Ужице, 15.01.2019. године – Имајући у виду да су отпочели прегови репрезентативних синдиката и послодавца ради поводом закључења новог Посебног колективног уговора за полицијске службенике, председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је допис репрезентативним синдикатiма, са захтевом интеграције овог синдиката у поступак колективног преговарања.
Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић
У петак, 12. маја 2017. године, одржан је први, припремни састанак представника послодавца и Синдиката срспке полиције, у организацији и под вођством госпође Дејане Спасојевић Иванчић, миритељке Републичке агенције за мирно решавање радних спорова (РАМРРС), а поводом поступка који је покренула РАМРРС по предлогу Синдиката српске полиције.
Овлашћено лице испред Министарства унутрашњих послова била је госпођа Андријана Шљивић, заменица начелнице Одељења за односе са запосленима, Сектора за људске ресурсе. Током већег дела састанка учествовала је и госпођа Наташа Ђукановић, заменица начелника Одељења за зараде и бенефиције, истог сектора.
Делегацију ССП преводио је председник Лазар Ранитовић, а учествовали су и генерални секретар Виктор Ратковић и заменик председника Миле Лазаревић.
Разлог због чега смо иницирали овај поступак јесте непримењивање или непотупно примењивање појединих одредби ПКУ за полицијске службенике (ПКУзаПС) и ПКУ за државне органе (ПКУзаДО), као и неједнака примена ПКУ у свим организационим јединицама МУП-а.
Министарство је у првом моменту одбило одржавање састанка под изговором да ССП није репрезентативан, те да су изнете примедбе неосноване. Наравно, Закон о мирном решавању радних спорова (ЗМРРС) у члану 18. је јасан и обавезујући за послодавца у ком је обавезно поштовање минимума процеса рада, а такође ни не прави разлику код статуса синдиката, те је одржан овај први припремни састанак. Миритељка је посебно апострофирала чињеницу да је ССП у моменту преговора о ПКУзаПС имао далеко изнад 10% запослених у свом чланству, а да ни на који начин нисмо укључени у преговарање, нити нам је касније дато право да делегирамо свог представника у Комисију за праћење и примену потписаног ПКУ. Госпођи Дејани Спасојевић Иванчић је деловала невероватно чињеница да нам процес утврђивања репрезентативности отпочет априла 2015. године још увек није окончан.
Након сучељавања ставова обе стране, који су се углавном слагали, миритељка Агенције дала је смернице и обавезу синдикату и послодавцу за допуну документације, као и позивање овлашћених представника потписника ПКУ (послодавца, НСП и ПСС). Наредни састанак је заказан за 26. мај, када ће бити формиран Одбор за преговарање.
Непосредан повод нашег обраћања Агенцији били су званичан став Радне групе за сарадњу са синдикатима и грубо непоштовање одредби члана 47. ПКУзаДО, који су игнорисали наведену одредбу тврдећи да су захтеви за солидарну помоћ по основу рођења детета и смрти члана уже породице неосновани, јер нису предвиђени Законом о полицији. Такође, 3. јануара ове године усвојен је Правилник о солидарној помоћи запосленима у МУП који се базирао на актуелном Закону о полицији и којим су ускраћена нека права гарантована поменутим чланом ПКУзаДО. Заступали смо становиште да такво поступање Министарства нема правно утемељење, јер се ПКУ као аутономан правни акт примењује непосредно и, самим тим, не могу се правилником мењати и дерогирати одредбе ПКУ.
Након нашег дописа, и позива добијеног од РАМРРС, Министарство је схватило да је њихов став правно неутемељен, где је министар јавно, циркуланом депешом, потврдио и јавно обећао поштовање права из ПКУ у погледу солидарне помоћи. То је свакако позитивна промена, али Синдикат српске полиције неће дозволити да поштовање ПКУ буде базирано на доброј вољи руководства Министарства.
Поступак пред Агенцијом смо повели и због још неколико проблематичних одредби које дозвољавају недоумице и различита тумачења, те смо тражили усаглашавање и прецизирање ради уједначавања праксе у свим јединицима: начин коришћења плаћеног одсуства у случају добровољног давања крви, коришћења плаћеног одсуства у случају обављања личних послова, питање спорења у вези са прекидањем плаћеног одсуства… Јер је незаконито и неодрживо да поједине организационе јединице дане недељног одмора (најчешће викенда) рачунају у дане плаћеног одсуства у случају добровољног давања крви, а друге не, да поједине организационе јединице током године одобравају плаћено одсуство у случају обављања личних послова у више наврата, а друге само једанпут годишње, да се плаћено одсуство прекида без доношења било каквог решења, те да се унапред морају предвидети услови под којима се то може учинити, а да се у одређеним случајевима, због природе и сврхе одсуства (опоравак организма) плаћено одсуство у случају доброовљног давања крви не може прекидати.
Пошто је до истека важећег ПКУ остало мање од годину дана, депласирана је његова свеобухватнија измена, те ћемо се базирати на усаглашавање и договор свих страна, без преговарања за његове измене или доношење анекса.
Служба за информисање ССП
Колегинице и колеге, чланови Синдиката српске полиције, част нам је да је МУП још једним својим поступком доказао да смо ЈЕДИНИ ПРАВИ СИНДИКАТ – да смо једини штит и уточиште запослених у МУП-у.
Наиме, МУП је једнострано раскинуо споразум о сарадњи и социјалном дијалогу са ССП-ом потписан 25.8.2015. године, незадовољан бројним и интензивним активностима ССП-а, сталним указивањем на кршења људских и радничких права запослених, на незаконит рад појединаца у врху Министарства, те изношењем у јавност нерационалног трошења новца, а на уштрб примања запослених.
Наравно, свесни смо да је кључна ствар, „кап која је прелила чашу“, управо покренута петиција за измену појединих прописа ради унапређења материјалног статуса запослених и услова рада.
Нисмо изненађени овим потезом послодавца који је сасвим логичан из аспекта његових интереса, јер је по први пут дошао у ситуацију да се сусретне са правим репрезентативним синдикатом. Позната им је чињеница да тренутно бројимо преко 7.500 чланова, да свакодневно имамо огроман прилив нових чланова, те да ће им постати неодрживо негирање нашег одавно заслуженог статуса репрезентативног синдиката. Ускоро се очекују и преговори о новом ПКУ за полицијске службенике и наравно да послодавцу не треба преговарач који мисли својом главом и у интересу запослених. Један репрезентативни синдикат су истерали на улицу, сада покушавају и нас одстранити, а како би са својим „синдикатом“ потписали нови ПКУ по својој, а не по мери радника.
У нареденом периоду очекујте аброве и пијачарска наклапања, како од стране послодавца, тако и од стране њихових „синдиката“, којима наравно, као и свим организационим јединицама МУП-а, руководе високи официри, који су у претходном периоду у неколико наврата зарад личних интереса, чинова и функција, издавали и продавали интересе запослених, беспоговорено потписујући сваку захтевану сагласност. Верујемо да не треба подсећати на, у кафани, неславно завршен најмасовнији штрајк полиције 2014. године, или сагласност за отпуштање 1.475 колегиница и колега које су истовремено прогласили криминалцима.
Раскид овог споразума, ви, наши чланови, нећете осетити, нашим активистима ће бити нешто отежан рад, али ће нам сазнање и уверење да смо на правом путу дати додатну снагу да се још истрајније боримо за вас.
Ако сте до сада имали и најмању дилему о томе ко ради у вашем интересу – сада је та дилема и дефинитивно отклоњена.
Председник ССП
Лазар Ранитовић
Председник Синдиката српске полиције, господин Лазар Ранитовић, упутио је данас допис Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова са предлогом за покретање поступка мирног решавања спора са Министарством унутрашњих послова насталог око примене појединих чланова Посебног колективног уговора за полицијске службенике и ПКУ за државне органе.
Током примене ПКУ за полицијске службенике, а након доношења и почетка примене Правилника о солидарној помоћи у Министарству унутрашњих послова, постала је спорна примена одредбе чл.47 ст.2 Посебног колективног уговора за полицијске службенике (Анекс) у вези чл.43 Посебног колективног уговора за државне органе. Та одредба ПКУ за државне органе уређује материју солидарне помоћи запосленима.
Наиме, Министарство унутрашњих послова је становишта да се солидарна помоћ може одобрити запосленима искључиво сагласно одредби 176 ст.1 Закона о полицији а сагласно условима прописаним реченим Правилником. Међутим, овакво схватање незаконито и таквим поступањем се дерогирају одредбе Посебног колективног уговора за полицијске службенике.
ССП је становишта да се одредбе Правилника искључиво могу односити на случајеве у којима се може одобрити солидарна помоћ који су прописани у чл. 176 Закона о полицији а никако се њима не могу дерогорати одредбе или искључити примена одредбе чл.47 ст.2 ПКУ за полицијске службенике у вези чл.43 ПКУ за државне органе. Ово посебно имајући у виду чињеницу да се Правилником разрађују поједине одредбе Закона или прописа Владе а да се аутномни правни акти, попут Посебног колективног уговора за полицијске службенике, примењују непосредно.
Овакво рестриктивно поступање Министарства нема правно утемељење, њиме се запослени ограничавају у остваривању својих права а одредбе Посебног колективног уговора се оваквим поступањем суштински дерогирају.
Синдикат српске полиције очекује да Републичка агенција за мирно решавање радних спорова по хитном поступку покрене спор. У том спору ће МУП морати да учествује, сходно законској обавези, а верујемо и да ће се одговорни уразумити и пристати на једино могуће решење – променити заузети став и наставити са неометаном применом важећег ПКУ. У случају да послодавац тврдоглаво остане при својој незаконитој одлуци следећа инстанца је суд. Сви наши чланови ће добити бесплатно заступање на суду, а МУП ће добити нове, беспотребне судске трошкове.
Такође, мада у овом моменту не у центру пажње ипак нимало мање битно, у примени ПКУ за полицијске службенике, као спорна јавила се одредба садржана у чл. 21 ст.1 тач.12 Посебног колективног уговора за полицијске службенике која прописује коришћење плаћеног одсуства за обављање личних послова а која не садржи нормативно ограничење које би прописивало да се плаћено одсуство по овом основу може користити само једном у току календарске године. Међутим, Министарство унутрашњих послова, односно руководиоци организационих јединица Министарства, доносили су решења којима су одбијали захтеве за коришћење плаћеног одсуства уколико је полицијски службеник у току исте календарске године већ користио плаћено одсуство по основу обављања личних послова.
ССП сматра да је овакво поступање, незаконито и да противи самој природи права на плаћено одсуство за обављање личних послова, те да се оваквим поступањем полицијски службеници незаконито ограничавају у својим правима услед чега у појединим случајевима трпе материјалну и нематеријалну штету. Ово посебно у случајевима наступања околности које полицијски службеници нису могли да предвиде нити да отклоне попут случаја и више силе.
У прилогу можете прочитати допис упућен РАМРРС:
Р е п у б л и к а С р б и ј а
РЕПУБЛИЧКА АГЕНЦИЈА ЗА МИРНО РЕШАВАЊЕ РАДНИХ СПОРОВА
Македонска бр.4, Београд
Предлагач: Синдикат српске полиције, са седиштем у Ужицу ул. Наде Матић бр.8, Страна у спору чији језаконски заступник, председник Лазар Ранитовић.
Страна у спору: Министарство унутрашњих послова са седиштем у Београду, ул. Булевар Михајла Пупина бр.2, које заступа министар др Небојша Стефановић.
Ради: Мирног решавања колективног радног спора.
Предмет спора: Примена Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс)
Сагласно одредби чл. 10 и чл. 18 Закона о мирном решавању радних спорова („Сл. гласник РС“, бр. 125/2004 и 104/2009) предлагач Синдикат српске полиције, предаје
Предлагач, Синдикат српске полиције обраћа се Агенцији овим предлогом ради покретања поступка мирног решавања колективног радног спора поводом
примене одредбе чл.47 ст.2 Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс) у вези чл.43 Посебног колективног уговора за државне органе („Сл. гласник РС“, бр. 25/2015 и 50/2015) и
примене одредбе чл. 21 ст.1 тач.12 Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс).
2. Током примене Посебног колективног уговора за полицијске службенике, а након доношења и почетка примене Правилника о солидарној помоћи у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС“, бр. 105/2016) (у даљем тексту: Правилник), постала је спорна примена одредбе чл.47 ст.2 Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс) у вези чл.43 Посебног колективног уговора за државне органе („Сл. гласник РС“, бр. 25/2015 и 50/2015), која одредба Посебног колективног уговора за државне органе уређује материју солидарне помоћи запосленима. Наиме, Министарство унутрашњих послова је становишта да се солидарна помоћ може одобрити запосленима искључиво сагласно одредби 176 ст.1 Закона о полицији („Сл. гласник РС“, бр. 6/2016) а сагласно условима прописаним реченим Правилником. Међутим, овакво схватање друге стране у спору је незаконито и таквим поступањем се дерогирају одредбе Посебног колективног уговора за полицијске службенике.
Предлагач је становишта да се одредбе Правилника искључиво односе на случајеве у којима се може одобрити солидарна помоћ који су прописани у чл. 176 Закона о полицији а никако се не могу дерогорати одредбе или искључити примена одредбе чл.47 ст.2 Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс)у вези чл.43 Посебног колективног уговора за државне органе. Ово посебно имајући у виду чињеницу да се Правилником разрађују поједине одредбе Закона или прописа Владе а да се аутномни правни акти, попут Посебног колективног уговора за полицијске службенике, примењују непосредно.
Овакво рестриктивно поступање Министарства нема правно утемељење, њиме се запослени ограничавају у остваривању својих права а одредбе Посебног колективног уговора се оваквим поступањем суштински дерогирају.
3. Такође, у току примене Посебног колективног уговора за полицијске службенике као спорна јавила се одредба садржана у чл. 21 ст.1 тач.12 Посебног колективног уговора за полицијске службенике која прописује коришћење плаћеног одсуства за обављање личних послова а која не садржи нормативно ограничење које би прописивало да се плаћено одсуство по овом основу може користити само једном у току календарске године. Међутим, Министарство унутрашњих послова, односно руководиоци организационих јединица Министарства, доносили су решења којима су одбијали захтеве за коришћење плаћеног одсуства уколико је полицијски службеник у току исте календарске године већ користио плаћено одсуство по основу обављања личних послова.
Предлагач сматра да је овакво поступање друге стране у спору неправилно, незаконито и да противи самој природи права на плаћено одсуство за обављање личних послова, те да се оваквим поступањем полицијски службеници незаконито ограничавају у својим правима услед чега у појединим случајевима трпе материјалну и нематеријалну штету. Ово посебно у случајевима наступања околности које полицијски службеници нису могли да предвиде нити да отклоне попут случаја и више силе.
Због претходно наведеног, потребно је да Агенција након разматрања овог предлога, приложене документације и након обавештавања друге стране у спору, донесе
РЕШЕЊЕ
ПОКРЕЋЕ СЕ поступак за мирно решавање колективног спора поводом примене Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс)
Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић
Поводом новонастале правне ситуације у вези права на остваривање солидарне помоћи сагласно одредби чл. 176 Закона о полицији и чл.47 ст.2 Посебноог колективног уговора за полицијске службенике (Анекс) у вези чл. 43 Посебног колективног уговора за државне органе и става Министарства унутрашњих послова да ће се солидарна помоћ исплаћивати искључиво према одредбама Правилника о солидарној помоћи у Министарству унутрашњих послова, Синдикат српске полиције заузео је следећи правни став:
Правилником, као подзаконским правним актом, разрађују се поједине одредбе Закона или прописа Владе, њиме се не могу изворно установљавати или ускраћивати права и обавезе предвиђене Законом или прописом Владе већ је његова сврха одређивање ближих услова за установљавање права односно обавеза предвиђених искључиво законом, не и аутономним правним актима. Са друге стране, Посебан колективни уговор је аутономни правни акт који се непосредно примењује и којим се могу прописати већа права од оних која су прописана законом, у прилог овоме говори и одредба чл.8 Закона о раду.
„Колективни уговор и правилник о раду (у даљем тексту: општи акт) и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом.
Општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено.“
Такође, из самог Правилника јасно произилази да се исти има примењивати искључиво на основе солидарне помоћи предвиђене Законом о полицији јер је исти донет на основу чл.176 ст.4 Закона о полицији.
Основи остваривања права на исплату солидарне помоћи који су предвиђени Посебним колективним уговором за државне органе, ПРИМЕЊУЈУ СЕ НЕПОСРЕДНО И СВОЈ ОСНОВ НАЛАЗЕ У АУТОНОМНОМ ИЗВОРУ, следом реченог, на основе по којима се остварује право на солидарну помоћ НЕ ПРИМЕЊУЈЕ СЕ правилник о солидарној помоћи у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС“, бр. 105/2016) нити се реченим Правилником могу дерогирати норме аутономних правних аката, ПКУ за полицијске службенике и ПКУ за државне органе.
Због претходно наведеног у овом тренутку постоје два самостална и независна извора права на солидарну помоћ од којих су основи предвиђени Законом о полицији ближе уређени Правилником а основи предвиђени Посебним колективним уговором за државне органе примењују се непосредно.
Позивамо чланове Синдиката српске полиције и друге запослене у Министарству унутрашњих послова, да се у случају остваривања неког од прописаних основа за исплату солидарне помоћи, обрате најближој Синдикалној групи ССП ради преузимања Захтева за остваривање права на солидарну помоћ, које захтеве ће службе ССП предавати органима надлежним за поступање и предузимати правне радње у циљу остваривања права.
Такође, Синдикат српске полиције ће у случају потребе покренути одговарајући поступак пред Агенцијом за мирно решавање радних спорова у вези примене ПКУ за полицијске службенике и покренути одговарајуће поступке пред судовима опште и посебне надлежности.
Још једном вас подсећамо на одредбе чл.47 ст.2 Посебноог колективног уговора за полицијске службенике (Анекс) у вези чл. 43 ст.1 Посебног колективног уговора за државне органе којим су прописани селедећи основи по којима је могуће остварити солидарну помоћ:
1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице;
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;
3) здравствене рехабилитације запосленог;
4) настанка теже инвалидности запосленог;
5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;
6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице;
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
8) рођења детета запосленог – у висини просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
Раније смо већ писали детаљније о поступку остваривања права на солидарну помоћ – СОЛИДАРНА ПОМОЋ УПУСТВО: ШТА, КАКО, КОМЕ?
Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић
Када се послодавац према својим запосленим односи као маћеха то може да се разуме. Јер послодавцу су плате радника увек велике, радници увек лењи, или бар недовољно вредни, захтеви радника неосновани, a радницима је увек учињено довољно или превише уступака и они треба да буду задовољни што уопште имају посао, јер су на тај начин већ привилеговани…
Али када су ово ставови оних којима је сврха и циљ заштита и унапређење положаја радника и повећање обима њихових права – синдиката – онда се то не може ни разумети, ни објаснити!
Јер, како другачије објаснити синоћње самохвалоспеве Полицијског синдиката Србије (ПСС) у којем се истичу њихови бројни „успеси“ у протеклих годину дана. Анализирајмо те успехе.
и да новим Законом о полицији и чланом 172. сваком од нас посао „виси о концу“. Истина је и да је прописано неуставно умањење путних трошкова – где би се они наплаћивали само у оквиру општине рада. Истина је и да је остављањем на вољу руководиоцу да одлучи који полицијски службеници морају бити ангажовани у време штрајка, ово свето радничко право практично укинуто. Истина је и да се тим законом покушава укинути цивилизацијско право на жалбу приликом годишњег оцењивања полицијских службеника. Е, такав Закон о полицији је очигледно добар за ПСС и очигледно га сматрају својим успехом!
да је „анализа ризика“ пала несебичним ангажовањем ССП, НПСС и независних институција – Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, те ангажовањем на десетине адвоката у писању жалби, где је убедљивом правном аргументацијом МУП-у показана сва бесмисленост и незаконитост донетих решења, те да је МУП поклекао искључиво под силом права и правде!Не могу да одолим и да не поменем гашење фејсбук странице ПСС-а и брисање комплетне архиве текстова са сајта ПСС-а – нигде доказа о реду пљувања, па реду улизивања министру Стефановићу и комплетном врху МУП-а. Нема чак ни оних пацова из КЗБ! Историја почиње 16. новембра 2016. године! Није ово „брисање историје“ патентирао ПСС, већ разни диктатори (http://www.blic.rs/riznica/istorije/pokusali-su-da-ih-izbrisu-iz-istorije-ali-ih-istorija-nije-zaboravila/0ltk27b), али ће ПСС остати уписан као први синдикат у историји који је то учинио.
И – напослетку, као и обично, изнова чујемо причу о ПСС-у као потписнику првог ПКУ за полицијске службенике. Ево, јавно – хвала ПСС-у на првом ПКУ за полицијске службенике (али не и једино заслужном)!
Хвала, али од прошлости се не живи! Тај први ПКУ је толико урушен да смо ми, иако са ПКУ, дошли у стање које је горе од оног пре постојања ПКУ.
Хвала! И ДОВИЂЕЊА! Не треба нам још један заступник послодавца!
Полицајац и синдикалац
Виктор Ратковић
У истинитост изреке „Где почиње МУП ту престаје логика!“ врло брзо се увере сви новозапослени у Министарству унутрашњих послова. Бројни су примери и не треба их ни наводити, а најновију потврду добили смо ових дана. Наиме, до пре само неколико дана званичан став МУП био је да су Законом о буџету забрањене исплате било каквих додатака уз плату, изузев Јубиларних награда. Правници дали мишљење, а високи функционер МУП ставио то на папир и својеручно потписао.
Срећом, данас то више не важи. Правници су дали ново тумачење – солидарна помоћ није додатак, то је солидарна помоћ, а функционери МУП опет потписују и презентују то као званичан став.
Поента је у томе што је на почетку године важило „Нема новца у буџету.“, док сада важи „Новца има, ништа спорно за исплату.“ Срећом, неко се одобровољио да нам „удели цркавицу“ која запосленима иначе следује по колективном уговору.
То је свакако добра вест за оне којима то право припада а новац им је добродошао. Међутим, у стању до ког смо доведени, солидарна помоћ би нам свима требала, или можда боље речено „социјална помоћ“!
Остаћемо, наравно, без одговора на питање откуда новац наједном? Нема га за награђивање, нема га за путне трошкове, касне исплате дневница и посебне накнаде… Новца нема за униформу, возила и основну опрему…
Али свакако можемо да изведемо логичан закључак – не верујмо послодавцу кад каже да новца нема. Новца увек има, само је питање њихових планова, и добре воље да поштују законе и колективне уговоре које су потписали!
Подсећамо вас на члан 43. ПКУ за државне органе, који се, на основу анекса ПКУ за полицијске службенике, примењује на све запослене у МУП, и препоручујемо да сви они који се у њему пронађу и сматрају да остварују један од услове, а нису до сада предали захтев, то учине што пре. Образац захтева можете наћи на линку испод овог текста. Уз захтев обавезно приложити доказе испуњености услова, т.ј. оправданости захтева.
Солидарна помоћ запосленом
Члан 43
Запослени има право на солидарну помоћ за случај:
1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице;
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;
3) здравствене рехабилитације запосленог;
4) настанка теже инвалидности запосленог;
5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;
6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице;
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
8) рођења детета запосленог – у висини просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
Члановима уже породице у смислу овог члана, сматају се брачни друг, ванбрачни друг, деца, рођене браћа и сестре, браћа и сестре по оцу и мајци, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.
Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. од 1) до 5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету Републике Србије, а највише до висине три просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
Висина помоћи у току године, у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се највише до висине две просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
У случају да су оба родитеља запослена у државним органима, право из става 1. тачка 8) овог члана, остварује мајка детета.
Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.
Образац захтева преузмите овде: ЗАХТЕВ ЗА СОЛИДАРНУ ПОМОЋ
Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић