Ознака: протест

КОМЕ ВЕРОВАТИ НА ГЛОБАЛНОМ ТРЖИШТУ СИНДИКАТА?

Napisao/la Зоран Стојчић na 02/05/2018. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на КОМЕ ВЕРОВАТИ НА ГЛОБАЛНОМ ТРЖИШТУ СИНДИКАТА?

Последњих неколико година широм Србије, од стране запослених у државним органима масовно се покрећу судски поступци ради заштите њихових радничких права. Наравно, међу туженима од стране својих радника налази се и МУП, а по нашим подацима је у самом врху по броју утужења. С једне стране, стварно је „тужно сећи грану на којој седиш“ јер од скромне плате преко 45000 запослених издржавају своје породице, а с друге, живимо у демократском друштву и по правилу, примена прописа би требало бити обавеза и питање нечије одговорности. Када у пракси, услед многобројних фактора настану проблеми у тој примени, почиње главобоља за све оне у ланцу функционисања: оштећеног радника, руководиоца, послодавца и синдиката. Има ли лека?

Тржиште је презасићено лековима. Апотеке као главни дистрибутери нуде различите врсте лекова: јефтине, а спороделујуће, мало скупље, али са нежељеном реакцијом, и најскупље, а најделотворније. У свим овим случајевима продавци у апотекама задовољно трљају руке након продаје. Међутим, како би избегли трошкове, притиске и нежељене ефекте, а притом се излечили, потребно је на време и превентивно деловати, ући у саму срж настанка болести и искоренити је.

Навели смо једну кратку аналогију са апотекама, продавцима и лековима алудирајући на синдикате, адвокате и механизме, како би на метафоричан начин представили ситуацију у којој се налазимо. Појавом многобројних синдиката у МУП-у, чији тачан број стварно не знамо, јер је подложан променама (има их око тридесетак), настало је, економским речником – презасићење тржишта. Синдикати, сходно политици и својим интерним актима користе различите механизме ради стварање поверења и привлачења чланства, где поједини притом не маре за крајње последице. Лажи, обмане и пласирање дезинформација користећи друштвене мреже, стварају заблуду и неповерење међу радницима МУП-а. Приликом дељења одређених новости и дешавања, често долазимо до ситуације да су потпуне исте ствари између три или четири синдиката контрадикторне. Коме веровати?

Верујте себи. Потребно је урадити оно најтеже – да у мору података који од стране синдиката у МУП-у свакодневно круже интернетом, почевши од куповина на рате, преко стандардних објава „биће исплата путних трошкова“ па све до протеста и тужби, уради њихово филтрирање и обрада и да на такав начин свако понаособ донесе кључну одлуку. Логички чврсту, јаку и необориву, поткрепљену свим чињеницама и резултатима. Она би требало да буде главни окидач датог поверења и легитимитета синдикату да неког заступа. Ако нечије поверење, односно, нечија одлука услед нових информација буде доведена у питање, понавља се овај поступак. .

Апотеке су као поједини синдикати, стално се отварају, али и мењају власнике и оне нам у једном броју случајева и не требају. Ми се можемо излечити и пре настанка првих симптома и решити тај проблем једном за свагда – директно ући у суштину и разлоге настанка болести и уз правилно пресимптомско лечење, стрпљењем и упорношћу доћи до оздрављења организма. А то, нажалост, не може баш свако…

Још један доказ томе је и 1. мај, дан када се традиционално организују манифестације и протести широм света. Овај дан је показао да је синдикална свест и борба за радничка права у Србији на веома ниском нивоу. Желели ми то да признамо или не, он је постао само један у низу неколико нерадних дана који се празнују, практично један сасвим обичан продужен породични викенд. Тако је већ деценијама, а од стране неколико синдиката он се обележава само симболичним протестом, у коме, нажалост, углавном учествују само стотинак њихових активиста и мали број радника . Када на крају то све сумирамо, враћамо се по старом . Први мај је и ове године показао да синдикати у Србији немају довољно снаге, а радничка класа довољно самопоуздања, поверења и храбрости да се у што већем броју окупе на једном месту и укажу на веома тежак статус радничке класе. Главни разлог лежи у томе да су радници у Србији „продани“ више пута у претходних неколико година.

До повратка њиховог поверења, синдикатима остају други начини синдикалне борбе, где хтели, не хтели, они морају у договору са послодавцима направити један одговорајући баланс где ће сви бити задовољни. А један од најсврсисходнијих начина за то је – КОЛЕКТИВНО ПРЕГОВАРАЊЕ.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

ПРВИХ ДЕСЕТ ГОДИНА ЈЕ ИЗА НАС

Napisao/la Диоген na 20/07/2017. Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на ПРВИХ ДЕСЕТ ГОДИНА ЈЕ ИЗА НАС

На данашњи дан 2007. године основан је Синдикат српске полиције. Групица полицијских службеника у Ужицу, незадовољна деловањем тадашњих синдикалних организација, одлучила је да крене својим путем, до тада непознатим. У тој групи ентузијаста били су, између осталих, морамо их с великим поносом споменути, они које због ограниченог простора не споменемо нека нам не замере, први председник новооснованог синдиката Глишо Видовић, дугогодишњи председник скупштине синдиката Иван Гризељ, садашњи председник синдиката Лазар Ранитовић, бивши генерални секретар Драган Ристановић, те сада увелико пензионери Сејдо Фера и Воја Петровић. Замисао им је била да направе малу синдикалну организацију која би се бавила решавањем проблема запослених на локалном нивоу.

Но, како су направили здраву организацију, о којој се добар глас далеко чуо, ускоро је синдикат прерастао локалну средину и кренуо да се незадрживо шири Србијом. Убрзо је овај „мали синдикат“ израстао у респектабилну организацију, која данас делује у свим полицијским управама, организована у 26 регионалних центара и 133 синдикалне групе.

За разлику од првих синдиката у МУП, којима су запослени приступали стихијски и по инерцији, активисти ССП су морали да приђу сваком новом члану, објасне му разлоге за оснивање новог синдиката и потребу његовог учлањења баш у ССП. Тачан број чланова се непрестано мења, чланови долазе и одлазе, приступају с вером у нашу снагу и честитост, а одлазе углавном мимо своје воље, ретко се ишчлањују незадовољни нашим радом. Тренутно имамо око 7.300 чланова који редовно плаћају чланарину, што је више од хиљду чланова преко броја потребног за статус репрезентативног синдиката. Наш једини већи губитак у чланству десио се почетком 2014. године, када је, након потписивања „Бриселског споразума“, више од 600 наших чланова са територије Косова и Метохије остало без посла. Други разлози због којих губимо осетнији број чланова су одласци у пензију, што је свакако пријатан повод, али, нажалост, и то што све већи број запослених одлучује да напусти Министарство унутрашњих послова и срећу окуша у другим делатностима, најчешће у иностранству.

У десетогодишњој историји Синдиката српске полиције било је великих успеха, али и спорадичних падова, изазваних деструктивним радом послодавца и других синдиката. Први велики удар на ССП одиграо се 2011. под диригентском палицом тадашњег министра, када је неколико активиста, заведено слатким обећањима, напустило синдикат и одвело неколико стотина чланова. Но, послодавац није успео у својој намери јер смо након тих трзавица постали јачи за то искуство и ускоро још брже кренули напред у ширење организације и омасовљење чланства.

Трпели смо јаке ударце и након великог штрајка 2014. када смо издани и продани од стране синдиката који је штрајк водио, не са циљем да се избори за права радника, већ за место омиљеног министровог синдиката. Тада су само активисти и чланови ССП-а добијали принудне премештаје. Али су нам остали верни, нико од њих није се ишчланио, а ми смо и њима и свима другима доказали да смо прави – једини смо синдикат који је својим члановима исплатио накнаду за умањење плате током штрајка. Уосталом, једини и имамо наменски штрајкачки фонд!

Један велики удар на Синдикат српске полиције управо је на делу сада и спроводе га, удруженим снагама, послодавац и један репрезентативни синдикат, онај њима омиљени, који је одавно изгубио атрибут заштитника права запослених. Синдикат српске полиције има једну велику ману, ако се то маном може назвати, због које смо на удару – никада нисмо били ничији, ни партијски ни тајкунски, увек само своји и наших чланова! То је оно што се данас не прашта, мислити својом главом и бескомпромисно бити на страни радника није здраво! Данас је ССП протеран из просторија МУП, једини смо, од масовнијих синдикалних организација, буквално избачени на улицу, не користимо ништа од ресурса државе. Високи функционери МУП врше притисак на запослене, посебно на старешински кадар, ради ишчлањења из ССП и истовременог учлањења у послодавчев синдикат, који себе, гле ироније, назива независним.

Запослени су једногласни – ССП је једини преостали светионик!

