Ознака: услови рада

Велики резултати ССП у Зајечару и Бору!

Napisao/la na 18/10/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Велики резултати ССП у Зајечару и Бору!

Зајечар, 14.10.2016. године, – Од почетка радног ангажовања заједничких снага Војске и Полиције, Синдикат српске полиције Регионални центар Зајечар и Регионални центар Бор узели су активно учешће са Командом заједничких снага у Зајечару на пословима везаним за побољшање основних санитарно-хигијенских услова за боравак припадника Војске и Полиције на поседнутим објектима бивших караула и привременим објектима (у оквиру сеоских домова култура….). Ефекат нашег здруженог рада на побољшању услова боравка у оквиру поменутих објеката, највише је видљив на бившој караули “Безданица“ на подручју града Зајечара.

На поменутом објекту за веома кратак временских период од неких десетак дана успели смо да решимо следеће инфраструктурне проблеме:

ставимо у функцију електро мрежу у самом објекту, оспособимо расвету ван објекта,
оспособимо електро напајање каптаже, оспособимо електро напајање грејног система, оспособимо водоводну мрежу од капатаже до објекта карауле,
ставимо канализациону и водоводну мрежу у функцију,
решимо водоинсталатерске радове у оквиру тоалетне мреже објекта и уђемо у завршну фазу решавања грејне мреже у објекту и
Извршимо дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију самог објекта карауле, каптажног базена и водоводне мреже.

Сумирајући све ово сматрамо да је за овако кратак временски период учињено много тога на побољшање основних услова за боравак припадника заједничких снага. Свакако наша мисија у поменутом периоду није била само оспособљавање и стављање у функцију карауле “Безданица“, већ смо свакако пружали и сваки вид помоћи и потребне логистике и за остале објекте на подручју границе са Р. Бугарском од подручја општине Књажевац до подручја општине Неготин и то:

-утицали смо на пресељење привременог објекта из села Ошљане у Витковац, на оспособљавању тоалетног дела обезбеђивањем два бојлера и тушева као и на ревитализацији канализационих одвода а све уз помоћ општине Књажевац;

-на привременом објекту у Селачкој решавано је питање ревитализације канализационих одвода уз помоћ општине Књажевац;

-на привременом објекту у селу Велики Извор обезбеђена су два бојлера уз помоћ града Зајечара;

-на караули Градсково утицали смо на покретање решавање проблема у водо-снабдевању те је караула добила водо-снабдевање са сеоског водовода, на решавању проблема у електро снбдевању те је решен проблем довођењем електро мреже до самог објекта, обезбеђен је један бојлер и један фрижидер уз помоћ општине Мајданпек, а дата је и испомоћ на електро радовима,

-због евидентног проблема и лоших услова на караули Браћевац и немогућности адаптације исте, уз посредовање Градске управе града Зајечара ка општинској управи у Неготину у моменту писања ове објаве добили смо потврду да је добијена потребна сагласност за измештање људства са карауле Браћевац на нову локацију у с.Црномасница и реализација је у току.

Сем овога од стране представника РЦ Зајечар и РЦ Бор у више интервала вршени су обиласци поменутих објеката и људства.

Дана 11.10.2016 године на караули “Безданица“, у здруженој организацији полицајаца и војника а под окриљем Синдиката српске полиције организована је пригодна свечаност за припаднике заједничких снага, а датом приликом угостили смо и заменика команданта заједничких снага, представника ПУ Зајечар, помоћника градоначелника града Зајечара Владислава Милојевића, директора РЛ Лубница Митић Слободан, директора ЕПС ЕД Југоисток РЈ Зајечар Душана Живковића и свакако наше највредније пријатеље електричара Драгана Грујића, Мирослава Живковића, Јовицу Миладиновића и водоинсталатера Југослава Милошевића, којима смо уручили захвалнице за подршку и помоћ у решавању основних питања за стављање карауле “Безданица“ у функцију за норамалан и санитарно-хигијенски боравак припадника Полиције и Војске.

Велику захвалност досадашњој подршци дугујемо локалним самоуправама града Зајечара, општини Књажевац, Неготин и Мајданпек, РТБ Бор, ЕПС ЕД “Југоисток“, ЈП Водовод Зајечар, ЈП “Дирекцији за изградњу“ Зајечар, ЈКСП Зајечар, привредним субјектима и правним лицима са подручја града Зајечара и поменутих општина, као и на максималној мобилности и радном ангажовању Команде заједничких снага у Зајечару.

Из напред поменутог свакако можемо донети закључак да су се услови боравка на поменутим објектима свакако побољшали у односу на услове које смо затекли приликом првих обилазака на почетку радног ангажовања заједничких снага.

Председник СГ
Игор Стојадиновић

Друга страна медаље

Napisao/la na 26/09/2016. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Друга страна медаље

Жандармерија као организациона јединица Министарства унутрашњих послова, намењена је за извршавање најсложенијих безбедносних задатака на територији Србије. Јединица у јавности ужива висок углед, њени припадници важе за способне и бескомпромисне борце за очување безбедности грађана и државе.

У промотивним спотовима, на показним вежбама и приликом посета државних званичника јединици, види се сав сјај, добра опремљеност, врхунска обученост и одлучност! Али свака медаља има две стране… Ону другу, тамну страну, јавност не види али је припадници јединице итекако осећају на својој кожи.

Синдикат српске полиције жели овом приликом да јавно укаже на реалну, неулепшану истину.

Припадници Жандармерије често обављају разноразне задатке ван седишта Одреда, најчешће на отвореном терену. Поред свих проблема са којима се тамо срећу и суочавају, а који су у опису посла, нажалост чекају их и крајње прозаични проблеми за које слободно можемо рећи да су заједнички свим службама безбедности у овој покраденој и осиромашеној држави. То су услови смештаја и боравка њених припадника. На приложеним фотографијама може да се виде крајње дискутабилни услови у којима се чува и припрема храна за људе на терену.

А ми поствљамо питање зашто ни једна делегација МУП или пак сам премијер приликом посете жандармима на терену, није стигао на једно од оваквих места? Зашто и кога лажемо прикривајући стварност? Ко год да је долазио у обилазак жандармима, одвођен је у бивше војне базе које су колико-толико функционалне, али нико није отишао да погледа у каквим условима раде и бораве људи на позицијама! Истина је поражавајућа и много гора од оног што су видели званичници који су наведене базе посетили.

Зашто појединци у руководству Жандармерије крије истину, улепшавају је и на тај начин обмањују министра или премијера? Тиме свесно пропуштају прилику да, указујући им на стварне проблеме, покушају да обезбеде додатна материјална средства и упристоје услове за боравак припадника јединице!

Немојмо заборавити да су, у блиској прошлости, припадници јединице обољевали од мишје грознице (болест слична хеморалгијској грозници) и других средњевековних болести, у свету одавно искорењених. Неколицини оболелих колега остале су трајне последице по здравље а неки су чак и пнезионисани након тога.

Поред услова на терену, за које се понекад и могу да нађу оправдања и изговори, поражавајућа је чињеница да је и у Одреду у Београду ситуација крајње алармантна а призори потресни. Просторије за боравак и пресвлачење колега подсећају пре на сцене из хорор филмова неголи на смештајни простор припадника јединице посебне намене.

Служба за информисање ССП

Кременко је један од нас!!!

Napisao/la na 20/09/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Кременко је један од нас!!!

Пре неколико дана смо имали прилике да видимо колегу који промрзао и покисао, стојећи поред ауто пута, цеди мокре чарапе, показујући тако на најбољи начин о каквом квалитету се ради када су у питању наше службене борбене патике. То нажалост није наша једина мука.

Док свет незадрживо напредује и свакодневно усавршава технику ми се трудимо да одржимо техничка средства из прошлог миленијума. Компјутери на издисају, везе лоше и неподношљиво споре. О заштитним прслуцима са истеклим роковима трајања беспотребно је трошити речи. Рестриктиван буџет је довео до тога да у већини организационих јединица одговор на свако требовање потрошног материјала гласи „снађите се“.

Недостатак адекватне опреме свакако утиче на обим и квалитет обављеног посла, али ипак не угрожава животе директно и свакодневно као што је то случај са неисправним службеним возилима. Наши полицајци излазе на терен са технички неисправним возилима и тако директно доводе у опасност своје животе. И кад несиправност није толика да доводи у питање безбедност, свакако је нешто што нас брука и додатно унижава ионако окрњен углед полицијских службеника.

Није реткост видети полицајце на улици док гурају службено возило, као ни саобраћајце који контролишу и кажњавају учеснике у саобраћају, а да су при томе и они у својим возилима без светала, са истрошеним пнеуматицима. Поједина возила су толико трула да се види асвалт кроз њихов патос. Рупе зјапе и молимо Бога за што дуже лето, јер кад почне јесен биће мокрих ногу, не само напољу већ и у возилима.

Синдикату српске полиције непрестано пристижу фотографије са терена које нам достављају наши чланови али и други запослени уз образложење да „само ССП нешто ради и сме да објави, друге синдикате су купили или уценили, нема их нигде“. Стижу нам и информације које сви добро знамо – у свакој јединици најбоља возила возе начелници и команданти. Шепуре се у луксузним лимузинама и меким седиштима док полицајци гледају како живу главу да сачувају.

Начелницима највећи ризик представља опасност од тога да закасне на састанак и буду „рибани“ од надређених. За то време полицајци, расклиматаним олупинама, треба да пожуре на увиђај или интервенцију, да појуре извршиоца, па неког и да стигну и лише га слободе. Посебно јадно делујемо кад у тим олупинама пратимо помахнитале министарске или друге лимузине ауто-путем. О обезбеђењу и пратњи разних поверених нам „контраверзних бизнисмена“ не треба трошити речи – полицајци ризикује своје животе штитећи те сумњиве типове.

У појединим полицијским станицама радници на безбедносне секторе одлазе користећи јавни превоз. У Шиду, градићу са неколико хиљада имиграната, до скоро није постојало исправно возило за безбедан превоз истих, возили смо их у пунтићима, трпајући их по неколико. Само је питање дана када ћемо почети да лица приводимо аутобусима градског саобраћајног предузећа!

Синдикат српске полиције указује министарству и јавности да је крајње време да се уради нешто по питању подмлађивања и оспособљавања возног парка МУП. Некоме другом препуштамо анализу о томе како је дошло до тога да у министарству имамо неколико стотина марки и модела возила, што свакако беспотребно компликује и поскупљује набавку делова и одржавање возила. Да ли смо ми толики супермени да у својим радионицама имамо универзалне механичаре (узгред буди речено бедно плаћене) оспособљене да дијагностификују проблеме и отклањају кварове код толиког броја различитих возила.

Питамо се да ли је ико вршио нанализу трошкова одржавања једног возила старог 15-20 година са по пола милиона пређених километара из себе?! Да ли је компликовано утврдити оправданост политике полиција свих озбиљних држава, које не купују возила већ их узимају на лизинг, возе их нова и после пар година враћају лизинг кућама. На тај начин увек имају млад возни парк, сигурна возила и безбедне полицајце у њима, кадре да правовремено интервенишу. Не треба нико да открива топлу воду или измишља рупе на саксији – довољно је да погледа и препише рецепте успешнијих од нас. Сигурни смо и да у нашем министарству има људи који ово виде и овако размишљају али после сличног предлога долазимо до укрштања интереса моћника и наилазимо на зид. Нема даље од тога.

Због свега тога остаје нам само да се надамо да нећемо ускоро на улици видети полицијске службенике који, као јунак наслова овог текста, трче носећи у рукама службени ауто.

Служба за информисање ССП

Све приложене фотографије су аутентичне, добијене од колега са терена, без накнадне обраде:

Осми месечни састанак у Кабинету министра

Napisao/la Миле Лазаревић na 13/09/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Осми месечни састанак у Кабинету министра

Београд, 12.9.2016. године, – Одржан је осми редовни месечни састанак са Радном групом МУП за сарадњу са синдикатима. Делегацију Синдиката српске полиције на састанку чинили су: Лазар Ранитовић – председник ССП, Миле Лазаревић – заменик председника, Виктор Ратковић – генерални секретар, Никола Петровић – председник СГ ОЖ Београд и Мирко Јовнаш – председник СГ УЗО.

