Ознака: синдикат српске полиције

Одржана седница Скупштине ССП

Napisao/la Миле Лазаревић na 19/05/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Одржана седница Скупштине ССП

Београд, 18.05.2017. године, – У хотелу „Н“ у Београду одржана је редовна годишња седница Скупштине Синдиката српске полиције, којој је присуствовало 42 делегата из целе Србије уз још десетак гостију.

Раније већ најављена централна тачка седнице, усвајање измена и допуна Статута ССП, ради усклађивања са реалним потребама изазваним сталним растом и ширењем организације, успешно је реализована. Статут, са усвојеним изменама и допунама, ступа на снагу у року од петнаест дана и верујемо да ће нам олакшати рад и допринети одржавању контуинираног раста органиазције и у погледу броја чланова и броја Синдикалних група, али и у погледу јачања органа и тела синдиката, којима ће рад свакако бити олакшан.

Друга, неочекивана и изненадна али итекако реална, централна тема седнице, постао је једнострани раскид споразума о сарадњи и социјалном дијалогу од стране Министарства унутрашњих послова. Образложење о недостатку техничко-просторних услова у МУП је вероватно свима познато, ал сумњамо да је ико у њега поверовао. Кључ лежи у једној другој реченици образложења која гласи отприлике да „нисмо испунили очекивања послодавца“ и која нас чини јако поносним јер може само да значи да смо испунили очекивања наших чланова и свих запослених у министарству за које се искрено и упорно боримо!

Делегати Скупштине су једногласно дали подршку и поверење Главном одбору синдиката и председнику Лазару Ранитовићу, да наставе борбу за чланове и услове рада, свим дозвољеним правним и другим средствима.

Закон о раду, конвенције Међународне организације рада, прописи Европске уније којој наша држава тежи, јасно су на нашој страни и искористићемо сваки правни лек који нам је на располагању. Ми никада нисмо били непријатељи ни послодавцу ни држави Србији, већина чланова нашег руководства и чланства учествовала је у одбрани земље. Ми смо супарници и ривали, што је и разумљиво, послодавцу, али нажалост и неким другим водећим синдикалним организацијама који су преговарајући о одредбама ПКУ за полицијске службенике више мислили на своје него на интересе радника.

Непријатељи можемо бити, као и до сада, корумпираним појединцима и криминализованим струјама, на било ком нивоу у министарству. Али ту смо, верујемо, на истој линији са руководством МУП и министром Стефановићем.

Руководство ССП поручује члановима да се овим раскидом Споразума ништа ново не дешава када су они и њихова права у питању. ССП је и даље ту за вас, са својим 16-чланим правним тимом и армијом од стотину активиста! Ви ове новонастале прилике нећете ни осетити! Нашим активистима ће бити отежани услови рада, користиће своје слободно време да дођу до вас и изборе се за вас. Чланови породица наших активиста ће осетити на својој кожи наше појачане активности, недостајаћемо им мало више, ал то је цена на коју смо сви пристали оног момента када смо се у ово упустили!

Петиција је, јасно је свима, већ дала неколико резултата, осетиће то неки од вас кроз повећање плате до којег ће доћи урачунавањем времена пута на ангажовању у радно време, као и доследнијом применом института прерасподеле радног времена и каснијим обрачуном оствареног вишка радних сати. Наставићемо са притиском на послодавца до испуњења свих захтева из петиције, а поуздано знамо да се већ ради на решавању њих неколико. До повећана бедних плата и још беднијих дневница мора доћи!

Пред Синдикатом српске полиције је ускоро неколико битних задатака којима се окрећемо у наредном периоду:

Одбрана права на коришћење просторија у МУП;
Полицијада „Златибор 2017“, 16. и 17. јуна;
Фактичко констатовање реалности – ССП је репрезентативан синдикат, по броју чланова, по Закону о раду. Још само МУП да то призна!

МОЖЕ БИТИ САМО ЈЕДАН – СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ!!!

Неки од многобројних излагача:

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Чланови ССП на 30. Београдском маратону

Napisao/la Бобан Ђорђић na 24/04/2017. Objavljeno u Спорт. Нема коментара на Чланови ССП на 30. Београдском маратону

БЕОГРАД – 22. април 2017. године одржан је јубиларни 30. београдски маратон. Тачно у 10,00 часова кренуле су полумаратонска и маратонска трка, у 10,15 часова стартовала је и Трка задовољства. Учешће у јубиларном и добро познатом Београдском маратону узело је неколико десетина хиљада такмичара укључујући и такмичере из неколико десетина земаља света са свих континената.

