Jedan od razloga za potpisivanje peticije jeste to što samo zaposlenima u MUP država ukida naknadu realnih troškova dolaska na posao i odlaska sa posla, jer Zakonom o policiji i, prema njemu pripremljenoj Uredbi, priznaju troškove samo na teritoriji opštine rada:
Član 189 Zakon o policiji Zaposleni u Ministarstvu ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini troškova samo na teritoriji opštine ili grada zaposlenja.
Šta to u praksi znači? Znači upravo to da će zaposleni koji putuje iz Kraljeva (na primer) dobijati troškove od momenta ulaska u Beograd (negde na Petlovom Brdu) a za preostali deo puta nek se sam snađe.
Trenutno, Uredba još nije zaživela ali je to pitanje dana jer su budžetom MUP za 2017. godinu sredstva za ovu vrstu naknade planirana u znatno manjem iznosu nego za prošlu godinu. A valjdaje svima jasno šta to znači?
Uzgred, citiraćemo i član Zakona o radu koji garantuje naknadu realnih troškova svim drugim zaposlenim u Srbiji:
Član 118 Zakona o radu Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;
Sindikat srpske policije pokrenuo je široku akciju prikupljanja potpisa za Peticiju kojom ćemo pokušati da utičemo na relevantne državne organe u cilju zaštite naših, u sve većoj meri, urušenih prava.
Podsećamo vas da je SSP pre skoro 15 meseci uputio Inicijativu Ustavnom sudu RS za preispitivanje ustavnosti pojedinih članova tada donetog Zakona o policiji, za koje smatramo da su veoma štetni po policijske službenike i sve zaposlene u MUP, a reč je, pre svih, o suštinskom nepostojanju pretpostavke nevinosti za sve nas, obesmišljavanju prava na štrajk, pripremanju „podloge“ za ograničavanje, tj.ukidanje putnih troškova za mnoge naše kolege, praktično onemogućavanjenapredovanja postavljanjem uslova u vidu „proseka 4“ i slično. Nakon toga, pomenutom organu uputili smo i urgenciju na izjašnjavanje, ali, ne slučajno, do danas nismo dobili bilo kakav odgovor.
Zbog svega toga, navedenu inicijativu smo pretočili u listu zahteva u okviru ove Peticije, dodavši još nekoliko, više nego aktuelnih i realnih zahteva, kao što su povećanje mizernih dnevnica koje vređaju inteligenciju i ljudsko dostojanstvo, uračunavanje vremena provedenog u putu na službeni zadatak u radno vreme, povećanje plata i njihovo usklađivanje sa rastom cena, regres i topli obrok… Dakle, sve ono u vezi sa čime svakodnevno mučite muku i postavljate nam pitanja.
Već danas krećemo sa organizovanim prikupljanjem potpisa. Obrasci Peticije nalaziće se u svim oganizacionim jedinicama. Nema potrebe za objašnjavanjem da je suština Peticije, tj. da njen uspeh, zavisi od broja pikupljenih potpisa. Stoga, molimo sve vas da istu obavezno potpišete, ali i da pozovete sve naše kolege, koji nisu članovi, da je potpišu, jer radi se o nama svima. Ko želi, može jedan obrazac da ponese kući i ponudi na potpis punoletnim članovima svoje porodice, jer se naš standard i status reflektuje i na njih. Osim toga, nema prepreka da nas svojim potpisom podrže i ostali punoletni građani, naprotiv. Za sve detalje obratite se predsednicima i poverenicima svojih sindikalnih grupa.
Ovim putem pozivamo i koleginice i kolege, koji nisu naši članovi niti u njihovim jedinicama SSP deluje organizovano, da obrazac peticije mogu skinuti sa ovog linka: OBRAZAC PETICIJE, odštampati dvostrano obavezno i sami popunjavati. Popunjene obrasce šaljite kuririma, službenom ili redovnom poštom, na adresu: Kancelarija Sindikata srpske policije, Bulevar dr Zorana Đinđića 104 (SIV2), Beograd.
Takođe, možete nes i pozvati da dođemo, rado ćemo se odazvati. Neko iz rukovodstva sindikata će doći da vam pomogne, sasluša vaše probleme, dodatno približi naše ideje u vezi sa peticijom i načinom njene realizacije. Možete nas pozvati na sledeće brojeve telefona:
Predsednik Lazar Ranitović 064/800-5515;
Zamenik predsednika Mile Lazarević 064/800-5452;
Generalni sekretar Viktro Ratković 064/871-6878;
Članovi Glavnog odbora:
za Vojvodinu (Bačka i Banat) Boban Đorđić 064/800-5733;
za Srem i Šabac Siniša Ćuk 064/800-5732;
za istočnu i južnu Srbiju Andrija Jering 064/800-5616;
za centralnu Srbiju Darko Ocokoljić 064/871-6747;
za Žandarmeriju i jedinice u Sedištu MUP Nikola Petrović 064/871-6632;
za RC Beograd, predsednik Slobodan Ćosović 064/800-5512;
Beograd, 01.05.2017. godine, – Poštovane koleginice i kolege, uvažene članice i članovi Sindikata srpske policije, zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova, poslednjih nekoliko godina svedoci smo ubrzanog urušavanja našeg dostojanstva i položaja u okviru MUP i šire društvene zajednice.
Loše stvari nam se ređaju jedna za drugom: umanjenja plata, spuštanja visine dnevnica na sramnih 150 dinara, javno blaćenje i kriminalizacija zaposlenih putem „analize rizika“, praktično onemogućavanje premeštaja i napredovanja, ukidanje pravične naknade putnih troškova, gubitak osnovne sigurnosti radnog mesta, dodatno umanjenje ovlašćenja uz sve češće nekažnjene napade na policijske službenike na dužnosti, nikada veća centralizacija i sve dublja politizacija službe…
Postoje dva ključna razloga za takvo stanje. Jedan je novousvojeni Zakon o policiji, prepun pogrešnih rešenja koja ostavljaju nesagledive posledice na zaposlene! Sindikat srpske policije podneo je inicijativu Ustavnom sudu za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti člana 172. tačke 2. Zakona o policiji i joše nekih ključnih. Verujemo da će Ustavni sud, ma koliko i sam politizovan, doneti pravilnu odluku – da je ova odredba neustavna. Međutim, postupak pred Ustavnim sudom ni nakon godinu dana nije ni počeo. Odgovora još uvek nema a mi vremena nemamo!
Drugi, još bitniji razlog zašto nam je tako loše – jeste naše ćutanje. Pasivnost većine sindikata i bezvoljnost zaposlenih! Mi to možemo i moramo da promenimo! Potrebno je samo da se pokrenemo!
Iz tog razloga smo, a na Vašu inicijativu, doneli odluku da organizujemo prikupljanje potpisa za podnošenje peticije za izmene pojedinih odredbi Zakona o policiji, Zakona o radu i sličnih i postavimo još neke konkretne zahteve u cilju očuvanja integriteta policijskih službenika i MUP-a u celini.
Pozivamo i sve sindikate u MUP da pozovu svoje članove i sve zaposlene da potpisivanjem peticije podrže ovu akciju od zajedničkog interesa! Neka ovo bude pobeda sindikalizma i prvi pokazatelj da možemo svi zajedno!
Sadržaj peticije možete videti u nastavku teksta, a obrazac skinuti na sledećem linku:OBRAZAC PETICIJE
Peticiju su prvi potpisali predsednik SSP Lazar Ranitović i njegovi najbliži saradnici.
Na osnovu člana 56. Ustava Republike Srbije, dole potpisani građani,
podnose i zahtevaju odgovor na
P E T I C I J U
• Za izmenu i dopunu sledećih odredbi Zakona o policiji:
– Član 172, čijim odredbama se krši pretpostavka nevinosti policijskih službenika, na taj način što će u okviru tačke 2. ovog člana umesto „tač. 1), 2), 4), 5) i 7)” pisati „tač. 4) i 5)“;
– Član 167, kojim su propisani uslovi za napredovanje u službi;
– Član 189, kojim se ograničava nadknada troškova dolaska na posao i odlaska sa posla, i koji je u suprotnosti sa sa članom 118. stavom 1. tačkom 1. Zakona o radu, sa članom 51. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, a samim tim i sa članovima 4, 21. i 194. Ustava; na taj način što će se u stavu 1. predmetnog člana nakon reči „rada“ staviti tačka, a preostale reči u rečenici se brišu.
– Član 176, kojim su predviđeni osnovi za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć zaposlenih; na taj način što se sadašnja tačka 6. briše i dodaju tri tačke:
„6) pomoć članovima uže porodice, odnosno maloletnoj deci zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom sa slučaj smrti člana uže porodice.
7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji pogine u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen – do visine prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike;
8) rođenja deteta zaposlenog – u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.“
U stavu 3. predmetnog člana nakon iza „2)“ stavlja zarez i briše reč „i“, a iza „5“ dodaje „i 6)“.
– Član 170, čije izmene su neophodne, jer čijim je ograničujućim odredbama obesmišljeno i praktično ukinuto pravo na štrajk policijskih službenika. Uz to stavovi 4. i 5. predmetnog člana nisu u saglasnosti sa članom 61. Ustava i članovima 10. i 11. Zakona o štrajku, članom 61. stavom 2. Ustava, kao i članom 21. Ustava (zabrana diskriminacije) i sa članovima 4. i 194. Ustava (načelo jedinstva pravnog poretka).
– Član 154, kojim je određen vremenski rok za obaveštavanje o rasporedu rada sveden na svega 24 sata, na taj način što će umesto sadašnjih, stavovi 1. i 2. glasiti:
Rukovodilac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.
Izuzetno rukovodilac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.
– Članovi 124-128, koji regulišu osnove i načine upotrebe vatrenog oružja od strane policijskih službenika, a kojima su ovlašćenja policijskih službenika na upotrebu vatrenog oružja svedena na ovlašćenja koja imaju građani, tj. u slučajevima nužne odbrane i krajnje nužde, što je besmisleno i protivno razlozima bezbednosti. Ova materija je sasvim dobro bila regulisana prethodnim Zakonom o policiji, pa je postojeće predmetne odredbe dovoljno samo zameniti odredbama iz prethodnog Zakona o policiji.
• Za izmenu i dopunu Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika.
– Član 9, kojim se visina dnevnice na službenom putovanju u zemlji određuje na 150 dinara; na taj način što se broj „150“ menja brojem „2.500“.
– Član 20, kojim se određuje visina dnevnice na službenom putovanju u inostranstvu; na taj način što se broj „15“ menja brojem „50“.
• Za donošenje posebnog Zakona o platama policijskih službenika, uvažavajući sve specifičnosti poziva i kako je slučaj u većini država u okruženju.
• Za izmenu člana 118. stava 2. Zakona o radu, kojim nije predviđena obaveza poslodavca da iznos regresa iskaže u novcu, na taj način što u stavu 2. predmetnog člana umesto „5)“ piše „6)“.
• Za poništenje akta ministra unutrašnjih poslova, Predloga o preuzimnju br.1-9398/19-2 od 01.12.2016. godine, kojim se radnička odmarališta „Narcis“ i „Promenada“ predaju na upravljanje Direkciji za imovinu RS, čime se praktično otuđuje vlasništvo MUP.
• Za obavezne odredbe Zakona o budžetskom sistemu Srbije kojim se planiraju sredstva za nabavak uniforme i građanskog odela za pojedine kategorije policijskih službenika, na svakih pet kalendarskih godina.
• Za jednokratno povećanje zarada u skladu sa povećanjem datim prosveti, plus redovno šestomesečno usklađivanje zarada sa rastom cena na malo (mart i septembar).
• Za izmene propisa radi uračunavanja „vremena provedenog u putu“ u redovno radno vreme prilikom angažovanja policijskih službenika.
Sindikat srpske policije je povodom međunarodnog Praznika rada pozvao svoje članove na simboličan izlazak na ulicu, radi demonstracije nezadovoljstva postojećim stanjem radničkih i sindikalnih prava u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
– S tim u vezi izdali smo i sledeći proglas upućen svim zaposlenim u MUP:
PROGLAS SINDIKATA SRPSKE POLICIJE
Poštovane koleginice i kolege, uvažene članice i članovi Sindikata srpske policije, zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova, policajci, saobraćajci, graničari, vatrogasci, administrativni radnici, majstori, spremačice, kuvarice, žandarmerijo!
Poslednjih godinu i nešto više dana nalazimo se u stalnoj strepnji i neizvesnosti. Šta će biti sutra?! Da li ću i sutra imati posao?! Prvi „krug“ racionalizacije, drugi „krug“ racionalizacije, treći „krug“ racionalizacije… U kom krugu sam ja?! Da li će starešina nepristrasno i pravično obaviti bezbednosne provere?! Da li i ja mogu potpasti pod mač „analize rizika“?! Da li to što sam pre tri godine imao/-la saobraćajnu nezgodu sa lakim telesnim povredama znači da će mi sada biti raskinut ugovor o radu?! Da li samo zato što je protiv mene pokrenut neki krivični postupak, iako znam da nisam kriv/-a, znači da ću ostati bez posla?!
Da li ću ikada izboriti taj suludi prosek godišnje ocene od najmanje 4 i napredovati u službi, ili ću lakše dobiti jedinicu i otkaz?
Da li ću imati dovoljno novca da doputujem na posao? Da li ću deci od usta odvajati jer mi poslodavac ne nadoknađuje te troškove u celosti, sasvim u suprotnosti sa Zakonom o radu?
Hoću li ikada znati kolika mi je zaista plata, kad oduzmemo topli obrok i regres, koji su navodno ugrađeni u tu bednu platu?
Zašto nam poslodavac ukida neke od elementarnih osnova za solidarnu pomoć? Tako li se država bori protiv bele kuge?
Do kada ćemo imati takva ograničenja kod upotrebe vatrenog oružja da poljski lugari imaju veća ovlašćenja? Ruke su nam vezali, ograničili prava, a kriminalce i napadače na policajce ohrabrili i zaštitili kao bele medvede! Brže oni iz pritvora no mi iz bolnice!
Da li će država pokloniti naša odmarališta, Narcis i Promenadu, pod izgovorom nerentabilnog poslovanja? Anomalije u zakonu o budžetskom sistemu je lako otkloniti! Mi možemo i moramo da odbranimo radnička odmarališta!
Na većinu postavljenih pitanja odgovor je, nažalost porazan. Vaš posao „visi o koncu“! Teško da ćete ikada napredovati! Nećete imati novca za put do posla! Topli obrok i regres možete samo da sanjate! Napadaće nas i Kurta i Murta, a država neće štititi nas već te napadače!
Jedan od osnovnih razloga zašto je to slučaj jeste novi Zakon o policiji koji je stupio na snagu 5. februara prošle godine.
U tom zakonu piše da će svako od nas izgubiti posao onog dana kada protiv nekog od nas bude pokrenut krivični postupak zbog ma kog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti! U njemu piše i da će svako od nas ko je već pravnosnažno osuđen za ma koje krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti – takođe izgubiti posao! U njemu piše da će svako od nas za kog se utvrdi da postoje bezbednosne smetnje – ostati bez posla! Sve to piše u članu 172. tački 2. Zakona o policiji… Ovaj član ne poznaje i ne uvažava pretpostavku nevinosti, niti poznaje i uvažava razliku između teških krivičnih dela silovanja, mita i ubistva i krivičnih dela koja nedovoljnom pažnjom možemo izvršiti već sutra – dela protiv javnog saobraćaja, dela nastala kao posledica prekomerne upotrebe sile, dela u vezi sa povredama prava po osnovu rada…
U ZOP piše da ćete u penziju poput Dimitrija Pantića, kao mlađi policajac, samo ako se slučajno zamerite komandiru ili se on oseti ugroženim!
ZOP jepredvideo nadoknadu troškova dolaska na posao samo na teritoriji opštine rada uprkos (ili baš zbog toga) što hiljade policajaca putuju stotinama kilometara svakodnevno!
Samo zaposleni u MUP ne znaju visinu plate, kriju iznose toplog obroka i regresa, uprkos odredbi ZOR koja na to obavezuje svakog poslodavca!
Zašto MUP planira uštede na našoj još nerođenoj deci? Zašto je ukinuo dodelu solidarne pomoći novoroditeljima?
Odmarališta koja svi zaposleni decenijama smatraju svojima, u kojima se osećamo kao kod kuće, danas MUP nudi na poklon! Ministar koji je tu odskora i ko zna dokle još, prodaje ono što je naše više od pola veka. Ko ga je za to ovlastio? Mi zaposleni nismo!
Sindikat srpske policije već je podneo inicijativu Ustavnom sudu za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti člana 172. tačke 2. Zakona o policiji i joše nekih. Verujemo da će Ustavni sud doneti pravilnu odluku – da je ova odredba neustavna. Međutim, postupak pred Ustavnim sudom trajaće izvesno vreme, odgovora još uvek nema. A mi vremena nemamo!
Drugi, još bitniji razlog zašto nam je tako loše – jeste naše ćutanje. Pasivnost reprezentativnih sindikata i bezvoljnost zaposlenih! Mi to možemo i moramo da promenimo! Potrebno je samo da se pokrenemo!
Iz tog razloga smo, a na Vašu inicijativu, doneli odluku da organizujemo peticiju za prikupljanje potpisa za izmene pojedinih odredbi Zakona o policiji, i postavimo još neke konkretne zahteve u cilju očuvanja integriteta policijskih službenika i MUP-a u celini.
Svako ko se u MUP-u bude bavio istinskom „dekriminalizacijom“, pod unapred utvrđenim, jasnim i pravičnim kriterijumima, taj će u nama imati velikog saborca. Ali, isto tako, svako ko u MUP-u bude arbitretno određivao ko će ostati bez posla, a ko ne, i ko bude primenjivao neustavne i nepravične zakone – taj će u Sindikatu srpske policije imati zakletog neprijatelja!
Mi ne želimo ništa više od drugih! Mi zapravo želimo samo onoliko prava koliko ih imaju i drugi državni službenici! Ne možemo dozvoliti da policajac izgubi posao samo iz razloga što je protiv njega pokrenut krivični postupak! Ne možemo dozvoliti da posao gubimo samo zato što neko sumnja u nas da nismo bezbednosno podobni (neka to i dokaže!), a da npr. sudija može obavljati svoj posao iako je zbog krivičnog dela osuđen na kaznu zatvora manju od šest meseci! Ne možemo dozvoliti da ako neko od nas, iako pravnosnažno oslobođen u sudskom postupku, nema pravo da se vrati na posao!
Još jednom, mi ne tražimo ništa više od drugih – mi samo tražimo
Beograd, 23.03.2017. godine, – Povodom neproverenih glasnina da su pojedine starešine (uključujući i one ranga načelnika PU) kolegama zabranjivale prisustvo skupovima kandidata za predsednika Republike Srbije (posebno jednog od njih), a navodno po izričitoj naredbi ministra, imamo obavezu da kolege upoznamo sa njihovim Ustavom i zakonima zagarantovanim pravima, ne ulazeći u istinitost tih glasina.
S tim u vezi podsećamo vas da je pravo na sindikalno, profesionalno i drugo delovanje policijskih službenika jasno regulisano u članu 169. Zakona o policiji koji kaže:
Policijski službenici i ostali zaposleni imaju pravo na sindikalno, profesionalno i drugo organizovanje i delovanje ostvaruju na zakonom utvrđen način.
Policijski službenici ne mogu biti članovi političkih stranaka, ne mogu se stranački organizovati, niti politički delovati u Ministarstvu.
Policijski službenici ne mogu u uniformi prisustvovati stranačkim i drugim političkim skupovima, izuzev ako su radno angažovani.
Postupanje suprotno odredbama iz st. 2. i 3. ovog člana osnov je za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske odgovornosti u smislu odredbi ovog zakona kojima se uređuje disciplinska odgovornost zaposlenih u Ministarstvu.
Dakle, u stavu trećem više nego jasno je istaknuto da policajci „ne mogu u uniformi prisustvovati stranačkim i drugim političkim skupovima, izuzev ako su radno angažovani“, što naravno implicira apsolutnu slobodu prisustva svakom skupu u civilnom odelu i njihovo slobodno vreme!
Policijski službenici su punopravni građani ove države i uživaju sva ustavom zagarantovana prava među kojima je i slobodna volja na izborima i niko im to ne može uskratiti niti zabraniti!
Svako drugo tumačenje je nezakonito i povlači konsekvence, te još jednom pozivamo sve zaposlene da ostanu pribrani i dostojanstveni, i da nam se jave za pravnu i svaku drugu pomoć ukoliko trpe prikrivene ili otvorene pritiske i zabrane u tom smislu!
Povodom novonastale pravne situacije u vezi prava na ostvarivanje solidarne pomoći saglasno odredbi čl. 176 Zakona o policiji i čl.47 st.2 Posebnoog kolektivnog ugovora za policijske službenike (Aneks) u vezi čl. 43 Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe i stava Ministarstva unutrašnjih poslova da će se solidarna pomoć isplaćivati isključivo prema odredbama Pravilnika o solidarnoj pomoći u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Sindikat srpske policije zauzeo je sledeći pravni stav:
Pravilnikom, kao podzakonskim pravnim aktom, razrađuju se pojedine odredbe Zakona ili propisa Vlade, njime se ne mogu izvorno ustanovljavati ili uskraćivati prava i obaveze predviđene Zakonom ili propisom Vlade već je njegova svrha određivanje bližih uslova za ustanovljavanje prava odnosno obaveza predviđenih isključivo zakonom, ne i autonomnim pravnim aktima. Sa druge strane, Poseban kolektivni ugovor je autonomni pravni akt koji se neposredno primenjuje i kojim se mogu propisati veća prava od onih koja su propisana zakonom, u prilog ovome govori i odredba čl.8 Zakona o radu.
„Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.“
Takođe, iz samog Pravilnika jasno proizilazi da se isti ima primenjivati isključivo na osnove solidarne pomoći predviđene Zakonom o policiji jer je isti donet na osnovu čl.176 st.4 Zakona o policiji.
Osnovi ostvarivanja prava na isplatu solidarne pomoći koji su predviđeni Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe, PRIMENJUJU SE NEPOSREDNO I SVOJ OSNOV NALAZE U AUTONOMNOM IZVORU, sledom rečenog, na osnove po kojima se ostvaruje pravo na solidarnu pomoć NE PRIMENJUJE SE pravilnik o solidarnoj pomoći u Ministarstvu unutrašnjih poslova („Sl. glasnik RS“, br. 105/2016) niti se rečenim Pravilnikom mogu derogirati norme autonomnih pravnih akata, PKU za policijske službenike i PKU za državne organe.
Zbog prethodno navedenog u ovom trenutku postoje dva samostalna i nezavisna izvora prava na solidarnu pomoć od kojih su osnovi predviđeni Zakonom o policiji bliže uređeni Pravilnikom a osnovi predviđeni Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe primenjuju se neposredno.
Pozivamo članove Sindikata srpske policije i druge zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova, da se u slučaju ostvarivanja nekog od propisanih osnova za isplatu solidarne pomoći, obrate najbližoj Sindikalnoj grupi SSP radi preuzimanja Zahteva za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, koje zahteve će službe SSP predavati organima nadležnim za postupanje i preduzimati pravne radnje u cilju ostvarivanja prava.
Takođe, Sindikat srpske policije će u slučaju potrebe pokrenuti odgovarajući postupak pred Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova u vezi primene PKU za policijske službenike i pokrenuti odgovarajuće postupke pred sudovima opšte i posebne nadležnosti.
Još jednom vas podsećamo na odredbe čl.47 st.2 Posebnoog kolektivnog ugovora za policijske službenike (Aneks) u vezi čl. 43 st.1 Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe kojim su propisani seledeći osnovi po kojima je moguće ostvariti solidarnu pomoć:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;
6) pomoć članovima uže porodice, odnosno maloletnoj deci zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom sa slučaj smrti člana uže porodice;
7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji pogine u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen – do visine prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike;
8) rođenja deteta zaposlenog – u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Sindikat srpske policije obratio se dopisom organu vlasti, Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, gospodinu rodoljubu Šabiću, radi dobijanja mišljenja u vezi primene čl.14st.1 tač. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja u slučajevima koji se odnose na zahteve za pristup podacima o godišnjim ocenama državnih službenika, u konkretnom slučaju policijskih službenika, i pravu javnosti da bude upoznata sa godišnjim ocenama državnih službenika i uopšte rezultatima periodičnog i vanrednog ocenjivanja.
SSP je stanovišta da se pristupom podacima odnosno javnim objavljivanjem podataka o godišnjim ocenama državnih službenika, kao lica čija se zarada finansira iz budžeta Republike Srbije, ne narušavaju privatnost i druga prava ličnosti te da javnost, prvenstveno drugi zaposleni, imaju opravdan interes da bude upoznata sa rezultatima periodičnog i vanrednog ocenjivanja državnih službenika.
Ranije smo se već obraćali Ministarstvu unutrašnjih poslova sa zahtevom da se javno objave godišnje ocene državnih službenika zaposlenih u MUP a u cilju ostvarivanja prava javnosti, prevashodno zaposlenih u Ministarstvu, da budu upoznati sa rezultatima periodičnog i vanrednog ocenjivanjasvih zaposlenih, koji rezultati predstavljaju osnovni uslov za sticanje višeg čina odnosno zvanja, napredovanje i sledstveno tome ostvarivanje veće zarade. Ministarstvo unutrašnjih poslova je stava da rezultati periodičnog i vanrednog ocenjivanja ne mogu učiniti dostupnim javnosti bez pristanka lica na koje se takvi podaci odnose.
Međutim, Zakon o platama državnih službenika i nameštenika propisuje napredovanje u određenom broju platnih razreda, u zavisnosti od prosečnih ocena. Takođe, Zakon o policiji u članu 165 st. 2 propisuje da se napredovanjenje u službi ostvaruje na osnovu prosečne trogodipnje ocene koja ne može biti niža od „ističe se – 4“!
Dakle, periodična i vanredna ocena državnog (policijskog) službenika je jedan od elemenata koji se uzimaju u obzir prilikom napredovanja u viši čin odnosno zvanje, dok u slučajevima koje uređuje Zakon o državnim službenicima, ostvarivanjem odgovarajuće godišnje ocene državni službenik po automatizmu prelazi u viši platni razred. Sledom rečenog, rezultati periodičnog i vanrednog ocenjivanja nalaze se u direktnoj vezi sa budžetskim rashodima i predstavljaju osnov za uvećana davanja iz budžeta Republike Srbije na ime isplate zarada državnih službenika koji su, ostvarujući odgovarajuće godišnje ocene, prešli u viši platni razred.
Dalje, Zakon o budžetskom sistemu kazuje, između ostalog, i da budžetski sistem treba da ostvari tehničku ili operativnu efikasnost koja podrazumeva korišćenje budžetskih sredstava i mogućnost njihove primene sa što nižim troškovima. Kao i da se prilikom pripreme i izvršenja budžeta moraju poštovati principi efikasnosti, ekonomičnosti, efektivnosti, javnosti, potpunosti, tačnosti i jedinstvene budžetske klasifikacije.
Dakle, u smislu citiranih zakonskih odredaba, a imajući u vidu činjenice da se zarade državnih službenika, kao direktnih korisnika budžetskih sredstava, finansiraju iz budžeta Republike Srbije, da se budžet Republike Srbije sastoji u pretežnom delu od poreskih prihoda ostvarenih naplatom sredstava poreskih obveznika, akciznih prihoda koji se naplaćuju kroz krajnju potrošnju građana, da se odgovarajućom godišnjom ocenom državnih službenika stvaraju uslovi za napredovanje u viši platni razred, ostvarivanje veće zarade i uvećanja rashodne strane budžeta, to javnost ima opravdan interes da bude upoznata koji su državni službenici i u kolikom broju, ostvarili uslov za uvećanje zarade po osnovu rezultata periodičnog i vanrednog ocenjivanja rada.
Kako se u konkretnom slučaju radi o poslovima koji spadaju u domen rada državnih organa, posebnih organizacija i javnih službi kojima se zadovoljavaju potrebe građana, to je pretežniji interes javnosti da bude upoznata sa rezultatima periodičnog i vanrednog ocenjivanja od prava državnog službenika da uskrati saglasnost za davanje podataka koji se odnose na rezultate periodičnog ocenjivanja.
Takođe, još jedan značajan aspekt godišnje ocene državnog službenika je i popunjavanje upražnjenih radnih mesta i dodatno obrazovanje putem internog konkursa kao i situacije koje nastaju izmenom pravilnika i raspoređivanjem državnih službenika, jer Zakon o državnim službenicima u članu 98 propisuje da se kod izbora službenika kojem država finansira dodatno obrazovanje prednost ima službenik sa višim prosekom ocene u poslednje tri godine. Dalje, isti Zakon u čl.133 st.1 kazuje: „Ako Pravilnik bude tako izmenjen da neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika smanjen, prekobrojni državni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine.“
Međutim, u skoro svim slučajevima popunjavanja radnih mesta i dodatnog obrazovanja putem internog konkursa kao i u slučajevima raspoređivanja državnih službenika nakon izmene Pravilnika, zaposlenima koji su konkurisali ili imali pretenzija na određeno radno mesto nisu bile dostupne ocenedržavnih službenika koji su de facto ide iure rapoređeni na određena radna mesta za koje je bilo više zainteresovanih državnih službenika koji su ispunjavali uslove za raspoređivanje na predmetno radno mesto.
Imajući u vidu da ocene državnih službenika nisu dostupne svim kandidatima za određeno radno mesto u velikom broju slučajeva prilikom raspoređivanja državnih službenika presudnu ulogu imala je arbitrarnost neposrednog starešine i subjektivni stav o pojedinom državnom službeniku, bez razmatranja objektivnih činilaca kao što je godišnja ocena. Nepravilno postupanje rukovodilaca organizacionih jedinica je potvrdio i Upravni sud u velikom broju presuda kojima se poništavaju akti o raspoređivanju učinjeni bez razmatranja godišnjih ocena, a kao primer navodimo i situaciju nastalu krajem 2015. godine kada su masovno doneta rešenja o premeštajima na „poslove analize rizika“ koja su poništena u odgovarajućim postupcima.
Zbog prethodno navedenog očekujemo da nam postupajući organ, nakon razmatranja navoda našeg dopisa, dostavi mišljenje u vezi primene čl.14st.1 tač. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja(„Sl. glasnik RS“, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010)kao i stav o pretežnijem interesu javnosti da bude upoznata sa rezultatima periodičnog i vanrednog ocenjivanja.
Beograd, 9.3.2017. godine, – Već duži niz godina među policajcima se govori o pravilniku kojim će biti propisani poslovi kojima policijski službenici u Srbiji neće smeti da se bave, kao svojom dopunskom delatnošću. Premda je i prošli a i sadašnji Zakon o policiji dao obavezu ministrima da posebnim aktom propišu koji su to poslovi nespojivi sa policijskim, mi taj pravilnik i dalje nemamo. Ministar Nebojše Stefanović je imao rok od godinu dana, od dana usvajanja novog zakona, za izradu pravilnika ali on to nije učinio, kao ni njegovi predhodnici na mestu ministra. Šta je razlog nije nam poznato ali znamo da su zaposleni itekako zainteresovani za donošenje preciznog pravilnika. Veliki broj zaposlenih je suočen sa malom platom prinuđen da ostvaruje dodatnu zaradu. U traženju izvora te dodatne zarade prepušteni su sami sebima i svojoj savesti.
Važećim zakonom o policiji u članu 168. uopšteno se govori na ovu temu što ostvalja puno prostora za nedoumice i zloupotrebe. Kako bismo kolegama omogućili da legalno rade i izbegnu mogućnost dolaska pod udar zakona, a i kako bismo „naterali“ ministra i stručne službe u MUP da rade svoj posao, mi ćemo uraditi predlog pravilnika u saradnji sa jednom nevladinom organizacijom – Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku i sa jednim nezavisnim državnim organom – Zaštitnikom prava građana. Verujemo da ćemo do najboljeg predloga doći zajedničkim naporom svih nas te vas stoga pozivamo da izdvojite svoje vreme i popunite anketu u prilogu. Anketa je, naravno, anonimna i služi nam da bismo bolje sagledali razmišljanja i potrebe zaposlenih u MUP.
Kada je pre godinu dana usvojen Zakon o policiji došlo je do iznenađenja i velikog razočarenja sindikata i zaposlenih u MUP, pojedinim predviđenim rešenjima u njemu. Naravno, pravi sindikati, a tu pre svega mislimo na naš Sindikat srpske policije, promptno su reagovali i uputili inicijativu Ustavnom sudu radi ocene pojedinih članova zakona i njihovog stavljanja van snage.
Novousvojenim Zakonom o policiji određen je i precizan rok za usvajanje podzakonskih akata kojim bi bile precizirane određene procedure i postupci – u članu 251. stoji: „Podzakonski akti utvrđeni ovim zakonom doneće se najkasnije u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.“
Taj postavljeni rok je istekao a da pravilnici nisu zaživeli!!!
Krajem leta 2016. godine, ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović formirao je sedam radnih grupa sa zadatkom da u roku od 90 dana donesu predloge 7 pravilnika:
Organizacija i delokrug rada specijalnih jedinica (čl. 22 st. 6 ZOP);
Način oduzimanja i vraćanja službenog oružja (čl.38 st. 4 ZOP);
Način sprovođenja disciplinskog postupka (čl.211 st. 5 ZOP);
Način obavljanja policijskih poslova (čl. 30 st. 4 ZOP);
Pravilnik o pripravnosti (čl. 156 st. 3 i čl. 162. st. 2 ZOP);
Specifična zdravstvena zaštita (čl. 180 st. 3);
Pravilnik o psihološkoj pomoći (čl. 182 ZOP)
Rokovi su odavno prošli, radne grupe su raspuštene, ali akata i dalje nema. Ili ih vešto kriju i od zaposlenih i od sindikata! Zašto? Koji je tu skriveni interes? Da li su usvojene predloge poslali gospodinu svemoćnom Amadeu Votkinsu na recenziju i doradu? Da predloge upodobi, ili bolje reći uporapasti, kao što je to uradio sa samim Zakonom o policiji?
Poslodavac je vešto izbegao da u radne grupe uključi SSP (potpuno u suprotnosti sa Zakonom o radu) kao sindikat koji mu ne bi klimao glavom već aktivno učestvovao u izradi akata! Nisu nam dozvolili čak ni status posmatrača, bez prava glasa. Već tada smo podozrevali, pokazalo se opravdano, da tu nisu čista posla!
Na januarskom mesečnom sastanku u Kabinetu ministra, od strane državnog sekretara Milosava Miličkovića i sekretara ministarstva Milorada Todorovića dobili smo obećanje da će usvojeni predlozi biti dostavljeni SSP na uvid i davanje sugestija pre njihovog obelodanjivanja, što je i obaveza poslodavca po ZOR-u (čl. 209). Budući da ni posle mesec dana pravilnici nisu dostavljeni, isti zahtev smo istakli i na februarskom sastanku na šta je gospođa Jasmina Stanojević iz Sekretarijata potvrdila da će nam akte predati u ponedeljak. Što se, naravno, nije dogodilo. Gospođa Stanojević je naprasno saznala da „to ne sme da uradi bez saglasnosti sekretara Todorovića“. Kažemo naprasno jer je u petak na sastanku „mislila“ da to ipak sme. Šta se dogodilo za vikend nepoznato nam je. Iz kog razloga gospođa Stanojević nije ispunila obećanje dato od gospode Miličkovića i Todorovića, ali i svoje lično obećanje, ne želimo da odgonetavamo, već ovde javno pitamo:
Da li su predlozi pravilnika državna tajna ili je SSP nepoželjan u MUP? Hoće li nekog zaboleti kada ukažemo na sve nelogičnosti koje sadrže ti akti? Hoće li vas boleti kada vas javno ismejemo, jer pojedine pravilnike niste znali čak ni da u potpunosti pravilno prevedete sa hrvatskog jezika?
Kako god bilo, ma koji razlog da stoji iza skrivanja predloga pravilnika, to neće moći još dugo da traje! Podsećamo vas, gospodo iz Sekretarijata, da već kasnite, kršite zakon koji ste vi sami predložili Narodnoj skupštini na usvajanje. U stvari, vi ste taj zakon videli tek mnogo kasnije, na njega ste imali mnogo manji uticaj nego sindikati. Svi znamo ko vam je taj zakon napisao, kao i ko daje zeleno svetlo za pravilnike, čijeg ste se usvajanja igrali predhodnih meseci!
Članom 146. prethodnog Zakona o policiji bilo je utvrđeno da se osnovna plata zaposlenih u MUP-u sastoji od osnovice i od osnovnog i dodatnog koeficijenta, a da visinu tog koeficijenta utvrđuje ministar, uz saglasnost Vlade.
Takođe, članom 147. prethodnog Zakona o policiji bilo predviđeno da dodatni koeficijent uvećava platu za 30 do 50% u odnosu na plate drugih državnih službenika.
U cilju pravilnog postavljanja tužbenog zahteva, pravni tim SSP obratio se nadležnim organima od kojih će dobiti zvanične podatke o visini osnovnih neto zarada zaposlenih za period za koji tužbeni zahtev može biti podnet (februar 2014 – januar 2016), a koji podaci će služiti kao dokaz u sudskim postupcima (ko se odluči da podnese tužbe).
Potom će biti izvršene konsultacije sa sudskim veštacima ekonomske struke, kako bi se na pojedinim primerima utvrdilo kolika je razlika između osnovne neto zarade zaposlenih u MUP-u i državnih službenika (što sa srednjom, što sa višom, što sa visokom stručnom spremom).
Nakon ovoga dobićete POTPUNE, PRECIZNE I TAČNE INFORMACIJE o osnovanosti ovakvih tužbi, kao i iznosima razlika u zaradi za svaku od katergorija zaposlenih u MUP-u, tj. koliko bi iznosio tužbeni zahtev.
Na osnovu svega toga, svako od vas imaće mogućnost da rasuđuje da li će ili neće podnositi tužbu.
Advokati SSP će spremiti obrasce tužbi i članovi SSP neće snositi troškove angažovanja tih advokata.
Međutim, u pogledu sudskih troškova postupka, te troškove snose stranke u postupku, tj. u slučaju da sud donese presude kojima bude usvojio naše tužbene zahteve, troškove postupka će snositi MUP, ali u slučaju da sud odbije naše tužbene zahteve – troškovi postupka će pasti na teret savkog od nas ko bude tužio.
Zbog toga apelujemo na se zaposlene u MUP-u da se ne „padate“ na lepe reči i lepa obećanja, već da se strpite do dobijanja tačnih, preciznih i podtupnih podataka, pa da tada odlučite šta vam je činiti.