Радом радне групе председавао је државни секретар Милосав Миличковић, уз учешће скоро свих редовних чланова Радне групе. Након кратких поздравних речи државног секретара и председника синдиката приступило се раду по унапред достављеним темама.

Чување хемијских материја, предмета КД

На састанку одржаном јуна ове године изнели смо проблем полицијског обезбеђења хемијских материја у Старој Пазови и у Земуну. Тада је заједнички констатовано да у оквиру МУП не постоји могућност решавања овог проблема, као и то да у надлежним судовима и здравствено-медицинским установама нема слуха, нити добре воље да се проблем реши. Стога је државни секретар на себе преузео да министру пренесе ситуацију и потребу директног контакта са његовим колегама из министарства здравља и правосуђа.

Нажалост, ни три месеца касније, иако је државни секратар констатовао да је ово оправдано питање, још увек ништа није урађено, односно договор између министарстава није направљен, а решење је изван домашаја МУП-а. Стога нам преостаје да и даље беспотребно трошимо и људске и материјалне ресурсе.

Проблематика у Управи за обезбеђење

Иако је пре два месеца делегација ССП одржала састанак у Јединици за обезбеђење, са комаднатом ЈЗО Миланом Глишовићем, његовим помоћником Петром Богдановићем и начелником Одељења за обезбеђење ДКП Гораном Исаковићем, одредбе Закона о раду и ПКУ у погледу прековременог рада, посебно у Одељењу за обезбеђење ДКП, се не примењују, указани пропусти се не исправљају, већ се понављају. О величини проблема говори и чињеница да су запослени увидом у редне листе утврдили да су у последње 3 године остварили просечно по око 400 прековремених сати. Иако директно оштећени и обесправљени, они су узели у обзир да би подношење тужбе изазвало додатне трошкове за МУП и додатно оптерећење за ионако мали буџет, па су 31.3.2016. године предали захтеве за склапање споразума о вансудском поравнању, али да чак после више од 5 месеци није израђен и запосленима понуђен споразум о вансудском поравнању.

Представници ССП су као посебно лоше истакли наставак праксе да се на исплатним листама не поклапају остварени и исплаћени сати, а помоћник комаданта ЈЗО Петар Богдановић се прави невешт сматрајући да прописима није прецизно уређена материја прековременог рада, већ да се то треба уредити писаном наредбом или депешом, а до тада, он неће поступити.

Помоћник директора полиције, господин Богољуб Живковић је изнео да је из ЈЗО добио уверавања да је решавање овог проблема започето и да ће у догледно време бити трајно решени. Такве информације из ЈЗО смо демантовали, уз напомену да је стање, како смо већ указали чак погоршано и да је спроведена једна врста одмазде тако што је Петар Богдановић усмено наредио да се запосленима у Одељењу за обезбеђење ДКП више не дозвољава замена смена.

Господин Миличковић је задужио господина Живковића да најкасније до 23.9.2016. године, уз учешће представника Дирекције полиције, организује заједнички састанак предстаника ЈЗО и ССП, на којем ће се решити ови проблеми.

Радне групе за израду подзаконских аката

Крајем августа формирано је укупно седам радних група са задацима израде појединих подзаконских аката. Доносилац решења се позива на члан 124. Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних местау МУП пов. 01 број: 2149/16 од 2.3.2016. године, и у радне групе именује по два представника репрезентативних синдиката. Будући да је наведени Правилник тајна, ми не можемо знати да ли у њему постоји одредба о обавезном укључивању репрезентативних и забрани учешћа синдиката којима није утврђен такав статус. Будући да је доношење планираних правилника изузетно важно и свакако утиче на радно-социјални статус наших чланова, Синдикат српске полиције, као синдикат са знатно више од 10% запослених у свом чланству, тражи учешће у раду тих седам формираних радних група. Сматрамо да то ни на који начин неће ометати рад, нити да угрозити интересе послодавца и репрезентативних синдиката. Напротив, сматрамо да смо кадри да допринесемо усвајању што бољих правилника.

Указали смо и да је пропуштена прилика да се формира и радна група за израду акта о процени ризика. Поступак процене ризика покреће послодавац доношењем Одлуке о покретању поступка процене ризика, уз подсећање да је рок за доношење овог акта 11.12.2016. године (годину дана од доношења Правилника о изменама и допунама Правилника о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду).

Господин Миличковић је одговорио да је став МУП, у складу са колективним уговором, да само репрезентативни синдикати дају своје представнике у радна тела, а одбијен је и предлог да представници ССП у радне групе делегирају бар посматраче без права гласа. Напоменуо је да ССП, баш као и сви остали заинтересовани синдикати и појединци, радним групама могу доставити своје предлоге аката и да ће радне групе такве предлоге размотрити. Такође, након што ове радне групе буду израдиле нацрте аката, ти нацрти ће бити достављени и Синдикату српске полиције на разматрање и давање мишљења.

Заменик председника Миле Лазаревић је изнео да ће ССП свакако да припреми и достави своје предлоге правилника које треба израдити, уз опаску да изопштавањем из радних група мање губи ССП, али много више запослени и МУП у целини, јер би представници ССП допринели да квалитет тих правилника буде виши. Додао је да представници ССП, због претходних искустава, нису убеђени да ће репрезентативни синдикати приликом израде правилника на прави начин заступати запослене, да су ти синдикати су у више наврата показали своју неспособност да се изборе за повољна решења по запослене, а да је МУП доказао своју способност да усваја неразумљиве и у пракси неприменљиве правилнике, које онда појашњава депешама, па потом и депешама на депешу. Констатује да су већ уочена одређена лоша решења која ће само компликовати живот и посао и запосленима и синдикатима у каснијој борби за „истеривање правде“.

У погледу акта о процени ризика добили смо одговор да још нико не зна ни када се планира израда овог акта, ни да ли се уопште планира, уз напомену да по Закону о безбедности и здрављу на раду не постоји обавеза израде акта о процени ризика за полицијске послове. На питање шта ћемо са више од 10.000 запослених у МУП који нису полицијски службеници, остали смо без икакавог одгоора.

Награђивање радника ангажованих на обезбеђењеу Сабора трубача у Гучи

Предложили смо увећање коефицијента плате свим полицијским службеницима који су били радно ангажовани на посебном обезбеђењу сабора трубача у Гучи, аналогно увећању коефицијента плате припадницима ИЈП, без обзира на припадност ИЈП, чиме ће запослени за исти рад бити на исти начин и награђени (како је Законом о раду и прописано).

Добили смо одговор да није могуће лиенарно увећање зараде свим ангажованим људима због ограничења планираног буџетом МУП-а за ову годину, али да је дата препорука начелницима полицијских управа да те људе награде у оквиру предвиђене квоте за награђивање од 5% укупног броја запослених месечно. Пошто су чланови Радне групе захтевали достављање података о ангажованим полицијским службеницима који су били ангажовани на посебном обезбеђењу сабора трубача у Гучи који нису награђени увећањем коефицијента плате, овом приликом позивамо такве полицијске службенике да се обрате председницима синдикалних група, како би овај пропуст био исправљен.

5. Жандармерија

Прековремени рад

Председник СГ ОЖ Београд Никола Петровић изнео је да се у одредима жандармерије не поштују одредбе Закона о раду и ПКУ којима је регулисано радно време и прековремени рад. Председник ССП Лазар Ранитовић је изнео опаску да је, према подацима којима ССП располаже, невероватно да од 2011. године до данас није написан ниједан једини налог за прековремени рад припадницима одреда, док је то редовна пракса у Команди жандрармерије (бар по речима Горана Дивјака) и поставио питање да ли је могуће да нико никада у одредима жандармерије није остварио ни сат прековремено рада?! Да ли је то праведно?!

Никола Петровић је изнео да постоје случајеви да се редовно радно време планира у трајању дужем од 12 сати, скренувши пажњу на још једну појаву перфидног избегавања могућности остваривања права на прековремени рад на тај начин што се смена планира нпр. „од 16h – до потребе“!, којом приликом је неверицу чланова Радне групе прекинуо показивањем фотокопије примерка једног таквог распореда рада. Којим прописом је предвиђено такво радно време?!

Господин Дивјак је потврдио да је овај проблем уочен и да је евидентан, али да ће он у наредном периоду бити решен. Додао је да је проблем настао због тога што старешине у одредима жандармерије нису разликовале институте прековременог рада и прерасподеле радног времена, односно вишка сати. На то се надовезао председник ССП Лазар Ранитовић поставио питање да ли старешине не разликују тако једноставне ствари заслужују да буду на местима на којима су сада. Господин Дивјак је одговорио да не би улазио у то питање, али да сигурно заслужују чим их је неко ту поставио и поновио да је он лично одредима жандармерије упутио обрасце за прековремени рад, те да очекује да у наредном периоду ових проблема више не буде.

Никола Петровић је том приликом изнео да је тачно да су старешине у одредима те обрасце добили, али да они и даље захтевају да им се проследи депеша, инструкција или упутство где би им се прецизно указало у којим случајевима припадници одреда жандармерије остварују право на прековремени рад.

Помоћник директора полиције Богољуб Живковић је као једно од решења господину Дивјаку предложио слање инструктине контроле.

Исхрана у Одреду у Београду

Поставили смо и питање када ће ресторан МУП на Бежанијској Коси постати функционалан, с обзиром на то да се Одред Жандармерије у Београду снабдева храном из овог ресторана. То има за последицу да полицијски службеници уместо куваног оброка добијају ланч пакете (конзерве) иако нису на терену, уз опаску да су кувани оброци свакао бољи по здравље и спремност полицијских службеника, а, с друге стране, ланч пакети изискују више финансијских средстава од куваних оброка. С тим у вези предложили смо да се док се ресторан на Бежанијској Коси не оспособи, његову функцију преузме неки од других ресторана МУП.

На ово питање одговорио је начелник Сектора за финансије господин Драго Бјелица саопштивши да јер ресторан на Бежанијског Коси ван функције из оправданих разлога (пожар), да су радови у току, тачније при крају и да ће по окончању тих радова бити отворен.

Прекривање тетоважа

Указали смо и на још увек актуелно наређење бившег комаданта Жандармерије генерала Миленка Божовића да припадници Жандармерије приликом ангажовања прекривају тетоваже. Поставили смо питање правног основа за овакву забрану, за шта нисмо добили одговарајући одговор, осим да је то наређење још увек на снази и да је забрана на основу тог наређења, а да је смисао забране да припадници Жандармерије приликом поступања због карактеристичне тетоваже која је изложена не би одали свој идентитет и на тај начин потенцијално угрозили своју безбедност.

Нисмо били задовољни добијеним одговором, посебно у питању правног основа, већ смо предложили да, уколико је процена МУП-а да тетоваже треба прекривати да се то уреди посебним правилником.

Заштитна опрема – антифони

Никола Петровић је указао на још један значајан недостатак и проблем у Жандармерији – недостатак обавезне заштитне опреме – антифона приликом извођења гађања, уз напомену да је обавеза ношења антифона прописана наређењем, као и елаборатом гађања. С обзиром на то да спадају у заштитну опрему и да њихов недостатак може оставити трајне последице по здравље (слух) полицијских службеника, које опет на крају кошта, сматрамо да је неопходно што пре одобрити набавку антифона и исте доставити одредима жандармерије.

Добили смо одговор да су чланови Радне групе свесни овог проблема, али да због недостатка финансијских средстава, антифони до краја текуће године сигурно неће бити набављени.

Предложили смо да, до набавке довољног броја антифона, постојећи који су на личном задужењу буду раздужени и да се поделе полицијским службеницима приликом гађања. Са предлогом се сложио господин Бјелица саопштивши да ће бити издат налог да се види колико укупно има антифона, где се налазе, да се раздуже са личног задужења, а да се након тога поделе одредима у складу са потребама (гађањима).

Задржавање поште

Председник ССП Лазар Ранитовић је указао на неприхватљиву праксу у Жандармерији да се пошта упућена из неке писарнице изван Жандармерије (нпр. из СИВ2) према некој ОЈ или према неком старешини у Жандармерији, задржава у Команди Жандармерије и поставио питање по ком основу се то ради, односно по чијем наређењу?

Господин Дивјак је рекао да од стране синдиката стиже превелика количина поште која омета редован рад писарнице и препоручио да синдикални активисти међусобно опште користећи ресурсе Поште Србије, а не ресурсе службене поште МУП-а, наводећи да ако је неко писмено упућено неком старешини у Жандармерији задржано у Команди Жандармерије, онда за то сигурно постоји неки разлог, нпр. уколико писмено садржи неке податке који захтевају проверу законитости рада запослених.

ССП је става да нико не може задржавати пошту упућену одређеном адресату, јер се на тај начин обесмишљава писмено и онемогућава комуникација између представника синдиката и представника послодавца. Слажемо се да уколико у допису има елемената да Команда Жандармерије, СУК или тужилаштво испитају одређене наводе да такав допис могу задржати у циљу вршења провера, али да свакако адресату морају доставити бар фотокопију дописа. Такође је неприхватљиво да пошту којом међусобно комуницирају синдикални представници било ко отвара без одговарајће наредбе суда, јер се у супротном чини криивично дело Повреда тајности писма и других пошиљки из члана 142. Кривичног законика, уз напомену да се у случају да ово кривично дело учини службено лице у вршењу службе, гоњење предузима по службеној дужности.

Недостатак одговарајућег службеног возила за рад с мигрантима у ПС Шид

Председник ССП Лазар Ранитовић је чланове Радне групе упознао да у ПС Шид због квара једне марице, полицијски службеници по тројицу миграната доводе до службених просторија путничким возилом, којом приликом двојица полицијских службеника седе на возачком и сувозачком месту, а мигранти на задњој клупи, што је евидентно небезбедно, посебно у светлу најновијег догађаја када је мигрант ножем повредио једног мештанина.

Помоћник директора полиције Богољуб Живковић је одговорио да не постоји друго возило (марица) које би могло бити привремено уступљено ПС Шид.

Недостатак струје и воде у објектима карауле Градсково

Напоменули смо да је полицијски службеници у караули Градсково нису имали ни воду, али је на иницијативу ССП, у сарадњи са ЈКП „Водовод“ Зајечар, реализоано водоснадбевање, додуше слабог притиска. Указан је и на проблем недостатка струје у објекту, иако је струја спроведена надомак објекта, али се не може користити док МУП не потпише уговор са ЕПС. У том циљу апеловали смо да МУП хитно потпише овај уговор и полицијским службеницима омогући колико-толико хумане услове.

Руководство синдиката није задовољно исходом данашњег састанка нити постигнутим резултатима, односно одсуством резултата и било каквим смисленим одговором чланова Радне групе, који су великом већином на састанак дошли апсолутно неприпремљени. У таквим условима, термин за састанак у трајању од само пола сата, за синдикат који броји хиљаде чланова, у систему са мноштвом проблема и кршења права запослених, какав МУП јесте, свакако да није добољан за иоле озбиљнију размену аргумената. Апелујемо на Радну групу и господина Миличковића да убудуће одрже квалитетније припремне састанке, како су то иначе и радили у једном периоду, те да на састанку буду спремни да пруже конкретне одговоре на унапред достављена питања.

Делегације ССП на ове састанке не одлазе са бомбастичним и уху полицајца пријатним темама, као што су повишица плате и удељивање једнократне новчане помоћи, или пак зидање јефтиних станова. Свесни смо да су то највеће муке сваког запосленог, али смо још свеснији да Радна група није место где се ти проблеми могу да решавају. Популистичке теме смо оставили неким другим синдикатима а ми спремамо конкретна питања и имамо право да захтевамо још конкретније одговоре на њих.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Да ли психолошки тестови могу да спрече самоубиства полицајаца?

Napisao/la na 11/09/2016. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Да ли психолошки тестови могу да спрече самоубиства полицајаца?

Нажалост, у само десетак последњих дана неколико колега одлучило је да „дигну руку на себе“ и на тај начин окончају животе, остављајући породице иза себе. Шта се то дешава па тај ужасни чин постаје све учесталија појава у нашој професији? Да ли је то лош лекарски преглед, лош избор кандидата или нестручност здравствених радника?

Често се после оваквих појава покрене питање систематских прегледа и провере психо-физичких стања полицајаца. Зашто увек каснимо? Зар нисмо научили да је превентива најбољи лек? Зашто лечимо последице а не узрок оваквих и сличних проблема? Ако уђемо у дубљу анализу видећемо да не постоји шаблон по коме се може одредити ко ће доћи у ситуацију да донесе одлуку о томе да у чину самоубиства види једини излаз. Руку на себе дижу полицајци различитих година старости, затим учесници ратова али и они који то нису.

Настави са читањем

ССП на граници у реону Димитровграда и Пирота

Napisao/la Миле Лазаревић na 10/09/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ССП на граници у реону Димитровграда и Пирота

Регионални центар према Бугарској, 08.09.2016. године, – Делегација Синдиката српске полиције у саставу Срђан Јовћ, члан Главног одбора ССП и Јелена Тасић, председница СГ Бела Паланка, заједно са командиром вода Интервентне јединице Полицијске управе Пирот Владимиром Ђорђевићем, обишла је наше колеге ангажоване на обезбеђењу државне границе према Републици Бугарској у реону Регионалног центра Димитровград.

Делегација је посетила и уз скромне поклоне обрадовала наше колеге ангажоване, заједно са припадницима Војске Србије, ради спречавања илегалног уласка имиграната, у селу Градиње, касарнама у Димитровграду и Пироту, као и на караули Бребевница. У разговору са колегама чули смо већ познате проблеме – лоши услови у спаваонама, катастрофално лоши услови за одржавање основне хигијене и проблем исхране јер се дневна следовања углавном састоје од сувих оброка. На караули Бребевница ни нема текуће воде, снабдевање водом је цистернама и бурадима те је одржавање хигијене скоро па немогуће.

Колегама су том приликом, ради олакшавања боравка на терену, уручени скромни поклони, потрепштине за који су они унапред изразили потребе: вода, сок, кафа, колачи, средства за личну хигијену, средства за чишћење… Те ствари ће им свакако користити, али се видело да им сам долазак наше делагције и осећај да неко од њима брине, значи много више.

Полицијски службеници ангажовани на државној граници су похвалили коректну сарадњу са припадницима Војске али су изразили и примедбе о томе да су војници боље опремљени од полицајаца, како основном техником тако и опремом за извршавање посебних задатака на терену које свакодневно добијају од стране команде Војске Србије.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Радна акција на Нештину

Napisao/la Миле Лазаревић na 07/09/2016. Objavljeno u Акције, Медији, Преносимо. Нема коментара на Радна акција на Нештину

Нештин, 04.09.2016. године, – Када неко види полицијске службенике како преносе некакве ормаре, столове и друге ствари, најпре помисли на неку несрећу или природну катастрофу. Када види и жене полицајце да, у униформи, на том истом месту, перу прозоре и зидове на неком контејнеру онда је већ збуњен.

Али не ради се ту ни о каквој природној непогоди ради се о томе да су се колегинице и колеге на Граничном прелазу Нештин самоорганизвоали и кренули у радну акцију чишћења и сређивања објеката ради достизања минимума основних услова рада на својим радним местима.

За то што њихов радни простор изгледа баш као поприште неке ратне битке или природне катастрофе одговорност сноси послодавац. Такво стање запуштености директна је последица дугогодишњег одсуства било каквих улагања у те „мање“ граничне прелазе. Истине ради, доласком генерала Миленка Божовића на место начелника Управе граничне полиције ствари полако почињу да се мењају. Нама у синдикату су познати његови напори и колико енергије троши у настојању да обезбеди основне услове својим потчињенима. Али медаља увек има две стране. За другу, тамну страну заслужни су људи у Сектору за материјално-финансијско пословање и планирање буџета. Ти свемоћни благајници МУП господина Божовића не удостоје чак ни одговора. Хеј, једног генерала не поштују! Па како ће онда обичне полицјаце!

Наиме, иако је још пре пар месеци у МУП стигла донација од неколико контејнера за прелазе Нештин, Сот, Шид, Котроман… они и даље стоје нефункционални. А одговор је крајње прозаичан и очекиван: нема новца за опремање. Дакле, министарство добије донацију и не зна или не може да је искористи! Господа из Сектора за материјално-финансијске послове све што знају јесу речи – нема новца! А ми у ССП сматрамо да новца за те ствари мора да има, и да га има, али се користи на разне беспотребне ствари, на силне пројекте и путовања у иностранство. Поједини начелници у појединим службама више личе на туристичке раднике него ли на запослене у полицији! Колико само пенала плаћамо судовима и адвокатима по тужбама за ускраћивање права запослених!? А кажу да новца нема чак ни да уколне старе зарђале контејнере! Па нека зову било коју фирму за откуп секундарних сировина, па ће још и зарадити, јер ти објекти заиста нису ни зашта друго сем за старо гвожђе.

Поразна је чињеница да су контејнери само у Нештину колико толико оспособљени за боравак и рад, јер је једино на том граничном прелазу доведена електрична струја. Тако да је акција запослених, који су сами преносили и препакивали ствари, прали и сређивали радни простор, имала неког смисла, док на другим прелазима колеге такође могу да перу и чисте али у мраку. Но оно што је и ту рак-рана и баца прашину на све добро јесте чињеница да на том граничном прелазу Нештин нема основних хигијенских услова. Ту је текућа вода (па макар и само техничка), у 21. веку још увек мисаона именица а запослени сањају лавабо и тоалет! А водовод је на само 2 километра далеко, али су та два километра непремостива препрека за МУП.

Када и да ли МУП уопште планира привођење намени и остале контејнере нико не зна. Да ли ћемо уопште испунити услове прецизиране уговором о донацији или ћемо доћи у опасност да донатор једноставно дође и покупи своје контејнере?! Синдикат српске полиције је увек био оштар критичар лоших потеза послодавца, али и конструктиван партнер спреман да помогне и финансијски када је то неопходно. Но ми сигурно нећемо преузети задатке и обавезе Министарства када је у питању обезбеђивање законом предвиђеног минимума услова рада. О заштити здравља запослених да и не говоримо!

Не можемо да пропустимо прилику и да се не осврнемо на поново актулеизован проблем са службеном обућом. Сви смо сведоци катастрофално лошег кавлитета те обуће, сви су као нешто предузели, писане неке кривичне пријаве против неких небитних ликова… Ал полицајцима су и даље мокре ноге. Колеге су на ГП Нештин и даље без воде, а на неким другим прелазима су и даље у распаднутим контејнерима. А све под изговором како „нема пара“! А да ли људско здравље сме да има цену? Која је то адекватна награда за колеге жандаре који су својевремено добили мишју грозницу због лоших услова рада? Нема је, господо из свемоћног сектора! Нема тог новца који ће деци заменити здраве мајке и очеве!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Војници, ватрогасци и полицајци или силоватељи, убице и дилери дроге: о коме држава заиста брине?!

Napisao/la na 31/07/2016. Objavljeno u Ауторски текстови, Обавештења. Нема коментара на Војници, ватрогасци и полицајци или силоватељи, убице и дилери дроге: о коме држава заиста брине?!

Последњих дана сведоци смо појачаних мера обезбеђења државне границе, где здруженим снагама војска и полиција настоје да имигранте спрече у илегалном преласку границе. Међу њима свакако и неки нови актери бомбашких и других терористичких напада широм Европе. Те нове околности актуелизовале су питање оцене односа државе према својим „чуварима“!

Са терена стижу више него поражавајуће вести о (не)условима рада и боравка припадника војске и полиције на терену. Вести прате и фотографије као неми, али непобитни сведоци тих катастрофалних услова.

У објектима некадашњих војних караула, напуштеним пре деценију и по, препуштеним зубу времена, недостаје скоро све осим зидова. Расклиматана врата, полупана стакла прозора, кровови који прокишњавају, тоалети нефункционални или не постоје уопште. Недостају основни хигијенски услови, недостаје вода за пиће, у већини објеката нема струје, војници и полицајци обедују под ведрим небом, а нужду обављају у оближњим шумарцима… О било чему другом, сувишно је…

Насупрот нама, који законе поштујемо и државу бранимо, онима са друге стране закона ништа не недостаје. О њима бригу воде и држава и силне невладине организације. Њима су обезбеђени сви „потребни“ услови. Лицима која се налазе на издржавању затворских казни, дакле силоватељима, убицама, дилерима дроге, лоповима и њима сличним, обезбеђена је храна и вода, нормативно одређена по високим стандардима, где ниједна калорија не сме да не буде на броју! Држава улаже и огромна средства у реновирање и изградњу нових затвора, како би се ускладили са највишим европским стандардима, што је и разумљиво с обзиром на то да смо у 21. веку.

Али није логично, нити разумљиво, да на другој страни за нас који спроводимо законе, који чувамо границе, омогућујемо личну и имовинску сигурност свих грађана, ти високи стандарди не важе. За нас и нешто основно као доступност воде за пиће или иоле прихватљивог смештаја, представља недостижни „луксуз“.

Зашто држава штеди највише баш на својим „чуварима“? Какву поруку држава тиме шаље? Да ли су зато нама и јединима умањене плате у два наврата? Зашто су дневнице сведене на смешну меру? Гледано са стране, полицајци и војници пролазе знатно лошије од затвореника! Која је сврха кривичне санкције ако полицајац, војник или обичан цивил на слободи пролази лошије од осуђеног убице, силоватеља или дилера дроге? Коме је ова држава „мајка“ а коме „маћеха“, и да ли то тако треба и да буде?

Да се ова прича не заврши само на нашим личним утисцима, даћемо и кратак преглед одредби Закона о извршењу кривичних санкција и поређење са нашом тужном судбином:

Члан 105: Затвореник који се радно ангажује има право на накнаду за рад која износи најмање 20% од најниже цене рада у Р. Србији, с тим што се за рад дужи од пуног радног времена (40 сати недељно) увећава за 50% . Дакле радна дневница лица на издржавању казне је око 200 динара минимално, а накнада за прековремени рад је 50%. Није потребно подсећати да је дневница полицајца 150 динара, а накнада за прековремени рад 28,6%.
Члан 106: Управнику затвора остављена је могућност да осуђеног посебно новчано награди. С друге стране, код нас се ретко награђују они који то највише заслужују. Такви се, били смо зиму сведоци, стављају на спискове за отпуштања, а награђивања се најчешће састоје у међусобном награђивању старешина.
Осуђеници имају право на дневни, недељни и годишњи одмор (у оквиру затвора, разуме се). А колико се поштује право на дневни и недељни одмор полицајаца свима нам је познато. Нажалост. Ни право на годишњи одмор није увек свето.
Члан 82: Исхрана осуђеника је бесплатна и мора бити подобна да одржи њихово добро здравље и снагу. Минимум три оброка дневно вредности најмање 12.500 џула (3.000 калорија), а онима који раде на тежим пословима и породиљама следи посебна исхрана коју одреди лекар. Ту су свакако кувана јела.
Тако њима, а нас шта западне – „конзерве“, буђави Ђурђевић, труло воће и сумњиви кекс офарбан у боју амбалаже.
Члан 83: Осуђеном лицу у сваком моменту мора да буде доступна вода за пиће. За разлику од полицајаца и војника на караулама, којима је и то луксуз!
Члан 84: Осуђеници имају право на бесплатно рубље, одећу и обућу прилагођену климатским приликама, а ако то посао који обављају захтева – посебну радну одећу, обућу и опрему. Изглед одеће и обуће не сме деловати омаловажавајуће и понижавајуће. Држава дакле брине и њиховим осећањима, али зато ми носимо поцепану, искрпљену и шаренолику униформу, и то ако је имамо, ако смо је којим случајем добили или често и сами купили.

Неупућеним читаоцима све ово ће деловати надреално и невероватно, али нама полицајцима не. Ми знамо да је ситуација још тужнија и гора него што овај текст може да опише. Навикнути смо да трпимо и чекамо то неко „боље сутра“ које никако да дође. Дошли смо у ситуацију да се синдикати хвале, а запослени радују покојем купљеном пакету воде или сокова. Заиста смо дотакли дно.

А шаљиве речи Николе Пашића о потреби улагања у затворе, јер „После власти сигурно нећу назад у школу, ал’ у затвор могуће је.“ показаше се поприлично истините – ниједна власт војсци, полицији и ватрогсасцима не поклања пажњу коју завређују!

Члан Статутарне комисије
Никола Петровић

Ко кува куваре?!

Napisao/la Виктор Ратковић na 05/07/2016. Objavljeno u Апели. Нема коментара на Ко кува куваре?!

Србија, нажалост, није земља која се може похвалити запосленошћу – напротив, поједини су срећни и када на неколико дана у месецу успеју да пронађу неки послић. Но, веровали или не, у истој тој Србији постоје људи који раде читавих 450 сати месечно!

Реч је о запосленима у Одељењу за послове исхране и смештаја МУП-а Р. Србије који приликом рада на терену (подручју Копнене зоне безбедности: Кадрова Чука, Мадјере, Козјак, Трн, Врапце, Табалије, као и на другим местима приликом теренског рада) раде од ране зоре (6h) до мркле ноћи (21h)!

У потрази да, најпре, сами себи објаснимо разлог овакве појаве, дошли смо само до једног могућег закључка – неко „високообразован“ је читајући члан 60. Устава Републике Србије превише озбиљно схватио зајамчено право на рад и решио да га буквално примени. Наравно, не на себи, већ на другима. И, наравно, за дупло или трипло мање паре него ли што он оствари за три пута краће радно време.

kuvar 1 А овако изгледа (нака)радни дан кувара и његовог помоћника на терену. Устајање у 5.30. Спремање доручка почиње у 6.00. Након завршетка доручка (10.30), одмах се почиње спремање ручка, који траје до 15.00 сати. Следи спремање вечере, која траје до 19.30. Након вечере следи чишћење кухиње до 21.00 сат. И тако целих месец дана, сваки дан, од понедељка до недеље – без дана недељног одмора.

Математика је егзактна наука и она „каже“ да овим темпом рада запослени у кухињи за месец дана раде читавих 450 сати (30*15h). Овакав надничарско-феудални рад међутим не одражава се на висину зараде ових људи, јер у њиховим платним листама и временицима рада подаци су другачији – да су, заправо, радили 174 сата. Неко, ко уноси ове податке, очигледно не зна да „гледа“ у сат! Поставља се питање шта такав неко тражи у било ком државном органу, а камо ли у МУП-у?! За шта прима плату?! Чиме је заслужује?! Тиме што другима који свој посао раде одговорно и беспоговорно украде зарађених 276 сати?!

Уз све ово, услови рада у кухињама су катастрофални. Наиме, иако је температура, испаравање, односно влажност ваздуха у кухињама знатно виша и неповољнија него напољу, у овим кухињама не постоје клима уређаји и вентилација. Али ни недостатак клима уређаја није једини. Недостају и средства за рад: ножеви, посебни судови и друга средства за рад у кухињи, па кувар и помоћни радник приликом поласка на терен са собом од куће понесу знатан део прибора за спремање хране.

Синдикат српске полиције овакве „услове“ рада сматра недостојним човека и захтева Од МУП-а хитно изналажење решења како би престала ова талачко-ропска појава. Подсећамо да се на овај начин крше готово сва права у погледу радног времена:

право на исплату оног што се заради, односно право на слободне дане на име вишка остварених сати;
право на дневни одмор у трајању од најмање 12 часова непрекидно у оквиру 24 часа;
право на недељни одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно;
ограничено радно ангажовање на 60 часова недељно, а што је, према Закону о раду, максималан број часова које неко у току једне радне недеље може бити ангажован, чак и у случају прерасподеле радног времена.

Како је политика ССП увек била не само да се указује на проблеме и неправилности, већ да истовремено предлаже начин њиховог решавања и отклањања, то и овај пут предлажемо да се убудуће у овим кухињама ангажује додатни број кувара и помоћних радника, те рад организује у две смене.

Но, за потпуно и праведно отклањање последица потребно је да се досадашње напред описано ангажовање кувара и помоћних радника или плати на одговарајући начин или да им се омогући коришћење слободних дана по основу вишка остварених сати. У том смислу, потребно је да МУП овим својим запосленима понуди склапање споразума о вансудском поравнању, којима би био прецизно уређен начин остваривања свих права које су запослени поштено стекли и зарадили, а уједно избегло да се МУП у судским поступцима изложи додатним (непотребним) трошковима.

Служба за информисање ССП
Виктор Ратковић

Цакановац: Све се може кад се хоће!

Napisao/la Виктор Ратковић na 28/06/2016. Objavljeno u Акције. Нема коментара на Цакановац: Све се може кад се хоће!

Прешево, 28.6.2016 – Ако се „по јутру дан познаје“… онда још увек има људи којима је стало до полиције и безбедности наше земље!

Наиме, само дан након што смо објавили текст о катастрофалним условима у којима борави део српских полицајаца на подручју КЗБ, Прешева и Бујановца, дошло је до одређених позитивних помака. Данас су припадници ИЈП у Цакановцу из „ужарених“ контејнера без климе и одговарајућих услова за одржавање личне хигијене премештени у оближњи климатизовани контејнер са изузетно лепо уређеним купатилима. Такође престала је да постоји бесмислена забрана да се полицајци ван радног ангажовања облаче у шорцеве и папуче, а како би лакше поднели ову врућину.

Подсећамо. Овако је то било јуче…

Cakanovac - juce

А овако је данас…
Cakanovac - danas

Да ли овај потез заслужује похвале? Наравно да заслужује! Иако засада (нажалост) немамо информацију ко је заслужан за то, Синдикат српске полиције се том Човеку јавно захваљује! Нека му ово буде лична сатисфакција. Али као што „чаша жучи иште чашу меда“, тако и похвала, у овом случају, „иште“ критику. Критику свим оним у МУП који су били одговорни за досадашњу небригу према припадницима ИЈП у Цакановцу! Јер, показало се да није био проблем у томе што услова нема, већ што у МУП-у очигледно постоје и неки садисти који уживају да гледају како се други муче, док они бораве у пријатним канцеларијама и удобним креветима, уз разне ђаконије! Дакле, све ово је могло и пре, било је услова за то, али се некоме другачије „хтело“. А очигледно и могло!

Такође, данашњим потезом, који још једном похваљујемо, нису решени исти и слични проблеми других полицијских службеника на подручју КЗБ и Бујановца. Остали су, из нашег угла, лако решиви проблеми припадника Жандармерије у Кадровој Чуки (Бујановац), где је потребно само набавити фреон и оспособити постојеће клима уређаје. Или тако што ће се у Рисовцу (Бујановац) набавити клима уређаји којима ће се омогућити да у пристојним условима бораве не само старешине, већ и извршиоци. Јасно је да за те клима уређаје треба извојити одређена новчана средстава и да то кошта. Али све кошта. И здравље полицајаца кошта. И њихови животи. И безбедност коју дарују грађанима Србије кошта. Сматрамо да не сме бити дилеме шта је скупље! И у том смислу очекујемо да ће и остали проблеми на које смо указали ускоро постати ружна прошлост.

Синдикат српске полиције ће и даље наставити да буде „око соколово“ и да „лови“ пропусте и незаконита поступања према запосленима у МУП-у, а потом се упорно и доследно заузимати да се ти пропусти исправе и запосленима омогући да своја права уживају у пуном обиму.

Ово приликом још једном припадницима Жандармерије честитамо Дан и славу јединице– Видовдан!

Служба за информисање ССП
Виктор Ратковић