Skip to main content

Аутор: Диоген

ДЕПЕШЕ О ПОЛУГОДИШЊЕМ ОЦЕЊИВАЊУ И ПРИПРАВНОСТИ

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на ДЕПЕШЕ О ПОЛУГОДИШЊЕМ ОЦЕЊИВАЊУ И ПРИПРАВНОСТИ

Сарадња између Синдиката српске полиције и Радне групе МУП за сарадњу са синдикатима, којом од скоро руководи државни секретар Дијана Хркаловић, даје прве позитивне резултате. Након наше иницијативе, односно указивања на пропусте старешина на нижем нивоу, уследила је хитна координирана реакција Кабинета министра, Сектора људских ресурса и Дирекције полиције што је резултирало двема инструктивним депешама послатим данас на терен.

У депеши Сектора људских ресурса послатој на терен потврђује се наша примедба са састанка да велики број запослених у Министарству још увек није није оцењен, односно да цжпрви циклус оцењивања за 2017. није завршен до краја јула, у складу са Уредбом о оцењивању полицијских службеника и других запослених. Такође, у депеши стоји и напомена да ће апликација бити информатички закључана и да унос оцена неће бити могућ те старешине треба да под хитно заврше своје обавезе.

У депеши Дирекције полиције појашњава се институт приправности и потреба сврсисходног одређивања тог статуса запосленима у циљу обезбеђења нормалног функционисања службе али уз вођење рачуна о рационалности трошкова.

Ипак, ма колико депеша била јасна и прецизна, на локалном нивоу се опет јављају појединци међу старешинским кадром у Одељењима полиције који је тумаче на неки свој начин који не доприноси нити ефикасности организационих јединица нити задовољству запослених. Синдикат српске полиције то неће немо посматрати и толерисати већ ћемо на наредном састанку именовати те квазистручњаке који крше радна права запослених не би ли се тако, мисле они, омилили претпостављенима.

Ово је огољени пример онога на шта ССП често указује – незадовољство запослених условима рада често је сасвим неосновано усмерено на врх МУП и самог министра. Заиста, да ли је министар одговоран за непоштовање Правилника о приправности? Ако је усвојен и послата је депеша на терен шта је још потребно да би га неки локални шерифи применили у пракси? Да ли их боли она напомена о сврсисходности и рационалности, па се држе оне „кад нема за мене, нема никоме“!? Закон о полицији је у домену приправности врло јасан, не прави разлику међу запосленима, односи се на старешине подједнако као на било ког извршиоца и овакво понашање начелника Одељења полиције представља драстично кршење закона.

Да ли су одговорни министар и начелница Сектора људских ресурса због непоштовања процеса оцењивања и прошуштене прилике да запослени буду упознати са добијеним оценама? Је ли министар или командир крив за неправилан обрачун нанаде за „путне трошкове“ или за то што се распоред не прави за барем два дана унапред?

ССП никада није имао проблем да кажу истину, ма колико горка била. Када треба и кога треба, први смо ту да критикујемо, па и министра. Али и да похвалимо препознавање проблема, брзе реакције и решеност да се пропусти отклоне а неправде исправе. Овог пута смо ту да похвалимо Радну групу, посебно њене чланове из Сектора људских ресурса и Дирекције полиције и да напоменемо да још увек чекамо реакцију представника из Сектора за ванредне ситуације.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Конкурс за пријем ватрогасаца

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Конкурс за пријем ватрогасаца

Министарство унутрашњих послова расписало је данас конкурс за пријем укупно 100 полазника за основну обуку припадника ватрогасно-спасилачких јединица.

Синдикат српске полиције поздравља овај потез послодавца, сматрајући да је пријем нових младих ватрогасаца-спасилаца више него неопходан, а ово лето је на најбољи начин показало потребу унапређења ефикасности те службе. Ово јесте релативно мали број полазника курса у односу на онај број запослених који недостаје и који је реално потребан али је свакако велики помак у том смеру.

Надамо се да ће се са овим трендом наставити и да ће ускоро бити још курсева и за ватрогасце-спасиоце и за униформисана овлашћена службена лица. Чињеница је да се број запослених природним одливом јако брзо смањује, старосна структура полицијских службеника није баш идеална али ни број запослених по глави становника у односу на неки европски просек.

У наставку текста можете погледати садржај конкурса:

Месечни састанак у Кабинету: Нов састав Радне групе доноси и нов приступ у раду

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Месечни састанак у Кабинету: Нов састав Радне групе доноси и нов приступ у раду

Београд, 10.8.2017. године, – Одржан је осми месечни састанак са Радном групом МУП-а за сарадњу са синдикатима са почетком у 10.00 часова. Синдикат српске полиције представљали су председник синдиката Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, генерални секретар Виктор Ратковић и Синиша Ћук члан Главног одбора синдиката. Радна група је овог пута наступила у измењеном саставу а састанак је водила новоименована координаторка Радне групе, државни секретар Министарства, госпођица Дијана Хркаловић.

Након уводних речи, упознавања и жеље за добром и успешном сарадњом госпођица Хркаловић нас је упознала са намером Министарства да званично предложи измене појединих одредби Закона о полицији, изложила је неколико главних циљева који се желе постићи планираним изменама и позвала нас да јој доставимо предлоге нашег синдиката, оцене појединих, нама спорних одредби у закону, а све у циљу израде што ефикаснијег закона који ће задовољити очекивања и потребе и запослених и грађана. Председник Ранитовић се захвалио на добијеним информацијама и предочио чињенице да смо ми неке наше примедбе на закон већ упућивали надлежнима, што кроз иницијативе пред Уставним судом, што достављањем одређених предлога Народној скупштини РС, али и да ћемо са великим задовољством учествовати у припреми новог предлога Министарства јер нам је стало да добијемо стабилан закон који ће на дужи временски период омогућити ефикасну службу, али и права запослених.

Након тога прешло се на рад по следећим темама:

  1. Приправност припадника ватрогасно-спасилачких јединица

Већ дуже од годину дана у СВС се не врши реално одређивање приправности ватрогасцима-спасиоцима. Таква мера је уследила након појаве неумереног одређивања таквог статуса „свуда и свакоме“, односно без реалне потребе. Уместо утврђивања појединости и оправданости, те кажњавања одговорних, примењена је својеврсна казна према скоро свим запосленима. Тако да тренутно имамо ситуацију да се у већини организационих јединица врши злоупотреба појма „стална доступност“ на тај начин што се усменим наредбама запослени принудно стављају у статус приправности и обавезе одазивања на интервенцију, а да то не остаје нигде забележено нити им се такав статус плаћа у складу са одредбама Закона о полицији.

Тражимо поштовање закона у том домену и предлажемо исправљање неправде и надокнаду материјалне штете запосленима коју су претрпели у последњих годину и нешто више дана. Односно, предлажемо да МУП понуди склапање споразума о вансудском поравњању свим ватрогасцима, као меру којом ће бити избегнути беспотребни судски трошкови, који би неминовно уследили након подношења многобројних тужби о којима ти људи озбиљно размишљају већ дуже време.

Госпођица Дијана Хркаловић је дала реч Горану Николићу из Сектора за ванредне ситуације који је од нас затражио конкретне примере јединица у којима се не поштују прописи у вези са статусом приправности и прековременог рада. То смо и учинили и већ данас послали примере колега у Новој Вароши, Лазаревцу, Шиду, Старој Пазови, Пећинцима, Руми и Сремској Митровици. Позивамо чланове да нам се јаве и доставе информације у својим организационим јединицама ради решавања пропуста.

  1. Срамотна дисциплинска пријава у Управи граничне полиције

Тражили смо испитивање целог случаја у Управи граничне полиције, Регионалном центру према Македонији, где је спроведен, према нашем мишљењу срамотан, дисциплински поступак против полицијског службеника. Сматрамо да се оваквим поступцима омаловажавају полицијски службеници и да ти поступци служе пре свега њиховом „дисциплиновању“. Срећом, дисциплински старешина је донео разумну пресуду и ослободио колегу Милана Илића, а с друге стране, будући да је он одбрану изнео лично, без ангажовања правног заступника, направљена је уштеда МУП-у у износу од најмање стотинак хиљада динара. Очекујемо да након утврђивања свих релевантних чињеница уследи санкционисање виновника ове бруке за службу.

Госпођица Хркаловић се сложила да се понекад покрећу поступци који не служе на част ни полицијским службеницима ни старешинама а поготово угледу Министарства и да треба радити на спречавању таквих појава које нам свима наносе штету, али да свака прича има две стране медаље те је реч дала представнику Дирекције полиције који нам је предочио све детаље овог немилог догађаја. Сматрамо да ће депеша у вези са овим и сличним догађајима која је послата на терен у РЦ према Македонији бити довољна превентива али ћемо пажљиво пратити њено поштовање и реаговати у складу са тим.

  1. Проблем вишка радних сати у ПС Босилеград

Као што је познато, у ПС Босилеград, због специфичних околности, постоји проблем са сталним стварањем вишка радних сати који није могуће отклонити. Због тога запослени на сваких 6 месеци подносе захтеве за склапање споразума ради исплате тих остварених вишкова. У ранијем периоду то је реализовано редовно и несметано, међутим, сада се неоправдано дуго чека сагласност Сектора за људске ресурсе што успорава процес и ствара незадовољство код запослених. Тражили смо убрзавање тих поступак колико је то могућно јер су незапослени незадовољни и нестрпљиви и постоји реална могућност утужења а самим тиме и стварања додатних трошкова за министарство што никоме није у интересу.

Господин Драган Цветковић из Сектора људских ресурса саопштио је да је остварио контакт са начелником Полицијске управе Врање и договорили су да се изврше провере о постојању вишкова радних сати, те да се у складу са утврђеним донесе одлука о даљим корацима. Госпођица Хркаловић је додала да је сигурна да ти вишкови постоје јер је лично упозната са условима рада у Босилеграду, као и са недовољном попуњеношћу људством, да је стога неминовно да до вишкова радних сати долази како би служба неометано функционисала и наложила је Цветковићу да то одради што хитније те да се људима понуди споразум о вансудском поравњању и исплати зарађени новац.  

  1. Урачунавање пута у радно време

У ПС Босилеград не поштује се депеша министра којом је одређено урачунавање времена проведеног на путу до извршења задатка у редовно радно време. Упркос више упозорења командиру Стојнев Новици, упућених од стране наших активиста, упркос томе што је са тиме упознат и начелник Одељења полиције у ПУ Врање, који је депешу проследио свим јединица, поменути командир и даље не поштује наређење министра. Потребно је отклонити проблем и санкционисати командира који из само њему познатих разлога не жели да поштује депешу.

Аналогно претходном питању, госпођица Хркаловић је наложила колегама из Сектора људских ресурса и Дирекције полиције да се под хитно наложи спровођење прописа и депеше министра.

  1. Статус приправности старешина у Дирекцији полиције

Према нашим незваничним сазнањима, на последњем састанку директора полиције, господина Ребића, са руководствима полицијских управа, наређено је да „старешине не могу писати приправност“. Искрено, сумњамо да је то баш тако речено, верујемо да је скренута пажња на појаву злоупотребе код одређивања статуса приправности и превеликог броја сати на месечним нивоима у појединим организационим јединицама. Ипак, на терен се проширила другачија верзија, односно барем у већини полицијских управа је пренесено, како смо горе навели, да је „директор забранио писање налога за приправност за старешине“.

Став ССП јесте да старешине нису изузете од примене било ког закона ове државе (мада се појединци међу њима често тако понашају) и да се и одредбе Закона о полицији које запосленима дају право надокнаде у статусу приправности односе и на старешине. Наравно, свака контрола и санкционисање злоупотребе имаће нашу подршку.

Државни секретар Дијана Хркаловић је саопштила да је разговарала са директором Ребићем на ову тему и да је јасно да се ради или о несхватању и погрешном тумачењу или о свесном извртању његових речи. Став руководства МУП јесте да се закони морају поштовати једнако за све и да нико нити жели, нити може да забрани статус приправности за старешине било ког нивоа. Једноставно, ради се о томе да су, након утврђених нелогичности у појединим подручним полицијским управама, наложене мере стриктне контроле и реорганизације система рада тамо где је то оправдано, сврсисходно и могуће. Због специфичности сваке управе појединачно, није могуће униформно решење за све, те ће бити праћена примена наложених мера и пружена потребна помоћ свакој јединици. Дакле, старешине полиције, баш као и сви други полицијски службеници, могу бити у статусу приправности када је то неопходно за функционисање службе.

  1. Запослење супруге покојног колеге ватрогасца

Синдикату се молбом за помоћ обратила госпођа Горица Милошевић из Ниша, супруга изненада преминулог 42-годишњег ватрогасца-спасиоца Милана Милошевића. Она моли за посао у МУП, али знајући да ми нисмо права адреса за тако нешто она се обратила и надлежнима у СВС и ПУ у Нишу.

Замолили смо да, уколико је икако могуће, Министарство изнађе могућност и запосли супругу покојног колеге.

Дијана Хркаловић је изјавила да се сви у руководству МУП-а слажу да је потребно помоћи госпођи Милошевић и дала је налог Драгану Цветковић да оствари контакт и реализује наведено, било преко уговора о делу, било на неки други адекватан начин.

  1. Електронско оцењивање полицијских службеника

Уредбом о оцењивању полицијских службеника и других запослених у МУП-у прописано је да је ПОСТУПАК ОЦЕЊИВАЊА ЈАВАН (члан 3. став. 1), те да (члан 15) оцењивач на крају сваког циклуса оцењивања (полугодишта) обавља разговор са запосленима чији рад оцењује и да у току разговора упознаје запосленог са оценом и унетим коментарима и заједнички утврђују, уколико је потребно, активности и временске рокове за унапређење компентенција и резултата рада запосленог. Такође је прописано (члан 16) да несугласице између оцењивача и запосленог решава контролор. Одговорно тврдимо да руководиоци у МУП-у нису испунили напред наведене, а прописане им обавезе, тј. поступак оцењивања не да није био јаван, већ су оцене, без претходног разговора и консултација са запосленима једноставно унете у систем, а у највећем броју организационих јединица нису ни саопштене запосленима.

Овакво поступање руководилаца је недопустиво и представља повреде службене дужности – поступање противно налогу или упутству за обављање послова које је изазвало или могло да изазове штетне последице мањег значаја (лака повреда службене дужности) и повреда права запослених и незаконит, несавестан, немаран рад или пропуштање радње за коју је запослени овлашћен, а које су проузроковале или су могле да проузрокују штету или незаконитост у раду (тешке повреде службене дужности).

Чланови радне групе из Сектора људских ресурса и Дирекције полиције су става да до кашњења углавном долази због преобимности посла и чињенице да се ради о новини са којом се не сналазе подједнако добро сви руководиоци. На питање које им је госпођица Хркаловић поставила, да ли је синдикат у праву да су старешине, које су донеле одлуке о оценама и унеле их у систем, биле дужне да са запосленима обаве разговор и упознају их са оценама, добијен је недвосмислено јасан потврдан одговор. Наложено је хитно исправљање пропуста и обављање разговора са свим запосленима ради њиховог упознавања са добијеном оценом и дефинисања начина за унапређење појединих елемената рада који сачињавају оцену.

  1. Питања која смо постављали на предходним састанцима:

  • Управа граничне полиције

Који је начин изабран за решавања проблема обрачуна радн их сати пре и после смене до и са граничног прелаза, са посебним акцентом на полицијске службенике који возе смену?

Државни секретар Дијана Хркаловић је става да се мора изнаћи решење које ће омогућити да људе на положаје возе возачи а не један од њих из екипе, да се померањем радног времена дежурне службе може нешто тако постићи и да је то ефикасније и свакако безбедније по саме запослене. Тражила је да Радној групи доставимо списак конкретних јединица у којима се људи сусрећу са тим проблемом.

  • Драгачевски сабор трубача у Гучи

Да ли је, сходно обећању, донета одлука да износ дневница за полицијске службенике ангажоване на обезбеђењу сабора трубача, аналогно фестивалу Егзит, буду обрачунате у износима од 500 динара дневно?

Министар је, уважавајући специфичности обезбеђења сабора трубача у Гучи, већ донео Одлуку и дневнице за ангажоване полицијске службенике износиће 500 уместо стандардних 150 динара.

Састанак је завршен у 10.50 часова, протекао је у позитивној радној атмосфери и представља благо освежење у односу на неколико претходних састанака одржаних последњих месеци. Задовољни смо изреченом на овом првом састанком са Радном групом у новом саставу, очекујемо брзу реализацију договореног и надамо се да ће ова Радна група показати више енергије и спремности за решавање проблема запослених него што је то био случај са предходном.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

СИНДИКАЛНИ РИЈАЛИТИ ПРОГРАМ У ПОЛИЦИЈИ

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на СИНДИКАЛНИ РИЈАЛИТИ ПРОГРАМ У ПОЛИЦИЈИ

Ово лето заиста је врело у сваком смислу, врео ваздух, клима подивљала, народ нервозан и свадљив. А у полицији „подивљали“ синдикални посленици.

Једни другују са министром, хвалећи њега и његове „успехе“, стандард, опрему, возила, ма све је супер… Са позиције власти деле пацке свима редом, осећају се недодирљивима, што у овом тренутку заиста и јесу. Уживају заштиту и то и не крију, напротив, злоупотребљавају је на сваком кораку. Заштиту скупо плаћену радничким интересима.

Други пак са улице, из свег гласа, ударају по министру и његовим сарадницима, сваког дана по опозиционим медијима „разоткривају“ по неку велику тајну, аферу, лоповлук… Негирају чак и оно што је заиста промењено на боље. Истине ради, нема тога много али није ни баш све црно.

Трећи опет након неопрезних, двосмислених изјава бивају увучени у каљугу од стране новинара, па се онда помало комично правдају и дистанцирају.

А ССП? Где смо ми у свему томе?

Синдикат српске полиције поручује пре свега својим члановима а онда свим запосленима, али и другим синдикатима и јавности – МИ НЕЋЕМО УЧЕСТВОВАТИ У СИНДИКАЛНОМ РИЈАЛИТИ ПРОГРАМУ! Нећете нас увући у то блато. Ни они који нас проглашавају државним непријатељима, али ни они који нас својатају! Исувише добро их познајемо. И једне и друге!

Ово захуктало препуцавање синдиката можда неком делује и занимљиво али је то обично продавање магле, дизање прашине без потребе и користи за било кога осим послодавца! Из блата нико не може изаћи неукаљан!

А највећу штету трпе запослени. Уместо бављења правим синдикалним питањима и развијања искрене међусиндикалне сарадње енергија се троши на међусобне ратове!

Пред свима нама је још једна тешка јесен. Плате су нам и даље јако далеко од нивоа на ком су биле у лето 2014. године! Дневнице су и даље безобразно мале! А треба децу опремити за школу, треба им купити јесењу гардеробу, треба спремити огрев за зиму која ће доћи врло брзо.

Треба ушити или купити делове похабане униформе и слабоквалитетне обуће. Ваља нам дочекати и те нове аутомобиле, које ће ваљда овог пута регистровати и на време опремити зимским гумама.

Треба се ваљано припремити за преговоре о новом Колективном уговору за полицијске службенике. А ко ће преговарати? Они којима је лепо и који се послодавцу ни у чему не смеју супроставити? Или они са којима тешко да ће министар желети да преговара? Постоји реална опасност да послодавац практично сам са собом преговара и потпише нови ПКУ, ма колико теоријски то било немогуће. А још реалније је и да новог колективног уговора уопште ни не буде!

Заиста је пуно посла пред свима нама а Синдикат српске полиције остаје све усамљенији, једина преостала нада за запослене, баш као светионик са једног од наших календара!

Време је и да се све колегинице и колеге уозбиље и још једном добро размисле коме поклањају поверење. Да схвате колико скупо ће их на крају коштати приступница коју су потписали зарад куповине климе или штампача! Да схвате како синдикат, ког начелници препоручују као избор и протежирају у раду, никако не може бити добар за њих и њихове интересе! Што касније схвате, скупље ће платити своју неразборитост или неозбиљност!

Служба за информисање ССП

ЈОШ ЈЕДАН НЕКАЖЊЕНИ НАПАД НА ПОЛИЦАЈЦЕ???

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на ЈОШ ЈЕДАН НЕКАЖЊЕНИ НАПАД НА ПОЛИЦАЈЦЕ???

Скоро да смо онемели и досадили свима вама апелима на надлежне да се уозбиље, почну да личе на државу и крену са оштрим санкционисањем нападача на полицијске службенике. Али то нема неког већег ефекта, огуглала јавност, властодршци глуви и неми, а и сами полицајци скоро као да су се помирили са судбином. Сетимо се само не баш славног одзива колега на протест на улици, баш тим поводом, након зверског пребијања колеге Јевросимова у Новом Саду.

Повређени колега у возилу хитне помоћи

Док су нас нападали као појединце, а они обично бивали у групи, то смо некако и разумели, психологија масе и повишена храброст у групи је чинила своје. Но, дошло је ново време – јуче, у Суботици, након фудбалске утакмице, појединац  је провоцирао и вређао читав вод Интервентне јединице полиције из Новог Сада, да би на крају физички насрнуо на једног од полицајца. Напао је колегу, одгурнуо га на улицу, колегу ударио аутомобил и нанео му телесне повреде, срећом лакше.

Дакле, отворена је нова страницу лудости и безочности. Охрабрени благом судском праксом, казненом политиком која је у ствари све друго само не казнена, о превенцији и одвраћању потенцијалних изгредника и да не говоримо, нападачи су све храбрији. Уверени су да, или неће уопште бити процесуирани, или ће се извући са опоменама и смешним казнама. Наћи ће доброг адвоката, „доброг“ са тужиоцима и судијама, купиће слободу новцем или познанством са неким утицајним политичарима, тајкунима, моћницима било које врсте…

Нама полицајцима остаје да се запитамо: „Докле, бре, више? И да ли ће брже колега из болнице или нападач из притвора?“

Да је у овој нашој служби било памети, да је било руководилаца са интегритетом, утакмица јуче не би ни била одиграна. У условима тропских врућина, нездраво високих температура, руководиоци МУП су били дужни да заштите здравље својих запослених, одбију обезбеђивање утакмице и тако одложе њено одигравање за неки други дан. Ко зна, мождаје баш висока температура допринела таквом понашању изгредника?

Како год било, можда под дејством алкохола, можда под утицајем наркотика а можда и додатно раздражен високом температуром, све је то дискутабилно осим једне ствари – његове убеђености у некажњавање и заштиту моћника.

Јер, полицајац је ипак само број!

Служба за инфомисање ССП
Миле Лазаревић

Пропусти су озбиљни, последице трагичне – време је за оставке и смене!

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Апели. Нема коментара на Пропусти су озбиљни, последице трагичне – време је за оставке и смене!

Сведоци смо да је последњих неколико година у порасту број повређених ватрогасаца спасилаца приликом интервенција, а нажалост и појава интервенција са смртним исходом ватрогасаца спасилаца.

Синдикат српске полиције дужан је да јавно постави питање: У чему је проблем господо руководиоци Сектора за ванредне ситуације?

Да ли је разлог несрећа неадекватна радна и заштитна опрема којом су опремљени ватрогасци спасиоци? Да ли је разлог то што нико од оних који се баве набавком опреме, не чује захтеве професионалаца, који годинама траже адекватну радну и заштитну опрему, већ се воде одређеним сумњивим комбинацијама приликом набавки?

Да ли разлог лежи у катастрофално лошем стању возног парка, великом броју нерегистрованих а исправних возила и неадекватној ватрогасној опреми?

Да ли је можда један од разлога и недовољна ватрогасно спасилачка обука и непостојање било каквог тренинг центра за обуку?

Руководство Сектора за ванредне ситуације годинама уназад се бави подизањем капацитета одређених хуманитарних центара и организација а оно, за шта су именовани и задужени, да ли случајно, да ли намерно, не организују и не развијају.

Да ли је разлог лоша селекција и недовољна попуњеност ватрогасно спасилачких јединица а све боља попуњеност канцеларијских радних места?

Да ли је разлог и тај што ватрогасци спасиоци бивају експлоатисани супротно радно-правним прописима, а све са циљем да би „неко„ доказао како је све у реду и да систем функционише беспрекорно?

Да ли је разлог то што систем инспекцијског надзора функционише на принципу братско-кумовских комбинација, па грађани а и ватрогасци спасиоци страдају приликом интервенисања на објектима, коју нису ни смели да раде јер нису испуњавали основне услове за рад?

На свим овим питањима Синдикат српске полиције годинама је инсистирао код надлежних, али друга страна је увек имала оправдања и изговоре да то није баш тако те да синдикат има лошу слику и неоправдане захтеве. Сада господо одговорите да ли ћете Ви да храните породицу и децу погинулог ватрогасца спасиоца Милана Рмуша и како мислите даље да адекватно водите систем ванредних ситуација када сте изгубили поверење свих ватрогасаца спасилаца?

ССП захтева да се што хитније приступи побољшању услова рада и обуке Ватрогасно спасилачких јединица а све са циљем повећања безбедности грађана и имовине, али и самих ватрогасаца спасилаца. Сматрамо да то не могу спровести кадрови који су нерадом или лошим радом годинама уназад доказивали и коначно и доказали да нису у стању да адекватно воде систем, али су се адекватно изборили за своја места и своје интересе.

Стога од комплетног руководства Сектора за ванредне ситуације, начелника Предрага Марића и његових најближих сарадника захтевамо моменталне оставке као минимум моралности и исказивања осећаја одговорности.

Будући да, искрено речено, сумњамо у то да ће ико повући тај потез и оставку заиста поднети, следећи корак нам је захтев министру и Влади РС за смену надлежних, свеобухватну истрагу и процесуирање одговорних за стање у ком се СВС налази и губитак људских живота.

Председник синдиката
Лазар Ранитовић

Од  моћних синдиката до синдикалних икебана за само 30 година

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Од  моћних синдиката до синдикалних икебана за само 30 година

Једна од фејсбук страница на српском језику, „Дневник просечног Србенде“ или некако слично, која често и на неукусан начин, али углавном болно директно и више него свима јасно показује оне лоше особине просечног човека у Србији. Наравно, не бисмо се сложили да смо само ми такви, далеко од тога, у сваком народу постоје лењи, бахати, осиони, сујетни, хвалисавци итд. Но, о томе неком другом приликом.

1987: „НЕ БУДЕ ЛИ РЕГРЕС И 13., ПЛАТА, ГЛАВЕ ИМА ДА ЛЕТУ!!!“

2017:“РАДИ ЗА 200 ЕВРА НА ЦРНО – ЋУТИ, БАЈО, БОЉЕ ИШТА НЕГО НИШТА“

Заиста тужно али и више него истинито. Од радника који су имали скоро све, добре плате и принадлежности, углед у друштву, питали се за већину ствари у предузећу, данас смо постали сиромашни најамници без права гласа, задовољни што уопште било шта и било где радимо, у великом страху да изгубимо и то мало што имамо. А имамо, углавном, ништа. Само се заваравамо и лажемо да нам је добро и да ће бити боље.

Судећи по већини „медија“ (који то више нису) нама тече мед и млеко, а европски стандард само што није. А ми стојимо заглављени негде у запећку те исте Европе, на раскршћу 19. и 20. века. Пролазимо болести које су савремена друштва прележала пре скоро 200 година.

Поред државе саме, поред народа који је незадовољан социјализмом пожелео демократију и тржишну капиталистичку привреду (верујемо не баш овакву, нити би је пожелео да је знао шта га заиста чека) ОГРОМНУ ОДГОВОРНОСТ за све што нам се дешава сносе синдикати. Највећу, они најстарији и најбројнији међу њима, као што је, скоро па државни, Савез слободних синдиката Србије (част изузецима у том савезу), али ни већина осталих се нису показали достојни имена која носе: синдикати, самостални, независни, уједињени, сложни…

Растрзани унутрашњим али и међусиндикалним борбама за место под сунцем, за бројност чланства, за прилику дружења и фоткања са властодршцима, синдикати су већином заборавили своју историјску улогу, поготово у транзицији.

Уместо да синдикати своје ресурсе троше у борби за побољшање социјално-екононског статуса запослених и услова рада, како године одмичу, принуђени су да врше притиске на послодавца само да поштује законске акте које је сам донео, да се стидљиво противе раду на црно, да новчано помажу угроженима и да буду само гледаоци у разним Саветима, Комисијама, Форумима …

За тридесетак година круг је затворен, прешли смо пут ОД СИНДИКАТА ДО СИНДИКАЛНИХ ИКЕБАНА.

Нажалост, данас руководствима у добром броју постојећих синдиката, функција и синдикални рад служе за напредовање у служби или лично богаћење. А ко су и како функционишу СИНДИКАЛНЕ ИКЕБАНЕ у МУП-у сазнаћете у једном од наредних текстова.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Доктор са шест државних функција!!!

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Преносимо. Нема коментара на Доктор са шест државних функција!!!

Након последњих гафова начињених објављивањем интервјуа са измишљеним стручњацима, уз прилоге фотографија стварних људи, дневни лист „Политика“ наставља да бриљира објављивањем све горих чланака. Баш као да се тренутно уредништво тог најстаријег листа, уједно, једног од ретких који још увек није таблоидизиран, труди да уруши какав-такав углед који имају, тешком муком повраћен након пропадања током деведесетих када је лист називан „Слободанком“. Делује да су на добром путу добијања новог имена, опет изведеног из личног имена, само овог пута неког новог (старог?) политичара!

Но, отом-потом, намера овог текста није ламентирање над судбином Политике, већ нешто друго. У четвртак, 27. јула, на насловној страници тог листа објављен је текст са бомбастичним насловом „Глуме депресију да би отишли на боловање“! Да ли због, тек завршеног, штрајка у Фиату, или због неких других који су и даље у току, али чини се да је текст тенденциозно написан, са циљем потпоре популарне тезе наших властодржаца да смо лењ, нерадан народ, спреман на забушавање и обмањивање послодаваца, тих „јадних“ капиталиста. У тексту имају и адекватног саговорника, вредног доктора Александра Миловановића који изјави следеће:

„Имао сам случај човека који се жалио на депресију и због тога отишао на боловање, а онда сам га видео како се шета по тржном центру. Имао сам намеру да тражим контролу његовог боловања, али сам одустао јер он може да се брани тиме да му је за депресију добро да изађе међу људе.“

По среди је апсолутно погрешна теза и непознавање материје од човека који би стручношћу требао да предњачи будући директором Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић“. Јасно је да господин не познаје основне принципе за превазилажење депресије: што више проведеног времена у друштву, посебно са позитивним људима (заправо избегавање осамљености); што више проведеног времена напољу, што више кретања, никако седења, лежања, гледања ТВ-а; добро спавање и квалитетна исхрана; бављење спортом, позитивно размишљање…

Али, ко је у ствари овај Политикин стручњак? Је ли можда и он неки лажни, измишљени лик?

Далеко од тога, не да није измишљен, него да га нема требало би га измислити. Човек је посебан и заиста способан. Ма шта способан, способан је за најмање шесторицу! Баш како то Димитрије Пантић својевремено каза Шојићу да га подсећа на „двоглавог Арапина“, овај наш доктор вреди за барем шесторицу! Јер толико функција обавља, скоро толико плата прима. Овај лекар, који сматра да депресиван човек нема право да излази напоље из куће и да је одлазак у куповину контраиндикован његовом стању и само доказује како подли радници желе да преваре газде, вероватно никада не иде на боловање јер би му од укупних месечних примања био одбијен новчани износ за који се може пазарити један солидан полован аутомобил.

Један други дневни лист, „Блиц“ 16.06.2014. године пише о „рекордеру по броју послова које обавља и за које је плаћен новцем из републичког буџета“. У тексту под насловом „Обавља шест функција, три није пријавио агенцији“ прецизира се „Миловановић има шест функција од којих три није пријавио Агенцији за борбу против корупције. Како тврди за „Блиц“, тренутно за четири прима плату, па месечно заради најмање 235.000 динара.“

Миловановић је према подацима са сајта Агенције за борбу против корупције запослен у Институту за медицину рада као директор, где прима месечно 104.000 динара, а редовни је професор и на Медицинском факултету, где зарађује 75.000 месечно. Миловановић је и професор на Политехничкој академији, где четири пута годишње у време испитних рокова прима по 50.000 динара, те члан комисије за оцену радне способности Националне службе за запошљавање (НСЗ), где девет месеци у години прима по око 5.000 динара. До 2009. је радио и као професор на Медицинском факултету у Косовској Митровици.

Према сазнањима “Блица”, Миловановић, међутим, Агенцији за борбу против корупције није пријавио да је у јануару те године именован за председника Управног одбора Клинике за рехабилитацију “Др Мирослав Зотовић”, где, како каже, тада није тражио плату, а да ли ће – “није знао”. Није пријавио ни постављење на место председника Републичке стручне комисије за медицину рада, али ни рад у комисији при Националној служби за запошљавање. „

Тако „Политикин“ стручњак за медицину рада, сисајући државне јасле ЗА СКОРО ЧЕТВРТ МИЛИОНА ДИНАРА МЕСЕЧНО, тврди да депресиван човек на боловању треба да буде тужен газди и тако осуђен на отказ, јер је отишао у тржни центар, упркос свом стању. Пазите се и ви, државни упосленици на боловању, лекар са шест државних функција вреба да провери да ли, правећи се да сте болесни, музете државне паре. Па да више остане њему.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ДИСКРЕТНИ ХЕРОЈИ ВАТРОГАСЦИ!!!

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на ДИСКРЕТНИ ХЕРОЈИ ВАТРОГАСЦИ!!!

Док широм ужареног Јадрана бесне велики пожари сумњивих узрока, а у Србији на пожару знатно мањег интезитета долази до озбиљних повреда неколико припадника Ватрогасно-спасилачке јединице, ти момци, наши дискретни хероји, ненавикнути на пажњу, мимо своје воље дођоше у епицентар интересовања свих медија и политичара.

Имали смо прилике да видимо хрватског премијера како, у луксузној лимузини са обезбеђењем, излази на терен и тамо сусреће ватрогасце у „Застави 750“, чувеном „фићи“, заосталом из бивше нам државе и даље у функцији и употреби, ко зна како и ко зна зашто. Прочитасмо вест како црногорски премијер нуди новчане надокнаде од неколико стотина евра, свим ватрогасцима ангажованим на даноноћном гашењу ватрене стихије. Видесмо и нашег министра како са најближим сарадницима обилази тешко повређеног ватрогасца, збринутог на Војно-медицинској академији, што је, без сумње, гест за сваку похвалу.

Али…

Одлазак министра Стефановића у болницу је свакако позитивна ствар, једно време смо имали министре које такве ствари нису ни најмање дотицале. Сада реагују, па макар и неискрено, медија ради (не тврдимо да је то заиста тако), ипак тај гест даје повређеном неку додатну снагу и наду.

А наду даје и нама у Синдикату српске полиције, као организацији која брине о интересима свих запослених у Министарству унутрашњих послова. Даје нам наду да ће се са лепих речи и стидљивих, спорадичних или ад-хок, покушаја унапређења услова рада, прећи на системско решавање нагомиланих проблема. У последњих неколико година је остварен напредак у реформама људских ресурса, уведене су многе новине, неке заиста револуционарне и представљају квалитативан помак. Урађено је понешто и на плану опремања, набављање су униформе и још понешто.

Али…

Али то никако није довољно. Надлежни морају „отворити кесу“ и определити знатнија средства за опремање полицијских службеника, ватрогасаца-спасилаца и свих других службеника од којих зависи безбедност грађана и државе. Јасно нам је да је држави, у предходном периоду, приоритет била, пре свега, фискална консолидација, смањење буџетског дефицита и уштеде на свим плановима. Али, ми сматрамо да није направљен прави баланс. Буџет је рестриктиван тамо где то не сме бити, код набавки и опремања виталних служби, док се на неким местима и даље расипа новац. Погледајмо само јавна предузећа која и даље гомилају губитке, при томе се расипајући новцем. Да ли је реално, да ли је људски разумљиво да полицајац или ватрогасац за 20 година службе, као Јубиларну награду добије износ од 70 хиљада динара а радник електропривреде за тај исти јубилеј близу 300 хиљада динара. Да ли је рад баш сваког радник ЕПС-а, свака част правим рударима, вреднији од пожртвованог рада ватрогасца-спасиоца, на пример. Треба ли споменути и то да деца радника у ЕПС-у добијају новогодишњу поклон честитку док је нашој деци тако нешто ускраћено и забрањено законом?

Но, то је сасвим споредна ствар у овој причи. Акценат бацамо на опремање служби које ову државу одржавају једном од најбезбеднијих у Европи, у сваком смислу. Господа у Влади РС морају да знају следеће – да је повређени колега ватрогасац имао одговарајуће одело он данас не би лежао у болници са преко 70% изгореле површине тела!!! Морају знати да ватрогасно-спасилачке јединице користе возила и опрему старију од својих припадника, стару по неколико деценија! Свако у овој држави мора знати и да полицајци немају заштитне прслуке у гарантном року, да нас штити само срећа! А срећа је варљива, не свемоћна.

Једноставно, срамне дневнице и ниске зараде можемо и да толеришемо, изджаћемо некако још мало, али неисправну опрему или њен апсолутни недостатак више не можемо нити смемо толерисати. Апелујемо на надлежне да под хитно  издвоје средства и изврше неопходне набавке. Не треба ту много мудрости, нек питају обичне избвршиоце шта нам све недостаје, начелници им свакако не преносе право стање, крију истину, кријући себе иза улепшане слике.

Немојмо чекати неку велику трагедију па да онда кренемо!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

 

ПРВИХ ДЕСЕТ ГОДИНА ЈЕ ИЗА НАС

Napisao/la Диоген na . Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на ПРВИХ ДЕСЕТ ГОДИНА ЈЕ ИЗА НАС

На данашњи дан 2007. године основан је Синдикат српске полиције. Групица полицијских службеника у Ужицу, незадовољна деловањем тадашњих синдикалних организација, одлучила је да крене својим путем, до тада непознатим. У тој групи ентузијаста били су, између осталих, морамо их с великим поносом споменути, они које због ограниченог простора не споменемо нека нам не замере, први председник новооснованог синдиката Глишо Видовић, дугогодишњи председник скупштине синдиката Иван Гризељ, садашњи председник синдиката Лазар Ранитовић, бивши генерални секретар Драган Ристановић, те сада увелико пензионери Сејдо Фера и Воја Петровић. Замисао им је била да направе малу синдикалну организацију која би се бавила решавањем проблема запослених на локалном нивоу.

Но, како су направили здраву организацију, о којој се добар глас далеко чуо, ускоро је синдикат прерастао локалну средину и кренуо да се незадрживо шири Србијом. Убрзо је овај „мали синдикат“ израстао у респектабилну организацију, која данас делује у свим полицијским управама, организована у 26 регионалних центара и 133 синдикалне групе.

За разлику од првих синдиката у МУП, којима су запослени приступали стихијски и по инерцији, активисти ССП су морали да приђу сваком новом члану, објасне му разлоге за оснивање новог синдиката и потребу његовог учлањења баш у ССП. Тачан број чланова се непрестано мења, чланови долазе и одлазе, приступају с вером у нашу снагу и честитост, а одлазе углавном мимо своје воље, ретко се ишчлањују незадовољни нашим радом. Тренутно имамо око 7.300 чланова који редовно плаћају чланарину, што је више од хиљду чланова преко броја потребног за статус репрезентативног синдиката. Наш једини већи губитак у чланству десио се почетком 2014. године, када је, након потписивања „Бриселског споразума“, више од 600 наших чланова са територије Косова и Метохије остало без посла. Други разлози због којих губимо осетнији број чланова су одласци у пензију, што је свакако пријатан повод, али, нажалост, и то што све већи број  запослених одлучује да напусти Министарство унутрашњих послова и срећу окуша у другим делатностима, најчешће у иностранству.

У десетогодишњој историји Синдиката српске полиције било је великих успеха, али и спорадичних падова, изазваних деструктивним радом послодавца и других синдиката. Први велики удар на ССП одиграо се 2011. под диригентском палицом тадашњег министра, када је неколико активиста, заведено слатким обећањима, напустило синдикат и одвело неколико стотина чланова.  Но, послодавац није успео у својој намери јер смо након тих трзавица постали јачи за то искуство и ускоро још брже кренули напред у ширење организације и омасовљење чланства.

Трпели смо јаке ударце и након великог штрајка 2014. када смо издани и продани од стране синдиката који је штрајк водио, не са циљем да се избори за права радника, већ за место омиљеног министровог синдиката. Тада су само активисти и чланови ССП-а добијали принудне премештаје. Али су нам остали верни, нико од њих није се ишчланио, а ми смо и њима и свима другима доказали да смо прави – једини смо синдикат који је својим члановима исплатио накнаду за умањење плате током штрајка. Уосталом, једини и имамо наменски штрајкачки фонд!

Један велики удар на Синдикат српске полиције управо је на делу сада и спроводе га, удруженим снагама, послодавац и један репрезентативни синдикат, онај њима омиљени, који је одавно изгубио атрибут заштитника права запослених. Синдикат српске полиције има једну велику ману, ако се то маном може назвати, због које смо на удару – никада нисмо били ничији, ни партијски ни тајкунски, увек само своји и наших чланова! То је оно што се данас не прашта, мислити својом главом и бескомпромисно бити на страни радника није здраво!  Данас је ССП протеран из просторија МУП, једини смо, од масовнијих синдикалних организација, буквално избачени на улицу, не користимо ништа од ресурса државе. Високи функционери МУП врше притисак на запослене, посебно на старешински кадар, ради ишчлањења из ССП и истовременог учлањења у послодавчев синдикат, који себе, гле ироније, назива независним.

Запослени су једногласни – ССП је једини преостали светионик!

Не можемо а да се не осврнемо на чињеницу да смо од стране садашњег послодавца већ два пута одбијени за признавање статуса репрезентативног синдиката. Упркос позитивном налазу радне групе формиране управо са тим задатком, упркос Закону о раду и свим другим прописима. Једноставно, закон силе је био јачи од силе закона. Сама чињеница да је најновији удар на ССП отпочео у моменту када су у синдикату блиском врху МУП-а схватили да нам овог пута нико не може оспорити статус репрезентативног синдиката много говори. Нашег статуса се више боје жути синдикати него и сам послодавац. Знају да ће њихов нерад, подаништво, продаја радничких интереса и борба за личне привилегије руководства тада бити још јасније видљиви.

Срећом, статус смо одавно добили међу колегама, поверење чланова смо заслужили и оправдали, тако да нам и овај удар даје додатни ветар у леђа. Реакције запослених су управо супротне очекивањима послодавца – напади на нас резултирају још масовнијим учлањењима. Тамо где нам се ишчлани неки уплашени командирчић или некакав начелник, добијамо десетине нових чланова међу обичним смртницима!

Овај јубилеј, десетогодишњицу рада синдиката, обележавамо тихо, баш као што смо и навикли да радимо, још од оснивања. Нећемо правити прославе у елитним ресторанима нити коктеле за високопозициониране МУП-ове гузице. Истински празник ССП, који редовно прослављамо са више од 700 чланова, јесте фестивал спорта и дружења – наша Полицијада!

Сматрамо да свакако и није време за славља, запослени у МУП су на дну, како по зарадама тако и по опремљености! Принадлежности загарантоване законима и колективним уговорима поштују се само у теорији, док нам је свакодневица тужна. Крајем друге деценије 21. столећа српска полиција и даље ради помоћу штапа и канапа, од јутра до сутра стоји у кордону за 150 динара! Заслугом репрезентативних синдиката вера запослених и у синдикате и у боље сутра је пољуљана, а послодавац је свестан тога и задовољно трља руке.

Често се могу чути и критике на рачун запослених, како су лењи, инертни, слабе радничке и синдикалне свести, али ми сматрамо да су за то одговорни пре свега синдикати. Пред нама је тежак задатак да најпре повратимо веру људима, тек онда ћемо имати снаге да се носимо са овим и оваквим послодавцем, који негује неолибералну економију, клања се моћи капитала, трошећи људе третирајући их попут потрошног материјала.

Синдикат српске полиције, активисти и руководство, имамо снаге и знамо како то да урадимо! Спремни смо за нове изазове који су пред нама! Предстоји нам велика борба за унапређење и проширење права запослених: накнада за топли оброк и регрес, очување накнаде за путне трошкове, увећање основне зараде, увођење додатка за рад викендом а посебно недељом, редовно снабдевање униформом, возилима и другом опремом. Петиција са тим и још неким захтевима, коју смо предали Народној скупштини, само је први корак у том смеру.

Поштовани чланови, срећан нам свима рођендан. Хвала вам на указаном поверењу, трудићемо се да будемо још бољи, јер

ЗАДОВОЉАН ЧЛАН – ЈАК СИНДИКАТ!

МОЖЕ БИТИ САМО ЈЕДАН – СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ !!!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић