Аутор: Миле Лазаревић

Имовинске карте запослених у МУП

Napisao/la Миле Лазаревић na 28/11/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Имовинске карте запослених у МУП

Упркос томе што ниједном приликом није најављено, нити негде објављено, да се ради на припреми било ког подзаконског акта ван групе од оних седам, за које су формиране радне групе, Министарство унутрашњих послова је иза кулиса, без учешће иједног синдиката (а вероватно и без обавештавања и знања било ког синдиката) припремило нацрте два правилника, веома битна за све запослене:

Правилник о унутрашњем уређењу и организацији МУП;
Правилник о имовинском картону и провери имовног стања запослених у МУП.

Поново на делу имамо потпуно игнорисање позитивних правних прописа Србије и препорука Међународне организације рада, који налажу сарадњу послодавца и синдиката по свим питањима који утичу на радно-правни и социјални статус запослених. Руководство МУП, по ко зна који пут, показује потпуно одсуство слуха за реалност и интересе и запослених и целог министарства. Стиче се утисак да је намера послодавца усвајање правилнике реда ради, испуњавање формалних обавезе проистеклих из Закона о полицији и обавеза преузетих кроз предприступне преговоре Европској унији, дефинисане појединим поглављима.

Свакоме добронамерном јасно је да би правилници били садржајно много квалитетнији а у пракси лакше применљиви и ефикаснији уколико би били израђени у сарадњу са синдикатима који заступају интересе запослених.

Јавно постављамо питање колегама из два репрезентативна синдиката да ли их је ико обавестио о припреми предлога наведених правилника? Да ли су захтевали своје учешће у припреми предлога? Да ли ће својим потписима на припремљене предлоге дати легитимитет послодавцу и тако га поштедети брига око објашњавања међународним факторима зашто се у МУП не поштује основни ред по питању социјалног дијалога и сарадње са синдикатима!?

Руководство Синдиката српске полиције остварило је увид у Предлог правилника о имовинском картону и провери имовног стања запослених у МУП. Након основне кратке анализе јасно је да је правилник направљен лаички, без јасног плана и коначног циља, изузев испуњавања форме. Правилник неће донети било какво унапређење функционисања МУП али ће донети кршење закона. У предлогу се налазе одредбе о обради података о личности које се могу квалификовати као спорне по питању Закона о заштити података о личности, који предвиђа да се таква обрада података може вршити само на основу закона, никако не на основу подзаконских аката.

Цитираћемо речи господина Златка Петровића, помоћника Повереника за ин формације од јавног значаја и заштиту података о личности, које је изговорио на панел дискусији посвећеној тесту интегритета полицијских службеника:
„Правилник, као подзаконски акт, не сме да садржи одредбе о прикупљању података о личности, јер би био и незаконит и неуставан.“

Такође, у предлогу правилника се предвиђају неке мере против оних запослених који не поступе у потпуности у складу са правилнком, а при чему нису предвиђене тачне мере нити за које случајеве (нпр. ако прекрши то и то – следи мера-санкција та и та), него о свему томе треба да одлучује Сектор унутрашње контроле. А већ нам је познато колико је СУК у свом раду независтан од министра и политике!

Посебна је занимљивост то да је послодавац овај Предлог правилника послао свим руководиоцима на изјашњење и мишљење, да дају одређене предлоге уколико их имају а управо се на њих односи овај правилник. С друге стране синдикатима није, зашто просудите сами. Сам Правилник о имовинском картону и провери имовног стања запослених у МУП би морао бити много квалитетнији да би се њиме постигла сврха а то је борба против корупције и криминала, док са друге стране када је у питању Правилник о унутрашњем уређењу и организацији МУП, више нема ознаку тајности изузев у деловима који се односи на специјалне јединице (што није спорно) па самим тим нису постојале никакве сметње које се односе на учествовање у радној групи представника синдиката .“

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Панчево: ванправно тумачење права!

Napisao/la Миле Лазаревић na 26/11/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Панчево: ванправно тумачење права!

Представници Синдиката српске полиције, Регионалног центра Панчево, тражили су образложење о начину вршења обрачуна радних сати на ангажовањима и теренским условима рада и добили врло занимљив материјал од тамошње вође групе за људске ресурсе, самосталног инспектора Гордане Гавриловић.

У образложењу се Гавриловићева позива на некакво мишљење из 2012. године, потпуно игноришући чињеницу да су од тада битне измене претрпели и Закон о раду, и Закон о полицији, и Уредба која уређује област накнаде трошкова службеног путовања.

Када се у свом образложењу правник не позове ни на једну једину законску или подзаконску одредбу – такво образложење може да значи само две ствари:
1) или је творац образложења свестан да нема правних разлога за такво образложење, па се и не упушта на терен права;
2) или творац образложења нема довољно знања и стручности да правно образложи и одбрани своје мишљење.

У оба случаја тај неко свој посао не ради добро – или прикрива (и покрива) незаконитости или свој посао не зна да ради. А онда се поставља питање – за шта тај неко прима плату? И колико је још таквих у МУП-у?

Како год било, правни тим Синдиката српске полиције сматра ово образложење погрешним и препоручује потписнику да се обрати својим претпостављенима или се барем распита код колега о томе на који начин се врши обрачун радних сати у другим организационим јединицама, а ми ћемо овај проблем презентовати и решити на наредном састанку Радне групе за сарадњу са синдикатима у Кабинету министра.

Није згорег напоменути и то да МУП свакодневно плаћа милионске износе на име изгубљених судских спорова. А управо због оваквих „стручњака“. То опет води директно кршењу неких других права запослених, услед „рупе“ у буџету, на пример, тренутно актуелно кашњење са исплатом накнаде за долазак и одлазак са посла. Јер беспоребно трошење новца на једној страни неминовно доводи до несташице на другој!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Докле да се мрзнемо?

Napisao/la Миле Лазаревић na 17/11/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Докле да се мрзнемо?

Београд, 17.11.2016. године, – Поводом чињенице да се у појединим објектима Министарства унутрашњих послова запослени смрзавају од почетка грејне сезоне, услед заиста баналних разлога, обратили смо се начелници Сектора за материјално-финансијске послове, госпођи Наташи Путник.

У допису смо је упознали са два конкретна примера у Београду и Панчеву и захтевали хитну интервенцију и предузимање одговарајућих мера на отклањању проблема и омогућавање услова за несметан рад запослених.

Уколико адекватна реакција изостане обратићемо се надлежној инспекцији као и Управи за безбедност и здравља на раду.

Позивамо колеге из других организационих јединица да нам се јаве уколико имају сличне проблеме на радном месту. Синдикат српске полиције ће доследно инсистирати на обезбеђивању хуманих услова рада. Уз сво уважавање тешке материјалне ситуације, на коју се надлежни стално позивају, неке границе ипак морају да постоје, а минимални услови рада морају бити обезбеђени! Не очекујемо и не тражимо комфор или луксуз, нити удобне фотеље, тражимо само да се не мрзнемо на радном месту!

Служба за информисање ССП

Кад се хоће, све се може!!!

Napisao/la Миле Лазаревић na 16/11/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Кад се хоће, све се може!!!

У истинитост изреке „Где почиње МУП ту престаје логика!“ врло брзо се увере сви новозапослени у Министарству унутрашњих послова. Бројни су примери и не треба их ни наводити, а најновију потврду добили смо ових дана. Наиме, до пре само неколико дана званичан став МУП био је да су Законом о буџету забрањене исплате било каквих додатака уз плату, изузев Јубиларних награда. Правници дали мишљење, а високи функционер МУП ставио то на папир и својеручно потписао.

Срећом, данас то више не важи. Правници су дали ново тумачење – солидарна помоћ није додатак, то је солидарна помоћ, а функционери МУП опет потписују и презентују то као званичан став.

Поента је у томе што је на почетку године важило „Нема новца у буџету.“, док сада важи „Новца има, ништа спорно за исплату.“ Срећом, неко се одобровољио да нам „удели цркавицу“ која запосленима иначе следује по колективном уговору.

То је свакако добра вест за оне којима то право припада а новац им је добродошао. Међутим, у стању до ког смо доведени, солидарна помоћ би нам свима требала, или можда боље речено „социјална помоћ“!

Остаћемо, наравно, без одговора на питање откуда новац наједном? Нема га за награђивање, нема га за путне трошкове, касне исплате дневница и посебне накнаде… Новца нема за униформу, возила и основну опрему…

Али свакако можемо да изведемо логичан закључак – не верујмо послодавцу кад каже да новца нема. Новца увек има, само је питање њихових планова, и добре воље да поштују законе и колективне уговоре које су потписали!

Подсећамо вас на члан 43. ПКУ за државне органе, који се, на основу анекса ПКУ за полицијске службенике, примењује на све запослене у МУП, и препоручујемо да сви они који се у њему пронађу и сматрају да остварују један од услове, а нису до сада предали захтев, то учине што пре. Образац захтева можете наћи на линку испод овог текста. Уз захтев обавезно приложити доказе испуњености услова, т.ј. оправданости захтева.

Солидарна помоћ запосленом

Члан 43

Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице;
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;
3) здравствене рехабилитације запосленог;
4) настанка теже инвалидности запосленог;
5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;
6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице;
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
8) рођења детета запосленог – у висини просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматају се брачни друг, ванбрачни друг, деца, рођене браћа и сестре, браћа и сестре по оцу и мајци, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. од 1) до 5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету Републике Србије, а највише до висине три просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Висина помоћи у току године, у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се највише до висине две просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

У случају да су оба родитеља запослена у државним органима, право из става 1. тачка 8) овог члана, остварује мајка детета.

Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

Образац захтева преузмите овде: ЗАХТЕВ ЗА СОЛИДАРНУ ПОМОЋ

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Још један покушај самоубиства полицајца!

Napisao/la Миле Лазаревић na 14/11/2016. Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Још један покушај самоубиства полицајца!

Београд, 14.11.2016. године, – Суморна стварност, живот полицијског службеника опхрван егзистенцијалним проблемима код куће и тешким условима рада на служби, уз често непоштовање основних радних права, настављају давати допринос својеврсној црној серији самоубистава полицијслих службеника.

Данас је самоубиство покушао да изврши још један полицијски службеник. Срећом, колега из ПС Нови Београд, прошао је „само“ са тешким телесним повредама. Покушај је извршио наравно из службеног оружја, у униформи, у путничком возилу, паркираном непосредно поред полицијске станице.

Стресне ситуације којима су изложени полицијски службеници, суочавање са насложенијим задацима који често захтевају употребу средстава принуде, свакодневно ношење ватреног оружја, лоши услови рада и тешка материјална ситуација услед малих зарада, узроци су све чешћих самоубистава полицајаца.

И овог пута морамо подсетити јавност али и надлежне у Министарству унутрашњих послова да је неопходно хитно предузимање свих потребних мера на јачању психолошке службе министарства и отпочињање истинске и ефикасне превенције. Хронична изложеност стресу и свакодневна животна угроженост фактори су који доносе велики број суицида већ дужи низ година. Због природе посла полицајци нису у прилици да сазнања и информације деле са другима, да се празне и „олакшавају душу“, стога им је потребан вентил у виду разговора са психолозима и људима обученим за ту врсту помоћи.

Синдикат српске полиције израдио је Предлог правилника о психолошкој помоћи и превенцији запосленима у МУП, који је упутио Радној групи и министру. Наш предлог правилника доноси својеврсну револуцију у приступу решавања стреса код полицијских службеника, међутим, према нашим информацијама, он није завредио озбиљнију пажњу надлежних. Они су, нажалост, предност дали свом предлогу, који рад психолога и психолошку превенцију, уместо као помоћ запосленима, предвиђа као својеврсну „батину“ за полицијске службенике и враћа нас уназад.

Све док рад психолога МУП не буде апсолутно независтан, без икаквог, а камоли пресудног утицаја Дирекције полиције, неће бити ни праве превенције нити ефикасне психолошке помоћи.

Одељење за психолошку помоћ и превенцију мора бити измештено из Сектора људских ресурса и бити стављено под надлежност Кабинета министра!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Докле више, господо судије???

Napisao/la Миле Лазаревић na 08/11/2016. Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Докле више, господо судије???

Београд, 08.11.2016. године, – Синдикат српске полиције најоштрије осуђује данашњу пресуду Апелационог суда у Крагујевцу и јавности указује на недопустиву праксу да нападачи на полицијске службенике редовно остају некажњени.

Наиме данас је правоснажно ослобођен оптужбе за покушај убиства разбојник и убица у покушају, који је сада већ давне 2009. године, приликом извршења разбојништва у центру Новог Пазара, испалио преко 70 метака из аутоматске пушке, ранивши при томе власника златаре, двојицу полицијских службеника и једног случајног пролазника. При томе је тај исти извршилац осуђен на 11 година затвора због разбојништва али суд није сматрао да испаљење 70 метака представља довољан доказ за кривично дело тешко убиство у покушају већ га је ослободио тих оптужби.

Ово је још једна заиста скандалозна пресуда, донесена након вишегодишње игре и „шетања“ предмета од суда до суда. Суочени са таквом невеселом праксом ослобађања извршилаца кривичних дела, полицијски службеници су се већ навикли на понижавајући третман пред судовима, али оно што данашњу пресуду издваја из мора других јесте чињеница да је ослобођен човек који је ранио четворицу људи испаливши при томе више од 70 метака аутоматским оружјем у центру града и да то за суд не престваља покушај убиства. О чему се ту радило? Да није шенлучио на свадби???

Синдикат српске полиције апелује на министра унутрашњих послова др Небојшу Стефановић да јавно изнесе свој став по овом питању и српским полицајцима каже јасно и гласно – да ли држава Србија има намеру да заштити своје чуваре!? Али истински, на делу, а не само декларативним изјавама после напада или на сахранам! Доста нам је тога. Позивамо министра да подигне свој глас а од Синдиката српске полиције ће имати подршку и сву могућу помоћ на том путу!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Подсетимо се како су тада неки медији пренели тај заиста несвакидашњи догађај (Вечерње Новости): „Рафали у улици злата!„

Оно што се у понедељак, 07.12.2009. године, око 17.30 часова, догађало у центру Новог Пазара, у Седмог јула, познатијој као „улица златара“, житељи овог града до сада су могли да виде само у акционим филмовима: испаљено је више од 70 метака, три особе су рањене, један разбојник је ухапшен, други је у бекству. Цео град прича о тројици храбрих полицајаца који су без размишљања и трунке страха ушли у обрачун са до зуба наоружаним разбојницима.
Све је почело око 17.30 часова када су у златару „Опал“ упала двојица фантомкама маскираних мушкараца од којих је један био наоружан аутоматском пушком. Одмах су почели да ломе витрине са златом и купе новац. Када је власник Сафет Бишевац покушао да им се супротстави, у груди и стомак испалили су му два метка.
– Пролазио сам Улицом седмог јула, у једној од златара чуо сам вику, а потом и пуцњаву. Инстинктивно сам потрчао ка оближњој Првомајској улици где су стајала тројица полицајаца, чуо сам да и неки други људи вичу, „пљачка у златари“. Полицајци су одмах потрчали према „златарском сокачету“ где се најпре чула галама, а потом и рафална пуцњава – каже један од очевидаца.
Према месту догађаја кренули су полицајци Марко Петровић, Сеад Селек и Решад Мујановић који су се на улазу у златару „Опал“ сударили са разбојницима Фикретом Р. и Елвисом Х. Фикрет је у руци држао уперену аутоматску пушку, а Елвис је у наручју носио касу са новцем и извесну количину златног накита. Касније се испоставило да је све то вредело око 16.000 евра.
На повике полицајаца да баци оружје, Фикрет Р. је узвратио рафалном. Ранио је полицајца Мујановића у руку. Када је пао, његов колега Селек га је, под кишом куршума, одвукао у једну од златара, у једном тренутку полицајац Марко Петровић се бацио на Елвиса Х. оборио га, одвукао иза једног возила и све време га је са пиштољем упереним у главу држао да не побегне.
Један метак погодио је у ногу пролазника Мирсада Ћ. Полицајци Селек и Мујановић поново су покушали да сустигну Фикрета Р. који се пуцајући на њих повлачио ка Тиршовој улици где га је чекало унапред припремљено возило „рено клио“ којим је успео да побегне.
– Сви смо још у шоку – прича један од очевидаца и наглашава да тог тренутка за полицајце настаје нова невоља.
Из радњи је изашло неколико власника златара, а окупили су се и бројни грађани. Желели су само једно – да линчују разбојника Елвиса Х. кога је полицајац Марко Петровић још чврсто држао.
– Неколико грађана успело је да га удари, али полицајци су добили појачање и спречили линч – додаје овај Новопазарац.
У новопазарској Подручној полицијској управи у уторак нису хтели да коментаришу догађај, али су нам рекли да су поносни на своје припаднике који су показали невероватну упорност, професионалност и храброст. Разбојник Фикрет Р. је у бекству, наоружан је, а могуће је да је и рањен. Готово је сигурно да је током пљачке носио панцир. Не зна се да ли су нападачи имали и саучеснике. Истрага се наставља.

КОМПЛИКОВАНЕ ОПЕРАЦИЈЕ
Тешко рањени власник златаре „Опал“ Сафет Бишевац у уторак је поново оперисан у новопазарском Здравственом центру. Како су нам рекли директор Центра др Авдо Ћеранић и хирург др Изет Тутић, његов живот није у опасности, а здравствено стање је и даље тешко. Полицајац Решад Мујановић и пролазник Мирсад Ћ. се опорављају од задобијених повреда. Рањеног полицајца највероватније очекује и компликована операција.

ДОСИЈЕИ
Фикрет Р. и Елвис Х. од раније су познати полицији због више кривичних дела која су починили. Фикрет Р. иза себе већ има разбојништва и сукобе са полицијом, а Елвис Х. је кривично гоњен због крађа и туча. Постоје индиције да су у златару „Опал“ упали дрогирани.

О том злочину писали су и други медији:

Ухапшен разбојник који је опљачкао златару у Новом Пазару
Крвави епилог пљачке у Новом Пазару

Синдикат данас (2): како унапредити синдикални рад?

Napisao/la Миле Лазаревић na 08/11/2016. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Синдикат данас (2): како унапредити синдикални рад?

У данашње време људима је све теже и да замисле да неко некоме помаже тек тако и без задњих намера. Тешко им је да поверују у то да се неко бави синдикалним радом несебично. Уобичајена сумња је да синдикални активисти имају неки интерес, најчешће мисли иду ка томе да они – сигурно добијају новац за тај рад или имају додатне погодности, блиски су руководству послодавца па ће то искористити за напредовање, итд. Ма шта ту има да се мисли? И зашто баш да им помогнемо у остваривању личних амбиција. Ми ћемо добити шта?

Тешко је људима да схвате и прихвате чињеницу да је неко спреман да жртвује миран живот и слободно време да покуша променити на боље систем изнутра, да тај неко тек тако изабере тежак пут уместо да оклева и чека боља времена или једноставно да се препусти судбини.

А у ствари, не треба ту много да се мисли. Ако сматрамо да постоји потреба да наша права и наши раднички интереси буду заштићени, требало би да и сами активно учествујемо и „узмемо ствар у своје руке“. Да сами одлучимо који људи ће да нас представљају. Да то омогућимо људима који нам уливају поверење, да делују и говоре у наше име и да им дамо пуну подршку. Морамо заувек оставити иза нас време када су људи на такве позиције именовани путем формалних или унапред режираних избора. Не треба препустити било коме да гласа и одлучује у наше име. Тек ако активно учествујемо у раду синдиката и избору руководства, тада имамо и морално право да критикујемо изабране, да им тражимо полагање рачуна али и оставке уколико не оправдају наше поверење.

Време је да и МУП схвати оно што успешни послодавци одавно знају – да ефикасне синдикалне или професионалне организације могу да буду изузетно корисне за било ког послодавца, јер преко њих добија праву повратну информацију не/задовољства радника. Информацију неискривљену страхом, неоптерећену болесном зависности и улизиштвом или пак наглашено стегнуту због хијерархијске структуре. Ова врста односа често може сачувати неку организацију од колапса, изазваног одвајањем руководства од реалности, претераним отуђењем руководства од запослених.

Могућности које пружа синдикално и друго удруживање не користе се довољно ефикасно у нашој земљи, ту смо јако далеко од жељеног у поређењу са земљама са развијеним цивилним друштвом. Стиче се утисак да се традиционални синдикати и професионалне организације, велике синдикалне централе у Србији, али и репрезентативни синдикати у МУП, углавном одржавају на инерцији чланства из прошлости, које се све више и више смањује. Имамо и много нових малих синдиката који, подстицани разочарењем и незадовољством или пак од стране послодавца, ничу свакодневно, али ту ипак нема довољно нових идеја, синдиката спремних да понуде алтернативу. Част изузецима.

Ипак, постоје разлози за оптимизам, јер видимо више позитивних резултата проистеклих из привременог или трајног удруживања. Запослени у јавном сектору, па и МУП, у последњих неколико година изгледа да доживљавају судбину оних који раде у приватном и потребан им је снажан и добро организован синдикат. Синдикат српске полиције доказао је да је у стању да покаже да у МУП раде живи људи, грађани Србије са именом и презименом, а не само анонимни бројеви. Надамо се да ће тај тренд да се у будућности настави и прошири!

Упркос одређеним ограничењима у остваривању права на слободу удруживања у МУП-у (нарочито у погледу спровођења ефикасних штрајкова), и даље има довољно механизама да утичемо и штитимо интересе запослених путем протеста, јавних кампања, тужби судовима због незаконитих одлука и слично. Наравно, основни услов за све то јесте активна подршка чланства. И укпрупњавање синдикалне сцене!

Времена се мењају и захтевају се нови односи са јавношћу и са чланством, што заузврат захтева реформу целокупног синдикалног покрета. Неизбежне су болне реформе свих синдиката, али оне генерално морају имати благотворан ефекат ако се правилно спроведу, а то се не може десити без сарадње људи који су свесни проблема у потпуности. Синдикати се морају одрећи неких људи који су годинама својеврсни синдикални фикуси, људи који годинама обављају одређене одговорне функције у синдикатима без икаквих резултата у раду. Савремени облици организације синдиката не смеју да дозволе постојање функционера који су само неми посматрачи већ сви морају бити активни учесници и давати адекватан допринес.

Синдикат српске полиције од свог оснивања био је лидер у иновацијама у раду, приступима решавању проблема, предлагали смо решења, често и непопуларна, али сврсисходна и ефикасна. Све више и више људи почиње да схвата неопходност примене таквог приступа раду са члановима, решавању проблема, неопходност приближавања и изградњи поверења и сарадње са организацијама цивилног друштва и независним државним органима, тако да нема сумње да ће у нашем синдикату бити довољно људског капацитета за спровођење неопходних реформи и враћања синдикализма у МУП на „прави пут“!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Синдикат данас(1): зашто бити члан?

Napisao/la Миле Лазаревић na 07/11/2016. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Синдикат данас(1): зашто бити члан?

Никада није било више дилема него што је то случај данас – да ли су синдикати и други слични облици удруживања уопште добра или лоша ствар за запослене? Сви послодавци, у различитим областима, својски заступају савремену тезу да синдикати ништа корисно не раде већ коче реформе, а самим тим и економски и сваки други развој.

Послодавци понекад тврде да их синдикалне вође уцењују и прете им непотребним ударима и тако себи неовлашћено обезбеђују додатни приход или друге користи.

Сведоци смо постојања и таквих синдикалних лидера који показују животни стандард у нескладу са својим основним занимањима – наставници, рудари, поштанских радници, полицајци итд. Сведоци смо и метеорских каријерних успона појединих синдикалних лидера! На нека лица првих људи синдикалних организаџија навикли смо тако дуго да их узимамо здраво за готово, као да су рођени и да ће увек бити синдикалци. Највеће и најстарији организације међу њима имају моћне елементе корпоративне структуре.

Некада је то оправдано, некада не, али на синдикате по дифолту пада критика, слично као на политичке партије – да ништа корисно не раде и никоме не помажу, осим личном интересу малог круга људи блиских њиховим лидерима.

Дакле, намеће се закључак да су они заправо штетни облици удруживања запослених?

Међутим, људско памћене генерално је кратко, а сећање на историјске моменте изгледа још краће и лако се заборавља да већина права која уживамо данас нису одувек била ту и да су освајана у некој ранијој фази, често уз цену озбиљних жртвава, протеста, штрајкова, отпуштања са посла. То не значи да та права не могу врло лако бити изгубљена. Јесмо ли брзо заборавили блиску прошлост када смо радили и преко 250 сати месечно? Без увећања за ноћни рад, прековремени рад, рад на дан државних и других празника… Да ли је тако брзо избледело сећање на малтретирање полицајаца од стране надобудних старешина и кажњавање умањењем плате без повода и без права на жалбу?!

Права су изборена тешком муком а лако их можемо изгубити и због тога свако од нас мора да буде спреман, да лично учествује у заштити својих права и легитимних интереса. Ако нисмо спремни да дамо све од себе, не можемо ни да очекујемо добијање жељеног резултата. Када немамо довољно снаге да се сами одупремо, она се стиче удруживањем – формалним или не. Срећом, увек постоји могућност да удружимо снаге са људима који се боре за исте циљеве и заједничким напорима постигнемо жељено. Избор је само наш лични.

У већини случајева, међутим, људи схвате ову могућност, на другачији, тежи начин. Тек у, по њих лично, тешком тренутку, када су им директно угрожена права или интереси, одлучују да се придруже великој и јакој групи. Па чак и тада, када се нешто тако деси и одлуче се за придруживање синдикату, бринући само о себи, неки од њих и тада желе да остану анонимни и не подлегну ни минималном ризику.

Но, то их не лишава права да критикују оне који покушавају да учине нешто за опште добро. То их не спречава да поставе питање „Шта је то синдикат урадио за њих?“. Заборављају да синдикат није нека отуђена организација, страно ткиво на телу запослених, већ смо синдикат сви ми заједно.

Синдикат је јак онолико колико смо сложни и колико су активни и на борбу спремни сви његови чланови!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Делују ли вам забринуто за судбину радника?!

ССП израдио и доставио свој Предлог правилника о психолошкој помоћи

Napisao/la Миле Лазаревић na 31/10/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ССП израдио и доставио свој Предлог правилника о психолошкој помоћи

Београд, 31.10.2016. године,- Стручни тим Синдиката српске полиције израдио је и доставио предлог Правилника о психолошкој помоћи и психолошкој заштити запослених у Министарству унутрашњих послова. Као што је већ познато, руководство МУП-а, из нама несхватљивих разлога, одбило је да представнике ССП укључи у рад Радних група за припрему предлога седам правилника које је министарство, у складу са Законом о полицији, у обавези да донесе.

Посебну занимљивост даје чињеница да су одбили и само наше присуство састанцима у својству посматрача, немог сведока ставова и залагања и представника послодавца али и репрезентативних синдиката. Да ли су нешто желели да сакрију и шта су нам припремили видећемо врло брзо јер је рок за израду предлога ускоро истиче.

Руководство Синдиката српске полиције није желело да наш синдикат остане по страни, да се препустимо судбини и сачекамо, сигурни смо, лошег и рестриктивног предлога правилника па да онда ликујемо и критикујемо га. Напротив, као и увек до сада, предузели смо кораке да предупредимо доношење лошег правилника те смо израдили нашу верзију у којој психолози добијају праву улогу – заштитника психолошког здравља полицијских службеника и осталих запослених, за разлику од предлога Радне групе, за који са сигурношћу можемо очекивати да ће психолозима наменити улогу „батине“ за запослене!

Допис председнику Радне групе преносимо у целости, док текст нашег предлога правилника можете погледати и „скинути“ са доњег линка:

„Господин Звездан Радојковић, помоћник директора
(председник радне групе)

Предмет: Предлози Синдиката српске полиције за текст правилника којим се прописују критеријуми и начин поступања у пружању психолошке помоћи

Поштовани,
будући да сте решењем министра, бр. 6579/16-2 од 18.08.2016. године, именовани за председника Радне групе за израду текста правилника којим се прописују критеријуми и начин поступања у пружању психолошке помоћи, достављам вам предлог правилника који је израдио Синдикат српске полиције.

С обзиром на чињеницу да министарство није дозволило учешће нашег синдиката у раду Радне групе којом председавате, у ситуацији смо да немамо увид у то докле сте стигли са израдом текста предлога правилника, чак ни да ли сте уопште започели рад, било би беспредметно да вам достављамо сугестије и предлоге које бисте могли да искористите и имплементирате у текст предлога правилника, мада би то било практичније и сврсисходније, а нама свакако једноставније.

Стога је стручни тим ССП припремио предлог комплетног правилника и овом приликом га достављамо. У припреми предлога контактирали смо са колегама из полиција неколико европских земаља, уважили смо њихова искуства из практичне примене њихових правилника и све то имплементирали у наш предлог који имате пред собом.

Сматрамо да сте дужни да овај предлог прегледате, анализирате и искористите, не ради задовољења сујете руководства ССП, већ искључиво у интересу свих запослених у МУП, којим смо се и водили приликом одлуке да предлог израдимо упркос неразумном ставу МУП да нас искључи из свих фаза доношења и усвајања правилника који се тичу радно-правног статуса и интереса запослених, чиме је директно прекршен Закон о раду а наш синдикат доведен у подређен положај.

Молимо Вас да нас известите да ли сте уопште узели у разматрање наш предлог, а ако нисте да нам наведете разлоге за то.„

Овде можете погледати текст предлога:
Предлог Правилника о психолошкој помоћи и психолошкој заштити запослених у министарству унутрашњих послова

Заменик председника ССП
Миле Лазаревић

Повећање плате или враћање дела узетог?

Napisao/la Миле Лазаревић na 30/10/2016. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Повећање плате или враћање дела узетог?

Београд, 30.10.2016. године, – Након што је, на данашњој конференцији за медије, председник Владе Србије, господин Александар Вучић, обавестио јавност о резултатима преговора са делегацијом Међународног монетарног фонда и изнео податке о висини увећања плата запослених у државном сектору, намеће се неколико закључака али неколико питања и даље остаје отворено.

Премијер Вучић је нагласио и то како је водио „велику борбу“ са ММФ-ом око повећања плата за припаднике војске и полиције, да је постојало велико противљење поменутих који сматрају да су полицајци већ „преплаћени“ и да је умало дошло и до прекида разговора баш због спорења око запослених у Министарству унутрашњих послова и нашег права на нормалан живот.

Чланови и руководство Синдиката српске полиције немају разлога да не верују да је заиста тако и било и на том залагању искрено се захваљујемо господину Вучићу, мада је то свакако у опису његовог посла – обезбеђивање услова за достојанствен живот грађана Србије, међу којима смо и ми „озлоглашено преплаћени полицијски службеници“!

Ипак, не можемо да не приметимо да је на делу само привид увећања плате запосленима у МУП, а да је ово, у ствари, најава враћања још једног дела одузетог. Подсећања ради, запосленима у МУП је крајем лета и почетком јесени 2014. године плата умањена два пута и да је због тога уследио масовни штрајк. Том приликом смо сви остали без око, у просеку, 15% наших зарада, најпре кроз умањење чувене „десетке“ а онда и линеарно умањење од 10%. Штрајк нажалост памтимо по лошем – један репрезентативни синдикат га је активно опструисао а други касније издао.

Данас на делу имамо најаву враћања дела одузетог, након јануарских 2%, ускоро ћемо добити додатних 5% увећања основице плате, али је то и даље далеко од нивоа плата које смо имали у августу 2014. године. Свесни смо финансијских тешкоћа државе, незавидног платног биланса и рестриктивног државног буџета, али ово је истина коју не смемо да прећутимо – нема овде реалног повећања плате већ само ублажавања почетног умањења. О двогодишњој инфлацији и увећању животних трошкова, као и о накнадни укупно одузетог за две године, нико и не размишља осим полицајаца самих.

Премијер је у обраћању јавности најавио и једнократну линеарну помоћ свим пензионерима у износу од пет хиљада динара. Своје, раније дато, обећање које су нам презентовали репрезентативни синдикати (додуше ПСС је говорио о 20.000 а НСП о упола мањој суми) о једнократној помоћи запосленима у МУП данас није споменуо. Остаје нејасно да ли је заборавио на обећање или му испуњење нису дозволили представници ММФ-а. А можда обећања није ни било већ су нас репрезентативни синдикати, као и много пута до сада, једноставно обманули?!

Такође, заборављено је и да су умањењем висине накнаде за рад на терену, односно износа дневнице, на мизерних 150 динара дневно, директно погођени полицијски службеници који раде у тешким условима на одржавању јавног реда и мира и спречавању ескалације насиља и криминала. Тај рад и ризик који са собом носи је подцењен и неправедно доведен у исту раван са класичним службеним путовањима бирократа и администрације. Наш рад није „службено путовање“. Ми не „путујемо“, већ обављамо најсложеније и најтеже теренске послове и задатке у циљу очувања безбедности Републике Србије и њених грађана. Верујемо да повећање износа дневница за полицијске службенике на неопорезовани износ од 2.201 динар не би био превелики залогај за буџет државе Србије и да то треба урадити што хитније.

Све у свему, ово увећање месечног примања свима ће нам добро доћи премда ни из далека није довољно да полицијским службеницима обезбеди услове достојне за живот човека. Још једном је потврђена навика државе да од полицијских службеника и свих запослених у МУП очекује највеће жртве, да их без оклевања и добије, а да приликом „враћања дуга“ будемо скрајнути или у потпуности заобиђени!

Заменик председника ССП
Миле Лазаревић