Међу такмичарима традиционално учешће узима немали број припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије из свих организационих јединица, како у седишту, тако и ван седишта Министарства, који су уједно чланови Синдиката српске полиције и ред је да их поменемо и похвалимо. Министар унутрашњих послова и потпредседник Владе РС др Небојша Стефановић пожелео је успех свим припадницима МУП-а у маратону свестан чињенице да велик број припадника узима учешће у овој спортској манифестацији чиме се подиже углед професије и њених припадника на један од најлепших начина, а то је афирмација спорта међу младиима кроз учешће у спортским манифестацијама.

На 30. јубиларном маратону учешће су узели чланови Синдиката српске полиције, Регионалног центра Панчево Владимир Ристић, који је учествовао у полумаратону представљајући синдикат и свој регионални центар. Ристић је трку завршио одличним временом 2.20,47. Из поменутог регионалног центра учествовао је и Александар Адамов из Вршца који је такође забележио одличан резултат као и правни заступник РЦ Панчево, адвокат Ђорђе Бокшан. Ненад Јовановић из Полицијске станице Вождовац, члан Регионалног центра Београд такође је узео учешће у маратону.

Ове године забележено је учешће великог броја јавних личности из културног и политичког живота поред активних спортиста. Победник у мушкој конкурнецији 30. јубиларног маратона је кенијац Стивен Катам са временом 2.21,11. Друго место заузео је наш атлетичар Дарко Живановић са временом 2.29,40. Победница у женској конкуренцији је наша искусна атлетичарка Оливера Јевтић са временом 2.37,59, док је другопласирана била Тијана Симовић са временом 2.41,45.

Верујемо да је међу хиљадама такмичара било још чланова ССП али нама нису достављени подаци о томе, те им се унапред извињавамо.

Служба за информисање
Бобан Ђорђић

Синдикат данас (3): зашто су синдикати у МУП-у немоћни и слаби?

Napisao/la Зоран Стојчић na 13/11/2016. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Синдикат данас (3): зашто су синдикати у МУП-у немоћни и слаби?

У данашње време новац има веома велику, пресудну вредност и од њега зависи стање у друштву. Он нам даје услове за моћ и независност, али нам даје и социјални престиж. Наравно, новац је и главно оружје синдикатима у борби за права радника, где се јачина синдиката осим у броју чланова, огледа у њиховој финансијској структури. Међутим, поставља се питање да ли синдикати рационално располажу новцем који поседују, прикупљеним највећим делом од чланарине и малим процентом од донација?

Хтели то да признамо или не, синдикализам у МУП-у је огледало синдикализма у Србији. Слабости синдиката се огледају у нетранспарентном пословању, недовољном укључивању чланова у доношењу одлука и њиховом избору у органе синдиката. Синдикате красе доживотни, нестручни или компромитовани руководиоци којима је дата велика моћ одлучивања. Наравно добар број њих има старе, добро познате склоности, њихов је превасходан циљ добијање материјалне и финансијске користи од синдиката. Све ово за последицу има разочарење радника у синдикате, промену њихове свести и погледа на синдикализам.

У МУП-у постоји 29 званично регистрованих синдиката. Да је много, много је, сви то знамо, али што више мањих синдиката имамо, већи су слабији. А то и јесте циљ сваког послодавца. Разлог формирања великог броја патуљастих синдиката, углавном, није вера у боље сутра или могућност да са десетак или пар стотина чланова-познаника могу нешто добро да учине за све нас. Ако погледамо њихова руководства слика ће бити много јаснија. Углавном су то сада бивши руководиоци већих синдиката, навикнути на одређене привилегије и личне користи.