Не можемо а да се не осврнемо на чињеницу да смо од стране садашњег послодавца већ два пута одбијени за признавање статуса репрезентативног синдиката. Упркос позитивном налазу радне групе формиране управо са тим задатком, упркос Закону о раду и свим другим прописима. Једноставно, закон силе је био јачи од силе закона. Сама чињеница да је најновији удар на ССП отпочео у моменту када су у синдикату блиском врху МУП-а схватили да нам овог пута нико не може оспорити статус репрезентативног синдиката много говори. Нашег статуса се више боје жути синдикати него и сам послодавац. Знају да ће њихов нерад, подаништво, продаја радничких интереса и борба за личне привилегије руководства тада бити још јасније видљиви.

Срећом, статус смо одавно добили међу колегама, поверење чланова смо заслужили и оправдали, тако да нам и овај удар даје додатни ветар у леђа. Реакције запослених су управо супротне очекивањима послодавца – напади на нас резултирају још масовнијим учлањењима. Тамо где нам се ишчлани неки уплашени командирчић или некакав начелник, добијамо десетине нових чланова међу обичним смртницима!

Овај јубилеј, десетогодишњицу рада синдиката, обележавамо тихо, баш као што смо и навикли да радимо, још од оснивања. Нећемо правити прославе у елитним ресторанима нити коктеле за високопозициониране МУП-ове гузице. Истински празник ССП, који редовно прослављамо са више од 700 чланова, јесте фестивал спорта и дружења – наша Полицијада!

Сматрамо да свакако и није време за славља, запослени у МУП су на дну, како по зарадама тако и по опремљености! Принадлежности загарантоване законима и колективним уговорима поштују се само у теорији, док нам је свакодневица тужна. Крајем друге деценије 21. столећа српска полиција и даље ради помоћу штапа и канапа, од јутра до сутра стоји у кордону за 150 динара! Заслугом репрезентативних синдиката вера запослених и у синдикате и у боље сутра је пољуљана, а послодавац је свестан тога и задовољно трља руке.

Често се могу чути и критике на рачун запослених, како су лењи, инертни, слабе радничке и синдикалне свести, али ми сматрамо да су за то одговорни пре свега синдикати. Пред нама је тежак задатак да најпре повратимо веру људима, тек онда ћемо имати снаге да се носимо са овим и оваквим послодавцем, који негује неолибералну економију, клања се моћи капитала, трошећи људе третирајући их попут потрошног материјала.

Синдикат српске полиције, активисти и руководство, имамо снаге и знамо како то да урадимо! Спремни смо за нове изазове који су пред нама! Предстоји нам велика борба за унапређење и проширење права запослених: накнада за топли оброк и регрес, очување накнаде за путне трошкове, увећање основне зараде, увођење додатка за рад викендом а посебно недељом, редовно снабдевање униформом, возилима и другом опремом. Петиција са тим и још неким захтевима, коју смо предали Народној скупштини, само је први корак у том смеру.

Поштовани чланови, срећан нам свима рођендан. Хвала вам на указаном поверењу, трудићемо се да будемо још бољи, јер

ЗАДОВОЉАН ЧЛАН – ЈАК СИНДИКАТ!

МОЖЕ БИТИ САМО ЈЕДАН – СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ !!!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Останимо прибрани, професионални и достојанствени!

Napisao/la na 05/04/2017. Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Останимо прибрани, професионални и достојанствени!

Синдикат српске полиције позива на достојанство и разум све учеснике демонстрација широм Србије – омладину и грађане који излазе да искажу свој став али и полицијске службенике ангажоване на обезбеђењу тих јавних скупова. Истовремено упозоравамо на могућност и реалну опасност да ова окупљања народа буду злоупотребљена са разних страна.

Молимо омладину и будућност ове земље, која ових дана протествује, да своје незадовољство целокупним стањем у држави настави да исказује достојанствено и мирно, да не наседне на евентуалне провокације појединаца убачених са циљем да се изазову нереди. Молимо вас, не рушите своје градове, не нападајте полицајце који су ту и ради ваше безбедности. Полицијски службеници раде свој посао, а кроз историју се показало да су великом већином увек били уз свој народ, упркос покушајима злоупотребе полиције и завађања са грађанима!

Позивамо све наше колеге на улици да професионално радимо наш посао, часно и поштено, баш онако како смо то учили у школи. Не наседајмо на провокације, не подлежимо нечасним наређењима, која ће можда уследити. У овом моменту, као и увек уосталом, посебна пажња биће упрта управо у поступање полицијских службеника, ловиће нам сваку грешку и покушаће да је злоупотребе за једну или другу страну. Не дозволимо то никоме!

Сваки евентуални притисак и позив на нечасно или незаконито поступање пријавите вашем синдикалном активисти! Упозорите своје старешине да се тако нешто не сме у уређеној демократској држави каквој сви тежимо!

Посебно упозоравамо све политичаре да унапред одустану од било каквог покушаја утицаја на полицију и наша поступања – радићемо искључиво у складу са правилима професије и Уставом и законима државе Србије! Заборавите на искуства из 90-тих, када је врхушка МУП подлегла притисцима, верујемо да ћемо данас, сви ми, са директором полиције Владимиром Ребићемна челу, бити на висини задатка и сачувати ред и мир у градовима Србије.

На том путу нам треба поверење, помоћ и сарадња грађана!

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Правосуђе благо према нападачима на полицајце

Napisao/la Миле Лазаревић na 13/03/2017. Objavljeno u Преносимо. Нема коментара на Правосуђе благо према нападачима на полицајце

У данашњем штампаном издању дневног листа Политика изашао је текст под називом „Правосуђе благо према нападачима на полицајце“, у потпису новинара Александра Бојовића. У тексту се наводи низ статистичких података о броју кривичних дела и прекршаја извршених на штету полицијских службеника и сасвим исправно се, од стране новинара, указује на основни проблем – благу казнену политику правосуђа према изгредницима.

Лепо је што угледна новина, каква Политика без сумње јесте, пише о теми која боли све полицијске службенике, ал није лепо и што се у тексту прећуткују или искривљују неке битне ствари, можда нехатно али морамо да реагујемо, истине ради.

Најпре морамо да укажемо како протест полицијских службеника испред суда у Новом Саду, 6. фебруара 2017. године нису организовали „полицијски синдикати“ – већ СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ, а неколико других синдиката је подржало скуп. Нажалост, та је подршка била само декларативна. Можда је ово новинару промакло као небитно, али је нама, а верујем и свим запосленима у МУП, јако битно да се зна ко од синдиката води истинску борбу и залаже се за права колега.

Настави са читањем

ПРОТЕСТ ПОЛИЦИЈЕ У НОВОМ САДУ

Napisao/la Миле Лазаревић na 15/02/2017. Objavljeno u Преносимо. Нема коментара на ПРОТЕСТ ПОЛИЦИЈЕ У НОВОМ САДУ

Синдикат српске полиције организовао је протест у Новом Саду испред зграде судова и тужилаштава, 6. фебруара 2017. године са почетком у „пет до дванаест“ због благе казнене политика према нападачима на полицијске службенике, пристуној већ годинама широм Србије!
Протест је одржан под паролом: „НЕКА БУДЕ ЗАКОН! НЕКА БУДЕ СУРОВ! И НЕКА БУДЕ ЗА СВЕ!“

За наше многобројен заинтересоване чланове који су били спречени да тог дана буду са нама на лицу места, спремили смо видео запис целокупног дешавања тог дана. На снимку можете видети и чути изјаве за медије председника Лазара Ранитовића, као и говоре одржане од стране његових најближих сарадника:

Наш протест је подржан од скоро свих релевантних синдиката у полицији, а на локалном нивоу у Новом Саду, подржали су нас представници оба репрезентативна синдиката. Медијска пажња је била изизетна, сви локални и велика већина медија на државном нивоу испратили су наш протест уз позитивне текстове, а што је заиста преседан, велика већина коментара остављених од стране читалаца и гледалаца били су јако позитивни по полицију уопште- Грађани су на прави начин схватили наше мотиве и разлоге и подржали наше захтеве као потпуно легитимне.

Доминантна парола овог скупа и питање јавности и држави било је:

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Отворено писмо председавајућем НСП

Napisao/la na 08/02/2017. Objavljeno u Дописи. Нема коментара на Отворено писмо председавајућем НСП

Поштовани колега Лукићу,

Заиста сам непријатно изненађен и неописиво ми је жао што сте залутали у Новом Саду. Очекивао сам вас у понедељак испред зграде суда али чујем да сте се обрели у Полицијској управи. Не могу да верујем да вас нису обавестили где се протест одржава, где се брани полицијска част и безбедност свих нас.

