Skip to main content

Аутор: Диоген

ЈУБИЛАРНЕ НАГРАДЕ КРАЈЕМ МЕСЕЦА

У складу са важећим Посебним колективним уговором за полицијске службенике и ове године  ће бити исплаћене јубиларне награде за непрекидан рад у Министарству унуттрашњих послова и другим државним органима. Као што је и планирано, односно предвиђено у члану 13. ПКУ,   исплата ће бити извшена до краја јула, одмах након исплате другог дела плате, за све оне који су ово право стекли у првој половини године, закључно са 30. јуном.

Будући да су у сектору започели израду решења, сада су познати и новчани износи које ће запослени добити у зависности од периода за који ЈН добијају, па ће тако износи бити:
за непрекидан рад од 10 година – 58.793 динара,
за 20 година – 70.552 динара,
за 30 година – 76.431 динара,
за 40 година – 82.310 динара.

Колегиницама и колегама честитамо на заслуженим наградама и да их у срећи потроше.

Надајмо се да ће износ у децембру, за колеге који право стичу током друге половине године, бити и нешто већи, с обзиром на најављено увећање плате, ал свакако остаје задатак пред синдикатима да приликом преговора за следећи ПКУ те износе знатније увећају, по угледу на неке друге државне органе или јавна предузећа у којима се за јубиларне награде исплаћују суме од по неколико стотина хиљада динара.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Ватрогасци  као „маратонци“ : „Јуримо 30 на сат!“

Вероватно нема никога ко није гледао култни домаћи филм „Маратонци трче почасни круг“ у којем  Лаки Топаловић, подстицан на бржу вожњу одговара, данас чувеном, реченицом „Не може брже, јуримо 30.“ Радња филма је смештена у време пред Други светски рат, али чак и тада, остатак фамилије Топаловић има брдо примедби, незадовољан брзином вожње, јер је „блесави син Мирко раскантао машину“!

Када погледате снимак на доњем линку, настао пре пар дана, на широј територији града Београда, не можете се отргнути утиску да је и овде неки Мирко „раскантао машину“. Иначе, на снимку је трочлана екипа ватрогасно-спасилачке јединице која жури са једне интервенције на другу „јурећи“ брзином од читавих 35 километара на сат. Наравно, без укључене сирене јер звучна сигнализација одавно не ради на овом возилу. При томе један од чланова екипе нема седиште за себе па је принуђен да у задњем делу кабине седи на врелом лиму поклопца мотора.

На снимку можете видети како их, док плове Ибарском магистралом, претичу буквално сви учесници у саобраћају. Подразумева се да екипа није ни стигла на планирану интервенцију – пожар је локализован пре него су они прешли пола предвиђеног пута (с краја на крај општине).

Синдикат српске полиције овим јавним указивањем не жели да омаловажи колеге из Ватрогасно-спасилачких јединица, напротив. Ради се о професионалцима, способним и савесним, забринутим за безбедност и имовину грађана. У супротном, они мислећи пре свега на своју безбедност, оваквим возилом не би ни кренули из станице. Ми желимо да још једном јавно укажемо послодавцу и грађанима на поразно стање опреме ватрогасно-спасилачких јединица, да кажемо да је тако нешто у 21. веку недопустиво. Време је да возила стара по неколико деценија, која одавно спадају у категорију олдтајмера, држава замени новим и исправним! О осталој опреми заиста је беспотребно трошити речи.

Дозовимо се памети док не буде касно – због оваквог возила неко може изгубити живот! Било ватрогасци у њему, било неко од грађана док чека помоћ која касни!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Виртуелни топли оброк и регрес у МУП-у!

Преко милион радника у Србији, међу којима и запослени у Министарству унутрашњих послова, или не прима никакву накнаду за топли оброк, или је тај износ симболичан. Баш као и регрес, и овај део зараде за нас, запослене у МУП, не постоји чак ни на платним листићима, постоји само у изјавама званичника Сектора за материјално-финансијско пословање..

Прецизних података о броју радника којима су ова право ускраћена формално или фактички нема, али чињеница да, топли оброк и регрес не добија ни гро оних којима је послодавац држава. Наиме, за око пола милиона запослених у јавном сектору те ставке су само део коефицијента зараде, и то ако је веровати надлежнима јер их запослени не виде чак ни у коефицијенту. Кажу, тај износ накнаде не мора бити изражен у номиналном износу, ту је он негде, „кумулативно изражен кроз коефицијент“, ма шта то заиста значило!

Многи од оних који у Србији ову накнаду и примају не могу да се похвале њеним износом. Забрињавајуће велики број фирми исплаћују на име топлог оброка динар дневно што је испод сваког достојанства и представљају изругивање прописа уз директно понижавање радника. Замислите само то да постоје радници који месечно добију 22 динара на име накнаде за топли оброк!

Иначе, износи који би, на име накнаде за топли оброк, требали да добијамо кроз плату, су око 20 одсто просечне или минималне зараде у Србији, односно од 4.000 до 8.000 динара месечно. Ако знамо број запослених у МУП и узмемо неку средњу вредност накнаде од 6.000 динара месечно долазимо до износа од преко 250 милиона динара, за колико запослени бивају ускраћени а МУП, односно држава направе уштеду. На годишњем нивоу то износи преко три милијарде динара, те уз званично приказани, а фактичко непостојећи регрес у приближно истом износу, долазимо до запањујућег износа за који запослени бивају ускраћени у само једној години – преко 6 милијарди динара.

Не желећи да споримо искреност изјава званичника да су топли оброк и регрес уграђени у плату не можемо а да не приметимо бројне нелогичности у таквом ставу. На пример, запослени којег, под било којим изговором, послодавац казни умањењем коефицијента плате, аутоматски добија и умањење накнаде за топли оброк и регрес, што није логично али ни законито. Је л то кажњеном раднику следује пола ручка??? Кажњавање глађу? А тек којом математиком успевају да обрачунају топли оброк за време боловања или годишљег одмора? Уз прековремене, ноћне и радне сате на дане државних празника?

Нигде логике, наравно. Али, с обзиром да чак и судови верују држави и послодавцима, остаје и нама само да им верујемо и надамо се некаквој измени садашњих прописа. Стога су у петицији, за коју је Синдикат српске полиције скупљао потписе и коју смо предали Народној Скупштини, међу осталима, били и захтеви да накнаде за топли оброк и регрес запосленима у МУП буду јасно изражене у платним листићима и да их почнемо да примамо реално, а не само у „кумулативном износу“! Надајмо се да ће народни посланици имати слуха за наше захтеве, ма колико они сами били „мажени и пажени“ регресираним ценама у свом скупштинском ресторану! Уосталом, потписе на петицију ставило је више од десет хиљада запослених у нашем министарству а то нико не сме да игнорише!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Покушај лова у мутном жутих синдиката

Поводом поговарања појединих синдиката, који иначе не заслужују да им у имену стоји реч синдикат, чије значење ни сами не разумеју, дужни смо реаговати и нашим члановима пре свега, али и свим запосленим у Жандармерији предочимо истину. Директан повод овог саопштења јесте начин организовања радног времена у Одредима Жандармерије као и његово евидентирање или боље рећи неевидентирање.

Наиме, тај назови “синдикат” сматра да је сасвим нормално и у складу са прописима да се полицијским службеницима који на послу ефективно проведу по 13-14 радних сати, у евиденције уносе подаци као да су радили 12 сати. А све под изговором лакше је радити у турнусу, у систему „12-24 12-48“ и плашећи људе како ће им бити распоред у класичан сменски, по 8 радних сати дневно.

То бисмо могли и да прихватимо као тачно да се овде не ради о систему, обично  „13-23, 13-46“ а неретко и „14-22, 14-46“. Ако узмемо пример полицијског службеника који сваку смену ради редовно у турнусу, он на свакој смену губи по 1-2 сата дневно, што на месечном нивоу износи 14-15 па све до тридесет сати. Годишње, оваквим начином евидентирања рада, он губи више од једног пуног месечног фонда радних сати, односно целу једну плату!

Након указивања на неправилност таквог обрачуна радног времена, одговорни, уместо труда на исправљању проблема, труд улажу на утеривање страха – па тако прете увођењем 8 часовног радног времена, што опет није реално и суштински не решава проблем јер се смене опет морају преклапати, односно радно време мора бити минимум деветочасовно у току једног дана.

Опет оваквим начином рада после, са три смене уместо две, у једном турнусу, проблем се само усложњава. Уместо 14-15 радних смена месечно, сваки запослени ће имати 24-26 долазака на посао. Самим тиме, преклапањем смена, уместо вишка радних сати од 14-15 до 30, долазимо до, минимално 24 а потенцијално и свих 50 сати на месечном нивоу.

Уколико би евидентирали реално радно време од 9 или 10 сати дневно, дошли бисмо у прилику да запослени остваре пун месечни фонд радних сати негде већ око 25. у месецу што би оставило простор за још 2-4 смене до краја месеца, односно опет бисмо дошли до тога да запослени остварује велики вишак радних сати, знатно већи него у садашњем турнус систему „12-24-12-48“.

Тако остварен вишак сати би морао у прерасподелу са роком реализације од шест месеци, у супротном би опет представљао прековремени рад.

Синдикат српске полиције увек ће радити у интересу својих чланова и осталих запослених. Оно на шта не можемо и нећемо пристати је кршење права запослених.

Слободно можемо поставити и питање да ли је синдикат који је био сагласан са отпуштањем око 1500 колега, заиста искрено забринуто за распоред рада или јефтиним демагошким триковима покушава спасти оно што се зауставити не може – масовно исчлањење запослених из тог синдиката. Активна подршка послодавца том синдикату даје резултате од оних које они очекивају – људи их све више напуштају.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

Осуђујемо позив на убијање полицајаца!!!

Синдикат српске полиције најоштрије осуђује срамну изјаву извесног адвоката, којем ни име не желимо да поменемо, који је, гостујући на телевизији са националном фреквенцијом, изјавио „Боље је да убијете полицајца него да не платите порез!“

Након ове скандалозне изјаве, која најпре указује на недостатак морала и емпатије за, пре свега, частан позив полицајца, али која указује и на недостатак основне професионалне интелигенције, овај адвокатски анонимус постаде познат под старе дане.

Но, ми нећемо упасти у замку и, због појединца који их срамоти, осудити све друге адвокате, напротив – ми очекујемо да се Адвокатска комора Србије и Адвокатска комора Београда огради од овакве изјаве свог (да ли?) члана који је недостојан улоге било чијег браниоца. Такође, позивамо надлежног државног тужиоца да размотри постојање неког кривичног дела у таквој изјави, којом буквално охрабрује све тајкуне и потенцијалне пореске дужнике да своје проблеме решавају убиством полицајца који, опет по наредби државе, дођу по њих, јер је то по његовом виђењу мање зло.

Подсећамо јавност да живимо у држави у којој је напад на полицајца постао једно од најлакших, скоро безначајно кривично дело, ако је судити по благој казненој политици која је превладала, а да толерисање оваквих изјава у ударним вечерњим терминима на националним телевизијама само помера границе још даље. Ускоро би и убиства полицајца постала уобичајена, свакодневна вест!

Синдикат српске полиције то неће немо посматрати нити дозволити да ико некажњено напада српског полицајца или позива на његово убиство!

Наведена персона је оличење надимка адвоката из америчких филмова. Али и ако је од ђаволовог слуге – много је!

Служба за информисање ССП

Нишки жандарми положили венце на Шар Планини

Припадници нишког одреда Жандармерије још једном су показали какви су људи и доказали да никада не заборављају другове који су своје животе дали у одбрани државе Србије.

Делегација предвођена колегом Иваном Ђорђевић посетила је спомен обележје подигнуто  погинулим припадницима полиције, војске и цивила, страдалим током сукоба 98/99 на Косову и Метохији, на Шар Планини, у општини Штрпце. Венце су положили 7, јула у 10,00 часова у присуству родитеља погинулих полицајаца који су били пријатно изненађени и дирнути овим гестом колега, којима пут од Ниша до Шар Планине није био предуг да би одали пошту пострадалим саборцима.

Заиста леп гест колега, на чију иницијативу и позив је Синдикат српске полиције радо одазвао и индиректно учествовао помогавши скромним износом новчаних средстава.

Док је оваквих људи који памте и поштују наше мртве хероје – има наде за Србе и Србију!

Служба за информисање ССП

Доказе скупљамо помоћу штапа и канапа

Када су крим техничари у Полицијској управи за град Београд, а верујемо и у већини осталих управа, почетком ове године сецкали индустријске ПВЦ џакове правећи мале кесице за паковање трагова, када су трагове склоне труљењу паковали у папирне кесе добијене у оближњој пекари, док су куповали рукавице по самоуслугама и апотекама, те користили транспарентне лепљиве фолије произведене давне 1996. године, нису били ни свесни колико су у ствари срећни. Јер, имали су барем нешто.

Након алармирања надлежних, од стране Синдиката српске полиције, на фебруарском састанку у Кабинету министра унутрашњих послова, али и јавно на сајту  синдиката, уследила су објашњења представника Сектора за материјално-финансијске послове, господина Веселиновића и господина Бјелице, да је узрок био недостатак финансијских средстава у прошлој години, да је сада све у реду, да ускоро следи вишемилионска набавка и нормализација ситуације, уз даље редовно снабдевање криминалистичке технике основним средствима и материјалом за рад.

Овако је само у теорији и за камере…

Али…

Од фебруара до јула извршена је достава извесне количине брисева за узорковање биолошких трагова и апсолутно ништа друго. Ништа под милим богом. А залихе утањиле…

Форензичари су принуђени да на терену селективно обрађују лице места, да се сналазе како умеју и знају и за то време смешкају пред грађанима глумећи како је све у најбољем реду. Уместо мулажирања прибегава се фотографисању. А и кад некако прикупе неке трагове на лицу места, тад проблем настаје код паковања – нити имају кесице нити омоте предмета. Најобичније коверте А4 формата постале су мисаона именица!

Просто се запитамо да ли је дошло време да сами правимо прахове за физичке методе изазивања латентних трагова папиларних линија, баш као што је некада давно то радио Љубисав Познановић (извињавамо се новим „стручњацима“ који вероватно задивљени својим личним величинама нису имали времена ни да чују за тог човека), који је из шале мешајући пепео цигарете са неким, само њему познатим, додацима, правио прах и демонстрирао његову ефикасност пред широко отвореним очима полазника крим-техничких курсева.

Овако је било у јануару а данас поред сваке од ових 6 ставки стоји одговор – „НЕМА“!

Или је пак време да у свом извештају о форензичком прегледу лица места, техничар наведе шта је све на лицу места могао и требао да уради а није успео због недостатка материјала за рад? Да више не црвени техничар испадајући нестручан и неспособан пред грађанима и колегама.

Можда ће тек након тога поцрвенети неко други?!

Служба за информисање ССП

Полицајац као правосудна пинг-понг лоптица

Већ навикнутим на разноразна шиканирања и понижавања, што од грађана, што од наших старешина, где су или изложени подсмеху или бесмисленим захтевима и наређењима, полицијским службницима је остало врло мало простора за изненађења. Она непријатна наравно, а већ за пријатна, оваквима, какви смо, ненавикнутима на њих, простора има на претек, али га ретко када неко испуни. Обично то буде неки сирома, старији грађанин који памти лепша времена. Истине ради, понекад нас пријатно изненаде и они ретки професионалци међу нашим старешинама.

Најновији случај непријатног изненађења забележили смо у Врњачкој Бањи где су полицијски службеници службено поступајући према страном држављанину дошли у проблем услед несарадње и надмудривања двоје представника правосудних органа. Након основних полицијских службених радњи, страни држављанин је по скраћеном поступку приведен дежурном судији за прекршаје која је лицу изрекла новчану казну. Будући да лице није имало новчаних средстава за плаћање казненог налога, судија доноси решење о замени казне и издаје налог за пријем у Окружни затвор у Краљеву. Полицајци поступају по налогу и лице одводе до затвора али онда следи изненађење.

Дежурни радник у Окружном затвору након увида у документацију каже следеће: „А странац? Странци иду у Сремску Митровицу, не може овде.“ Полицајци обавештавају своје старешине, они судију која је издала налог, судија зове управника затвора, управник своје раднике… И тако у круг добрих два сата. За та два сата полицајци стоје на сунцу испред врата затвора, са лицем везаним лисицама.

Тек након тог времена судија позива полицајце да дођу по нов налог јер управник затвора страног држављанина не жели да прими у затвор. Да не би даље малтретирали странца, полицајци га одводе до зграде Полицијске управе Краљево, зграде најближе затвору, у климатизовану просторију, а један од колега одлази поново до суда. Сада је већ око 18,00 часова, радно време одавно завршено, али судија долази са записничаром и израђује нов налог за затвор у Сремској Митровици. Таман што су завршили налог, зове колега који је остао са лицем и каже како је у зграду ПУ Краљево дошао управник затвора и саопштио како се смиловао и да ће коначно да прими то лице у затвор.

Срећа те управник, поред тога што воли да мудрује и не зна свој посао, није и човек који воли да дремне после ручка, иначе би наше колеге морале пут Срема, након одрађене целодневне смене. Да ли му је неко наредио (што је вероватније) или се он досетио (што је мање вероватно) да узме прописе и прочита одредбе које се односе на прихват страних држављана које јасно кажу да страни држављанин мушког пола казну издржава по седишту  суда који казну изриче, док је код женског пола то мало другачије (све кажњенице се упућују у Казнено поправни завод за жене у Пожаревцу).

Поред тога што овим текстом упознајемо јавност и упозоравамо колегинице и колеге шта им се све може десити у служби, ми ћемо свакако послати посебан допис Управи за извршење кривичних санкција, Министарства правде Србије и затражити санкционисање дотичног управника због исказаног незнања, непрофесионалног рада и беспотребног малтретирања полицајаца, судије и страног држављанина.

Такође, користимо прилику да похвалимо наше колеге на стрпљењу, а посебно  судију на исказаној доброј вољи и труду, јер је комотно могла да, строго држећи се закона и одрађеног исправног првобитног налога, остави наше колеге на цедилу да не знају шта даље са лицем које управник затвора не жели да прими.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Повређен саобраћајац код Орловаче

Београд, 28.06.2017. године, – Данас је у поподневним часовима дошло до тешке саобраћајне незгоде у којој је један наш колега, саобраћајни полицајац Дејан Ђорђевић (42) задобио телесне повреде. До незгоде је дошло на обилазници око Београда, у близини Орловаче. Колега је задобио велике расекотине на глави, поприлично је угруван али је у свесном стању, верујемо да ће бити све у реду и желимо му брз опоравак.

Оно што привлачи посебну пажњу свакако јесте то да је до незгоде дошло око 15,00 часова, највероватније приликом вршења контроле саобраћаја на обилазници око Београда. Премада још увек нису разјашњене све околности незгоде, према првим информацијама којима располажемо, возач возила је заспао за воланом, изгубио контролу и колега није успео да избегне ударац. Дакле, ово је директан доказ оправданости нашех захтева упућеног министру, као и његове брзе реакције и расписивања депеше којом је наложена прерасподела радног времена у време кстремних врућина. Подсећамо да је данас температура у Београду, у једном моменту, прелазила и 37 подеок на скали.

Свако разуман је такав потез министра подржао, али у једном делу јавности, судећи по коментарима на друштвеним мрежама, па чак и код извесног броја запослених у Министарству унутрашњих послова, на осуду и подсмех су наишли и наш захтев и министрова реакција. Коментари се најчешће своде на „нису полицајци размажени, морају да раде и по сунцу“! Да, морају, то смо и нагласили, а и сваки полицајац ће професионално реаговати и заштити безбедност људи и имовине, али само ако је то заиста неопходно.

Ни један саобраћајац неће одбити да изађе на увиђај и сличну интервенцију, али заиста нема потребе за било каквом редовном контролом саобраћаја. Неће се полицајац „истопити на сунцу“ али нема ни потребе излагати опасности ради јурења некаквих резултата или пуњења буџета. Видели смо, на овим врућинама су сви учесници саобраћаја уморни и нервозни, понеки поспани, представљају опасност и по себе и по друге.

Колеге, сведоци смо да се депеша министра не поштује у потпуности у свим организационим јединицама, као на пример на ауто-путу где се данима већ спроводе целодневне акције на мерењу брзине радарима. Позивамо вас да нам указујете на пропусте старешина, а ми ћемо даље интервенисати у Дирекцији полиције или код начелника конкретног Сектора. Не дозволимо да нам се овакви случајеви понове услед одсуства савести код појединих старешина и због наше лењости да на пропусте благовремено укажемо.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Непоштовање радних права полицајаца у здруженим снагама

Београд, 26.6.2017. године, – Поучени досадашњим искуствима која нам говоре да наше полицијске старешине проблеме углавном гурају под тепих, подстакнути неким ирационалним страховима скривају их од оних који су хијерархијски изнад њих, послали смо допис министру унутрашњих послова, др Небојши Стефановићу, у којем му предочавамо кршења радних и људских права полицијских службеника ангажованих на терену у здруженим снагама. Извор наших проблема јесте самовоља појединих старешина Војске Србије и њихово несхватање времена у ком живимо и радимо.

Допис преносимо у целости:

Поштовани господине министре,

Обавештавамо Вас да је тренутно на делу кршење радних права запослених у нашем министарству у већем обиму и то од стране руководилаца здружених снага ангажованих на контроли илегалних прелазака државне границе.

Наиме, одлуком Владе Србије, команда над здруженим снагама припадника војске и полиције поверена је официрима Војске Србије, што је и била логична одлука с обзиром на проблематику и задатке постављене пред те снаге. Да је то била мудра одлука показала је и пракса где је сарадња припадника двају државних органа на високом нивоу. Међу војницима и полицајцима на терену развијен је осећај солидарности и колегијалности те на том нивоу углавном не долази до било каквих проблема.

Оно што представља проблем јесте логистичка подршка и понашање појединих старешина Војске Србије који, срећом, представљају мањину међу великим бројем часних официра који свој посао обављају професионално.

Проблеми у логистичкој подршци здруженим снагама на терену огледају се у различитим условима смештаја и рада полицијских службеника на истим пословима, а у зависности од конкретних јединицама у којима су ангажовани. Тако имамо ситуацију да припадници Управе граничне полиције, ангажовани на редовним пословима, имају знатно квалитетнију и боље организовану исхрану, али и слободу кретања унутар или ван круга касарне и начин коришћења слободног времена након завршетка смене, у односу на припаднике интервентних јединица полиције ангажованих у здруженим снагама.

Додатне, рекли бисмо и значајније, проблеме полицијским службеницима доноси понашање појединих старешина Војске Србије, који вођени неким својим системом, организују распоред рада и издају наређења којима директно крше радна права полицијских службеника загарантована Посебним колективним уговором за полицијске службенике и Законом о полицији. Те проблеме смо већ у неколико наврата износили на састанцима са Радном групом МУП-а за сарадњу са синдикатима, али, с обзиром на то да су ти проблеми још увек у мањој или већој мери актуелни, то имамо потребу и обавезу да на њих укажемо и на овај начин. Иако су те неправилности разнолике и различитог обима и интензитета, углавном се ради о:

  • непоштовању законских ограничења у погледу дужине трајања дневног радног времена;
  • онемогућавању или недозвољавању дневног одмора;
  • одређивању приправности без икаквог налога;
  • онемогућавању слободног времена након одрађене смене;
  • забрањивању кретања у касарнама или ван њих у у цивилној одећи и слично.

Можемо имати разумевања за старешине Војске Србије у смислу да нису навикли на наш систем рада и поштовање одређених права, а што је у МУП-у одавно постало стандард, али их то непознавање прописа и обавеза које проистичу из тих прописа не аболира од одговорности. Напомињемо да до наведених кршења права запослених у МУП-у најчешће долази у јединицама ангажованим на подручју Рашке и Прешева.

Господине Стефановићу, очекујемо од Вас да, као министар унутрашњих послова, али и потпредседник Владе Србије, реагујете у оквиру својих овлашћења, испитате наше наводе и након тога изнађете начин да спречите даљна кршења радних права полицијских службеника. Тиме ћете свакако допринети одржавању високог морала и професионалности у нашим редовима, а тиме утицати и на одржавање достигнутог степена целокупне безбедности Србије.

С поштовањем,

Заменик председника ССП
Миле Лазаревић