Међутим, чија је кривица за постојање оволиког броја синдиката, где је нужна последица (па и циљ?) слабљење већих синдиката и губитак поверења чланова у све друге? Одговор није једноставан али, нажалост, кривица је обострана. Кривица великих синдиката састоји се у томе што су горе поменутим слабостима дозволили своје урушавање, а одговорност запослених лежи у томе што дају поверење таквим синдикатима, које оснивају и воде више пута компромитовани лидери. Ево једног примера: Бивши члан руководства једног репрезентативног синдиката који је због малверзација са новцем добио кривичну пријаву од дојучерашњих сабораца, и истеран из истог, оснива други мањи синдикат и привлачи неколико стотина чланова-познаника. Док је тако јачао, дешавале су се чудне ствари. Једна од тих је, да је тај човек, судећи према новинским чланцима, на ауто-путу у цивилу , службеним возилом изигравао саобраћајца, заустављао возила и тражио новац. Наравно, био је пријављен, потом ухапшен и задржан неколико дана у притвору али нечијом „добром“ вољом бива ослобођен. Да невоља за њега буде већа, из синдиката чији је главни оснивач бива истеран, да би недуго затим, формирао још један, још мањи синдикат са једва стотинак чланова. Трећи по реду синдикат. Питање је да ли то његови чланови знају, а ако знају нек размисле да ли би таквој особи дали да им причува новац?

Репрезентативни синдикати у МУП-у су сваким даном све слабији у броју чланова и њиховом поверењу. Разлоге сви знамо: неуспели штрајк 2014 године, веома брзо напредовање њихових руководиоца, неслагање са осталим синдикатима и неприхватање понуђене сарадње, нетранспарентност, нерешавање проблема првенствено својих чланова, па потом и осталих запослених, незаинтересованост и недовољно укључивање у доношење законских и подзаконских прописа, бланко сагласност на „анализу ризика“ итд. У циљу прикривања своје немоћи али и свог нерада, њихова политика се свела пре свега на „куповину“ чланства. То је један вид старог али успешног „синдикализма“ у Србији где новчаним давањима пре свега новим члановима, покушавају да одрже привид јаких синдиката, притом слабећи своје финансије, које су неопходне за ону праву, јаку и организовану синдикалну борбу. Гледајући њихове сајтове и фејсбук странице можемо видети хвалоспеве о томе како су, рецимо, новим члановима купили штампач, рачунар, поправили возило, купили део униформе, опремили службене просторије, организовали прославе и слично. Практично тиме синдикати преузимају обавезе послодавца и новцем чланова финансирају МУП. А при томе ретко који истински проблем запослених успевају да реше…

Права синдилна борба подразумева усмеравање свих потенцијала, па и финансија којима синдикат располаже, у циљу притиска на послодавца да горе поменуте ствари обезбеди, из његовог испланираног буџета. Иако знамо да је рак-рана МУП-а недовољан и лоше планиран буџет и да синдикат није дужан нити обавезан да крпи рупе помажући им на горе поменуте начине, већина синдиката, укључујући и репрезентативне, ипак то раде. С једне стране задовољан послодавац, ослобођен бриге за своје обавезе, а са друге стране лажно задовољни чланови који су одавно навикнути на то. Послодавац задовољно трља руке – социјална тензија је пала. Због таквог односа према члановима, они временом почињу да гледају на синдикате као на неког коме је ДУЖНОСТ да им обезбеди папир, штампач, рачунар, пакетић, новчану помоћ, путовање, полутке на рате и сл. При томе заборављајући, додуше не својом већ кривицом синдиката, главну и основну сврху оснивања и постојања сваког синдиката – истинску борбу за заштиту њихових права и побољшање услова рада. Како се борити да нам буде боље када су расходи скоро свих синдиката за горе поменуте ствари 70-90% целог буџета? Како имати јак и независтан синдикат способан за дуготрајан исцрпљујући штрајк, који располаже финансијским могућностима да за време штрајка свим члановима гарантује исплату пуне зараде?

Да ли ћемо коначно да схватимо да смо чувених 10.000 динара које смо добијали сваког месеца изгубили због таквог односа, где је боље да се учланимо у други синдикат који нам, рецимо, за рођење једнократно даје 15.000, а „онај тамо“ ССП 10.000? А због оног што нам дао 15.000 за рођење детета остадосмо без свакомесечне „десетке“.

Да ли ћемо почети сви да се, као репрезентативни синдикати, за наша права боримо куповином штампача, униформи, рачунара, полутки на рате или ћемо се уозбиљити и већ једном схватити да синдикат мора чувати и јачати своје финансије за убудуће?

Управо их горе поменутих разлога, иако ССП, за разлику од других синдиката, свакодневно јача и расте, нема још увек довољну снагу да сам промени неке ствари у глобалу, а које се тичу повећања плате, добијање нових возила итд. Ми поштујемо новац наших чланова и не расипамо га, акумулирамо га у буџет и штрајкачки фонд, улажемо у наше активисте, трошимо га на обилазк организационих јединица где решавамо проблематику где год се појавимо.

Када запослени у МУП пажљиво прочитају овај текст, схвате његов циљ и сви заједно променимо угао гледања на синдикате, можемо очекивати да нам ускоро буде боље. А до тада, пружите подршку ССП јер смо једни од ретких заговорника оне праве синдикалне борбе, финансијски транспарентни, отворени за сарадњу са другима и без шарених лажа за чланове. Истину на видело па ма колико болна да је.

Уосталом, мото овог синдиката јесте: ЗАДОВОЉАН ЧЛАН, ЈАК СИНДИКАТ!!!

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Синдикат данас (2): како унапредити синдикални рад?

Napisao/la Миле Лазаревић na 08/11/2016. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Синдикат данас (2): како унапредити синдикални рад?

У данашње време људима је све теже и да замисле да неко некоме помаже тек тако и без задњих намера. Тешко им је да поверују у то да се неко бави синдикалним радом несебично. Уобичајена сумња је да синдикални активисти имају неки интерес, најчешће мисли иду ка томе да они – сигурно добијају новац за тај рад или имају додатне погодности, блиски су руководству послодавца па ће то искористити за напредовање, итд. Ма шта ту има да се мисли? И зашто баш да им помогнемо у остваривању личних амбиција. Ми ћемо добити шта?

Тешко је људима да схвате и прихвате чињеницу да је неко спреман да жртвује миран живот и слободно време да покуша променити на боље систем изнутра, да тај неко тек тако изабере тежак пут уместо да оклева и чека боља времена или једноставно да се препусти судбини.

А у ствари, не треба ту много да се мисли. Ако сматрамо да постоји потреба да наша права и наши раднички интереси буду заштићени, требало би да и сами активно учествујемо и „узмемо ствар у своје руке“. Да сами одлучимо који људи ће да нас представљају. Да то омогућимо људима који нам уливају поверење, да делују и говоре у наше име и да им дамо пуну подршку. Морамо заувек оставити иза нас време када су људи на такве позиције именовани путем формалних или унапред режираних избора. Не треба препустити било коме да гласа и одлучује у наше име. Тек ако активно учествујемо у раду синдиката и избору руководства, тада имамо и морално право да критикујемо изабране, да им тражимо полагање рачуна али и оставке уколико не оправдају наше поверење.

Време је да и МУП схвати оно што успешни послодавци одавно знају – да ефикасне синдикалне или професионалне организације могу да буду изузетно корисне за било ког послодавца, јер преко њих добија праву повратну информацију не/задовољства радника. Информацију неискривљену страхом, неоптерећену болесном зависности и улизиштвом или пак наглашено стегнуту због хијерархијске структуре. Ова врста односа често може сачувати неку организацију од колапса, изазваног одвајањем руководства од реалности, претераним отуђењем руководства од запослених.

Могућности које пружа синдикално и друго удруживање не користе се довољно ефикасно у нашој земљи, ту смо јако далеко од жељеног у поређењу са земљама са развијеним цивилним друштвом. Стиче се утисак да се традиционални синдикати и професионалне организације, велике синдикалне централе у Србији, али и репрезентативни синдикати у МУП, углавном одржавају на инерцији чланства из прошлости, које се све више и више смањује. Имамо и много нових малих синдиката који, подстицани разочарењем и незадовољством или пак од стране послодавца, ничу свакодневно, али ту ипак нема довољно нових идеја, синдиката спремних да понуде алтернативу. Част изузецима.

Ипак, постоје разлози за оптимизам, јер видимо више позитивних резултата проистеклих из привременог или трајног удруживања. Запослени у јавном сектору, па и МУП, у последњих неколико година изгледа да доживљавају судбину оних који раде у приватном и потребан им је снажан и добро организован синдикат. Синдикат српске полиције доказао је да је у стању да покаже да у МУП раде живи људи, грађани Србије са именом и презименом, а не само анонимни бројеви. Надамо се да ће тај тренд да се у будућности настави и прошири!

Упркос одређеним ограничењима у остваривању права на слободу удруживања у МУП-у (нарочито у погледу спровођења ефикасних штрајкова), и даље има довољно механизама да утичемо и штитимо интересе запослених путем протеста, јавних кампања, тужби судовима због незаконитих одлука и слично. Наравно, основни услов за све то јесте активна подршка чланства. И укпрупњавање синдикалне сцене!

Времена се мењају и захтевају се нови односи са јавношћу и са чланством, што заузврат захтева реформу целокупног синдикалног покрета. Неизбежне су болне реформе свих синдиката, али оне генерално морају имати благотворан ефекат ако се правилно спроведу, а то се не може десити без сарадње људи који су свесни проблема у потпуности. Синдикати се морају одрећи неких људи који су годинама својеврсни синдикални фикуси, људи који годинама обављају одређене одговорне функције у синдикатима без икаквих резултата у раду. Савремени облици организације синдиката не смеју да дозволе постојање функционера који су само неми посматрачи већ сви морају бити активни учесници и давати адекватан допринес.

Синдикат српске полиције од свог оснивања био је лидер у иновацијама у раду, приступима решавању проблема, предлагали смо решења, често и непопуларна, али сврсисходна и ефикасна. Све више и више људи почиње да схвата неопходност примене таквог приступа раду са члановима, решавању проблема, неопходност приближавања и изградњи поверења и сарадње са организацијама цивилног друштва и независним државним органима, тако да нема сумње да ће у нашем синдикату бити довољно људског капацитета за спровођење неопходних реформи и враћања синдикализма у МУП на „прави пут“!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Синдикат данас(1): зашто бити члан?

Napisao/la Миле Лазаревић na 07/11/2016. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Синдикат данас(1): зашто бити члан?

Никада није било више дилема него што је то случај данас – да ли су синдикати и други слични облици удруживања уопште добра или лоша ствар за запослене? Сви послодавци, у различитим областима, својски заступају савремену тезу да синдикати ништа корисно не раде већ коче реформе, а самим тим и економски и сваки други развој.

Послодавци понекад тврде да их синдикалне вође уцењују и прете им непотребним ударима и тако себи неовлашћено обезбеђују додатни приход или друге користи.

Сведоци смо постојања и таквих синдикалних лидера који показују животни стандард у нескладу са својим основним занимањима – наставници, рудари, поштанских радници, полицајци итд. Сведоци смо и метеорских каријерних успона појединих синдикалних лидера! На нека лица првих људи синдикалних организаџија навикли смо тако дуго да их узимамо здраво за готово, као да су рођени и да ће увек бити синдикалци. Највеће и најстарији организације међу њима имају моћне елементе корпоративне структуре.

Некада је то оправдано, некада не, али на синдикате по дифолту пада критика, слично као на политичке партије – да ништа корисно не раде и никоме не помажу, осим личном интересу малог круга људи блиских њиховим лидерима.

Дакле, намеће се закључак да су они заправо штетни облици удруживања запослених?

Међутим, људско памћене генерално је кратко, а сећање на историјске моменте изгледа још краће и лако се заборавља да већина права која уживамо данас нису одувек била ту и да су освајана у некој ранијој фази, често уз цену озбиљних жртвава, протеста, штрајкова, отпуштања са посла. То не значи да та права не могу врло лако бити изгубљена. Јесмо ли брзо заборавили блиску прошлост када смо радили и преко 250 сати месечно? Без увећања за ноћни рад, прековремени рад, рад на дан државних и других празника… Да ли је тако брзо избледело сећање на малтретирање полицајаца од стране надобудних старешина и кажњавање умањењем плате без повода и без права на жалбу?!

Права су изборена тешком муком а лако их можемо изгубити и због тога свако од нас мора да буде спреман, да лично учествује у заштити својих права и легитимних интереса. Ако нисмо спремни да дамо све од себе, не можемо ни да очекујемо добијање жељеног резултата. Када немамо довољно снаге да се сами одупремо, она се стиче удруживањем – формалним или не. Срећом, увек постоји могућност да удружимо снаге са људима који се боре за исте циљеве и заједничким напорима постигнемо жељено. Избор је само наш лични.

