanu bez te naknade. Načelnik Lazić je izneo tvrdnju, kojoj mi nemamo razgloga da ne verujemo, kako se svim zaposlenima u statusu pripravnosti, zakonom predviđena, naknada obračunava i isplaćuje, te da to ne sme predstavljati problem jer zaposleni imaju pravo na uvećanje zarade, a i radi se o maloj novčanoj naknadi. Ukoliko se ipak pojavi neki propust, nema razloga da isti ne bude ispravljen u najkraćem roku!

Predsednik SSP RC Požarevac Jovica Savić upoznao je načelnike sa namerama SG Petrovac na Mlavi da i ove godine organizuje tradicionalni memorijalni turnir u malom fudbalu „Kup mlavskih heroja“ u čast kolega iz tog kraja, tragično nastradalih tokom rata 1999. godine. Iskoristio je priliku i da načelnike pozove kao goste tog turnira, ali i na predstojeću „Policijadu 2017“ koja će u organizaciji sindikata biti održana sredinom juna na Zlatiboru. Načelnik Lazić je izjavio da pozdravlja i podržava organizacije svih sportskih manifestacija i druženja kolega, a posebno kada je u pitanju održavanje sećanja na nastradale kolege.

Gospodin Lazić je najavio da rukovodstvo PU Požarevac planira izvesne aktivnosti za Dan policije u tom gradu, a u cilju promocije ministarstva i policije u javnosti i među građanima. Upitao nas je da li može da očekuje podršku ili aktivno učešće Sindikata srpske policije na realizaciji zamišljenih aktivnosti, što smo sa zadovoljstvo prihvatili i obećali svaku moguću pomoć sindikata, jer nama je, pored unapređenja radnih prava zaposlenih, jedan od prevashodnih ciljeva svakako i podizanje ugleda službe u javnosti i povratak poverenja građana u policiju.

Služba za informisanje SSP

Štetne nabavke: pretnja po bezbednost Srbije

Napisao/la na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Štetne nabavke: pretnja po bezbednost Srbije

Beograd, 21.2.2017. godine, – U kongresnoj sali hotela Zira, u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, održana je međunarodna konferencija pod nazivom „Finansiranje bezbednosti za 21. vek“, koja se sastojala iz tri panela. Na konferenciji su se okupili relevantni sagovornici iz institucija sektora bezbednosti, nezavisnih regulatornih tela, međunarodni stručnjaci i predstavnici civilnog društva.  Između ostalih, učestvovali su ministar odbrane Zoran Đorđević, šef odseka za unutrašnje poslove Delegacije EU u Srbiji Nicolas Bizel, predstavnica Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga gospođica Burdsy Anna Marie i šefica za regulativu Uprave za javnu nabavku Daliborka Srećkov.

Skup je realizovanBAN_8747-696x464 kao završna konferencija projekta „Pro kjur: jačanje cilivlnog nadzora nad javnim nabavkama u sektoru bezbednosti“. Na drugoj panel diskusiji „Štetne nabavke: pretnja po bezbednost Srbije“ jedan od izlagača bio je i predstavnik Sindikata srpske policije, zamenik predsednika Mile Lazarević. U delegaciji našeg sindikata, kao jedinog zvanično pozvanog sindikata iz Ministarstva unutrašnjih poslova, bili su i naši mladi aktivisti, predsednik SG Loznica  dr Goran Nikolić i predsednik SG Čukarica Nikola Pavlović.

Na ovom izuzetno posećenom događaju, posebnu pažnju privukli su odgovori koje je Lazarević izneo na postavljena pitanja u vezi sa sprovođenjem javnih nabavki u MUP i načinom kontrole tih postupaka sa aspekta sindikata. On je, između ostalog dao i sledeće odgovore:

  • Sa kojim16934027_10211730554240815_1835177380_n se problemima u radu suočava policija kada je reč o nabavkama u Ministarstvu unutrašnjih poslova?

U postavljenom pitanju kriju se u stvari dva potpitanja. Ako mislite na to sa čime se rukovodstvo MUP suočava prilikom javnih nabavki, ja neću biti adekvatan sagovornik jer zaista nemam uvid u same tokove planiranja, pokretanja i sprovođenja postupaka javnih nabavki ali mislim da su sve te faze kritične. Zaista previše često „padaju“ tenderi, čitavi postupci se ponavljaju iznova, predugo traju a nabavke kasne… Stiče se utisak da zaposleni koji rade na tim poslovima trpe velike pritiske sa više strana. Vrlo je moguće da oni nisu ni dovoljno obučeni i stručni a kod postavljanja samih uslova nabavki najverovatnije nisu potpuno samostalni već podležu diktatima zainteresovanih moćnika, bilo iz samog ministarstva, bilo velikih dobavljača. Nekada, zbog loše isplaniranog budžeta, oni uvedu zabranu nagrađivanja zaposlenih, kasne iplate prinadležnosti zaposlenima, ali, u principu, rukovodstvo MUP ili policije, kako vi kažete, ne trpi bilo kakvu odgovornost pa bi se moglo reći da ni nemaju nikakvih problema, možda se eventualno neko zastidi i pocrveni.

Ono što ja moguBAN_8510-e1487758854708 direktno da posvedočim jeste druga strana medalje – odnosno ono sa čime se policijski službenici i drugi zaposleni suočavaju kao posledicom traljavo sprovedenih javnih nabavki. Zaposleni se svakodnevno suočavaju sa nedostatkom osnovne opreme, vozila, pocepanom uniformom koju ne mogu da zamene jer su magacini prazni a u slobodnoj prodaji je nema (za razliku od vojnih uniformi), pocepanom obućom, zaštitnim prslucima sa isteklim garantnim rokovima. Suočavamo se sa neispravnim vozilima, bez zimskih pneumatika, sa neispravnom signalizacijom… Dobijamo čarape najmanjeg broja 46, nabavljene od firme registrovane za trgovinu voćem!

Nedostaje osnovni potrošni materijal kao što je papir za štampanje, toneri za štampače, spajalice, makaze, lepak… To kupuju zaposleni lično ili preko pojedinih sindikata i onda zaposleni u stvari finansiraju poslodavca, što je van pameti. O starosti računarskih konfiguracija i njihovoj nemogućnosti da podrže novije programe izlišno je govoriti. U našem ministarstvu, verovali ili ne, i dalje je u upotrebi Windows 2000, i Office paket iz 2003. godine.

Da li je potrebno naglašavati svu apsurdnost činjenice da MUP Srbije ulaže veliki novac u hajtek laboratorije Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra, čija potreba nikako nije sporna, ali pri tome u potpunosti zaboravlja da opremi armiju forenzičara uviđajaca koji na terenu treba da prikupe tragove i napune te iste laboratorije!? Tim ljudima mesecima nedostaje i najosnovniji materijal za izazivanje i fiksiranje tragova. Njima nedostaju i rukavice kojim bi zaštitili tragove od kontaminacije ali pre svega da zaštite svoje zdravlje!

Naveo sam vam16933737_10211730547120637_1286050427_n samo neke od primera, teško je u ovom momentu svega se setiti i pobrojati taksativno sve posledice loše sprovedenih javnih nabavki sa kojima se susrećemo u svakodnevnom radu, jer ih je zaista mnogo. To bi zahtevalo jedan poseban skup posvećen samo toj temi i na njega pozvati predstavnike svih linija rada u MUP. Imali biste svega da se naslušate.

  • Na koji način sindikati zaposlenih mogu uticati na javne nabavke u MUP?

To je jako interesantno ali i logično pitanje, ali da bi vam na njega odgovorio moram vam najpre prikazati trenutno stanje. Najkraće rečeno, odgovor bi danas glasio: sistema nema, kako se koji sindikat snađe i izbori. Jer poslodavac, iz njemu poznatih razloga, izbegava da u celi postupak javnih nabavki, od inicijalnih planiranja, preko realizacije pa sve do evaluacije urađenog, uključi sindikate. Pri tome predstavnici poslodavca koriste zakonske odredbe koje im idu na ruku, oni naime nemaju zakonsku obavezu uključivanja čak ni reprezentativnih sindikata u proces javnih nabavki i to naravno koriste. A i zašto ne bi ako znamo da od strane reprezentativnih sindikata u policiji nismo ni videli bilo kakvu inicijativu u tom smislu, nisu pokazali zainteresovanost niti volju da poslodavca na tako nešto privole.

Sindikat srpske policije u više navrata tražio je uključivanje naših predstavnika u te postupke ali naravno odbijeni smo pod izgovorom da nismo reprezentativni, mada zakon tu ne pravi razliku prema statusima sindikata, a mi svakako ispunjavamo uslove reprezentativnosti. A odgovor na pitanje zašto i zvanično nemamo taj status možda baš leži u tome što mi stalno plivamo protiv struje, postavljamo nezgodna pitanja. Između ostalih i pitanja u vezi sa javnim nabavkama.

Naši aktivisti su prvi otkrili i u potpunosti dokumentovali aferu u vezi sa nabavkom uniforme i obuće za policijske službenike, koju su kolege iz DRPKO sistematizovali u studiju „Borbene patike bez borbe“. Ta afera je rezultirala krivičnim procesuiranjem nekoliko neposrednih izvršilaca u Sektoru za materijalno-finansijsko poslovanje MUP, rukovodioci su se tom prilikom, da tako kažem „izvukli“, ali slobodno možemo da tvrdimo kako je taj naš rad dobrim delom doprineo i smeni načelnice tog sektora, mada ona nije bila direktan potpisnik tih spornih ugovora.

To je plastičan primer da sindikat, mada zvanično izopšten iz procesa, ipak može da ima izvestan uticaj, i to značajan, i da vrši pritisak na rukovodioce državnog organa zadužene za sprovođenje postupaka javne nabavke. U prilog tome govori i to što je SSP i prošle godine, ukazujući na nedopustivo loš kvalitet hrane koju je MUP nabavljao od izvesnog dobavljača iz Srema i delio kolegama na terenu, utvrdio da MUP ni nema ugovor sa tom firmom. Poslodavac je bio „prinuđen“ da formira komisiju koja je na terenu utvrdila da hrana ne ispunjava ni minimum kvaliteta, te je ubrzo uklonjena, a dobavljač zamenjen drugim. Pukom srećom, nije došlo do bilo čijeg trovanja, možda baš zahvaljujući brzoj reakciji poslodavca nakon što smo ih alarmirali. Nakon toga usledio je višemesečni nedostatak mesa u restoranima MUP,  što opet može biti klasičan pokazatelj nesposobnosti da se sprovede javna nabavka, za razliku od nabavke obuće gde se jasno radilo o zloupotrebama.

Ono što u znatnojBAN_8686-e1487758963837 meri otežava rad sindikata po pitanju javnih nabavki jeste to da zbog obima kršenja prava radnika u MUP-u, sindikati imaju pune ruke posla, pa prosto ne mogu fizički da postignu da proprate javne nabavke, pogotovo ako su u startu isključeni iz postupka.

Tako da bi, neki zaključak mogao glasiti: poslodavac izbegava saradnju, zakonskih obaveza nema, ali ipak na kraju sve zavisi od zainteresovanosti i upornosti konkretnog sindikata i stručnosti njegovih aktivista. Uvek se nešto može uraditi i stvari pomeriti sa mrtve tačke. Mada, je svakako potrebno raditi na regulativi kojom bi poslodavac bio primoran na saradnju sa relevatnim sindikatima!

  • Šta je veća pretnja u sistemu javnih nabavki – zloupotrebe ili neznanje?

Oboje mogu biti podjednako štetni u datom momentu, naneti ogromne štete po poslodavcai doneti nesagledive posledice po zaposlene ali i po građane Srbije. S tim, što se neznanje uvek može otkloniti, učenjem, usavršavanjem, doobukom… i to mnogo lakše nego zla namera. Teško ćemo nekog zlonamerno odvratiti od pričinjavanja štete. Za zloupotrebe je lek uspostavljanje sistema odgovornosti – izopštavanje iz procesa i sankcionisanje tih ljudi.

  • Koji je najbolji put do postizanja „vrednosti za novac“ u javnim nabavkama u sektoru bezbednosti?

Da bi za uloženi novac dobili pravu vrednost javna nabavka mora da bude pre svega svrsishodna, odnosno opravda i u pravom momentu. Potrebno je strateško dugoročno planiranje i poštovanje usvojenih standarda.

Da bismo, na primer, dobili nabolji kvalitet uniforme i obuće za policijske službenike za najmanje novca, potrebno je da već danas, javnost i svi potencijalni dobavljači, znaju standarde uniforme i obuće, okvirni termin nabavke i količinu koja će biti potraživana. To bi dalo dovoljno vremena da se više proizvođača pripremi pa i prilagodi potrebama MUP što bi neminovno dovelo do većekonkurencije i ušteda pri nabakama.

Nažalost, zbog odsustva dugoročnog planiranja, ali i novca, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi kada će biti ponovna nabavka uniforme i pripadajućih delova, ali niko ne zna ni tačnu količinu. I dalje se od javnosti skriva broj policijskih službenika po linijama rada i vrstama uniformi i opreme koju duže.

Služba za informisanje SSP

Februarski sastanak u Kabinetu ministra

Napisao/la Boban Đorđić na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Februarski sastanak u Kabinetu ministra

BEOGRAD, 10.2.2017. godine, – U Palati Srbija održan je drugi mesečni sastanak u tekućoj godini sa Radnom grupom za saradnju sa sindikatima kojim je predsedavao gospodin Željko Veselinović. Predsednik Radne grupe, državni sekretar, gospodin Milosav Miličković bio je odsutan zbog službenih obaveza. Delegaciju Sindikata srpske policije sačinjavali su predsednik Lazar Ranitović, zamenik predsednika Mile Lazarević, član GO Boban Đorđić, predsednik RC Vranje Zoran Stojčić i predsednik SG Preševo Nebojša Simijovnović.

Teme o kojima se razgovaralo su sledeće:

1. Krajnje nehumani uslovi rada u jedinici za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata

Na prethodnom sastanku upoznali smo rukovodstvo Ministarstva unutrašnjih poslova sa stanjem i situaciojom u Odeljenju za obezbeđenje diplomatsko-konzularnih predstavništava koji nemaju rešen sanitarni čvor tokom rada što predstavlja velik problem zaposlenima usled fizioloških potreba. Pomoćnik direktora policije, gospodin Bogoljub Živković rekao je da će se uputiti dopis starešinama koji će izaći na teren sagledati situaciju i iznaći rešenje kako bi se problem prevazišao. Dokle se stiglo sa prevazilaženjem problema?

Odgovor je dao pomoćnik direktora policije, Bogoljub Živković koji je izjavio da su izvršene analize na 33 lokacije gde pripadnici Odeljenja za obezbeđenje DKP vrše obezbeđenje objekata te u skladu sa utvrđenim dati su predlozi Sektoru za materijalno finansijske poslove radi rešenja ovog problema a bez koga nije moguće rešavanje. Na 22 lokaliteta biće najverovatnije postavljeni pokretni toaleti uz adekvatne dozvole neophodne radi postavljanja i omogućavanja upotrebe. Na određenim lokalitetima biće pronađen objekat sa toaletom gde će pripadnici nesmetano moći da obavljaju fiziološke potrebe, dok na određenim lokalitetima gde nije bilo moguće rešiti problem na pomenute načine organizovaće se zamena policijskih službenika radi obavljanja fiziološke potrebe od strane neposrednih starešina.

2. Demineri u SVS

Na jednom od sastanaka pokrenuli smo pitanje odobravanja viših naknada za angažovanje tih ljudi na terenu, prilikom uklanjanja neeksplodiranih minsko-eksplozivnih sredstava. Prema informacijama kojima SSP raspolaže, Sektor za vanredne situacije dao je podršku toj inicijativi, Sektor za materijalno-finansijske poslove dao saglasnost s obzirom da to neće izazvati velike troškove, ali je na kraju ipak donešena negativna odluka. Navodno je neko iz Kabineta ministra sve to stopirao.

Naše pitanje glasi da li je to istina, i ukoliko jeste tražimo obrazloženje za takav ishod?

Odgovor na pitanje dao je zamenik načlenika Sektora za materijalno-finansijske poslove, gospodin Željko Veselinović koji je izjavio da nije ništa stopirano već da će kroz Pravilnik o platama u budućem periodu biti regulisano između ostalog i pitanje naknade kako za deminere tako i za druge policijske službenike prilikom angažovanja. Dalje, Veselinović je naveo da će biti novina koje se odnose na uslove za ostvarivanje naknade a gde pre svega pored pomenutog teritorijalnog principa ( primer Odluka o naknadi u vezi rada sa migrantima) kojom su definisana područja na kojima važi naknada za rad sa migrantima u iznosu od 1.800 dinara), biti uveden funkcionalni princip, gde će zaposleni na osnovu posla koji obavljaju ostvarivati uslov za posebnu naknadu, npr. fudbalske utakmice proglašene javnim skupom visokog rizika. Iznos po funkcionalnom principu će najverovatnije umesto dosadašnje dnevnice od 150 dinara, iznositi do 500 dinara s tim što navedeno pravo će derogirati pravo na dnevnicu, što će biti posebno uređeno. Takođe, po rečima Veselinovića ukoliko bude bilo finansijskog prostora u budžetu MUP-a moći će ta naknada biti  uvećana u skladu sa mogućnostima odlukom od strane ministra što će predstavljati novinu u odnosu na dosadašnje normativno uređenje kada se o ovakvim i sličnim prinadležnostima izjašnjava Vlada R. Srbije, što će umnogome uz pomenuti finansijski  preduslov olakšati izmenu predmetne odluke.

3. Potrošni matrijal za kriminalističku tehniku

Duži niz godina stanje sa osnovnim potrošnim materijalom neophodnim prilikom vršenja i najbanalnijih uviđaja jako je loše. Nedostaju sredstva za otkrivanje, fiksiranje, pakovanje, obradu tragova… Istina, to stanje se neznatno popravlja u poslednje dve godine, ali je i dalje daleko ispod minimuma potrebnog za normalno funkcionisanje službe. Potrebno je ubrzati nabavke jer su magacini prazni, kao i opredeliti dodatna sredstva ukoliko je to moguće, ili sredstva već opredeljena za NKTC svrsishodnije raspodeliti. Džaba nam super opremljene i savremene laboratorije ako sa terena ne stižu kvalitetno fiksirani i adekvatno izuzeti tragovi uz pomoć adkevatnih sredstava.

Ministarstvo je svesno navednog problema saopštili su gospoda Veselinović i Bjelica, razlog zašto u prethodnoj godini je manjkalo opreme i sredstava je u finansijama. Ubrzo se završava nabavka sredstava u vrednosti od više desetina miliona dinara čime će zasigurno ovaj problem biti otklonjen i zaposleni na ternu ne bi trebalo da imaju problem nedostatka opreme i sredstava za nesmetan rad kada je u pitanju jedan od najbitnijih poslova u pogledu obezbeđenja dokaza za uspešno vođenje kasnijih krivičnih postupaka.

4. Novi sistem polaganja OPV,  SFO i gađanja vatrenim oružjem

Velike probleme u praksi izazvaće najnovije promene u sistemu provera. Starosna granica je povišena bez dubljih analiza niti uvida u zdravstveno stanje zaposlenih, već je kao reper uzeto produženje prosečnog životnog veka u Srbiji, dok je činjenica da je samo u prošloj godini u invalidsku penziju otišlo više od hiljadu policajaca! Pri tome su dodatno povišene i pooštrene norme koje treba zadovoljiti a u većini organizacionih jedinica skoro da ne postoje ozbiljni uslovi za nastavu i treninge.

Posebna priča jeste provera i ocenjivanje gađanja iz vatrenog oružja. Jedini trening jeste upravo sama ta provera. Da li je realno očekivati ispunjenje strogo propisanih uslova ako policajac samo jednom godišnje ispali 25 metaka?

Potrebno je vraćanje starosnih granica na ranije vrednosti, kao i normi na proveri fizičke spremnosti. Takođe, potrebno je omogućiti više, a minimum još jedan termin za gađanje vatrenim oružjem, koji bi bili u svrsi obuke i treninga, bez ocenjivanja.

Odgovor na postavljena pitanja dao je načelnik Odeljenja za stručno obrazovanje i obuku, gospodin Milan Radivojević koji je izjavio da je analogno povećanju uslova za odlazak u starosnu penziju, neophodno bilo i podići kriterijume za oslobađanje od polaganja OPV i SFO zaposlenima kako ne bi smo bili u situaciji da zaposleni poslednjih deset godina pre odlaska u penziju nemaju fizičke provere a da paralelno imaju status OSL, odnosno UOSL i ovlašćenja za upotrebnom sredstava prinude, što predstavlja ujedno zakonsku obavezu prema Zakonu o policiji. Ono što je pomenuto Odeljenje imalo u vidu i uvažilo jeste smanjenje određenih disciplina za zaposlene starosne dobi od 40 do 45 godina a na osnovu analize, stepena nastalih povreda itd, jeste ukidanje discipline „skok u dalj“ i „trčanje na 50 metara“.

Kada je u pitanju gađanje vatrenim oružjem i sam poslodavac je svestan neophodnosti češćeg treninga i ocenjivanja gađanja vatrenim oružjem, gde je uzimajući u obzir sve okolnosti planom i programom uvrstio godišnje tri gađanja za sva tri nivoa obuke u zavisnosti od toga koji nivo je zaposleni prethodno položio i kojom ocenom.

Predsednik Lazar Ranitović podsetio je prisutne naročito načelnika Radivojevića da je SSP u prethodnom periodu SSP ukazao na propust koji je uočen pri logovanju na platformu Moodle gde je moguće ulogovati se na tuđi nalog jer su sve lozinke iste – predstavljaju ime.prezime i JMBG, gde svako ko ima nameru može zloupotrebiti jednoličnost pristupnih šifri i saznanjem JMBG drugoga zaposlenog ući na njegov nalog i rešavati testove čime može namerno naneti štetu. Načelnik Radivojević je izjavio da do njega lično nije došao bilo kakav akt sa pomenutom sadržinom, ali bez obzira na taj propust Odeljenje za stručno obrazovanje i obuku će težiti usavršavanju same platforme, čime će se sve uočene nepravilnosti otkloniti.

5. Mere štednje

Rečeno je da su prestali da važe osnovni razlozi za mere štednje, koji su bili na snazi tokom druge polovine prošle godine. Međutim i dalje je u praksi na snazi zabrana nagrađivanja uvećanjem koeficijenta plate starešinskog kadra i svih zaposlenih izvan direkcije policije. Zašto je to tako i do kada će važiti? Na prethodnom sastanku smo dobili odgovor da nema smetnji da se zaposleni zbog odgovarajućih rezultata u radu nagrade u okviru kvote od 5% ali kako nije poslata depeša koja bi derogirala prethodno upućenu koja je uvela ovo pravilo rukovodioci ne predlažu zaposlene izvan direkcije policije za uvećanje koeficijenta zarade. Potrebno uputiti depešu rukovodiocima da je sve zaposlene moguće nagraditi u okviru kvote od 5%.

Takođe, na snazi je i prećutna naredba da se starešinama ne određuje i ne plaća pripravnost. Čak im je i dolazak na posao izvan radnog vremena, u pojedinim policijskim upravama, ograničen na taj način da im se beleži samo jedan sat radnog vremena, bez obzira na realno provedeno vreme na službi. Zašto su ti ljudi diskriminisani?

Odgovor na pitanja dali su gospodin Željko Veselinović i gospodin Drago Bjelica. Sektor za materijalno-finansijske poslove, Direkcija policije i Sektor za informacionu tehnologiju kroz oformljenu radnu grupu rade na kreiranju platforme kojom će biti omogućeno da kroz odgovarajući program svaka policijska uprava, odnosno sektor ili dr. organizaciona jedinica u okviru MUP-a može kroz budžetska sredstva koja su joj ustupljena na korišćenje iz mase novčanih sredstava na ime nagrađivanja iskoristiti najviše 0,85% gde će automatski preko sistema biti onemogućeno dalje nagrađivanje. Takođe, uvešće se mogućnost nagrađivanja u iznosima od 5%, 10%, 15% i 20% u okviru pomenutog limita – koeficijenta u visini od 0,85%. Time će rukovodici dobiti slobodu da na osnovu rezultata nagrade više zaposlenih različitim uvećanjem koeficijenta uz obavezu isticanja zaposlenih kojima je uvećan koeficijent na oglasnoj tabli, radi potpune transparetnosti ali i poštovanja naložene naredbe ministra.

Do odpočinjanja primene pomenutog na snazi je i dalje mogućnost nagrađivanja u okviru kvote od 5%, s tim što ovaj iznos nije limitiran na zaposlene u okviru Direkcije policije već se odnosi na sve zaposlene, dakle i van Direkcije policije. Svi zaposleni mogu biti nagrađeni u okviru pomenute kvote od 5%.

6. Proširenje dejstva Odluke ministra broj 6362/2016-02

Predsednik Lazar Ranitović, uputio je dopis ministru unutrašnjih poslova gospodinu dr Nebojši Stefanoviću radi modifikovanja Odluke broj 6362/2016-2 od 1.8.2016. godine te proširenja dejstva odluke na teritorije opština Raška, Novi Pazar, Tutin i Sjenica a zbog terenskog rada zaposlenih koji bivaju upućivani na imenovane teritorije. Da li je predlog SSP ministar uzeo u razmatranje i da li će modifikovati predmetnu Odluku kako bi svaki zaposleni koji su angažvani na područjima ostvarili uslov za posebnu naknadu u iznosu od 1.800 dinara?

Teritorije opština Raška, Novi Pazar, Tutin i Sjenica od dana 11.1.2017. godine Odlukom ministra uvrštene su kao teritritorije gde upućenim policijskim službenicima pripada naknada za terenski rad i rad sa migrantima  u visini od 1.800 dinara.

 7. Predlog u vezi racionalnog trošenja i ušteda prilikom rada sa migrantima u području definisanom Odlukom ministra na teritoriji RC GP prema R. Makedoniji

Predlog sa kojim su upoznati rukovodioci RC GP prema R. Makedoniji i sa kojim se slažu, tiče se ušteda i motivacije za rad policijskih službenika raspoređenih u RC GP prema R. Makedoniji koji rade iste poslove kao upućeni iz drugih organizacionih jedinica. Raspoređeni u RC GP prema R. Makedoniji su vođe patrole, sva odgovornost je na njima, a ne isplaćuje im se posebna naknada, čime su diskriminisani te im opada moral za radom. Predlog je da policijskih službenici RC GP prema R. Makedoniji borave na terenu po 15 dana kao i kolege upućene iz unutrašnjosti. Na taj način bi obavljali svoje redovne poslove, radili sa migrantima kao i upućeni, smanjili bi se troškovi MUP-a u pogledu troškova dolaska i povratka zaposlenih iz unutrašnjosti, smanjila bi se angažovanja iz drugih OJ i ne bi se stvarao višak sati, a stvorili bi se uslovi da im se isplati naknada na osnovu Odluke ministra. Poboljšalo bi se bezbednosno stanje kako u org. jedinicama odakle dolaze zaposleni iz unutrašnjosti tako i na području RC GP prema R. Makedoniji. U prilog ide nepobitna činjenica da bolje poznaju teren nego upućeni, čime bi adekvatnije odgovorili na sve zadatke

Odgovore povodom teme dao je zamenik načelnika Uprave policije, gospodin Zoran Joksimović, koji je izjavio da nije moguće zbog organizacije posla, bezbednosne procene i planova uputiti zaposlene iz navedenog RC GP prema Makedoniji u dr. RC GP kako bi ostvarili uslov jer su oni u matičnoj jedinici nosioci posla, poznaju teren i njima dolaze pripadnici na ispomoć gde zajedno obavljaju poverene poslove i zadatke u vezi sa migrantskom krizom. Ukoliko bi i jedan pol. službenik bio upućen u dr. RC GP tada bi manjkalo patrola radi pokrivenosti terena jer bez matičnog policijskog službenika nije moguće obavljanje poslove bezbedan i  adekvatan način. Naknada je definisana iz razloga jer upućeni pol. službenici su odsutni od kuće, obavljaju terenski rad, nakon smena borave u kolektivnom smeštaju što predstavlja razliku u odnosu na matične policijske službenike koji odlaze nakon završene smene kućama. Pored navedenog da nije ispomoći iz drugih PU, matični policijski službenici bi svakako obavljali kroz redovan rad poslove u vezi sprečavanja ilegalnog prelaska granice i dr. poslove u skladu sa zakonom.

8. Veoma loša i neadekvatna ishrana policijskih službenika na karauli Borance u KZB prema AP KiM.

Delegacija SSP je obišla kolege angažovane na pomenutoj karauli gde je sagledavajući osnovne probleme sa kojima se susreću u ovom objektu u kome borave zajedno sa pripadnicima vojske Srbije konstantovano da su uslovi za smeštaj  zadovoljavajući ali da je potrebno raditi na poboljšanju istih. Ono što je osnovni problem koji se već nekoliko poslednjih meseci konstatno ponavlja jeste nekvalitetna hrana koja se dostavlja na terenu. Naime,15-dnevno trebovanje ogleda se u jednoličnoj hrani – (15 konzervi ribe,mesnog nareska i 15 gotovih jela pasulja za sve pripadnike,ustajalo,bajato i polu-buđavo voće) bez sledovanja koje je predviđeno Pravilnikom i Uputstvom o ishrani u terenskim uslovima. Poražavajuće deluje činjenica da u okviru MUP-a postoje dve kategorije pripadnika policije koji obavljaju iste poslove – dok na pripadnici Žandarmerije imaju svu neophodnu i kvalitetnu hranu dotle na istim poslovima i u sličnim uslovima našim kolegama u kasarni Borance se dostavlja 15-dnevno sledovanje pasulja za celu smenu. Neposredni rukovodioci u PU Kruševac prepoznali su ovaj problem i želeli da ga reše, sve se svelo na razmenu dopisa i obaveštenja a da se nisu popravljeni uslovi ishrane.

Uprava za smeštaj i ishranu koja je odgovorna za adekvatno snabdevanje pripadnika policije na terenu  očigledno da nije u stanju da se izbori sa ovim problemom jer je odgovor koji su ponudili u smislu da je to hrana koje trenutno ima u magacinu najblaže rečeno uvredljiv i poražavajući.

Takođe, pored problema sa hranom u objektu nedostaju i osnovna sredstva za higijenu, za dezinfekciju i održavanje objekta.Raspali dušeci,memljiva i prašnjava ćebad i jastuci strave i užasa, su potencijalna opasnost za zdravlje pripadnika policije sa već registrovanim kožnim osipom kod jednog kolege. Predlažemo da pripadnici na karauli Borance dobijaju ista sledovanja hrane kao i pripadnici Žandarmerije. Da se izvrši dezisekcija, deratizacija i dezinfekcija objekta karaule i da se obezbede odgovarajuća čista ćebad i jastuci.

Odgovore na pitanja dao je gospodin Drago Bjelica koji je izjavio da će se rešiti problem jednolične hrane kroz sprovođenje planiranih tendera čime će se ne samo rešiti jednoličnost same hrane, odnosno biće raznovrsna već će se znatno poboljšati sam kvalitet iste. Kada su u pitanju sledovanja hrane policijskih službenika u odnosu na pripadnike Žandarmerije ne postoji nikakva diskriminacija niti ima govora o bilo čemu sličnom već se na osnovu pravilnika vrši podela hrane. Naime, pravilnicima je regulisano koliko se troše policijski službenici, pripadnici posebnih jedinica i specijalnih jedinica te im samim tim pripada neophodna količina hrane precizno proračunata zasnovana na empirijskim činjenicama radi obavljanja zadataka. S tim u vezi ne može zaposleni pripadnik IJP koji nosi samo pušku imati jednako sagorevanje kalorija u odnosu na zaposlenog pripadnika Žandarmerije koji nosi, borbeni prsluk sa municijom, pancir, šlem, borbeni ranac i tsl.

  Služba za informisanje SSP

 

 

 

 

 

 

PU za grad Beograd – dobra volja iskazana, očekujemo brzu realizaciju

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na PU za grad Beograd – dobra volja iskazana, očekujemo brzu realizaciju

Beograd, 17.01.2017. godine, – Na zahtev Sindikata srpske policije održan je radni sastanak u Policijskoj upravi za grad Beograd. Sastanku su ispred uprave prisustvovali načelnik Veselin Milić, pomoćnici načelnika Nebojša Pantić, Milan Stanić i Ratko Kostić (koji je ujedno i načelnik Uprave krinimalističke policije), načelnik Uprave policije Vlada Radosavljević, kao i šefica Biroa načelnika Bilja Radujko.

Delegaciju SSP predvodio je predsednik Lazar Ranitović, a učestvovali su još zamenik predsednika Mile Lazarević, predsednik RC Beograd Slobodan Ćosović i predsednik SG DSIJ92 Darko Milovanović.

Sastanak je protekao u pozitivnoj, konstruktivnoj atmosferi uz obostrano poštovanje i razumevanje. Neke od problema koje smo ovom prilikom izneli i rukovodstvo PU je prepoznalo, ali je nemoćno da ih otkloni bez prave podrške Sektora za materijalno-finansijske poslove Ministarstva unutrašnjih poslova. No, kako za neke probleme nisu potrebni preveliki finansijski izdaci, već je težište na boljoj organizaciji i poštovanju prava zaposlenih, rešenje je pronađeno i očekujemo brz napredak.

Sastanak je potrajao dobrih dva sata, i veliki je broj razmotrenih tema, pa ćemo ovde navesti samo neke bitnije:

  • Problemi sa obezbeđenjem obejkata u PU za grad Beograd

Kućice u kojima borave policijski službenici tokom obezbeđenja objekata su uglavnom neuslovne, slabe izolacije, lošeg grejanja, prokišnjavaju, tako da je boravak u njima skoro nemoguć u dužem vremenskom periodu. Potrebna je adaptacija postojećih ili nabavak novih.

Načelnik Milićbgd1 je odgovorio da su svesni ovog problema, da se radi o starim i dotrajalim kućicama, da su nove trebovane kod Sektora za MFP, ali da to ide sporo jer nema novca za tako nešto. Upravo stoga je naredio, tokom velikih hladnoća predhodnih dana, da se ljudi u tim kućicama smenjuju u što kraćim intervalima, na pola sata – sat najduže, da ih sve vreme obilaze starešine i da ih lično zamene, ukoliko bude neophodno. Obratiće se gradu Beogradu i nekim firmama za pomoć po ovom pitanju, kako bi se premostio problem, pre nego na nivou MUP bude trajno rešen, a od SSP očekuje pomoć na ubrzavanju realizacije donacija.

  • Problemi sa radom pripadnika kriminalističke policije u prigradskim stanicama

U poslednjih nekoliko godina uvedena je praksa da uviđaje u noćnim satima na teritoriji čitavog grada Beograda vrši Odeljenje za uviđajno-operativne poslove Uprave kriminalističke policije PU za grad Beograd, radi ušteda i smanjenja finansijskih izdataka proisteklih po osnovu dodataka na plate radnika za noćni rad. To je, naravno, dovelo do povećanog opterećenja radnika navedenog Odeljenja, ali i do funkcionalnih problema, jer neretko ekipe ne mogu da istovremeno pokriju sve uviđaje u toku noći. Posledica toga jeste nezadovoljstvo građana koji, pored toga što su oštećeni izvršenjem krivičnog dela, dodatno budu izloženi neprijatnosti da čekaju uviđajnu ekipu do jutra. O samom kvalitetu uviđaja nakon protoka vremena i neadekvatnog obezbeđenja lica mesta ne treba ni govoriti. Naravno, ovo pravilo je često kršeno a operativci od kuće pozivani radi hitnih uviđaja kao što su razbojništva, radi „pritvorskih“ predmeta i slično. Policijski službenici su se uvek odazivali iz razloga savesti i odgovrnosti, premda termin „stalna dostupnost“ nije pravna kategorija već moralna. A pravedno je, i sasvim u skladu sa pozitivnim pravnim propisima, čoveka koga smo obavezali da bude pripravan, tako i tretirati – t.j. svojevrsno uskraćivanje slobode kretanja treba adekvatno platiti.

Načelnik UKP PU za grad Beograd Ratko Kostić, smatrao je da nema potrebe za ovom merom, koja može biti kontraproduktivna, jer će dovesti ostale kolege u neravnopravan položaj, budući da je čest slučaj da pozovu i nekoliko desetina operativaca od kuće radi obavljanja hitnih poslova. No, nakon intervencije pomoćnika načelnika Milana Stanića koji je potvrdio takvu praksu u svim područnim policijskim upravama, i nakon uputstva načelnika Milića, ipak je dogovoreno da policijskim službenicima, dežurnim u noćnim satima, bude propisana pripravnost u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, te ista bude i plaćena.

  • Način i ujednačavanje prakse obračuna naknade troškova za dolazak na posao i povratak sa posla u skladu sa važećim Pravilnikom

Uprkos, sada već, skoro dvogodišnjoj, primeni novog Pravilnika, mi i dalje imamo šarenoliku situaciju sa načinom primene u obračunu troškova za dolazak na posao i odlaska sa posla. I dalje imamo primere da se zaposlenima, u skladu sa brojem smena, prekraja i deli iznos naknade za mesečnu kartu, mada je ona nedeljiva (po pravilniku). Takođe, u pojedinim policijskim stanicama i dalje zaposlenima umanjuju naknadu pogrešnim načinom obračuna kod smenskog rada i rada u turnusu.

Budući da ni prisutnima nije bilo baš najjasnije u čemu je problem, delegacija SSP ih je uputila da zatraže zvanično tumačenje od pomoćnika načelnika Sektora za MFP, gospodina Draga Bjelice, koje im je i ovom prilikom predočeno:

Svaki zaposleni koji u toku meseca nije imao odsustvo zbog godišnjeg odmora, bolovanja ili plaćenog i neplaćenog odsustva, ima pravo na pun iznos mesečne naknade, bez obzira na broj smena koje je odradio. Bez obzira što neki mesec ima, na primer, 22 radna dana, a zaposleni radom u turnusu odrade, na primer 15 smena, nepravilno je pun iznos naknade deliti sa 22 pa množiti sa 15, jer se tako naknada umanjuje za trećinu. U vremeniku rada tim radnicima ne treba popunjavati 15/22, kako to često rade starešine, već je potrebno upisati 15/15, što će radnicima u obračunskoj službi biti jasan znak da su te kolege radile celog meseca i ostvarile pravo na pun iznos naknade.

Delegacija sindikata je iznela primedbu i da se u pojedinim organizacionim jedinicama zaposlenima nameću određeni auto-prevoznici, sužava im se izbor i bivaju prinuđeni da dostavljaju potvrde o cenama mesečnih karata prevoznika sa malim brojem polazaka, čiji red vožnje zaposlenima ne odgovara. A pravilnik zaposlenom pruža pravo realnog izbora.

Načelnik Uprave policije PU za grad Beograd, Vlada Radosavljević, izjavio je da veliki problem stoji u tome što su starešine prinuđene da uopšte razmišljaju o načinu obračuna i sistemu naplate troškova umesto da energiju troške na unapređenje bezbednosti građana. Njegovo mišljenje je da bi idealno rešenje bilo da komandiri, odnosno načelnici PS, samo dostave stanične vremenike rada obračunskim službama koji bi iz njih vadili potrebne podatke. Ali će svakako, po naređenju načelnika PU, sprovesti mere radi usaglašavanja i pravilnog obračuna troškova u celoj Policijskoj upravi za grad Beograd.

  • Nedostatak službenih vozila

Izneli smo podatak da, pored redovnog nedostatka ispravnih vozila, imamo situaciju da izvestan period, u dežurnoj službi PU nema nijednog jedinog ispravnog vozila za transpirt lica (marica). Takođe, problem sa vozilam je prisutan u svim organizacionim celinama: u policijskim stanicama, Upravi kriminalističke policije, Upravi saobraćajne policije, Policijskoj brigadi…

Načelnik Veselin Milić se složio sa nama, u rukovodstvu PU su svi više nego svesni ovog problema koji povremeno ozbiljno utiče na funkcionisanje službe i efikasnost obavljanja svakodnevnih zadataka.  Istakao je to, da je insistirao kod ministra i direktora, i u tome i uspeo, da od 50 upravo podeljenih novih patrolnih vozila na nivou MUP, čak 40 pripadne Policijskoj upravi za grad Beograd. Očekuje da i pri sledećoj, najvljenoj podeli novih vozila, najveći broj njih završi u Beogradu, jer po obimu i složenosti posla ni jedna područna PU ne može ni približno da se meri sa PU za grad Beograd.

  • Kadrovska rešenja, premeštaji, interni konkursi…

Postavljeno je pitanje problema koji proističe iz permanentnog smanjenja broja zaposlenih i velikim brojem „ugašenih“ radnih mesta. Trenutno je veliki broj izvršilačkih ali i rukovodećih radnih mesta nepopunjen i to stvara dodatno opterećenje na radu ali i nezadovoljstvo kolega koji imaju odgovarajuće radno iskustvo i potrebnu stručnu spremu, obavljaju te poslove ali za njih ne mogu da dobiju rešenja o raspoređivanju niti adekvatnu platu. Veliki problem predstavlja i nemogućnost trajnih premeštaja zaposlenih, što izaziva pad morala i njihovo nezadovoljstvo.

Načelnik UKP Ratko Kostić je izneo podatak da trenutno nemamo šefove Odseka za suzbijanje kriminaliteta u čak šest policijskih stanica, da u sedištu uprave takođe postoji nekoliko upražnjenih radnih mesta koje je nemoguće nadomestiti. Načelnik PU Veselin Milić je izjavio da će uprava vrlo brzo dobiti oko 200 novih policijskih službenika, polaznika kursa COPO, a da je raspisan konkurs za prijem novih 400 policajaca. Slaže se da je veliki problem nemogućnost raspoređivanja radnika prema potrebama i prema njihovim sposobnostima i zaslugama, ali da su trenutno jedino mogući privremeni premeštaji, sve dok ne zaživi predviđeni sistem karijernog napredovanja i internih konkursa, za šta odgovornost snosi Sektor ljudskih resursa.

Pored razgovora na ove tema, bilo je reči i o drugim sitnijim problemima i sporadičnim slučajevima. Za buduću saradnju dve organizacije određeni su koordinatori – ispred PU zza grad Beograd biće to pomoćnik načelnika PU Nebojša Pantić, a ispred SSP određen je zamenik predsednika Mile Lazarević.

Rukovodstvo PU za grad Beograd prenelo nam je svoje nezadovoljstvo izmeštanjem logistike iz Policijske uprave, svođenje nekada velike, Uprave za logistiku PU za grad Beograd na dva Odeljenja pri sedištu MUP, što je donelo niz problema, iskomplikovalo i usporilo procedure nabavke osnovnih sredstava neophofnih za funkcionisanje uprave. Takođe, načelnik PU Veselin Milić je naglasio jako veliki problem sa nedostatkom ljudstva – za samo poslednje tri godine broj zaposlenih je smanjen za više od 1000 policijskih službenika, što prirodnim odlivom, što premeštajima radi smanjenja putnih troškva po depeši direktora policije. Istakao je i da PU za grad Beograd zaslužuje i mora imati poseban tretman u okviru MUP zbog proste činjenice da se najveći broj krivičnih dela u Srbiji izvrši na teritoriji Beograda, da se više od polovine narušavanja javnog reda i mira i saobraćajnih nezgoda dogodi u Beogradu, da su cifre precizne i neumoljive. Delegacija SSP je iznela podatak da su nedostatak ljudstva u policiji u Bugarskoj prestonici Sofiji, pokušali da reše tako što policajci u tom gradu imaju osnovicu plate za 30% višu u odnosu na unutrašnjost Bugarske.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Dokle da se mrznemo?

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Dokle da se mrznemo?

Beograd, 17.11.2016. godine, – Povodom činjenice da se u pojedinim objektima Ministarstva unutrašnjih poslova zaposleni smrzavaju od početka grejne sezone, usled zaista banalnih razloga, obratili smo se načelnici Sektora za materijalno-finansijske poslove, gospođi Nataši Putnik.

U dopisu smo je upoznali sa dva konkretna primera u Beogradu i Pančevu i zahtevali hitnu intervenciju i preduzimanje odgovarajućih mera na otklanjanju problema i omogućavanje uslova za nesmetan rad zaposlenih.

Ukoliko adekvatna reakcija izostane obratićemo se nadležnoj inspekciji kao i Upravi za bezbednost i zdravlja na radu.

Pozivamo kolege iz drugih organizacionih jedinica da nam se jave ukoliko imaju slične probleme na radnom mestu. Sindikat srpske policije će dosledno insistirati na obezbeđivanju humanih uslova rada. Uz svo uvažavanje teške materijalne situacije, na koju se nadležni stalno pozivaju, neke granice ipak moraju da postoje, a minimalni uslovi rada moraju biti obezbeđeni! Ne očekujemo i ne tražimo komfor ili luksuz, niti udobne fotelje, tražimo samo da se ne mrznemo na radnom mestu!

natasa_putnik-1 natasa_putnik-2

Služba za informisanje SSP

Još jedan pokušaj samoubistva policajca!

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Saopštenja. Nema komentara na Još jedan pokušaj samoubistva policajca!

Beograd, 14.11.2016. godine, – Sumorna stvarnost, život policijskog službenika ophrvan egzistencijalnim problemima kod kuće i teškim uslovima rada na službi, uz često nepoštovanje osnovnih radnih prava, nastavljaju davati doprinos svojevrsnoj crnoj seriji samoubistava policijslih službenika.

Danas je samoubistvo pokušao da izvrši još jedan policijski službenik. Srećom, kolega iz PS Novi Beograd, prošao je „samo“ sa teškim telesnim povredama. Pokušaj je izvršio naravno iz službenog oružja, u uniformi, u putničkom vozilu, parkiranom neposredno pored policijske stanice.

Stresne situacije kojima su izloženi policijski službenici, suočavanje sa nasloženijim zadacima koji često zahtevaju upotrebu sredstava prinude, svakodnevno nošenje vatrenog oružja, loši uslovi rada i teška materijalna situacija usled malih zarada, uzroci su sve češćih samoubistava policajaca.

I ovog puta moramo podsetiti javnost ali i nadležne u Ministarstvu unutrašnjih poslova da je neophodno hitno preduzimanje svih potrebnih mera na jačanju psihološke službe ministarstva i otpočinjanje istinske i efikasne prevencije. Hronična izloženost stresu i svakodnevna životna ugroženost faktori su koji donose veliki broj suicida već duži niz godina. Zbog prirode posla policajci nisu u prilici da saznanja i informacije dele sa drugima, da se prazne i „olakšavaju dušu“, stoga im je potreban ventil u vidu razgovora sa psiholozima i ljudima obučenim za tu vrstu pomoći.  

Sindikat srpske policije izradio je Predlog pravilnika o psihološkoj pomoći i prevenciji zaposlenima u MUP, koji je uputio Radnoj grupi i ministru. Naš predlog pravilnika donosi svojevrsnu revoluciju u pristupu rešavanja stresa kod policijskih službenika, međutim, prema našim informacijama, on nije zavredio ozbiljniju pažnju nadležnih. Oni su, nažalost, prednost dali svom predlogu, koji rad psihologa i psihološku prevenciju, umesto kao pomoć zaposlenima, predviđa kao svojevrsnu „batinu“ za policijske službenike  i vraća nas unazad.

Sve dok rad psihologa MUP ne bude apsolutno nezavistan, bez ikakvog, a kamoli presudnog uticaja Direkcije policije, neće biti ni prave prevencije niti efikasne psihološke pomoći.

Odeljenje za psihološku pomoć i prevenciju mora biti izmešteno iz Sektora ljudskih resursa i biti stavljeno pod nadležnost Kabineta ministra!

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Sindikat danas (2): kako unaprediti sindikalni rad?

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Sindikat danas (2): kako unaprediti sindikalni rad?

U današnje vreme ljudima je sve teže i da zamisle da neko nekome pomaže tek tako i bez zadnjih namera. Teško im je da poveruju u to da se neko bavi sindikalnim radom nesebično. Uobičajena sumnja je da sindikalni aktivisti imaju neki interes, najčešće misli idu ka tome da oni – sigurno dobijaju novac za taj rad ili imaju dodatne pogodnosti, bliski su rukovodstvu poslodavca pa će to iskoristiti za napredovanje, itd. Ma šta tu ima da se misli? I zašto baš da im pomognemo u ostvarivanju ličnih ambicija. Mi ćemo dobiti šta?

Teško je ljudima da shvate i prihvate činjenicu da je neko spreman da žrtvuje miran život i slobodno vreme da pokuša promeniti na bolje sistem iznutra, da taj neko tek tako izabere težak put umesto da okleva i čeka bolja vremena ili jednostavno da se prepusti sudbini.

A u stvari, ne treba tu mnogo da se  misli. Ako smatramo da postoji potreba da naša prava i naši radnički interesi budu zaštićeni, trebalo bi da i sami aktivno učestvujemo i „uzmemo stvar u svoje ruke“. Da sami odlučimo koji ljudi će da nas predstavljaju. Da to omogućimo ljudima koji nam ulivaju poverenje, da deluju i govore u naše ime i da im damo punu podršku. Moramo zauvek ostaviti iza nas vreme kada su ljudi na takve pozicije imenovani putem formalnih ili unapred režiranih izbora. Ne treba prepustiti bilo kome da glasa i odlučuje u naše ime. Tek ako aktivno učestvujemo u radu sindikata i izboru rukovodstva, tada imamo i moralno pravo da kritikujemo izabrane, da im tražimo polaganje računa ali i ostavke ukoliko ne opravdaju naše poverenje.

Vreme je da i MUP shvati ono što uspešni poslodavci odavno znaju – da efikasne sindikalne ili profesionalne organizacije mogu da budu izuzetno korisne za bilo kog poslodavca, jer preko njih dobija pravu povratnu informaciju ne/zadovoljstva radnika. Informaciju neiskrivljenu strahom, neopterećenu bolesnom zavisnosti i ulizištvom ili pak naglašeno stegnutu zbog hijerarhijske strukture. Ova vrsta odnosa često može sačuvati neku organizaciju od kolapsa, izazvanog odvajanjem rukovodstva od realnosti, preteranim otuđenjem rukovodstva od zaposlenih.

Mogućnosti koje pruža sindikalno i drugo udruživanje ne koriste se dovoljno efikasno u našoj zemlji, tu smo jako daleko od željenog u poređenju sa zemljama sa razvijenim civilnim društvom. Stiče se utisak da se tradicionalni sindikati i profesionalne organizacije, velike sindikalne centrale u Srbiji, ali i reprezentativni sindikati u MUP, uglavnom održavaju na inerciji članstva iz prošlosti, koje se sve više i više smanjuje. Imamo i mnogo novih malih sindikata koji, podsticani razočarenjem i nezadovoljstvom ili pak od strane poslodavca, niču svakodnevno, ali tu ipak nema dovoljno novih ideja, sindikata spremnih da ponude alternativu. Čast izuzecima.

Ipak, postoje razlozi za optimizam, jer vidimo više pozitivnih rezultata proisteklih iz privremenog ili trajnog udruživanja. Zaposleni u javnom sektoru, pa i MUP, u poslednjih nekoliko godina izgleda da doživljavaju sudbinu onih koji rade u privatnom i potreban im je snažan i dobro organizovan sindikat. Sindikat srpske policije dokazao je da je u stanju da pokaže da u MUP rade živi ljudi, građani Srbije sa imenom i prezimenom, a ne samo anonimni brojevi. Nadamo se da će taj trend da se u budućnosti nastavi i proširi!

Uprkos određenim ograničenjima u ostvarivanju prava na slobodu udruživanja u MUP-u (naročito u pogledu sprovođenja efikasnih štrajkova), i dalje ima dovoljno mehanizama da utičemo i štitimo interese zaposlenih putem protesta, javnih kampanja, tužbi sudovima zbog nezakonitih odluka i slično. Naravno, osnovni uslov za sve to jeste aktivna podrška članstva. I ukprupnjavanje sindikalne scene!

Vremena se menjaju i zahtevaju se novi odnosi sa javnošću i sa članstvom, što zauzvrat zahteva reformu celokupnog sindikalnog pokreta. Neizbežne su bolne reforme svih sindikata, ali one generalno moraju imati blagotvoran efekat ako se pravilno sprovedu, a to se ne može desiti bez saradnje ljudi koji su svesni problema u potpunosti. Sindikati se moraju odreći nekih ljudi koji su godinama svojevrsni sindikalni fikusi, ljudi koji godinama obavljaju određene odgovorne funkcije u sindikatima bez ikakvih rezultata u radu. Savremeni oblici organizacije sindikata ne smeju da dozvole postojanje funkcionera koji su samo nemi  posmatrači već svi moraju biti aktivni učesnici i davati adekvatan doprines.

Sindikat srpske policije od svog osnivanja bio je lider u inovacijama u radu, pristupima rešavanju problema, predlagali smo rešenja, često i nepopularna, ali svrsishodna i efikasna. Sve više i više ljudi počinje da shvata neophodnost primene takvog pristupa radu sa članovima, rešavanju problema, neophodnost približavanja i izgradnji poverenja i saradnje sa organizacijama civilnog društva i nezavisnim državnim organima, tako da nema sumnje da će u našem sindikatu biti dovoljno ljudskog kapaciteta za sprovođenje neophodnih reformi i vraćanja sindikalizma u MUP na „pravi put“!

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Sindikat danas(1): zašto biti član?

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Sindikat danas(1): zašto biti član?

Nikada nije bilo više dilema nego što je to slučaj danas – da li su sindikati i drugi slični oblici udruživanja uopšte dobra ili loša stvar za zaposlene? Svi poslodavci, u različitim oblastima, svojski zastupaju savremenu tezu da sindikati ništa korisno ne rade već koče reforme, a samim tim i ekonomski i svaki drugi razvoj.

Poslodavci ponekad tvrde da ih sindikalne vođe ucenjuju i prete im nepotrebnim udarima i tako sebi neovlašćeno obezbeđuju dodatni prihod ili druge koristi.

Svedoci smo postojanja i takvih sindikalnih lidera koji pokazuju životni standard u neskladu sa svojim osnovnim zanimanjima – nastavnici, rudari, poštanskih radnici, policajci itd. Svedoci smo i meteorskih karijernih uspona pojedinih sindikalnih lidera! Na neka lica prvih ljudi sindikalnih organizadžija navikli smo tako dugo da ih uzimamo zdravo za gotovo, kao da su rođeni i da će uvek biti sindikalci. Najveće i najstariji organizacije među njima imaju moćne elemente korporativne strukture.

Nekada je to opravdano, nekada ne, ali na sindikate po difoltu pada kritika, slično kao na političke partije – da ništa korisno ne rade i nikome ne pomažu, osim ličnom interesu malog kruga ljudi bliskih njihovim liderima.

Dakle, nameće se zaključak da su oni zapravo štetni oblici udruživanja zaposlenih?

Međutim, ljudsko pamćene generalno je kratko, a sećanje na istorijske momente izgleda još kraće i lako se zaboravlja da većina prava koja uživamo danas nisu oduvek bila tu i da su osvajana u nekoj ranijoj fazi, često uz cenu ozbiljnih žrtvava, protesta, štrajkova, otpuštanja sa posla. To ne znači da ta prava ne mogu vrlo lako biti izgubljena. Jesmo li brzo zaboravili blisku prošlost kada smo radili i preko 250 sati mesečno? Bez uvećanja za noćni rad, prekovremeni rad, rad na dan državnih i drugih praznika… Da li je tako brzo izbledelo sećanje na maltretiranje policajaca od strane nadobudnih starešina i kažnjavanje umanjenjem plate bez povoda i bez prava na žalbu?!

Prava su izborena teškom mukom a lako ih možemo izgubiti i zbog toga svako od nas mora da bude spreman, da lično učestvuje u zaštiti svojih prava i legitimnih interesa. Ako nismo spremni da damo sve od sebe, ne možemo ni da očekujemo dobijanje željenog rezultata. Kada nemamo dovoljno snage da se sami odupremo, ona se stiče udruživanjem – formalnim ili ne. Srećom, uvek postoji mogućnost da udružimo snage sa ljudima koji se bore za iste ciljeve i zajedničkim naporima postignemo željeno. Izbor je samo naš lični.

U većini slučajeva, međutim, ljudi shvate ovu mogućnost, na drugačiji, teži način. Tek u, po njih lično, teškom trenutku, kada su im direktno ugrožena prava ili interesi, odlučuju da se pridruže velikoj i jakoj grupi. Pa čak i tada, kada se nešto tako desi i odluče se za pridruživanje sindikatu, brinući samo o sebi, neki od njih i tada žele da ostanu anonimni i ne podlegnu ni minimalnom riziku.

No, to ih ne lišava prava da kritikuju one koji pokušavaju da učine nešto za opšte dobro. To ih ne sprečava da postave pitanje „Šta je to sindikat uradio za njih?“. Zaboravljaju da sindikat nije neka otuđena organizacija, strano tkivo na telu zaposlenih, već smo sindikat svi mi zajedno.

Sindikat je jak onoliko koliko smo složni i koliko su aktivni i na borbu spremni svi njegovi članovi!

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Deluju li vam zabrinuto za sudbinu radnika?!

SSP na panel diskusiji o svrsishodnosti trošenju novca u MUP!

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Mediji, Prenosimo. Nema komentara na SSP na panel diskusiji o svrsishodnosti trošenju novca u MUP!

Zrenjanin, 29.09.2016. godine, – U organizaciji nevladinih organizacija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Društva protiv korupcije iz Zrenjanina, u hotelu „Vojvodina“, održana je panel diskusija pod nazivom „Kako svrsishodno trošiti novac za potrebe bezbednosti građana?“. Na diskusiji je učešće uzeo i Sindikat srpske policije. Predstavnici SSP su bili član GO Siniša Ćuk i zamenik predsednika sindikata Mile Lazarević, koji je ujedno bio i jedan od panelista. Izlaganje su imali i Predrag Petrović, izvršni direktor BCBP i Zoran Bašić, direktor DRPKO, a moderator je bio Vladimir Erceg istraživač BCBP.

Veliku pažnju prisutnih privuklo je izlaganje Mileta Lazarevića, u kojem se osvrnuo na studiju slučaja „Borbene patike bez borbe“ (inspirisanu upravo našim otkrićima i ukazivanjem na nelogičnosti u javnoj nabavci obuće za policijske službenike), naveo još neke primere javnih nabavki koji izazivaju protivurečna mišljenja i izneo viđenje SSP o tome kako obezbediti svrsishodno trošenje novca u MUP-u, kao i o mestu sindikata u svemu tome.

Njegovo izlaganje prenosimo u celosti:

Na početku bih hteo da organizatorima panel diskusije – Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Društvu protiv korupcije, izrazim zahvalnost što su nam omogućili da u njoj aktivno učestvujemo i na taj način postanemo deo ovog projekta, koji bi, po svojoj suštini, trebalo da predstavlja interes svih zaposlenih u MUP-u. Zbog toga, iako ovde učestvujem kao predstavnik SSP, verujem da ću na ovom mestu predstavljati i interese drugih sindikata zaposlenih u MUP-u, barem onog većeg dela.

Kako sam shvatio, neposredan povod za ovu panel diskusiju je studija slučaja „Borbene patike bez borbe: analiza svrsishodnosti javne nabavke borbenih patika u MUP R Srbije“ koju su realizovali autori iz DRPKO-a.

Zbog toga bi bilo celishodno da se, odmah na početku, sa nekoliko reči odredimo, sa našeg stanovišta, prema samoj studiji, da ukažemo na njene dobre, ali i na neke loše strane.

Kao što su autori dobro primetili, u MUP R Srbije, za razliku od vojske, ne postoje usvojeni standardi za uniformu, obuću i druge delove opreme, a koji bi, da postoje, omogućili potencijalnim proizvođačima ili dobavljačima da budu mnogo ranije upoznati sa onime što se od njih očekuje, kakav se kvalitet traži i tako im dali više vremena da se prilagode zahtevima.

Takođe, ne postoji dugoročni plan nabavke uniforme i delova uniforme i njihove zamene, čime bi se planski omogućilo da se na potencijalnim tenderima javi više zainteresovanih klijenata, a što bi, po nekoj teoriji, trebalo da doprinese kompetitivnosti učesnika na tenderu, odnosno kvalitetnijoj „robi“ koju nude, a kao krajnji rezultat bi trebalo da bude kvalitetnije opremanje policijskog službenika. A to i jeste krajnji cilj – da se novac poreskih obveznika, dakle zaposlenih i u privatnom i u javnom sektoru, najbolje iskoristi.

Svakako da bi tome u značajnoj meri doprinelo da MUP „izađe iz ormara“ i da objavi tačan broj policijskih službenika kojima je potrebno nabaviti uniformu, obuću i druge delove uniforme, a „sakrivanje“ MUP-a iza „akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta“, koji je, vidite čuda, službena tajna pre svega za zaposlene, a onda i za javnost, a nije nikakva tajna za strane državljane koji rade u Ministarstvu, a nisu u njemu zaposleni, e to je totalni nonsens. Moram naglasiti da su u većini evropskih zemalja sistematizacija radnih mesta i broj zaposlenih u policiji javno dostupni.

Međutim, čak i da se objavi tačan broj uniformisanih policijskih službenika, nismo sigurni da bi to bilo dovoljno. Jer, da li svi uniformisani policijski službenici treba da imaju borbene patike?! Šta je sa običnim plitkim cipelama? Da li je ista obuća potreba, recimo saobraćajne policije i jedinica za specijalne namene, te specijalističke jedinice i Žandarmerije? Tek kad se dođe do tih odgovora, tek onda možemo govoriti o planskoj nabavci i zanavljanju uniforme i delova uniforme?

Autori studije su dobro primetili da je cena koju je „Gepard“ ponudio na tenderu neuobičajeno niska i da su postojali preduslovi da se zbog toga njihova ponuda odbije. I mi u SSP smo to blagovremeno primetili, jer smatramo da se za taj novac ne može dobiti kvalitetna borbena patika koja ispunjava svetske standarde, pa nije to ni ponuda „Krunika“ koja je nešto viša, ali možete li zamisliti na kakvu bismo osudu iz samog rukovodstva MUP-a ali i jednog dela javnosti naišli da smo na to ukazali. Bilo bi to u smislu: „Vidi nezadovoljnika, do juče nisu imali ništa, sada im se daje novo i opet su nezadovoljni“. Ne daj, Bože, da smo rekli (iako nas to niko nije ni pitao): „Hoćemo Haj-tekovu (Hi-Tech) obuću, kakav „Gepard“, kakav „Krunik“, kakva „Sandra-Korpiko“, kakvi bakrači!“

Ovime sam želeo da istaknem neke dobre strane pomenute studije DRPKO-a.

Međutim, teško je ne primetiti da pomenuta studija u istraživačkom delu nije umnogome odmakla od onoga što je SSP  uradio još početkom 2015. godine.

Kao što se iz nje da videti, najveća razlika je u tome što je DRPKO uspeo da od MUP dobije podatke o izvršenim laboratorijskim kontrolama tokom 2014. godine (uzgred, budirečeno, i SSP je pokušao to isto, ali su nadležni u MUP odbili da to učine, što jasno ukazuje na jednu drugu vrstu problema, a to je da MUP, iz samo njemu znanih razloga, odbija da komunicira sa svojim zaposlenima, koji su direktno zainteresovani za predmet nabavke, ali je bio prinuđen da ipak pošalje pomenute izveštaje „van kuće“). Ovo, dakako, ukazuje na potrebu postajanja organizacija iz oblasti civilnog sektora poput BCBP-a i DRPKO-a, jer se bez njih ne bi došlo do ovih izveštaja koji potvrđuju naše početne sumnje da nije bilo prave kontrole kvaliteta obuće, da nije bilo međufazne kontrole, da ne postoji zapisnik o kvalitativnoj kontroli primljene robe u MUP-u, kao i neke druge sumnje a što potvrđuje i podnošenje krivičnih prijava protiv nekih odgovornih lica u MUP-u.

Sam naslov studije slučaja: „Borbene patike bez borbe: analiza svrsishodnosti javne nabavke borbenih patika u MUP R Srbije“, nije odgovarajući, jer se bavi samo delom nabavke borbenih patika, i to onom koja je vezana za firmu „Gepard doo“, a nabavka je u istom periodu vršena i preko firme „Krunik doo“ iz Beograda, a da ne spominjemo firmu „Sandra-Korpiko“ iz Požarevca čija se obuća pojavljuje u magacinima MUP, a da nema nijednog podatka o tome da je ona učestvovala na tenderima.

Ostaje zbog toga malo gorak ukus u ustima zbog činjenice da se autori studije nisu potrudili da dodatno rasvetle činjenicu da je „Krunik“ u vreme raspisivanja tendera, prema javno dostupnim podacima iz APR-a, imao samo jednog zaposlenog, te je zato u samom startu bilo jasno da se radi samo o posredniku u nabavci borbenih patika. Ili možda i nije jasno, ali je u svakom slučaju trebalo pokazati malo veću inicijativu u razjašnjavanju svih okolnosti s tim u vezi.

Prema nekim direktnim, proverenim saznanjima, u pojedinim kutijama sa borbenim patikama, nalazile su se deklaracije i „Krunika“ i „Sandre“. Da li to znači da je „Sandra“ plasirala u MUP svoje proizvode preko „Krunika“?! Ako je to tačno, da li je „Krunik“ bio potreban kao posrednik? Ako to nije tačno, kako se obuća „Sandre“ pojavila u magacinima MUP-a? Da li postoji odgovarajuća dokumentacija o proveri kvaliteta ove obuće u laboratorijskim uslovima? Da li je u ovom slučaju bilo sve u skladu sa slovom zakona? Ako jeste, da li je baš bilo u duhu zakona?

Sve su to pitanja na koja zaslužujemo odgovor. I mi zaposleni, ali i celokupna javnost.

Iz objektivnih, ali i iz subjektivnih razloga: nedostatak stručnih ljudi, rešavanje nekih unutrašnjih problema koji su nas pogodili upravo u vreme kada se pojavila ova „problematika“ oko nabavke uniforme i delova uniforme, SSP nije bio u mogućnosti da se ovome posveti na željeni način, ali mislimo da smo, s obzirom na gore iznete okolnosti, dovoljno učinili i „dali dovoljno materijala“ da neko drugi nastavi tim putem, što na žalost, nije iskorišćeno u dovoljnoj meri.

Da ne govorimo o tome da je ovo bila prilika da se čitava nabavka uniforme, borbenih patika i čarapa objedini u jednu celovitu studiju, jer bi se time mogao postići veći efekat.

Sada bih se vratio na samu temu ove panel diskusije – Kako svrsishodno trošiti novac za potrebe bezbednosti građana. Odgovor je za nas jednostavan: stručnim, profesionalnim i domaćinskim odnosom prema poverenim dužnostima i obavezama, što bi trebalo da važi za sve one koji su uključeni u proces javnih nabavki u MUP-u. To podrazumeva identifikovanje potreba, dugoročno i srednjoročno planiranje, utvrđivanje mehanizama kontrole.

Za nas kao članove sindikata je veoma važno pitanje da li sindikati u MUP-u mogu imati ulogu u planiranju javnih nabavki i da li sindikati u MUP-u mogu imati neku ulogu u mehanizmima kontrole javnih nabavki. Odgovor na oba ova pitanja je : DA, sindikati u MUP-u, bez obzira na njihov status da li su reprezentativni ili ne, mogu i moraju imati svoju ulogu, kako u planiranju javnih nabavki, tako, a možda i više, i u kontrolnim mehanizmima. Mišljenja smo da u prilog ovome govore upravo naše aktivnosti u vezi sa nabavkom uniforme, obuće i čarapa i drugim delovima uniforme. Da nije bilo nas, pri tome ne mislim isključivo na SSP, već na sindikate u policiji uopšte, teško da bi zaposleni u MUP-u mogli da nađu ikoga ko bi zastupao njihove interese pred poslodavcem u vezi sa spornim nabavkama, teško da bi iko za njih saznao, a time i za očite sistemske nedostatke u planiranju javnih nabavki i kontroli čitavog procesa.

Naravno da smo svesni činjenice da ni sindikati u MUP-u nisu Bogom dani pa da je za sve potrebna njihova saglasnost, jer niti su uvek i u svemu dovoljno stručni, niti su svi uvek dobronamerni. Ipak, mišljenja smo da sve ono što se odnosi na standard zaposlenih može biti predmet ineteresovanja sindikata, a to je, u suštini, sve ono gde se troši novac poreskih obveznika. Svako trošenje novca neminovno utiče na naš standard – u pozitivnom ili u negativnom smislu. Naravno da smi mi zainteresovani da svaki potrošeni dinar doprinese poboljšanju našeg standarda, a ne da u tome nazadujemo.

Klasičan primer za to je upravo navedena studija slučaja. Ko u Ministarstvu može biti zainteresovaniji od policijskog službenika?! Ko će provoditi celokupno radno vreme u uniformi, ko će stajati na kiši više sati, ko će koristiti one smešne čarape koje smo dobili ako ne on – policijski službenik. Zato smatramo da imamo pravo da budemo deo kontrolnog mehanizma kada je u pitanju nabavka ove vrste robe. I imamo pravo da kažemo: „Od novca poreskih obveznika kupili ste i dali ste nam smeće. Na taj način ste prevarili i nas i njih.“

Ko nam može zabraniti, i koji bi normalni um bio protiv toga, da se interesujemo kada je u pitanju javna nabavka tih čuvenih lanča paketa, u konkretnom slučaju firme SZTR „Đurđević“ iz Pećinaca. Da li neko misli da treba da aminujemo to što su nam na terenu darivali svakakvo đubre, ucrvljale mesne proizvode, odvratnog izgleda, mirisa i ukusa, i to bez ikakvog tendera. Ne, mi to nećemo učiniti. I opet je potrošen novac poreskih obveznika. A onda nam pojedinci prigovaraju kako, eto, nismo zadovoljni, a dobijamo hranu za badava. Ne, mi ne dobijamo hranu, uglavnom dobijamo nešto što ni pas ne bi mogao da pojede.

I opet, baš na našu inicijativu, nakon javnog ukazivanja na sajtu SSP, ministarstvo je formiralo komisiju koja je nakon uzorkovanja i kontrole hrane na terenu, donela odluku o promeni dobavljača. Posebna zanimljivost je to da ni za „Đurđevića“ nema tragova da je uopšte učestvovao na tenderu.

Kao što vidite, ovo su više nego očigledni primeri, gde su sindikati kao predstavnici zaposlenih dovoljno stručni i mogu i moraju imati svoju ulogu u kontrolnim mehanizmima. Mi ćemo se za to boriti i tražićemo podršku celokupne javnosti da tu ulogu i dobijemo, da je niko ne može osporiti.

Postoje i neki drugi slučajevi, gde, naravno sindikati uz određenu meru opreznosti, mogu, do neke granice imati svoju ulogu. Najbolji primer za to je nabavka nekoliko višenamenskih oklopnih vozila „Lazar 3“, oklopnih vozila „M-11“ i „M1-5“-ukupno 20 takvih vozila, s tim što će do Nove godine u Policiji biti u upotrebi šest „Lazara-3“ (barem su takve informacije preneli neki mediji, dok drugi navode različite cifre). Nije na nama da dajemo kvalifikovanu ocenu da li ta vojna vozila odgovaraju potrebama MUP-a, ali svakako imamo pravo da znamo koliko je takvih vozila nabavljeno, kolika je njihova ukupna cena, da li je njihova nabavka bila predviđena planom nabavki za ovu godinu. Na stranu u ovom trenutku, nezvanične izjave pojedinih lica iz sastava onih jedinica koje će ova vozila koristiti, a koji su nam rekli da je nabavka „Lazara“ nesvrsishodna. Ostaje nejasno ko je to platio i iz kojih izvora? Naravno da se i u ovom slučaju radi o utrošenim ogromnim sredstvima iz budžeta.

Pri tome pripadnici tih istih specijalnih jedinica rade opremljeni zaštitnim prslucima sa, uglavnom isteklim rokom, trajanja, a pri izvođenju gađanja nemaju svi ni osnovna sredstva zaštite kao što su antifoni na primer. Ponovo se ograđujem, jer nisam dovoljno stručan za ovu oblast, ali se pitam šta je bio prioritet za nabavku – vozila ili osnovna sredstva zaštite života i zdravlja zaposlenih.

Želim ovom prilikom da istaknem još jedan problem koji ne mora imati direktne veze samo sa ovim slučajem. Još od vremena Slobodana Miloševića, kada je policijski službenik podneo najveći teret rata na KiM, nezavisno od toga ko je bio na vlasti, srpski policajac je u više navrata bio prinuđen da se iz policajca transformiše u vojnika i obratno. Sve to ostavljalo je negativne posledice, tako da je i iskusnim starešinama ponekad veoma teško da rukovode jedinicama koje u svom sastavu imaju ovakve ljude, jer iako ova dva posla izgledaju slično, a naročito ako je neko shvatanja da je „uniforma-uniforma“, oni se u velikoj meri razlikuju. To se, naravno, dešava i danas, posebno u nekim jedinicama specijalne namene, kada pojedini policijski službenici u nekih 10-ak dana treba da se transformišu iz policajca u vojnika i obratno.

U tom kontekstu smatramo da imamo pravo da postavimo pitanje šta ova nabavka „Lazara“ znači, da li to znači da će opet neko morati da iz uloge policajca pređe u ulogu vojnika?!

U nekim drugim oblastima je još teže odrediti mesto i ulogu sindikata u kontrolnim mehanizmima i mi smo toga svesni, posebno zato što znamo da nemamo dovoljno stručnih ljudi za te oblasti.

Zadržaćemo se ovom prilikom na informacionim tehnologijama. Svakako da sindikati neće određivati pravac i razvoj informacionih tehnologija u MUP, a činjenica je da bi taj razvoj trebalo da doprinese opštem dobru zaposlenih u MUP-u i opštoj bezbednosti građana. U zavisnosti od plana i programa daljeg razvoja, kao i raspoloživih sredstava iz budžeta, zavisiće i brzina tog razvoja kao i nabavka potrebnog „hardvera“ i „softvera“. Kad je u pitanju nabavka „hardvera“ situacija je možda nešto jednostavnija što se tiče kontrole nabavke, ali je mnogo nezgodnija situacija sa nabavkom „softvera“. Sindikati teško da mogu tu na bilo koji način arbitrirati i davati kvalifikovane ocene, ali svakako mogu imati svoje mesto i ulogu, pa makar i postavljanjem pitanja.

U ovom trenutku, možda i najinteresantnije pitanje, je u kojoj meri se koriste sami kapaciteti MUP-a za pravljenje određenih aplikacija, odnosno softvera, tj. koliki su, u novcu izraženi, rezultati MUP-a u ovoj oblasti, a koliko je novca potrošeno na angažovanje spoljnih saradnika. To otvara i pitanja da li se i za ovakvu vrstu nabavki uvek raspisuju tenderi ili se ponekad radi bez njih. Kako to uopšte funkcioniše? Zašto nam se ranije dešavalo da pojedini, dobro kotirani i perspektivni stručnjaci, nosioci poslova, odlaze iz MUP-a, da bi se kasnije, kao uposlenici privatnih firmi (ko je zaboravio „Lutru“ i druge firme bivšeg ministra Mihajlovića), „vraćali“ u MUP i za mnogo veće novce obavljali kao privatnici isti posao u MUP-u? Kakva je situacija u tom pogledu danas? Zašto se, a praksa tako pokazuje, na uštrb odeljenja za razvoj forsira odeljenje za logistiku? Koliko se puta, npr. od 2000. godine, uvećao sastav logistike, a kako izgleda današnji „razvoj“ u odnosu na taj period? Kakvi su trenutno mesto i uloga u MUP-u odeljenja za razvoj informacionih tehnologija?

U odgovoru na ova i brojna druga pitanja koja sam ovom prilikom postavio, krije se i odgovor na pitanje: Da li se u MUP-u svrsishodno troši novac?

Ako bih išta mogao da dodam bilo bi to da zbog lošeg planiranja i trošenja budžeta, te probijanja određenih troškova u javnim i tajnim nabavkama, zbog neplaniranih uvećanih troškova usled migrantske krize, troškova organizacije obezbeđenja visokorizičnih javnih skupova, danak na kraju snosi taj isti obični policijac, koji radi mokrih nogu, kom uskraćuju pravo na realnu dnevnicu, praktično mu ukidaju naknadu za putne troškove, zabranjuju nagrađivanje i slično.

Što se tiče pitanja: Kako se nesvrsishodno trošenje novca u MUP odražava na bezbednost građana? – mogu reći samo sledeće:

Samo dobro psiho-fizički spreman, dobro obučen i dobro opremljen policajac, može biti garant bezbednosti štićenih lica i objekata i građana uopšte.

Služba za informisanje SSP