Нестрпљиво сам исчекивао да се појавите и станете испред људи, поред нас из ССП који смо организовали протест, или барем поред Јеленковића и Нинкова, који нису имали проблема да нађу зграду суда. Да покушамо заједничким напорима да сачувамо животе колегама, заштитимо интегрите полицијског службеника. Да натерамо државу да најстроже санкционише нападаче на нас и да једном за свагда празна парола о нападу на државу заживи у стварности.

Али ви не дођосте, не појависте се…

Штета заиста, мада и нисам изненађен, вама заиста улица и не приличи, какви протести, какве демонстрације. Па вама одлично иде напредовање и чинови, често фотографисање са министром. Ма вама и јесте место у начелничкој фотељи а не у синдикату. Свакако је лакше потписивати сагласноти из фотеље него ли нешто на улици изборити. А још је боље да оставите свој факсимил и печат у СИВ1 па да самим климањем главом дајете сагласност на правилнике које МУП доноси, попут овог задњег на тему солидарне помоћи који је неповољнији у односу на ПКУ.

Вама приличи да штитите интересе МУП и државе, какви путни, дневнице, услови рада…

Само напред, поздрав и свако добро,

Председник ССП
Лазар Ранитовић

П.С. – искрен савет за колегу Лукића:

Јако срце, добра душа, нико други да се слуша – то је профил синдикалца.
А не – друго (туђе) срце, јака (без савести) душа, добро други да се слуша.

Након протеста, хитан састанак са министром!

Napisao/la na 08/02/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Након протеста, хитан састанак са министром!

Председник Синдиката српске полиције, господин Лазар Ранитовић, упутио је данас допис министром у којем изнео предлог за хитан са делегацијом ССП:

Као што сте упознати, Синдикат српске полиције је јуче у Новом Саду испред зграде судова и тужилаштава одржао протест због учесталих напада на полицијске службенике и (пре)благу казнену политику према нападачима. Протестовали смо и против давања медијског простора криминалцима и њиховог величања.

Протест је био начин да се алармира јавност и да се ствари покрену са мртве тачке. Али, свесни да се овакви озбиљни друштвени проблеми не решавају на улици, већ институционално, након протеста састали смо се са носиоцима судских и тужилачких функција у Новом Саду. То је ипак био састанак само са једним „огранком“ правосуђа, а решавање проблема благе казнене политике према нападачима на полицијске службенике захтева разговоре на вишем нивоу, пре свега са Вама, као челником министарства унутрашњих послова, са министарством правде, са Државним већем тужилаца, са Високим саветом судства и, наравно, са Врховним касационим судом Србије, као највишом судском инстанцом у Србији, а чија правна мишљења и ставови умногоме одређују и фактички обавезују поступања тужилаца и судија.

У том циљу предлажемо да што пре, а у складу са Вашим радним обавезама, овим поводом закажете састанак са представницима Синдиката српске полиције.

Осим ове проблематике предлажемо да друга тема састанка буде и примена Закона о полицији, односно предлози измена и допуна Закона о полицији.

Допис министру можете преузети и у ПДФ формату ОВДЕ

Сигурна судијска кућа

Napisao/la na 02/02/2017. Objavljeno u Преносимо. Нема коментара на Сигурна судијска кућа

Попут неког знака са неба, баш у време када најављујемо протесте против политике судова, њихове благе казнене политике према нападачима на полицајце, стиже текст на блогу судије Мише Мајића. У свом тексту, који вам преносимо у целости, он износи податке истраживања Друштва судија Србије, о великом проценту судија који су се изјаснили да су у каријери трпели притиске са једне или друге стране.

Овај текст директно потврђује нашу полазну претпоставку о томе да судије и тужиоци нису самостални и независни у свом раду како прописи и правда налажу. Уосталом, прочитајте и уверите се сами.

О праву и правосуђу отворено и без цензуре

Сигурна судијска кућа

Најновије истраживање Друштва судија Србије показује да чак 44 одсто судија у Србији осећа притиске, од којих су најчешћи они који долазе од стране политичара посредством представника судске власти и појединих председника судова. Овако су се судије изјасниле, тајно заокружујући понуђене одговоре, верујући да им нико никада неће затражити да о овом проблему проговоре. Јер, када би им било ко неким случајем ово затражио, резултати би били посве другачији! Наједном, нестали би и притисци и судије!

Небројено пута сам се осећао као преварант када сам у присуству наводно изненађених колега говорио о притисцима које судије трпе. Био сам суочаван са негирањем, цоктањем и тврдњама да их „за тридесет година каријере, нико никада није питао за предмет“. Да су то “можда искуства младог колеге?” … Да се можда “млади колега плаши притисака због недовољно искуства?”… Да “можда привиђа” …

Одакле онда тих 44 одсто? Ко су ти људи? Одакле су се сада појавили? Шта они мисле о искуствима “младог безразложно уплашеног колеге”?

Истраживање Друштва судија, ако га правилно разумемо, открива много више од тога да судије трпе притиске. То ионако знају сви осим оних којима је једна од дужности да се праве блесави! Далеко значајније „откриће“ оваквог истраживања је у томе што нам заправо осликава стање међу самим судијама. Једнако као и жртве породичног насиља које и у мраку носе наочари за сунце како би сакриле подливе око очију, судије се у јавности праве да им није ништа. Шегаче се са онима који тврде да повремено добијају батине! Спрдају се са батинама, плашећи се нових премлаћивања! И тек када на тренутак поверују да их нико не види, неки од њих спремни су да пошаљу тајни сигнал у виду заокруженог одговора који говори о ономе шта се заиста дешава „иза затворених врата“.

Да ли су нам онда, попут ситуације код породичног насиља, потребне и судијске сигурне куће и СОС телефони? Социјални радници и психотерапеути специјализовани за мобинг међу гранама власти?

Авај, господо судије … Проблем са нашом браншом је у томе што нема ни сигурних кућа нити СОС телефона за оне који су за животни позив одабрали да буду и сигурна кућа и СОС телефон.

Уместо чекања на помоћ која стићи неће, мораћемо да се сами изборимо са насилницима и моберима!

Зато, маните се анонимних судијских анкета! Њихове резултате ионако одавно можемо да претпоставимо. Уместо тога, позовимо судије да скину наочаре и пудер и проговоре о ономе што се свакодневно “у кругу породице” догађа. Био би то почетак краја накарадног система који већ деценијама на овим просторима баштинимо. Система који се, значајним делом, и одржава на брижљиво негованој судијској анонимности.

Служба за информисање ССП

Оригинални текст можете погледати на БЛОГ СУДИЈЕ МАЈИЋА

ССП излази на улицу уз поруку: NO PASARAN!!!

Napisao/la na 31/01/2017. Objavljeno u Акције, Саопштења. Нема коментара на ССП излази на улицу уз поруку: NO PASARAN!!!

Подигнимо глас док не буде касно – заштитимо и себе и друштво:

СТОП ДАЉОЈ КРИМИНАЛИЗАЦИЈИ ДРУШТВА!!!

Главни одбор Синдиката српске полиције донео је одлуку о одржавању протеста у Новом Саду, у улици Сутјеској 3, испред зграде судова и тужилаштава, у понедељак 6. фебруара 2017. године у 11.55 часова!

Поштоване колегинице и колеге, време је свима нама да се пробудимо из овог ружног сна који траје већ дуго и у којем нас:

Нападају и повређују за време вршења службе;
Брутално пребијају наочиглед чланова породице;
Омаловажавају у јавности и газе наше достојанство све више и све безочније;
Гурају нам прст у око благом казненом политиком, ослобађањем нападача, окорелих криминалаца;

Годинама већ радимо у катастрофално лошим условима, безнађе је све веће, млади и стручни нас све више напустају и одлазе! Али све има своје границе! Нећемо и не смемо даље да ћутимо! Време ја за акцију, време је да свима покажемо незадовољство и неслагање са тренутним стањем у судовима и тужилаштвима и њиховом односу према полицијским службеницима!

Нека батињање колеге у Новом Саду буде прво пред којим нисмо ћутали!!!

Синдикати у полицији не сносе одговорност за ово стање у ком се налазимо, одговорност је на државним органима који толеришу таква поступања судова и тужилаштава. Али смо итекако обавезни да преузмемо све што је у нашој моћи да то неправедно и неиздрживо стање променимо!

Позивамо све чланове ССП и свих других синдиката да нам се придруже. Позивамо друге синдикате и старешински кадар МУП да дођу и заједно са нама изразе неслагање са некажњеним пребијањем полицајаца и грађана. Позивамо јавност, државне институције, грађане Новог Сада и све људе добре воље да дођу и пруже подршку својој полицији!

Од правосуђа не тражимо ништа мимо закона, напротив – само примену закона у пуној мери! Тражимо да покажу храброст и заштите и нас и себе, а тиме и читаво друшво!

Нека буде закон! Нека буде суров! И нека буде за све!!!

Председник ССП
Лазар Ранитовић