Ужице, 02.12.2020. године – Имајући у виду да је у складу са Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника износ дневнице још увек 150 динара, председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је допис министру унутрашњих послова господину Александру Вулину у коме предлаже увођење института накнаде запосленима у МУП-у у вези обављања одређених врста послова. Допис преносимо у целости:
Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић
Доц. др Горан Николић, рођен је 20.01.1976. године у Лозници. Ожењен је, отац двоје деце. Основну школу и гимназију завршио је у Лозници. Након тога је 1996. године уписао Полицијску академију у Београду, где је дипломирао 2000. године. Магистарске студије на смеру Међународни односи Факултета политичких наука Универзитета у Београду уписао је 2000. године. Докторску дисертацију, на Факултету безбедности Универзитета у Београду, одбранио је 2016. године. Исте године на Универзитету „Унион-Никола Тесла“, изабран је у звање доцента за ужу научну област „Безбедност“. Наставник је за предмет Обавештајне и безбедносне службе .
Живи и ради у Лозници и Београду.
Радни однос у Министарству унутрашњих послова Републике Србије засновао је 1997. годинe. Сада ради у Управи граничне полиције – Регионални центар према БиХ – станица граничне полиције „Трбушница“, као инспектор за сузбијање прекограничног криминала. Учествовао је у одбрани СРЈ од НАТО агресије. Као припадник Посебних јединица полиције одлазио је на извршење посебних задатака у Копненој зони безбедности на Југу Србије. Аутор је две научне монографије и више радова представљених на стручним конференцијама, односно објављених у часописима. Учествовао је на више научних скупова са излагањем.
С поносом наводи да је активиста Синдиката српске полиције, председник је Регионалног центра Шабац. Истиче и да је основао синдикалну групу Лозница, која сада броји преко 100 чланова.
Наш колега, Горан Николић је октобра месеца 2020. године објавио књигу “У служби њеног величанства” (издавач Службени гласник), у којој је дао свеобухватан осврт на историјски контекст настанка и развоја обавештајних активности и пресек актуелне структре обавештајне заједнице Уједињеног Краљевства. Сагледани су и домети сарадње британских служби са сродним службама у међународној заједници, нарочито у периоду хладног рата, а посебна пажња посвећена је методама њиховог деловања.
У овој књизи Горан Николић истиче и да је Србија често у фокусу британске тајне службе. SIS (MI6) је овде био активно укључен, према сведочанствима, у важне догађаје који су одредили будућност овог подручја. По британским изворима, СИС је активно учествовао у припреми и организовању пуча 27. марта 1941. године. Преко агентуре у Александрији, задужене за Балкан, креирао је мишљење савезника о току рата у Југославији и обезбедио подршку Јосипу Брозу Титу. Деведесетих је активно учествовао у рушењу Слободана Милошевића, а према неким изворима, чак су разматрани сценарији и за његову физичку ликвидацију. Аутор наводи и да је изручењем, бившег председника СРЈ и Србије у Хаг руководио саветник британске амбасаде Ентони Монктон. Овај високо позиционирани агент Тајне службе се помиње и у планирању нападу на премијера Р Србије Александра Вучића у Сребреници, 11.јула 2015. године.
Ове и још много других занимљивих чињеница, везаних за активности Британске обавештајне заједнице можете наћи у књизи нашег колеге, коју вам топло препоручујемо.
http://www.slglasnik.com/гласник-препоручује/у-служби-њеног-величанства
Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић
Ужице, 05.10.2020. године – Поводом мишљења помоћника министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања г-дина Зорана Милошевића, a у вези са применом члана 79. Закона о ПИО, председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је допис начелнику Сектора за људске ресурсе, госпођици Катарини Томашевић. Преносимо Вам садржај дописа:
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА
СЕКТОР ЗА ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ
Поштована,
Oбраћамо Вам се ради хитне рекације поводом спорног тумачења дописa помоћника министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања г-дина Зорана Милошевића a у вези са применом члана 79. Закона о ПИО.
Наиме, наведено мишљење налаже да одређена категорија осигураника ( овлашћена службена лица са бенефицираним радним стажом) уколико не испуњавају услове у погледу старосне границе и радног стажа, губе право на увећање укупног износа пензије од 20%.
