Ознака: напад на полицију

Синдикат српске полиције је годинама уназад указивао на недопустиво благу казнену политику према нападачима на полицијске службенике, организовали смо протесте, апеловали на државу, правосуђе, јавност… Упозоравали смо на реалну опасност да у блиској будућности имамо свакодневну употребу ватреног оружја на улицмама. Чини нам се да је та будућност дошла, да је већ живимо.

Мада је, можда и због наших апела али можда и због, у последње време, одлучнијих и храбријих изјава министра Стефановића, статистика забележила извесно смањење укупног броја напада на полицијске службенике, јасно је да су ти напади попримили нове облике. Само у овом месецу на измаку имали смо неколико жестоких напада и сукоба. Подсетимо се рањавања позорника у Новом Пазару, намерног гажења саобраћајца у Лазаревцу, рањавања власника кафића у Београду, бомбаша у Темерину и држања таоца у Краљеву уз отворене претње целој Полицијској управи. А онда данас још два напада, у Београду и у Тутину, од којих се један завршио смрћу нападача.

Са једне стране имамо бахате, благом казненом политиком практично заштићене и све бруталније криминалце, који не презају од употребе ватреног оружја према случајним  сведоцима и полицајцима, а са друге стране имамо полицијске службенике прилично добро обучене и спремне, али збуњене и обесхрабрене шумом прописа који им везују руке.

Док судије и судска већа, уз помоћ тужилаца и вештака, годинама мере и вагају кривицу и законитост поступања, па на крају обично донесу мањкаву пресуду, дотле полицајац у пар секунди мора донети праву одлуку. У само пар секунди полицајац је и психолог, и тужилац и судија, па тек онда полицајац. У само пар секунди он доноси одлуку о употреби оружја, о томе да ли некога лишити живота. Одлуку која трајно и бесповратно мења живот и самог полицајца. А онда га званичници похвале, евентуално награде и фотографишу се са њим и после тога брзо забораве. А њему предстоји дугогодишње прегањање по судовима, натезање са тужиоцима и адвокатима.

Заиста треба одати посебно признање свим колегама учесницима ових немилих догађаја. Само присебношћу, храброшћу и њиховим правовременим реакцијама избегнуте су трагедије и спасени недужни људи! Наравно, неко ће рећи да то и јесте посао и обавеза полицајца, да штити безбедност и то нико не спори. Избором позива изабрали смо и опасност, то је наш живот. Не тражимо попуст, тражимо подршку и помоћ државе Србије и свих сегмената друштва, тражимо правду за полицију! Правду у медијима који нас често због неодговорних појединаца све трпају у исти кош и  тако стварају негативну климу у друштву према комплетној полицији. Правду на судовима који треба да се сете своје друштвене улоге и одговорности.

Од нашег министарства очекујемо интезивнију обуку, додатно подизање степена обучености и спремности полицијских службеника, не само припадника специјалних и посебних јединица, већ и редовног састава. Полицајац позорник је тај који је први на удару, његова адекватна реакција је од пресудне важности. Такође, координација међу организационим јединицама мора бити савршена, баш како је то био случај у Краљеву, где је начелник Полицијске управе исправно поступио правовременим позивом у помоћ, упућеним Спацијалној антитерористичкој јединици.

На крају ћемо јавно поставити питање да ли су полицајци, након интервенција са употребом ватреног оружја и смртним последицама, имали разговоре и подршку психолога? Да ли су добили неколико дана за одмор и опоравак? Да ли је тако нешто обавезно или је и то препуштено доброј вољи и савести начелника?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић