Skip to main content

Аутор: Диоген

НСП У КАНАЛУ, ФРКА-ПАНИКА У МУП-у!

Након што се Полицијски синдикат Србије упустио у уличне борбе са Министарством унутрашњих послова у циљу одбране права запослених, а Синдикат српске полиције бележи успехе на пољу права и петицијом послодавца бије директ у чело, Независни синдикат полиције коначно „убира“ плодове свог вишегодишњег нерада, тачније рада против интереса запослених – и пуца по шавовима!

Према провереним информацијама у врху МУП-а, а које се иначе крију попут најстроже државне тајне, НСП је бројем чланова пао у опасну зону, на границу губитка репрезентативности! Суочени са новонасталом ситуацијом његово вођство и активисти су узели годишње одморе и панично вршљају по Србији молећи запослене да се бар на месец дана учлане у НСП и тако покушају да избегну и званичан губитак репрезентативности као потврду фактичког стања.

Колика је пометња у НСП-у говори и чињеница да су ангажовали и поједине полтронске начелнике и командире уз чију помоћ на све могуће, углавном срамне начине – претњама, уценама и разноразним притисцима и „добронамерним саветима“ покушавају да зауставе осипање чланства и избегну потпуни распад.

Није им страно и да међу колегама шире лажи како се заправо гаси ССП.

Проблем НСП-а је аутоматски постао и проблем МУП-а, јер ће губитком репрезентативности НЕКАДАШЊЕГ СИНДИКАТА ПОЛИЦИЈЕ, изгубити своју пудлицу која је беспоговорно, зарад својих личних интереса, аминовала и потписивала све што је послодавац тражио.

Драге колеге, јесте да је ружно надати се туђој невољи, али очигледно је да је ђаво дошао по своје и да су дугови коначно дошли на наплату. НСП умире, а на сахрану неће бити никог да их жали, осим налагодавца и неколицине локалних старешина, али које ће бити срамота да дођу на сахрану.

Сахрани ће ипак присуствовати велики број полицајаца: прежаљених 1.475 колега из анализе ризика, преварени из штрајка, бесправно отпуштене колеге са КиМ и сви ми који смо доживели да нам смањењем плате испред уста наше деце отимају комад хлеба.

Сви ми ћемо доћи на сахрану, али не уплакани и утучени, већ обучени у свечана одела и с осмехом на лицу радосно заиграти и запевати.

НАШ ЗЛОТВОР УМИРЕ! НЕ ДОПУСТИТЕ ДА ВАС, БИЛО СЛАТКОРЕЧИВИМ ПРИЧАМА, БИЛО ПРЕТЊАМА И УЦЕНАМА, НАГОВОРЕ ДА ИМ СВОЈИМ ПОТПИСОМ ДАТЕ СЛАМКУ СПАСА!

Може бити само један победник – Синдикат српске полиције!!! Јер оном ког подржавају радници, послодавац не може наудити!

Ваш ССП

ПЕТИЦИЈА ДАЛА ПРВЕ РЕЗУЛТАТЕ

Београд, 11.5.2017. године, – Данас је министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић свим организационим јединицама послао текст обавештења о начину будућег обрачуна радних сати запослених. Након великог броја тужби које су поднели запослени, након дописа са таквим захтевом које је  упутио Синдикат српске полиције у априлу прошле и 5. маја ове године, након састанка одржаног у Сектору људских ресурса али и услед великог одзива запослених за потписивање петиције где је један од захтева управо тај – ВРЕМЕ ПРОВЕДЕНО У ПУТУ ДО И ОД МЕСТА АНГАЖОВАЊА БИЋЕ УРАЧУНАТО У РЕДОВНО РАДНО ВРЕМЕ.

Наравно, петицијом су тражена и нека друга права те акцију настављамо још жешће и позивамо оне, ретке међу вама, који нису већ потписали петицију, да то и ураде.

Сложно до остварења свих људских и радних права загарантованих Уставом и законима.

Текст обавештења преносимо у целости:

Република Србија
МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА
Кабинет министра

01 број: 4987/2017
10.мај 2017. године
Б е о г р а д

ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ У СЕДИШТУ МИНИСТАРСТВА – СВИМА
– руководиоцу
ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДНИЦЕ У СЕДИШТУ ДИРЕКЦИЈЕ ПОЛИЦИЈЕ – СВИМА
– руководиоцу
ПОЛИЦИЈСКА УПРАВА ЗА ГРАД БЕОГРАД
– начелнику
ПОДРУЧНА ПОЛИЦИЈСКА УПРАВА – СВИМА
– начелнику

ПРЕДМЕТ : Радно време

Независни синдикат полиције упутио је допис брoj: 124-04/17 od 20.04.2017. године, (наравно, министар наставља да „заборавља“ постојање других синдикалних организација – прим. ССП) у коме је истакао неопходност поновног разматрања питања радног времена и прековременог рада полицијских службеника, будући да је приметно незадовољство запослених које се веома често заврши судским спором против послодавца.

Одељење за односе са запосленима, Сектора за људске ресурсе, такође је у свом раду приметило осетан тренд пораста поднетих тужби против Министарства унутрашњих послова које за предмет имају неисплаћен прековремени рад полицијским службеницима, као и позитиван став судова у погледу усвајања тужбених захтева. Како би се заштитили интереси запослених а истовремено предупредио одређен број предметних тужби Сектор за људске ресурсе је озбиљно приступио овој теми и преиспитао досадашња поступања која су проузроковала велики број судских спорова, као и досадашња тумачења која су прослеђивана на поступање организационим јединицама у смислу примене законских и подзаконских аката, а све у светлу важеће регулативе и специфичне ситуације.

У вези са тим, сматрамо да ступањем Закона о полицији („Службени гласник РС“, број 6/2016) нема основа за даље поступање по инструктивном акту Сектора за материјално–финансијске послове 06/1 број 73/12 од 13.01.2012. године, будући да је предметна материја сада дефинисана Законом о полицији и то члановима 153- 163, који се морају доследно и правилно примењивати.

Између осталог, према Закону о полицији, прерасподела радног времена врши се у складу са одредбама Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 и 13/2017- одлука УС), који је чланом 57. прописао да послодавац може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева природа делатности, организација рада, боље коришћење средстава рада, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног посла у утврђеним роковима. Прерасподела радног времена врши се тако да укупно радно време запосленог у периоду од шест месеци у току календарске године у просеку не буде дуже од уговореног радног времена запосленог. Колективним уговором може да се утврди да се прерасподела радног времена не везује за календарску годину, односно да може трајати и дуже од шест месеци, а најдуже девет месеци. Запосленом који се сагласио да у прерасподели радног времена ради у просеку дуже од времена утврђеног у ст. 2. и 3. овог члана часови рада дужи од просечног радног времена обрачунавају се и исплаћују као прековремени рад. У случају прерасподеле радног времена, радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно.

Чланом 11. Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Службени гласник РС“, бр. 22/15 и 70/15 – анекс) прописано је да се прерасподела радног времена полицијског службеника може извршити када то захтева природа посла, организација рада, боље коришћење ресурса, рационалније уређено радно време, уз ограничење да укупно просечно шестомесечно радно време полицијског службеника не може бити дуже од уговореног радног времена полицијског службеника. Полицијском службенику који кроз прерасподелу радног времена, која представља планирану активност, оствари вишак часова рада, а није у могућности због природе или потребе посла да искористи исте као слободне сате, послодавац је дужан да обрачуна вишак остварених часова рада по правилима о прековременом раду.

У вези са потенцијалним, као и већ покренутим судским споровима чији је предмет прековремени рад полицијских службеника, сматрамо да би било најцелисходније да се постигне договор – споразум са полицијским службеницима, који неспорно имају то право на основу временика рада и евиденција (станичних или других), тако да се прековремени часови рада који су остварени у периоду протеклих шест месеци тромесечно обрачунају као слободни часови у односу 1:2 и искористе у најскоријем периоду, а како би се рационално користила финансијска средства и споразумно решио један број потенцијалних спорова, уз поштовање права запослених.

У погледу будућег поступања, уважавајући природу полицијских послова, неопходно је да руководиоци организационих јединица Министарства унутрашњих послова поступају поштујући законом прописано слободно време запослених, уз рационално коришћење ограничених финансијских средстава, организују њихов рад, односно:

У том смислу потребно је, на првом месту, водити рачуна о месечном пуном фонду радних часова.

Имајући у виду природу полицијског посла који је организован по посебном распореду рада, са учесталим нередовностима у раду, због чега полицијски службеници остварују и додатни коефицијент зараде на име нередовности у раду (коефицијент 0,145), неопходно је у свим ситуацијама када је то могуће, да непосредни руководилац приликом сачињавања распореда рада полицијских службеника води рачуна о томе да укупан број радних часова полицијских службеника у току календарског месеца, утврђених по посебном распореду рада сходно члану 154. Закона о полицији, у смислу организације рада у сменама и турнусима, буде у оквиру редовног месечног фонда радних сати које остварују запослени који немају нередовности у раду.

Уколико полицијски службеник не може обавити све задатке и налоге одређене посебним распоредом у оквиру редовног месечног фонда радних сати, односно уколико проблем није могуће решити на горе наведени начин постоји могућност приступања прерасподели радног времена, у складу са чланом 158. Закона о полицији, уз поштовање ограничења прописаних чланом 159. Закона о полицији и чланом 57. Закона о раду. Прерасподела радног времена не сматра се прековременим радом, сходно члану 58. Закона о раду. О прерасподели радног времена доносило би се одговарајуће решење – одлука.

Уколико радно време полицијских службеника није могуће организовати у оквиру редовног месечног фонда радних сати, применом посебног распореда рада или прерасподеле радног времена, мишљења смо да је оправдано приступити издавању налога за прековремени рад, уз поштовање ограничења везаних за овај инстутут, прописан чланом 155. Закона о полицији, а који се односи на максимум прековремених сати на дневном, недељном и месечном нивоу. У погледу исплате накнаде за прековремени рад, а ради рационалног коришћења ограничених финансијских средстава, сматрамо да би, уколико је то могуће, било пожељно поступати у складу са ставом 4. наведеног члана који гласи: „у случају сагласности руководиоца и полицијског службеника и у обостраном договору око распореда радног времена, прековремени часови могу се тромесечно обрачунати као слободни часови у односу 1:2, који се могу искористити најкасније у року од шест месеци од протека тромесечја у коме су утврђени.“

Уколико због организације рада или непостојања обостране сагласности није могуће прековремени рад обрачунати као слободне часове који следују полицијским службеницима, оправдано је остваривање права полицијских службеника на увећану плату на име прековременог рада, у складу са чланом 187. став 1. тачка 3. Закона о полицији.

Такође време које запослени проведу на службеном путу у циљу обављања службеног задатка ван редовног места рада, треба се рачунати као редовно радно време, узимајући у обзир да се исто врши искључиво у циљу обављања посла.

Прилог : решење о прерасподели радног времена

ПОТПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ И
МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

др Небојша Стефановић

Р е п у б л и к а С р б и ј а
МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА
Организациона јединица
датум
место

На основу члана 57. Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 и 13/2017- одлука УС) и члана 159. Закона о полицији („Службени гласник РС“, број 6/2016) руководилац организационе јединице, доноси

РЕШЕЊЕ
о прерасподели радног времена

За време од ________ до ________ године, пуно радно време од 40 сати у радној недељи прерасподељује се тако да у периоду од ________ до ________ године износи ____ (_________) радних часова недељно.Прерасподела радног времена врши се тако да укупно радно време запосленог у периоду од шест месеци у току календарске године у просеку не буде дуже од пуног радног времена.

У случају прерасподеле радног времена, радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно.Прерасподела радног времена не сматра се прековременим радом.

Запосленом који ради у смислу члана 57. Закона о раду, коришћење дневног и недељног одмора може се одредити на други начин и у другом периоду, под условом да му се дневни и недељни одмор обезбеди у обиму утврђеном законом у року који не може да буде дужи од 30 дана, сходно члану 159. Закона о полицији.
Запослени коме је радни однос престао пре истека времена за које се врши прерасподела радног времена има право да му се часови прековременог рада прерачунају у пуно радно време и признају у пензијски стаж или да му се рачунају као часови рада дужег од пуног радног времена.

Образложење

Чланом 57.Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 и 13/2017- одлука УС) прописано је да послодавац може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева природа делатности, организација рада, боље коришћење средстава рада, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног посла у утврђеним роковима.

Конкретна ситуација у оранизационој јединици ______________________________

Ради реализације саме прерасподеле радног времена водиће се посебна евиденција, а иста ће се реализовати до краја календарске године према потребама организације рада и потребама извршења конкретаних задатака.

Против овог решења запослени могу покренути спор пред надлежним судом у року од 90 дана од дана уручења.

Доставити: именованом, организационој јединици

РУКОВОДИЛАЦ ОРГАНИЗАЦИОНЕ
ЈЕДИНИЦЕ

 

Независни, али од запослених!

Поштоване колегинице и колеге, чланови Синдиката српске полиције и остали запослени у Министарству унутрашњих послова,

упозоравамо вас на нову, јако чудну појаву у понашању комплетног руководства и већине активиста једног репрезентативног, Некадашњег Синдиката Полиције, који вас, ових дана, обилазе уз молбу да им попуните приступницу и будете чланови тог Некадашњег Синдиката Полиције, барем на месец дана!

Повод за ту њихову акцију је врло једноставан – добили су налог од руководства МУП да на сваки начин спрече репрезентативност ССП. Као помоћ у тим настојањима, обезбеђена им је и подршка начелника свих организационих јединица, којима је на колегијуму у МУП то јасно наложено!

Начелници појединих Полицијских управа схватили су ту подршку буквално, те су командирима Полицијских испостава и одељења на руке дали 20 односно 10 приступница тог синдиката, са задатком да их убрзо врате попуњене по сваку цену. Доказано је оно што полицајци одавно знају – НСП је синдикат који функционише само и једино уз подршку послодавца!

Ал нека нико не мисли да је имун на кривични законик, свако ко га прекрши нек очекују кривичне пријаве од ССП!

Разлог ових инструкција и поступака је јасан – ми послодавцу не требамо, њихова најгора ноћна мора јесте репрезентативан ССП! Јер ми нећемо ћутати на отпуштања запослених, на планирано укидање путних трошкова, на доношење подзаконских аката без наше речи, који су листом све гори од горег! Ми смо ти који протестујемо против ослобађања нападача на полицајце! Ми смо ти који петицијом тражимо поштовање закинутих, а законом гарантованих радних права запослених! Ми смо ти који тражимо измене катастрофално лоших законских решења!

Много тога можемо набројати, ал све стаје у једну реченицу: наше мешање у тај брак из интереса (МУП и НСП) није добродошло! Други репрезентативни синдикат су сплеткама и игнорисањем дистанцирали и истерали на улицу. Сада то исто, удруженим снагама, покушавају и са нама, али показаћемо се крупним залогајем!

Увек и једино раднички синдикат – Синдикат српске полиције!!!

Онима, који се данас осећају недодирљивима, нека и ова песма буде опомена:

„Коло од среће уоколи
вртећи се не пристаје:
тко би гори, ето је доли,
а тко доли, гори остаје.

Сад врх сабље круна виси,
сад врх круне сабља пада,
сад на царство роб се узвиси,
а тко цар би, роб је сада…“

„Осман“ – Иван Гундулић (1589-1638)

Зашто потписати петицију (део IV)

Један од кључних захтева у петицији Синдиката српске полиције, за коју ових дана скупљамо потписе, јесте захтев за измене прописа ради урачунавања „времена проведеног у путу“ у редовно радно време приликом ангажовања полицијских службеника.

Наиме, Синдикат српске полиције у више наврата се обраћао руководству Министарства унутрашњих послова захтевом да се у редовно радно време урачуна и време које полицијски службеник проведе на службеном путу у циљу обављања посебног задатка, као што су обезбеђења јавних скупова и спортских манифестација, односно других сличних ангажовања за обављање посла изван редовног места рада, као на пример излазак ватрогасаца-спасилаца на испомоћ код већих пожара или елементариних непогода, али та наша обраћања остајала су без адекватног одговора.

Пошто већ у МУП-у није било разумевања обратили смо се и Министарству рад, борачка и социјална питања, ради тумачење појединих одредби прописа који регулишу ту материју. Од њих нисмо добили никакав одговор ни након годину дана, те је постало јасно да је, као једини, пут за решење овог проблема преостала петиција!

Несхватљиво је и немогуће пренебрегнути чињеницу да се та путовања врше ради обављања задатка, да је то путовање, под оружјем и опремом, организовано и спроведено од стране послодавца ради одласка на место извршења конкретног задатка и повратка у базу ради раздуживања опреме. То путовање никако не може бити у истој равни са путовањем ради редовног доласка и одласка са посла!

Време је да послодавац схвати и прихвати то да путовање полицајца под опремом није исто што и путовање високих функционера МУП у климатизованим лимузинама! Нити смо ми жељни туристичких обилазака наше лепе Србије под оружјем и са командирима! Има за то лепших начина, у комотној цивилној одећи, уз породицу и пријатеље!

Позивамо све колегинице и колеге да потписом петиције дају подршку за измену ове неправде! Верујемо да нас послодавац овог пута чути и уважити, неће моћи да игнорише потписе неколико десетина хиљада запослених!

Можда ћемо морати и на улицу да изађемо, није искључено да са све члановима породице, који трпе док смо ми „ни на небу ни на земљи“, т.ј. док путујемо „из забаве“ широм Србије!

А у крајњем случају, остаје нам суд. Можда ћемо ипак морати на суду да доказујемо јесмо ли залудни туристи или полицајци на извршењу задатка! А то ће онда свакако да кошта знатно више, камате су ту, адвокати и судије не раде бесплатно! Правда јесте спора али је итекеко достижна!

Служба за информисање ССП

„ВРЛО ХИТНА“ депеша министра Стефановића

Као реакција на акцију Синдиката српске полиције, којом смо покренули прикупљање потписа за подношење петиције Народној Скупштини Републике Србије, али још и више као реакција на масован одазив запослених и прикупљених неколико хиљада потписа током прва два дана, у петак увече 05.05.2017. године у све Организационе јединице Министарства унутрашњих послова стигла је депеша министра, са степеном хитности „ВРЛО ХИТНО“.

У депеши се наводи, између осталог, да је министарство „својим активностима и залагањем у предходном периоду, обезбедило довољно новчаних средстава за континуирирану исплату како плата, тако и накнада трошкова (посебних накнада у складу са Одлуком министра и накнаде трошкова за службена путовања у земљи и иностранству, као и накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада у складу са тренутно важећим Правилником). Такође су обезбеђена средства за исплату јубиларних награда и свих врста помоћи и социјалних давања у складу са законским одредбама и колективним уговорима.“

Наводи даље, министар, како је министарство препознало проблем са применом члана 172. Закона о полицији и неће га примењивати до доношења коначне одлуке од стране Уставног суда Републике Србије. На крају депеше, министар напомиње да ће МУП као и Радна група за сарадњу са синдикатима у МУП, наставити као и до сада да решава социјалне проблеме запослених на обострано задовољство.

Ова депеша, то је свакоме јасно, продукт је петиције Синдиката српске полиције и захтева које желимо да надлежне институције, пре свих Народна скупштина, усвоје. Лепо је то што се министар Стефановић огласио, али нажалост, он као представник извршне власти није надлежан скоро ни за један од захтева у петицији осим за питање висине дневница али он на њега одговор не даје. Уместо тога, добијамо обавештење да се руководство МУП-а потрудило да нам обезбеди редовну исплату плата!

У депеши пуно тога пише али она заиста мало тога казује. Ту су изнете неке чињенице које ми не споримо, да има новца за плате и јубиларне награде, да се чл. 172 Закона о полицији не примењује… То заиста нигде нисмо ни навели – истина је да тај члан закона свима нама стоји изнад главе попут мача! Тим чланом је укинута уставна претпоставка невиности полицијских службеника која важи за све друге грађане Србије!

Заиста смо само у шали, резигнирани и огорчени укидањем појединих принадлежности, понекад говорили „добро је док и плату примамо“. Нисмо слутили да је то и реалан проблем и да се „руководство МУП потрудило“ да нам то обезбеди! Хвала на томе, свакако, али није згорег подсетити на тврдње председника Владе, господина Александра Вучића, да је банкрот избегнут још давне 2014. године, умањењем плата за 10% (нама у МУП и више од тога) и драстичним смањењем износа дневница за службена путовања, на бедних 150 динара. Такође, тврди се да је данас буџет државе у плусу, имамо велики суфицит, па с тим у вези остаје нејасно какав је то посебан напор био обезбедити редовну исплату плата!

Да ли да се сада  и ми хвалимо како смо петицијом издејствовали плате? Наравно да нећемо, нисмо ни наивни а ни малициозни! Пре бисмо рекли како ова депеша нема за циљ „правовремено и објективно упознавање запослених“, како се у њој наводи, већ управо супротно. Она служи да замагли истину, да збуни запослене и омете даље потписивање петиције! Но, како рекосмо, ССП није наивна организација, наставићемо прикупљање потписа упркос опструкцијама, предаћемо их онима чији одговор очекујемо – народним посланицима у Скупштини РС!

Депеши је остала недоречена по питању кључних захтева у петицији, па их с пуним правом опет постављамо овде:
– Зашто члан 172. није већ укинут, имало се времена више од годину дана?
– Како министарство може одлучивати о селективној примени закона? Свака част на храбрости, али се тиме крши закон, те је свакако боља и по све нас безбеднија његова трајна измена!
– Где је  уопште била памет предлагачима закона у време његовог усвајања? Шта је тада планирано и шта се желело?
– Да ли је то био увод у „Анализу ризика 2”?
– Зашто се у депеши уопште не помиње примедба на тренутну висину дневнице за службена путовања у земљи и иностранству и затражено увећање (враћање на некадашњу вредност)?
– Шта је са превисоко постављеним условима за каријерно напредовање и отказима због јединица? Поготово у условима превеликих дискреционих права старешина, односно субјективности код оцењивања!
– Да ли нормално да у комисији по жалби, седи и одлучује онај ко вас је једном већ оценио?
– Колики нам је регрес, за који се тврди да је уграђен у плату?
– А топли оброк?
– Колика је релна плата која нам преостаје када ове две ставке посебно прикажемо? Да ли полицајци раде за минималац?
– Имају ли у министарству икакав став у вези са условима за употребу ватреног оружја? Слажу ли се са садашњим законским одредбама које нас претварају у глинене голубове?
– Шта је са осталим захтевима из петиције?

Као што можете да видите имамо мали помак и прву реакциу, али нека вас то не успава, далеко смо од циља, те вас молим да наставимо са прикупљањем потписа и да, како ви лично, тако и чланови ваших породица, потпишете петицију јер наша примања, нервоза, стрес и одсуство од куће и све њих директно погађају.

Нека нам ово буде само подстрек и знак да смо на правом путу. Немојмо сада помислити да смо урадили нешто велико а камоли победили. Сада не смемо стати или се успавати. Прославићемо тек када Скупштина усвоји наше захтеве. Поготово се не смемо ослонити и чекати одлуку Уставног суда (ма колико ово поразно звучало), јер тај суд је данас све друго само не суд у правом смислу те речи!

Ваш ССП !

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Зашто потписати петицију? (део III)

Велика прича о каријерном напредовању и праведном оцењивању свела се на једно велико ништа! Једно у теорији сасвим друго у пракси!

Да ли ће полицијски службеник икада изборити тај сулуди ултимативни, Законом о полицији предвиђени просек годишње оцене од најмање 4 и напредовати у служби? Практично, ЗОП одређује да ћете у пензију попут Димитрија Пантића, као млађи референт или млађи полицајац, само ако се случајно замерите командиру или се он осети угроженим!

Да ли ико заиста верује у могућност да командир свом заменику да такве оцене којим би га овај угрпзио на тој позицији? Да, ми верујемо! Али само и искључиво онда када тај командир има јака „политичка леђа“! Никако другачије!

(Чл 167 ЗОП у ставу 3 прецизира: Напредовање из чл. 165 овог закона, може се остварити на основу трогодишње просечене оцене која не може бити нижа од „истиче се – 4“. )

А и када се жалиш на добијену оцену, замисли чуда – у комисији која решава твоју жалбу седи управо твој џелат који те је већ понизио! Кадија те тужи – кадија ти суди!

Савремена европска пракса или наслеђе турске владавине?

А шта тек рећи о услову о „две године узастопно јединица – отказ уговора о раду“!? Је ли то начин да се из службе избаце битанге које не заслужују да носе униформу или је то елегантан начин елиминисања непослушних? Надамо се овом првом, страхујемо да ће у пракси ипак много чешће бити ово друго!

(Чл. 172. ст. 1 у  тачкаи 4 као разлог за престанак радног односа полицијском службенику предвиђа: ако је два пута узастопно оцењен негативном оценом – „недовољан – 1“)

Стога – потпиши петицију и спречи неправду!

Спречи да те неко доживотно стопира у напредовању, спречи да само послушни напредују!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

 

Зашто потписати петицију? (део II)

Зато што су сви полицијски службеници стављени на стуб срама као унапред криви, без уставне претпоставке невиности!

Последњих годину и нешто више дана налазимо се у сталној стрепњи и неизвесности. Шта ће бити сутра?! Да ли ћу и сутра имати посао?! Први „круг“ рационализације, други „круг“ рационализације, трећи „круг“ рационализације… У ком кругу сам ја?! Да ли ће старешина непристрасно и правично обавити безбедносне провере?! Да ли и ја могу потпасти под мач „анализе ризика“?! Да ли то што сам пре три године имао/-ла саобраћајну незгоду са лаким телесним повредама значи да ће ми сада бити раскинут уговор о раду?! Да ли само зато што је против мене покренут неки кривични поступак, иако знам да нисам крив/-а, значи да ћу остати без посла?!

Док се сви запослени, међу којима и судија, тижилац или војно лице, након чак и правоснажне пресуде и издржане казне затвора краће од 6 месеци, враћају на дотадашње радно место, то им чак не смета ни да напредују, дотле полицијски службеници, као једина категорија запослених у том положају, остаје без посла самим покретањем кривичног поступка за кривично дело које се гони по службеној дужности!

Члан 172 ЗОП је предвидео разлоге за раскид радног односа, а међу њима је и горе поменути – нама је укинута претпоставка невиности! Џаба касније ослобађање на суду, џаба све! Без посла остајемо „превентивно“!

У том закону пише да ће свако од нас изгубити посао оног дана када против неког од нас буде покренут кривични поступак због ма ког кривичног дела које се гони по службеној дужности! У њему пише и да ће свако од нас ко је већ правноснажно осуђен за ма које кривично дело које се гони по службеној дужности – такође изгубити посао! У њему пише да ће свако од нас за ког се утврди да постоје безбедносне сметње – остати без посла! Све то пише у члану 172. тачки 2. Закона о полицији… Овај члан не познаје и не уважава претпоставку невиности, нити познаје и уважава разлику између тешких кривичних дела силовања, мита и убиства и кривичних дела која недовољном пажњом можемо извршити већ сутра – дела против јавног саобраћаја, дела настала као последица прекомерне употребе силе, дела у вези са повредама права по основу рада…

Шта ли је било у глави оног ко је овакво решење предложио? А шта тек у главама оних који су за овакав закон подигли руку?

Зато – потпиши петицију, склонимо мач  који виси над главама свих нас!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Нећемо се, ваљда, држати закона ко пијан плота?

У сенци управо одржаних избора, али и уз свестан изостанак јавне промоције, Влада Републике Србије усвојила је 17. марта 2017. године Уредбу о начину спровођења дисциплинског поступка у Министарству унутрашњих послова, којом се ближе уређује поменута материја.

Можемо и занемарити чињеницу да је ова уредба скоро па непотребна, да ову материју у довољној мери уређују већ постојећи прописи, али не можемо да не приметимо једну од новина које нам она доноси у члану 13. којим се одређују критеријуми за избор чланова дисциплинске комисије:

Председник и члан већа Дисциплинске комисије из Министарства унутрашњих послова може бити запослени који:
1) има најмање пет година искуства у вођењу првостепеног дисциплинског поступка;
2) има најмање 10 година радног искуства у Министарству унутрашњих послова;
3) није дисциплински кажњаван.

Дакле, изостављен је услов који би гарантовао да „дисциплински судија“ буде правник! Шта рећи на такво решење осим да је равно катастрофи!? Већ можемо да замислимо на шта ће личити дисциплински поступци које буду водили људи који додира са правом немају, који су завршили неке техничке факултете, па још приватне!

За разлику од министра унутрашњих послова и већине државних секретара у МУП, који никаквих додира са правом немају, чуди нас да је одлазећи председник Владе и будући председник Републике Александар Вучић пристао на овакво решење, с обзиром да је и сам правник. Или можда баш због тога, свестан свих мана таквог решења.

Јер ово само наизглед може да делује повољније по запослене. Свакако ће наши правни заступници доминирати знањем и стручношћу, али оправдано сумњамо да ће то знање имати ко да схвати и прихвати. Како неуком човеку указати на повреду поступка позивањем на одређену правну норму? Како му доказати заблуду или неодрживост неке одлуке?

Наравно, дисциплинске старешине без основног правног знања биће подложније притисцима и уценама надређених. Правник, ма колико под притисцима, постидеће се сам пред собом и никако неће пристати на баш све нелогичне предлоге, али човек који се на месту дисциплинског старешине нађе стицајем чудних, несретних околности – биће спреман на све!

Синдикат српске полиције се неће помирити са овом параправном уредбом и предузеће одговарајуће кораке ка њеном укидању пред Уставним судом. Нажалост, управо тај Уставни суд је оличење нерада и непоштовања своје улоге, али ми другу адресу немамо!

Уредбу можете погледати ОВДЕ

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

П.С. – Репрезентативне синдикате нисмо чули по овом питању, као уосталом и на тему свих других правилника и уредби којима нам послодавац кроји судбину!

Чигота не жели Нарцис – али наређење је наређење!

Као што смо већ објавили у суботњем тексту, ССП је дошао у посед документа који је министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић послао Републичкој дирекцији за имовину као понуду за „враћање“ наших одмаралишта. У том документу наведено је и то да су стручне службе МУП извршиле анализу пословања угоститељских објеката Одељења за исхрану и смештај и утврдиле да наше министарство више нема потребу за коришћењем хотела „Нарцис“ и „Променада“.

Нажалост, на питања која смо овим поводом упутили највишим руководиоцима министарства добили смо слегање раменима и одбијање разговора уз образложење да не знају о чему се ради! Таквим одговором нити смо задовољни, нити смо им поверовали.

У међувремену, алтернативним каналима, пристигли су нам још неки дописи званичника МУП, између осталих и тај који говори о нерентабилном пословању одмаралишта, немогућности новчаних улагања у адаптацију и у којем се даје предлог да МУП обавести републичку агенцију како више нема интерес за коришћењем хотела „Нарцис“ и „Променада“. Да ли случајно или од срамоте, углавном у потпису нема имена начелника већ само слабо читљивог потписа:

Odmaralista 012cut900
Предходна начелница овог Одељења смењена је пре више месеци, можда баш због противљења овим плановима!? Како год било, овај јунак остаде неименован!

Стигао нам је и допис од радника одмаралишта „Нарцис“, наших колегиница и колега, наших чланова! У њему они постављају сијасет јако озбиљних питања, од тога зашто руководиоци тих одмаралишта нису упознати са целом процедуром и намером МУП да их се реши, преко тога зашто у понуди  коју потписује министар стоји да се ради о хотелима, кад су објекти категоризовани као одмаралиштима, па до тога зашто су објекти понуђени рехабилитационим центрима који су и сами у хаотичном стању и не зна им се судбина.

И заиста, све ово добија примесе политичких дилова и „намештања“ послова, како колеге тврде! У допису они износе и сазнање да је предлог отуђења објеката потекао управо од начелнице Сектора за материјално-финансијско пословање Наташе Путник, која је, такорећи, јуче дошла у МУП. Такође, они постављају јако занимљиво питање у вези са судбином госпође Путник – „Зашто се тако кратко задржала?“. Да ли они знају нешто што шира јавност не зна? Да ли је госпођа, у складу са својим презименом, већ отпутовала из МУП или се спрема? Свакако је већ нанела велику штету овом иницијативом!

У приложеним фотографијама можете видети сва питања и тврдње које износе запослени у одмаралиштима:

Odmaralista 001cut900 Odmaralista 002cut900

У приложеној галерији фотографија можете видети оснивачки акт одмаралишта „Нарцис“ који доказује да је оснивач истог наше министарство, па никако не може бити речи о „враћању“ већ само о ПРЕ(О)ДАЈИ. Такође, у прилогу је и допис Републичке дирекције која РХ Чигота обавештава о томе да је потребно да искажу заинтересованост за Нарцис и да ће исти бити предат њима на управљање.

Према незваничним информацијама којима тренутно располажемо РХ Чигота није заинтересован за преузимање Нарциса, али упркос томе – ПРЕУЗИМАЊЕ ЋЕ БИТИ РЕАЛИЗОВАНО У НАРЕДНИХ ДВАДЕСЕТАК ДАНА! 

Служба за информисање ССП

Пети меморијални турнир „Јужнобанатски хероји“

Панчево, 25. 2.16991684_823358947804652_2659563506785384020_o 2017. године, – Синдиката српске полиције Регионални центар Панчево организовао је пети меморијални турнир „Јужнобанатски хероји“, у знак сећања на полицајце са територије Полицијске управе Панчево, који су животе изгубили током рата 1999. године на територији Косову и Метохији.

Свечаном отварању турнира поред чланова породица настрадалих колега присуствовали су и градоначелник Панчева господин Саша Павлоц, начелник Полицијске управе Панчево господин Никола Поповац и председник ССП господин Лазар Ранитовић. На турниру је наступило 14 екипа које су биле распоређене у две групе, које су се такмичиле у Панчеву и Банатском Новом Селу. Турнир је свечано отворио начелник ПУ Панчево, Никола Поповац. Након што је турнир отворен представници синдиката и полицијске управе  са члановима породица настрадалих полицајаца, положили су венце на Новом гробљу у Панчеву.

Председник РЦ Панчево Небојша Ристић, домаћин и организатор меморијалног турнира у обраћању присутним учесницима, гостима и медјима изјавио је:

„Прошло је већ 19 година од када је на Косову и Метохији, погинуло пет полицајаца са територије полицијске управе Панчево. Синдикат српске полиције, у знак сећања на страдале колеге, већ пети пут одржава меморијани турнир у малом фудбалу под именом “Јужнобанатски хероји”. Колеге не треба заборавити, не требамо да их оставимо по страни, већ свакодневно да нам буде у сећању њихов лик и рад. Оставили су иза себе породице које живе, и свакодневно нам се обраћају за помоћ.“

Председник ССП16832258_823359154471298_3726889234026514879_n Лазар Ранитовић је поручио да „Овај турнир, иако је посвећен полицајцима који су радили у Полицијској управи Панчево, био је прилика да се сви подсете и осталих настрадалих колега, који су заједно са нама били у рововима на косову, или су животе изгубили обављајући редовне послове на територији градова, они су животе дали ради безбедности грађана Србије!“

„Држава није држава, ако нема историју и сећање на њу.“, казао је градоначеник Саша Павлов, који је присуствовао отварању меморијалног турнира. Како је казао из тог сећања треба извући праве закључке како би знали да се понашамо у будућности: „То је опште начело које треба да прохватимо. Ово је један од разлога зашто Градска управа подржава одржавање овог турнира у знак сећања на погинуле. Јако је битно да се сећамо тих жртава.“

Служба за информисање ССП