Обзиром да је интерес Министарства унутрашњих послова уско повезан са интересима запослених у погледу остваривања права из пензијског-инвалидског стажа, потребно је да се у координацији са Дирекцијом полиције и Кабинетом министра правовремено реагује уз јасно сагледавање правних могућности и предузимању неопходних мера и радњи.
Нажалост, полицијска професија је често проткана многим нелогичностима које најчешће иду на штету запослених па тако очекујемо да се настави и у будућности, и да бенефицирани радни стаж полако али сигурно губи своју сврху и смисао.
С поштовањем,
ПРИЛОГ: – Допис Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Сектор за пензијско инвалидско осигурање и борачко-инвалидску заштитуз број 011-00-00335/2020-07
Председник Синдиката српске полиције
Лазар Ранитовић
Када би покушали да дефинишемо коначан циљ и сврху подношења дисциплинских пријава, наишли би на разна тумачања. Многи руководиоци су става да је то механизам заштите у циљу спречавања и отклањања пропуста у раду, а уједно и притисак да се повећају резултати рада. Извршиоци су мишљења да су оне средство за кажњавање неподобних и манипулацију. Мишљења су различита, али сви су у праву – дисциплинске пријаве јесу одличан апарат заштите и принуде који пружа широки дијапазон различитих злоупотреба.
Државни смо орган који у односу на остале подноси убедљиво највећи број дисциплинских пријава. Иако често критикујемо и доводимо у питање независност и непристрасност судских органа, ипак имамо ту срећу у несрећи где нас управо ти органи „спашавају“ усвајајући поднете жалбе на решења у дисциплински поступцима или враћају предмете на поновни поступак и одлучивање, дајући одређене смернице. Зашто су они наши „спасиоци“? Зато што је очигледно, јер се више и не крије податак да се многи дисциплински поступци иницирају и у првостепеном поступку воде уз унапред утврђене казне. И као такви унапред су осуђени на доношење ослобађајућих решења у другостепеним и управним поступцима, уз енормне новчане трошкове које плаћа Министарство унутрашњих послова, односно порески обвезници Републике Србије.
Према незваничним информацијама са терена, на нивоу МУП-а крајњи исход у преко 40% случајева је на штету запосленог у виду санкција (опомена, новчана казна, распоређивање на друго радно место, губљење чина или звања, суспензија и оно најгоре, прекид радног односа). Овај проценат је генерално висок из разлога јер се запослени се често устручавају да траже правну помоћ, многи подлегну притисцима па помире са минималном дисциплинском мером и сл. Међутим, гледајући статистичке прорачуне и извештаје правних заступника Синдиката српске полиције, дошли смо до другачијих података.
На основу решења и пресуда наших чланова заступаних од стране правних заступника Синдиката српске полиције, просек наплаћених трошкова због изгубљених дисциплинских поступака је око 65.000 динара. Просек добијених и застарелих спорова је 74 %, преиначене са тешке повреде у лаку повреду 15%, а изгубљено је само 11% од свих дисциплинских поступака. ¼ буџета Синдиката српске полиције одваја се на бонусе правним заступницима, што глобално представља велики износ, међутим, статистички подаци показују да су правни заступници оправдали сваки уложини динар.
Синдикат српске полиције сматра да је потребно што пре уредити област око дисциплинских поступака, како би спречили могућност утицаја на рад и одлучивање дисциплинских старешина и у неколико наврата смо на састанцима са Радном групом МУП-а предлагали следеће:
Независност и непристрасност утиче на правничност у дисциплинском поступку. Сви смо ми сведоци да правичности у већини случајева нема и потребно је да се запитамо, докле ће више МУП плаћати самовољу и бахатост многих руководиоца који дисциплинске поступке користе као средство за стицање ауторитета, одмазду и кажњавање неистомишљеника?
Многи од њих претерују и не маре за последице и трошкове. А и зашто би, када одговорности немају, а трошкове не плаћају из свог џепа?
Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић
Крагујевац, 22.09.2020. године – Поштујући све препоручене мере Градског завода за јавно здравље и Института за јавно здравље Србије и Плана примене превентивних мера ССП, ради спречавање појаве и ширења епидемије заразне болести COVID-19, а у складу са Статутом ССП, одржана је редовна Скупштина Синдиката српске полиције. На Скупштини је било присутно 32 од укупно 35 делегата, а оно што нас радује је било и присуство, интересовање, али и будуће ангажовање млађих колега који су у овом синдикату видели искреност, труд и поштење.
Пре почетка, минутом ћутања одана је почаст свим колегама и колегеницама који су од прошле Скупштине до ове преминули услед пандемије Ковид 19 и на друге начине, међу којима је и бивши члан ГО ССП и председник РЦ Ниш Славиша Дејановић.
Након минута ћутања, председник Скупштине ССП Костић Дејан прочитао је дневни ред, који је једногласно усвојен, а како не би дужили, укратко ћемо пренети о чему се све разговарало и одлучивало.
Први који је Скупштини ССП поднео Извештај о свом раду био је председник Надзорног одбора ССП Радисав Мијатовић. Извршена је контрола пословања централног рачуна синдиката, укључујући и све трансакције извршене од стране и према члановима ГО ССП на челу се председником Лазаром Ранитовићем у периоду од 06.09.2019 до 01.09.2020 године. Утврђено је да за овај период, свака трансакција пратила одговарајући рачун, одлуку и потпис и притом није било неправилности у раду за овај период. Закључак је да је централни рачун ССП у плусу, а да највећи расходи чине издаци и трошкови на бонусе за рад правних заступника који износе чак ¼ буџета ССП. Износ јесте стварно велики, међутим, оно што нас разликује од осталих је управо одличан рад наших правних заступника, којих имамо 16 и највећи број добијених судских и дисциплинских спорова, те стога, како би били још бољи, у њихов рад морамо константно улагати. На наменском рачуну Штрајкачког фонда налази се преко 5 милиона динара, по угледу на синдикате западноевропских земаља, где се тај износ сваког месеца повећава, како би у случају штрајка или протеста могли да се исплате трошкови запосленима.
Други подносилац Извештаја о свом раду био је шеф Службе за информисање ССП Зоран Стојчић. „ Ударна смо игла од које стрепе многи који нам ускраћују наша законска права. Умемо јавно да похвалимо сваког ко заслужи, али и да јавно критикујемо. Умемо и да на основу информација са терена и друштвених мрежа проценимо и истражимо шта запосленима у МУП-у смета, где имају проблема, па да покренемо одређене теме. Задњи примери су награђивање руководиоца, прековремени рад, приправност. Радимо пуном паром, а то показује и следећа статитистика:
Закључак је да сви синдикати у МУП-у заједно немају објава и не дају информација колико наш синдикат за овај период, што је права слика рада овог синдиката“ – рекао је Зоран Стојчић.
Генерални секретар ССП Дарко Оцокољић поднео је Извештај о свом раду: „Успели смо да у претходних годину дана смањимо одређене расходе у синдикату. Нигде није идеално и код појединих активиста је било одређених пропуста у раду, односно није на време достављена пратећа документација. Дао сам предлог ГО ССП за њихову смену што је и учињено. Нећемо толерисати бахатост и због тога смо увели нови систем надзора и контроле финансијског пословања, што ће с једне стране олакшати рад активистима, а с друге, помоћи Секретаријату приликом надзора у пословању и спречавање евентуалних пропуста. На овај начин, одређене новчане помоћи у складу са Правилником о материјално-финансијском пословању биће исплаћиване члановима у што краћем временском року“.
Четврти и најважнији који је поднео обиман Извештај о свом раду и раду ГО ССП којим председава је председник ССП Лазар Ранитовић. „За ових годину дана, покренули смо низ питања који се тичу радно-правног статуса запослених, заштите достојанства и наше професије, дали смо многе предлоге у виду измена и допуна Закона о полицији и били смо често присутни на терену, са нашим колегама. Многе ствари смо у ходу решавали, са руководством МУП-а створен је специфичан однос, јер ми са терена прослеђујемо оне стварне информације и догађаје, без шминкања или намере да заштитимо неког. Уз заједничку сарадњу, појединачне проблеме запослених решавамо веома брзо, стварајући услове за бољи рад колега и колегеница. Ускоро ће бити одређених измена и допуна у правним актима МУП-а где је ССП као равноправан партнер предложио низ измена и допуна. Оно што ћемо покушати, али не можемо обећати (јер немамо подршку осталих синдиката) је да ћемо се борити како би смањили старосну границу за пензионисања овлашћених службених лица на 52 године. Можда ће и ово бити најтежи задатак, наравно, ту не рачунам повећање плате, јер је чињеница и сурова истина – на износ повећања плате, ниједан синдикат у МУП-у не може утицати. Оно што ту можемо и хоћемо, до задњег атома снаге ћемо се борити да то повећање буде равноправно расподељено, односно, да они који раде на терену добију већи проценат повећања и не смемо више дозволити да се понови неправда где руководиоци добијају 10-15%, а извршиоци 3-5% повећања. Свакодневно обављам више десетине позива и решавам појединачне проблеме са терена и то знају сви активисти. Позивам све запослене да нам достављају информације са терена како би правовремено реаговали. Ми се не играмо синдиката, транспарентни смо у свом раду и искрени, а доказ нашег рада је и преко 1000 учлањења ССП за годину дана“ – рекао је председник ССП Лазар Ранитовић.
После подношења Извештаја, гласало се и по другим тачкама, где су дефинисани одређени циљеви и задаци у раду синдиката у наредном периоду. Многи делегати су изнели и одређене проблеме у својим ОЈ и то ће бити један од многих изазова са којима смо спремни да се суочимо.
На крају, једногласно је усвојена је и задња тачка – бивши активиста ССП, покојни Славиша Дејановић постхумно је одликован златном медаљом за синдикалне заслуге.
Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић
Веома је тешко обављати полицијски посао у малим срединама. Срединама где због учињеног прекршаја полицијски службеник санкционише комшију, пријатеља, познаника, не дај Боже новинара, политичку или јавну личност, судију или тужиоца. Управо у тим случајевима полицијски службеник остаје незаштићен, препуштен сам себи, и на добру вољу некада и бахатих руководиоца који једва чекају да се додворе горе поменутима. Из страха, интереса или освете, такве прилике су идеалне, јер се користе да се полицијском службенику који је поступао у складу са Законом стави до знања ко је „шериф“ у малој средини.
Управо један такав случај долази нам из Бујановца. Случај који показује како правосудни систем и новинари могу у потпуности нарушити углед и част полицијске професије, демотивисати, уплашити полицијске службенике и пољуљати њихово неповерење у систем заштите. О поверењу у правосуђе не треба трошити речи.
Дана 24.07.2020. године саобраћајни полицијски службеници ПС Бујановац И.М и Н.Ш. приликом обављања контроле саобраћаја зауставили су путничко возило бујановачких регистарских ознака којим је управљао Н.И. из Бујановца. Том приликом је утврђено да је Н.И. учинио ТРИ саобраћајна прекршаја из ЗОБС-а и један прекршај из Закона о личној карти, укупно 4. Након сачињавања образаца и неопходних писмена Н.И. је негодовао и поступајућем полицијском службенику М.И. упутио је следеће речи: „Ја сам новинар, ако ме пишеш недељу дана ћу те вртети у новинама и на сајту“. Поменути новинар одбио је да потпише обрасце и поступање полицијских службеника је завршено у 13:30 часова, након чега су се одјавили за коришћење паузе.
Вероватно разочаран и увређен јер су полицијски службеници поступили у складу са Законом, горе поменути новинар Н.И. дана 24.07.2020. године, у 19:20 часова (6 сати након догађаја) пријављује да су му од стране НН лица које је у угоститељском објекту било у друштву са поменутим полицијским службеницима упућене претње, док је обављао свој посао. Наиме, док су полицијски службеници користили паузу и седели у угоститељском објекту са колегом у цивилу, који притом није био на задатку, разорачарани новинар их је фогографисао, а у 17:40 часова је фотографију објавио на порталу „Бујановачке“ уз насловни коментар да је особа у светлим бермудама и тамној мајци која је седела са полицијацима упутила НОВИНАРУ речи „шта радиш ти, шта сликаш, бежи да ти не дођем сад да ти покажем, да те поломим“.
У својој пријави, за коју не наводи сведоке, новинар као једини доказ наводи фотографију полицијских службеника који седе у угоститељском објекту. У својим изјавама три полицијска службеника ПС Бујановац негирају наводе пријаве.
Након консултације са дежурним замеником ОЈТ у Бујановцу Реџепи Насипом и преношење изјава полицијских службеника и новинара, тужилац у почетку није квалификовао дело. У међувремену разна удружења стају у заштиту новинара, осуђујући наводне претње од стране полицијског службеника. Међутим, из нама непознатог разлога и околности, дана 25.07.2020. тужилац Реџепи Насип налаже да се поводом упућених претњи против полицијског службеника А.Б. поднесе КП у редовном поступку због учињеног КД „Угрожавање сигурности“ из члана 138 КЗ Р.Србије.
Из свега наведеног, можемо утврдити да је тужилац квалификовао дело само на основу изјаве новинара, коју не поткрепљује са доказима и сведоцима. Изјава једног новинара, против изјаве три полицијска службеника и сведока у угоститељском објекту. Да ли је ово преседан у судској пракси? Да ли ово значи да ће свака слична пријава грађана против полицијског службеника бити квалификована као кривично дело?
Полицијски службеник М.И. Синдикату српске полиције изјављује: „Ми смо и у овом случају поступили непристрасно, нас не занима да ли је учинилац прекршаја новинар или јавна личност, Закон је исти за све и мора се поштовати. Да ли ово значи да у будућем периоду, због страха од овакве или сличне одмазде требамо окретати главу и кажњавати само „обичне“ грађане? Какву нам поруку шаљу правосудни органи?“
Синдикат српске полиције стаће у заштиту колега. Обратићемо се свим надлежним институцијама и нећемо стати док истина не изађе на видело, макар и ми не били у праву. Јер, правда је спора, али достижна. А када стигне, неко ће у овом случају морати да одговара.
Притом, не можемо, а да се не запитамо: Има ли краја овој вишенедељној медијској хајци на полицијске службенике који своје послове обављају непристрасно и максимално професионално?
Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић
Београд, 10.03.2020. године – У Палати Србија одржан је први овогодишњи месечни радни састанак представника Синдиката српске полиције и Радне групе за сарадњу са синдикатима у МУП-у. Састанком је председавао генерал полиције господин Слободан Малешић, а делегацију ССП-а чинили су председник ССП Лазар Ранитовић, заменик председника ССП Саша Симић, генерални секретар ССП Дарко Оцокољић и чланови ГО ССП Зоран Стојчић и Бојан Гогић.
1 . НАГРАЂИВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ
Још једно у низу дискреционих злоупотреба руководиоца ОЈ. На адресу синдиката стално стижу примедбе, најчешће извршиоца са средњом стручном спремом, у погледу неравноправности и неједнакости приликом награђивања. Постоје квоте и оне се поштују. Али на начин где руководиоци (шефови, помоћници командира, командири, начелници), са највећим платама међу собом праве кругове, и тако имамо ситуације где се у току године поједини награђују и преко 3,4 пута. Када гледамо спискове на огласним таблама можемо видети парадоксалне ситуације, дајемо пример где се начелник одељења саобраћајне полиције награђује са 20% повећање коефицијента трећи пут у току године, а испод њега два извршиоца са 10%. Ми као синдикат немамо увид у реалне критеријуме, али можемо статистички утврдити да је проценат награђених који раде на терену са платама од 30.000-60.000 динара најмањи, а највећи код оних са платама од 80.000 динара и више. Гледајући финансијску конструкцију, сматрамо да 20% од 100.000 динара није исто као и 20% од 50.000 динара, што утиче и на сам број награђених. На овај начин се запослени итекако демотивишу, што доводи до разочарења у праведан систем. Такође, многе организационе јединице на својим огласним таблама не истичу ове спискове.
Предлажемо да Дирекција полиције провери наше наводе и прикупи податке, а у будућем периоду достављаћемо и конкректне примере.
Председавајући Радном групом, генерал полиције Слободан Малешић одговорио је да се депеша министра унутрашњих послова др Небојше Стефановића мора примењивати у свим организационим јединицама, без изузетака. Изузетак није ни Дирекција полиције, где се на огласној табли сваког месеца може видети списак награђених. Злоупотреба награђивања руководиоца и тзв „круг“ није у интересу мотивације запослених, већ доприноси нарушавању међуљудских односа, сложни су присутни на састанку. Чак није ни морално од многих руководиоца да сами себе предлажу, иако знају да су добили највеће повећање плате, која је у многим случајевима, чак дупло већа него плата извршиоца. Од Синдиката српске полиције затражено је да такве конкретне примере образложене достави Дирекцији полиције, како би биле предузете мере и радње против одговорних лица.
У складу са чланом 168. став 1. Закона о полицији запослени у Министарству могу обављати послове и делатности ван радног времена, односно обављати додатни рад, уз одобрење руководиоца организационе јединице у којој је запослени распоређен. Потребно је кроз Правилник уредити ову област и ближе одредити послове који су неспојиви са службеним, не изазивају сукоб интереса или утичу на непристрасност у раду.
Коплексно питање, међутим, конкретан одговор, на конкретно питање у вези посла, тешко је добити. Секретаријат МУП-а је раније више пута покушавао да подзаконским актом ближе регулише предметну област, али нису успели. Новим Законом о полицији није дата могућност доношења позаконског акта, већ се оставља руководиоцу организационе јединица да одлучи. Нас занима и поставили смо питање: Како да спречимо самовољу и самоодлучивање и да ли постоје критеријуми на основу којих се морају водити руководиоци? Став Секретаријата је да у случајевима где нема могућност примене овлашћење и злоупотребе службеног положаја, начелно је дозвољен додатни рад, пре свега у домену привређивања. Нисмо задовољни одговором, тако да ћемо ову тему поновно разрађивати на неком од наредних састанака.
Ступањем на снагу Уредбе о остваривању права полицијских службеника на накнаду трошкова за долазак и одлазак за рада, створен је простор за различита тумачења у многим организационим јединицама, што се најчешће манифестује кроз умањивања финансијске надокнаде по овом основу. Већ други пут истичемо да се умањења у обрачунима јављају као последица погрешног тумачења Уредбе у горе поменутим ОЈ. Специфичан пример је ПУ Јагодина, где се у седишту управе путни трошкови не исплаћују. Разлог томе је Одлука Скупштине града Јагодина о бесплатном превозу грађана Јагодине. Међутим, многим полицијским службеницима је стајалиште или станица удаљена више од 1,5 километра од места пребивалишта, ред вожње није чест, нарочито у приградским насељима. Укратко, смене им се не могу ускладити са редом вожње. Али, у случајевима када смена почиње после 20 часова путне трошкови се исплаћују, јер је званичан редован ред вожње до 20 часова.
О овој теми смо више пута разговарали на предходним састанцима,нарочито на предходном састанку са начелницом Сектора за људске ресурсе на коме је закључено да су овакве ствари недопустиве и да се мора поштовати јединствено поступање по Уредби о путним трошковима.
– Град Јагодина је донео Одлуку да је градски превоз бесплатан. С тим у вези, у конкретном случају, став МУП-а је да у редовном режиму рада 07,30-15,30 часова, запосленима неће бити признати трошкови путовања, јер је линија редовна. Међутим, свим запосленима који раде ван редовног режима рада, путни трошкови ће бити обрачуну у складу са Уредбом. Поставили смо питање око надокнаде путних трошкова из приградских насеља, јер аутопревозници не издају потврде о цени карте? Одговор из Сектора за људске ресурсе је да се на основу приближне километраже из другог града могу обрачунати путни трошкови. Договорено је да се у наредном периоду огранизује посебан састанак у Дирекцији полиције са руководиоцима ПУ Јагодина како би коначно решили ове недоумице.
– Руководиоци у ПУ Ужице не признају тумачење Сектора за људске ресурсе достављено Синдикату српске полиције, поводом начина евидентирања и обрачуна путних трошкова. Због таквог става, својим начином рада, настаје последица да се запосленима исплаћују путни трошкови у мањем износу.
– У Полицијској бригади такође надлежни произвољно тумаче Уредбу и полицијским службеницима издају потврду о цени месечне карте на 23 дана. Недопустиво је такво понашање руководиоца и захтевамо организовање састанка у Дирекцији полиције како би коначно решили овај проблем.
Дана 18.02.2020. године упутили смо допис директору полиције господину Владимиру Ребићу у вези све већег обима посла изазваног због поступања полиције у домену надлежности осталих државних органа. Сматрамо да је ово озбиљна тема, јер је очигледно да на терену локални и државни органи избегавају поступања, те све пријаве преусмеравају на 192. За време поступања по таквим пријавама, где се полиција папиролошки „ограђује“ и белешке доставља другим органима, у многим случајевима истовремено долази и до нарушавања ЈРМ-а и извршења кривичних дела, а патроле неретко и касне на интервенцијама. Предлажемо да се у свим управама провере овакве пријаве и исходи, а затим донесе и Правилник о поступању полиције по пријавама и дефинише износ новчане таксе за догађаје који су у надлежности других државних органа. Допис достављамо у прилогу.
Нико не тражи од полиције да излази на терен по свим пријављеним случајевима – речи су помоћника директора полиције Слободана Малешића. По процени, вође смене дежурних служби упућују патроле на поступања, а уколико је процена да случај није из домена полицијских послова и ако нема потребе за полицијским ангажовањем, дужност је да надлежни упуте грађана на друге инстанце. Допис који смо послали је узет у разматрање.
5.ОДРЕДИ ЖАНДАРМЕРИЈЕ НИШ и НОВИ САД
Имајући у виду да постоје неколико слободних просторија у бази ОЖ Ниш, упутили смо два дописа команданту одреда како би одобрио коришћење једне, за потребе Синдиката српске полиције СГ ОЖ Ниш. Командант нам ни на један допис није одговорио, а њих достављамо у прилогу овог акта.
Приликом задужења опреме за ЈРМ у ОЖ Ниш, извршиоцима се додељује стара, коришћена и оштећена, где се нпр чичкови не лепе на прслуку и штитницима. Нову опрему добијају углавном руководиоци. Сматрамо да се у овом случају прави дискриминација и става смо да приоритет приликом задуживања нове опреме морају имати они који највише послова обављају на терену, а то су извршиоци. У Одреду Жандармерије Нови Сад, многи припадници нису задужили заштитну опрему.
Састанку је присуствовао командат Жандармерије, генерал полиције Дејан Луковић. Обећао је да ћемо добити одговоре на све дописе у најкраћем року. Што се тиче опреме, она се требује након завршетка обуке и пријема кандидата, из разлога истека рокова замене. Могуће је да има примера коришћења старе униформе, али такви недостаци је исправљају у ходу. Сви припадници Жандармерије имаће комплетну униформу и нећемо дозволити да иједан припадник Жандармерије буде без опреме на терену – речи у командата Луковића.
Готово на сваком састанку говоримо и решавамо проблеме са којима се суочавају колеге и колегенице из Управе за исхрану и смештај. Овог пута истичемо континуирано кршење њихових права приликом рада на терену. Укратко, распоредом су распоређени у сменама свакога дана, без одмора, најчешће од 06-20 часова, неретко и више. Прековремени рад је мисаона именица за њихове руководиоце који налоге не издају, времена за одмор немају, а узимајући у обзир сва претходна дешавања у погледу неповећане плате, сматрамо да МУП-у они морају бити приоритет приликом редовних издвајања новчаних принадлежности. Такође, приликом ангажовања људства у теренским условима, не поштује се исплата дневница у складу са ПКУ за државне органе већ се људству дају штура и немушта објашњења да им припадајуће дневнице не следују.Убудуће, за сваки вид непоштовања донетих одлука тражићемо дисциплинску одговорност непосредних руководилаца уколико се утврди да су самовољно поступали мимо донетих правних аката који регулишу ову проблематику.
Господин Драго Бјелица из Сектора за материјално-финансијске послове одговорио је да наши наводи нису тачни, већ да је након извршене провере дошао да података да на терену радници Управе за исхрану смештај радe po следећем редоследу: 3 часова за време доручка, 3 часова за време ручка и 2 часа за време вечере. Синдикат српске полиције поседује сасвим другачије информације са терена и мишљења смо да Сектор за материјално-финансијске послове није добио тачне податке. Незадовољни тиме, до наредног састанка прикупићемо конкретне доказе и захтеваћемо од надлежних да покрену одговарајуће поступке. Разлог је јасан, гурањем ствари под тепих не решавамо проблем, већ само стварамо незадовољство код запослених.
Раније смо указивали на извештавања путем вибер и сигнал апликације, предвидевши да ће овај вид комуникације узети великог маха међу свима у погледу додатног оптерећења у раду. Наиме, многи руководиоци и шефови у управама ван седишта МУП-а од полицијских службеника на терену захтевају слање некаквих типских порука о свим догађајама који се тичу криминалитета. Многи шефови и руководиоци су нам пренели информацију да већи део смене на послу проводе само исправљајући и састављајући типске поруке које шаљу ка седишту управа, али ту обавезу имају и након завршетка смене. На тај начин занемарују и не могу обавити све редовне послове на време. Примаоци ових „типских“ порука стално захтевају исправке, допуне и сл. Ми разумемо хитност у извештавању сходно Упутству о хитном извештавању. Напомињемо да се сваки догађај евидентира, затим верификује и да шефови смена путем ЕДД прослеђују догађаје у нивоима надлежним управама. Такође додајемо, ако су неком потребне хитне информације о догађају то може добити и путем сликовне поруке из ЕДД. Постоје више могућности и варијација, само је потребно изабрати најсврсисходнију. А „типске“ поруке, бар за оне који их састављају сваког дана, то свакако нису.
Дужност је запослених да шаљу овакве поруке, став је Дирекције полиције. Господин Јоксимовић из Управе полиције је рекао да за слање оваквих порука мора бити испуњен следећи услов, а то је да запослени поседују службену картицу и службени телефон који подржава апликације Сигнал и Вибер. Синдикат српске полиције није задовољан одговором и захтевамо да Дирекција полиције званичним актом упозна запослене са оваквим начином рада.
Многе организационе јединице учестало праве грешке у евидентирању радних сати приликом рада за дане празника који се плаћају увећано. Оне се најчешће се односе на део где нпр. запослени за време празника који је нерадан дан раде, али руководиоци, неком својом логиком, не рачунају одрађену сатницу у радне сате. Примера је много али овом приликом нећемо издвајати посебно Орг.јединице у којима су проблеми ове врсте изражени. Ради уједначавања и коначног решавања овог питања захтевамо да се према свим ОЈ пошаље инструктивна депеша којом би појаснили начин евидентирања радних сати са упрошћеним садржајем који би суштински дао објашњење: Марко Марковић је радио на дан празника 01.01. и 02.01.2020 године. У сменама 0д 07-15 првог дана и 15-23 другог дана.Рад празником који је нерадни дан је плаћен са 121% од основне плате и то није спорно али је спорно јер му старешина рачуна да је кроз ту сатницу плаћен празник и такав рад празником му ствара мањак радних сати у току месеца.Невероватно али истинито,старешина од Марка Марковића тражи да надокнади два дана празнично плаћених дана а које је управо одрадио радећи у дане празника.
Госпођа Андријана Шљивић, начелник Одељења за зараде и бенефиције изнела је тумачење које је идентично тумачењу правних заступника Синдиката српске полиције – онај ко ради за време државних празника који су нерадни дани остварује сатницу за одрађено време и плус увећање плате од 121% по сату. Онај ко не буде радио за време празника, а требао је да ради, као вид „награде“ добија 8 часова за тај дан. Дали смо примере организационих јединица које раде сасвим супротно и договорено је да Сектор за људске ресурсе ка свим организационим јединицама упути депешу и коначно стане на пут различитим тумачењима.
У овом ПО, полицијски службеници бораве и раде по сменама од 14 и више дана у катастрофално лошим и нехуманим условима. Воде за одржавање хигијене немају, кухиња и ламинат су много оштећени, а купатило је сво у влаги и буђи. Потребно је обезбедити боље услове не само за рад, већ и боравак унутар одељења.
На састанку је присуствовао и начелник ПУ Лесковац, господин Томислав Илић који је потврдио наводе Синдиката српске полиције. Приликом припреме ове теме, извршена је процена штете и донет план адаптације објекта који ће у веома кратком року бити решени. Оквиран износ трошкова поправке износиће око 250.000 динара, али ће сав терет решавања овог проблема ПУ Лесковац преузети на себе.
Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић
Ужице, 18.02.2020. године – Чињеница је да се у последњих неколико година повећао обим полицијских послова. А кад кажемо „обим“, мислимо пре свега на папирологију. У мору тих ствари, полицијским службеницима додатно оптерећење у раду представљају и послови из надлежности других државних органа, који се вешто и по навици стално преусмеравају на Министарство унутрашњих послова. Због тога је председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио допис директору полиције од кога тражи да покрене процедуру доношења Правилника о раду полиције по пријавама грађана.
Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић
Ужице, 18.02.2020. године – У циљу заштите безбедности грађана и угледа полицијске професије, морамо стати на пут организованој колективној производњи, промету и употреби ознака и легитимација које по свом изгледу и садржини имају много сличности са службеним значкама и службеним легитимацијама припадника Министарства унутрашњих послова. Због тога је председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио допис начелнику Сектора за људске ресурсе госпођи Катарини Томашевић. Допис преносимо у целости:
Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић