Својим беспризорним понашањем и непотребним „тренирањем строгоће“, у сазвежђе звезда падалица на сајту Синдиката српске полиције, међу полицијске старешине, умешао се сасвим изненада један војни старешина, извесни мајор Петрић.
Наиме, тај господин је издао команду по којој сви полицајци треба да раде по 12 сати дневно, а других 12 сати проводе у приправности, у униформи. Био је „великодушан“ те дозволио да у тој приправности смеју да скину чизме и опасач.
Док патроле здружених снага војске и полиције у саставу од два полицајца и два војника, пред ноћну смену, као допуну основној вечери сачињеној од пире кромпира и сићушне пљескавице, добијају једну паштету на четири човека, мајор Петрић се бахати за то време. Да добро сте прочитали – четири одрасла човека деле једну паштету!
За то време мајор Петрић, наводно у функцији команданта сектора, врши контролу патроле на терену долазећи теренским возилом из Новог Пазара. Контрола је потребна наравно, али поставља се питање да ли је неопходна баш таква како је мајор спроводи. На подручје Рашке он долази околним, заобилазним путевима (ради ефекта изненађења ваљда) прелазећи најмање 100 километара. А у току ноћи направи неколико таквих кругова при чему направи непотребне трошкове држави.
Није тешко израчунати да мајор Петрић, непотребно учесталим контролама, само у току једне смене потроши новца који би био довољан за, онако „издашним“ вечерама, опскрбу барем једне чете људи.
Додатни апсурд читавој овој причи даје Упутство о поступању здружених снага, у ком, како сазнајемо, стоји и то да све контроле лица и возила ради полицијски службеник (наоружан пиштољем и бојевом муницијом) а да га за то време обезбеђују припадници војске празним пиштољима и пушкама. Верујемо да иза овог генијалног плана у упутству не стоји споменути мајор, не знамо аутора, ал капирамо да је неки мноооогооо велики стручњак!
Но, мајор Петрић није главни даса само током изненадних непотребних ноћних контрола. Не, он се трудио да то буде и током дана. Па је тако, истерујући неку своју дисциплину, забрањивао полицијским службеницима да ван радног времена у касарни, своје слободно време проводе у тренеркама или, недај боже у шорцевима и папучама. Сваки излазак из собе или одлазак у ресторан, по његовом наређењу, изискивао је облачење униформе. До града пустао само по двојицу колега, наравно на само два сата. А сада је, како већ рекосмо, појачао мере малтретирања запослених у МУП те је наредио некакву приправност.
На жалбе полицајаца наше старешине слегаху раменима и говораше „Војска је носилац посла, мајор је главни!“. Но, после ових, најновијих мера чисто сумњамо да ико сме остати нем и толерисати такву самовољу. Закони ове државе морају бити поштовани од стране свих грађана и свих институција па и од стране Војске и мајора Петрића.
А шта ми да кажемо на то осим да са чуђењем констатујемо како је мајор заиста главни даса! Барем је био до сада. Ето, дуго се школовао, намучио се да стигне до чина мајора, само он зна колико муке и подилажењима онима горе је то захтевало. Сада је његових пет минута и искористиће их! Наравно, на погрешан начин, неће га памтити као великог војсковођу већ као… Боље да прећутимо!
Служба за информисање ССП