У већини случајева, међутим, људи схвате ову могућност, на другачији, тежи начин. Тек у, по њих лично, тешком тренутку, када су им директно угрожена права или интереси, одлучују да се придруже великој и јакој групи. Па чак и тада, када се нешто тако деси и одлуче се за придруживање синдикату, бринући само о себи, неки од њих и тада желе да остану анонимни и не подлегну ни минималном ризику.

Но, то их не лишава права да критикују оне који покушавају да учине нешто за опште добро. То их не спречава да поставе питање „Шта је то синдикат урадио за њих?“. Заборављају да синдикат није нека отуђена организација, страно ткиво на телу запослених, већ смо синдикат сви ми заједно.

Синдикат је јак онолико колико смо сложни и колико су активни и на борбу спремни сви његови чланови!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Делују ли вам забринуто за судбину радника?!

Полицијски пас угинуо на дан сахране свог водича!

Napisao/la na 29/02/2016. Objavljeno u Ауторски текстови, Медији, Преносимо. Нема коментара на Полицијски пас угинуо на дан сахране свог водича!

Преносимо вам текст колегинице Ане Томашевић, објављен у фејсбук групи нашег Регионалног центра Нови Сад. Текст о невидљивим али нераскидивим везама човека и животиње.

Након смрти колеге угинуо и његов службени пас….Случајност???

Након сазнања да је тешко болестан, поред свег труда и борбе за своје здравље, колега Модри Ласло из Србобрана, изгубио је дугу и тешку битку.

Модри Ласло, обављао је послове полицајца у МУП-у нешто мало дуже преко двадесет година. Био је запослен у Полицијској управи Нови Сад, а обзиром да је јако волео животиње и био им нарочито привржен, последњих десетак година радио је у ПИ СДИ – Одељење за водиче службених паса.

После доласка у наведено Одељење, задужује службеног пса расе „лабрадор“ са којим је радио на пословима проналаска опојних дрога све до 2010. године. Тада, због старости пса, односно немогућности да даље обавља те службене послове лабрадор бива пензионисан. Ласло је за њега, до тада активног колегу-партнера, поднео захтев и добио сагласност МУП-а, па га је и удомио код себе. Те 2010. године за потребе обављања службе Ласло добија новог радног пса, штене Белгијског овчара – Малиноа. Са њим је радио до средине 2015. године, када је сазнао за своју болест и започео своју најтежу животну битку са болешћу, коју на жалост, није успео да добије.

Колега Ласло преминуо је22.02.2016. године, а сахрањен је два дана након тога. На дан сахране, његове колеге које су преузеле бригу за службеног пса Малиноа, проналазе га у јутарњим часовима мртвог у службеном боксу. Иначе пас претходно није показивао било какав симптом болести, који би могао указати да има неки здравствени проблем. Након извршене званичне обдукције, утврђено је да је животиња угинула од торзије желуца.

Након оваког сплета околности, без обзира на резултат обдукције, Ласлове колеге у убеђењу су да све ово представља исувише велику случајност и у дубоком су уверењу да је службени пас осетио оно што се дешава Ласлу, и да га због изузетне привржености, никако није могао напустити у овом свету, те је због превелике туге, наставио да га прати…“

Председник РЦ Нови Сад
Ана Томашевић

Ову причу пренео је и портал „Телеграф“: SLOMIĆE VAS NA DVOJE

Српска Жандармерија данас и законска регулатива

Napisao/la Миле Лазаревић na 26/12/2015. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Српска Жандармерија данас и законска регулатива

Историјски почеци данашње Жандармерије вежу се за другу половину XIX века када је формирана Жандармерија као специјална, војно-полицијска јединица, чији је положај утврђен Законом о устројству Војног министарства који је ступио на снагу 1864. године. У каснијем периоду положај Жандармерије је дефинисан Законима о Жандармерији из 1881. године и 1921. године.

Након успостављања нове државе, по завршетку II светског рата, Жандармерија је из идеолошких разлога укинута.

Тек након петооктобарских догађаја из 2000. године, одлуком Владе Републике Србије, дана 25. јуна 2001. године поново је оформљена Жандармерија, овога пута као посебна јединица у оквиру Ресора јавне безбедност Министарства унутрашњих послова.

Упркос томе што постоји већ скоро петнаест година, организација и надлежности Жандармерије нису дефинисани ни једним Законом. Ако и постоји разумевање да то, у она бурна времена после 2001. године, није могло бити учињено изменама и допунама тадашњег Закона о унутрашњим пословима, сасвим је нејасно зашто законодавац није искористио прилику када је доносио Закон о полицији из 2005. године.

Ни први преднацрт Закона о полицији из јула 2014. године није предвиђао дефинисање Жандармерије као посебне јединице у оквиру Министарства, већ су само поменуте јединице за посебну намену, без навођења назива Жандармерије.

Први који је у јавности указао на овај недостатак и на потребу „легализације“ Жандармерије и њеног смештања у законске оквире, био је Синдикат српске полиције који је, на својој интернет страници и у емисији „Радар“ РТВ Војводине од 24.02.20015. године, изнео став да jе Жандармерији, због њених специфичности, потребно посветити једно посебно поглавље у оквиру будућег Закона о полицији или чак да њен положај, делокруг рада и функционисање буду обухваћени посебним законом, наводећи то и као услов да српска Жандармерија уђе у европску породицу жандармерија и полицијских снага са војним статусом. Оваквом ставу се готово нема шта ни одузети ни додати.

Тек после тога, у новом преднацрту, а касније и у нацрту Закона о полицији, у ставу 2. члана 21. у делу који се односи на Дирекцију полиције, помиње се, између осталих, Жандармерија као посебна јединица полиције у седишту Дирекције полиције. Додатно, у ставу 4. члана 22. ЗОП наводи се да „Специјална јединица полиције, Хеликоптерска јединица и Жандармерија када се ангажује један или више одреда у максималном капацитету, ангажују се на предлог руководиоца надлежне организационе јединице уз претходно одобрење директора полиције и сагласност министра“. Став 5. каже да „Жандармерија, осим изузетка из става 4. овог члана, ангажује се на предлог руководиоца уз претходно одобрење директора Полиције“.

У свега три реченице у оквиру Нацрта Закона о полицији у поглављу о Дирекцији полиције, није ни могло стати ништа више: нема ни једне речи о надлежности, делокругу рада и организационој структури Жандармерије, чиме се оставља могућност да свака будућа влада „прави“ Жандармерију „по својој мери“.

Занимљиво би било и обичном читаоцу, како је ова проблематика регулисана у појединим земљама које имају дугу историју жандармерије или других полицијских снага са војним атрибутима.

У Француској се положај и функционисање Жандармерије регулише посебним Законом о жандармерији (LOI n° 2009-971 du 3 août 2009 relative à la gendarmerie nationale), док се рад турске жандармерије заснива на Закону о дужностима и овлашћењима Жандармерије (Jandarma teşkilat, görev ve yetkileri kanunu) из 1983. године. Иако се њени почеци везују за 1850. годину, модерна румунска Жандармерија је настала Одлуком Владе бр. 0749 од 5. јула 1990. године трансформисањем из Garda și Ordine trupelor HQ., а њена организација и функционисање дефинисани су посебним законом – Закон 116/98, чије је доношење представљало веома важан моменат у процесу демократизације Румуније. Овај Закон се посматра као један од кључних момената у процесу реформисања румунских институција и стабилизације Румуније на њеном демократском курсу. Остао је на снази до 2004. године, када је ступио на снагу Закон 550/2004, којим је румунска Жандармерија дефинисана као специјализована државна установа са војним статусом у оквиру Министарства управе и унутрашњих послова, која, у складу са законом, спроводи своје атрибуте у заштити јавног реда и безбедности, права грађана и основних слобода, јавног и приватног власништва, у спречавању и откривању криминала и других повреда закона, као и у заштити темељних државних институција и у борби против тероризма. Законом су утврђени организација и функционисању румунске Жандармерије, њен статус, дужности и овлашћења, организација и вођство, те права и обавезе установе.

Законско упориште за своје постојање шпанска Цивилна гарда (Guardia Civil) налази у закону La Ley Orgánica 2/1986, од 13. 03.1986. године. Процес успостављања законског оквира за особље Цивилне гарде довршен је усвајањем закона La Ley 28/1994 од 18. октобра 1994, а њему је претходио la Ley 17/1989, од 19.07.1989. године који се односио на професионално oсобље. Треба поменути и најновији Закон од 22. 10. 2007. године – la Ley Orgánica 11/2007– којим се регулишу права и обавезе чланова Цивилне гарде, као и la Ley Orgánica 12/2007 од истог датума којим се успоставља Дисциплински одбор Цивилне гарде и утврђују стандарди од изузетног значаја за креирање статута за њене припаднике. Иако је ситуација са шпанском Цивилном гардом по питању законске регулативе мало „компликованија“ него у горе наведеним европским земљама, наводимо детаљније њен пример да бисмо указали на озбиљност коју поједине државе показују у регулисању статуса и функционисања полицијских снага са војним атрибутима, што српска Жандармерија свакако јесте.

Ако кренемо даље од Европе, видећемо да се и тамо рад националних жандармерија и полицијских снага са војним статусом углавном регулише посебним законима, пример Канаде (Loi sur la Gendarmerie royale du Canada, dernière modification 2014-11-28 ), да не помињемо неке друге земље Централне и Јужне Америке.

Српска Жандармерија као највећа и најбројнија оружана формација сталног састава у МУП Р Србије, са свим својим специфичностима које се огледају, пре свега, у њеном полувојном карактеру, захтева да се новим Законом о полицији, а можда и посебним законским актом, на шта непобитно наводе искуства из развијених европских земаља, прецизније дефинише њен положај, делокруг рада, организациона структура и начин функционисања, методологија рада и начин употребе, као и услови под којима се она може употребити, а у циљу успостављања демократске контроле над њом. На то нас упућују и наша искуства из историје Жандармерије.

Посебан законски акт би био кориснији и за саму Жандармерију јер би чвршће утврдио њену позицију у безбедносном систему Републике, а омогућио би и квалитетнију селекцију кадрова и бољу обуку за њене припаднике. Претпоставка је да би се посебним законским актом остварили предуслови за селективнију употребу жандармеријских снага које се данас често ангажују у ситуацијама када за то и не постоје довољни разлози.

И на крају, иако мање важно, али не и неважно, остварили би се услови за приступање српске Жандармерије Асоцијацији европских и медитеранских жандармеријских и полицијских снага са војним статусом „FIEP“.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Ивици Дачићу: Противзаконита депеша која се односи на уштеде у МУП

Napisao/la na 18/10/2013. Objavljeno u Дописи. Нема коментара на Ивици Дачићу: Противзаконита депеша која се односи на уштеде у МУП

Поштовани господине Дачићу,

Поводом Ваше депеше број 01-10283/2013-9 од 10.10.2013. године, у којој је наведен став да у случају упућивања полицијских службеника на семинаре ради стручног усавршавања ван места рада њима не припада право на дневницу, Синдикат српске полиције указује на следеће:

Настави са читањем

Министру Дачићу: Шта сте предузели поводом писања „Курира“

Napisao/la na 01/10/2013. Objavljeno u Дописи. Нема коментара на Министру Дачићу: Шта сте предузели поводом писања „Курира“

Господине Дачићу,

Молимо Вас да нас хитно известите у писаном облику о томе које сте мере и радње предузели, односно да ли је формирана нека независна комисија у циљу расветљавања података које је дневни лист „Курир“ изнео у свом електронском издању од 14.09.2013. године и у неким каснијим бројевима, а који се односе на кривичну пријаву коју су радници УКП

Настави са читањем

Директору Вељовићу: Изјасните се поводом писања „Курира“

Napisao/la na 01/10/2013. Objavljeno u Дописи. Нема коментара на Директору Вељовићу: Изјасните се поводом писања „Курира“

Господине Вељовићу,

Молимо Вас да се под хитно изјасните на околности које је дневни лист „Курир“ изнео у свом електронском издању од 14.09.2013. године и у неким каснијим бројевима, а који се односе на кривичну пријаву коју су радници УКП Небојша Трбовић и Дејан Трипковић поднели 17. јуна 2009. године Окружном јавном тужилаштву против Биорац Горана, Милорада Вељовића, Родољуба Миловића и др.

Настави са читањем