Ознака: вишак запослених

ЗАШТО НЕ ТРЕБА ПРЕСПАВАТИ 1. МАЈ?

Napisao/la na 28/04/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ЗАШТО НЕ ТРЕБА ПРЕСПАВАТИ 1. МАЈ?

Главни одбор Синдиката српске полиције донео је одлуку да 1.5.2017. године, на међународни Празник рада, на дан када су се пре много година наши преци борили за своја радничка права, изађе на организовани протест који ће бити одржан у Београду у организацији Уједињених гранских синдиката „Независност“ и Савеза самосталних синдиката Србије.

ССП позива све своје чланове и све запослене у МУП да се прикључе овом скупу за промоцију радничких права. Пожељно је да тог дана у Београду, у што већем броју и са што више наших застава подржимо НЕПОЛИТИЧКИ скуп.

Скуп је заказан за 12,00 часова, а ми, чланови ССП, скупићемо се сат пре тога, око 11,00 на месту које ћемо накнадно одредити. Сви ви који сматрате да вам је место на овом протесту договорите се са председницима својих Синдикалних група око организованог доласка.

Сви ви који сматрате да нам је лоше и да нам је тог дана место нам улици јавите се и придружити нам се, а ако не сматрате, ако вам је добро – онда ништа.

Ево прилике незадовољнима, да учине и нешто конкретно, осим исказивања незадовољства на Фејсбуку, по ходницима, канцеларијама, у патролним возилима…

Једини који се бори за ваша права, ваш ССП!

Председник Уједињених гранских синдиката „Независност“, господин Зоран Стоиљковић, објавио је пригодан текст поводом међународног Празника рада, који ми у целости овде преносимо:

ЗАШТО НЕ ТРЕБА ПРЕСПАВАТИ 1. МАЈ?

Отужно и готово бљутаво подгрева се стереотип да 1. Мај, уместо борбе за достојанствен рад и пристојан живот у слободи, симболишу само роштиљски уранци. Шири се неверица да се ишта да променити, уз цинично и оркестрирано питање : шта ту могу и чему још уопште служе синдикати?

Кад размишљате да ли ће те се придружити нашем првомајском протесту прво себи одговорите на питање да ли ви и ваши живите добро и имате ли извесну и пожељну перспективу? Да ли грађани Србије, ако уопште раде и за свој рад примају зараду заслужују више од 48 000 или 386 евра колико износи просечна плата ? Да ли је упола мања пензија пристојна накнада за крај вишедеценијске радне каријере ?

Је ли пристојно да помињем задовољство послом, осећај оствареноси и слободе да се каже шта се заиста мисли и држи логиком и аргументом струке?

Покушаћу да дам само неколико аргумената у прилог опредељењу да се подигнемо и изборимо за веће зараде и мање неједнакости што је наш основни разлог окупљања.

Прво се упитајмо докле ћемо ми грађани плаћати цену свих промашаја гарнитура на власти? Како економисти, трбухозборци међународних финансијских институција, могу порицати могућност да зараде расту бар до нивоа који омогућују раст производње и продуктивности на који се дода пројектована инфлација? Или мисле да су већ успели да нас, медијским испирањем мозга уконпонованим са сиромашењем огромне већине која не може себи да приушти одлазак у позориште или једнонедељни плаћени одмор, претворе у зомбије?

Повратак у (периферијски) капитализам се очито показао дужим и скупљим него што су грађани могли и да претпоставе. На том већ четврт века дугом путу већина је свела свој живот на умеће преживљавања да би се шачица докопала богаства и власти. Србијом и земљама региона, уз повремене међусобне чарке, владају политички лидери , тајкуни у њиховој милости и репрезенти страног капитала. Учествујемо у „трци ка дну“ – нудимо све повољније субвенције и све јефтинију и обесправљенију радну снагу. Уместо да се као сви паметни тога стиде, наше вође на сав глас истичу да имамо образоване а јефтине и страхом од губитка посла дисциплиноване запослене.

Социјално стање у земљи има три своје темељне карактеристике.
1.Србија је данас земља у којој преко партијског запошљавања и напредовања партијски картел поседује државу. Зашто нас онда чуди што нам се корумпирана држава, уместо да буде нека врста Робина Худа понаша као Супер Хик, лик из стрипова који узима од сиромаха да би још додао богатима.
2. Србија је данас са нивоом неједнакости готово дупло већим од европског просека школски пример лоше неједнакости. Франсиско Фереира тврди да неједнакост, као и холестерол, може бити добра и лоша. Присуство „добре“ неједнакости значи да се у друштву награђују залагање и предан рад, да се вреднује улагање у образовање. У условима „лоше“ неједнакости немају сви једнаке шансе да инвестирају у сопствени развој што умањује и потенцијал друштва за развој.
3. Последично, политичке и економске елите -цементирањем разлика успешно постају владајућа класа. Социјални лифт заглављен на горњем спрату виших средњих слојева – сви остали су у слободном паду. Или се могу пети пожарним степеницама партијског запошљавања, естраде или корупције….

Правци преокрета

Први услов да живимо боље је да партије истерамо са простора који им не припада – привреда, правосуђе, образовање, медији и строго контролишемо тамо где је једино логично да буду – избори и политичке институције. Протести против неравноправних изборних услова показују растући демократски капацитет – младих пре свих.

Време је и да подсетимо да европске интеграције значе ход ка паметном, одрживом и инклузивном развоју. Инклузија значи да смо солидарни и да се држављанство Србије свакоме исплати у солидној количини економских, политичких и културних права. То је простор у коме је рад достојанствен – уговорен, безбедан и редовно и пристојно плаћен.

Шта је у томе субверзивно и неприхватљиво ?

Основни циљ Независности, као и свих синдиката који се нису претворили у експозитуру политике и послодаваца је пристојан рад у пристојном друштву. Жалосно али наш први циљ је да се у 21 веку, из формуле 24/7 у којој смо потенцијалном послодавцу на располагању 24 сата свих седам дана недељно, вратимо захтеву из 19 века за три осмице – 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати за породицу, пријатеље, рекреацију и културу. Култура, образовање и умеће самоорганизовања су једини социјални капитал којим располажемо као запослени и грађани.

Како смањити неједнакост у расподели дохотка?

Висока неједнакост је лоша и за економски раст што показују чак и истраживања Међународног монетарног фонда . Како се може смањити неједнакост у расподели дохотка ?

Кључне су три мере од којих је тек једна, она која заговара прогресивније опорезивање условно речено „радикална“:

1.Кроз активне политике квалитетног запошљавања…
У ову групу спадају саветовање и посредовање, обуке, јавни радови, субвенције за отварање одрживих а не тек политички креираних нових радних места. Потрошња на активне мере запошљавања би требало да се повећа с обзиром да сада износи игнорантских 0.1% БДП.
Наравно, важан је и квалитет посла. Повремени послови, рад у сивој економији или самозапосленост доприносе смањењу неједнакости али не представља трајно решење јер воде обарању стандарда рада.
2. Кроз стипендирано квалитетно образовање за све
Образовање би требало да спречи репродуковање неједнакости односно да омогући да деца родитеља лошијег економског статуса имају једнаке шансе да сутра нађу добар посао и пристојно зарађују.
3. Кроз прогресивније опорезивање дохотка
Поред спречавања утаје и избегавања плаћања пореза коначно треба увести прогресивно опорезивање које у систем уводи и елементе социјалне правичности. Досадашњи систем мешовитог и линеарног система опорезивањна који надпросечно оптерећује најниже зараде треба заменити системом који обједињује порезе од рада и капитала и прогресивно се увећава од 15% до 40%. Примера ради, у Словенији иде се на 40 % пореза на приходе већ изнад 50 000 евра

Спремност да се ове мере спроведу прави је демократски тест за све социјалне и политичке актере у земљи. Све изван тога је тек демагогија и популизам.

НЕСТАШИЦА САОБРАЋАЈНИХ ПОЛИЦАЈАЦА

Napisao/la Миле Лазаревић na 12/04/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на НЕСТАШИЦА САОБРАЋАЈНИХ ПОЛИЦАЈАЦА

Град Београд, укључујући централне и приградске општине има скоро два милиона становника. На тој територији ради око 110 ауто-школа са дозволом за обуку и оспособљавање кандидата за полагање возачких испита. У школама обуку заврши на десетине хиљада кандидата годишње. Систем је тако постављен да је обука ефикасна а пролазност на тестовима јако велика.

Зашто онда постоји застој и проблем са добијањем возачке дозволе? Одговор је једноставан – полагање практичног дела возачког испита је уско грло!

Одсек за полагање возачких испита и превенцију у саобраћају Управе саобраћајне полиције у Полицијској управи за град Београд у свом саставу има свега 18 полицијских службеника распоређених на радно место испитивача возачких испита. Правилником о полагању испита број кандидата дневно, по једном испитивачу, ограничен је на седам. Ти људи раде по шест дана недељно током целе године али то једноставно није довољно за двомилионски град. По речима самих испитивача, потребно је најмање још 18 колега за редован систем рада, без тензија, без непотребног оптерећења испитивача и без незадовољства грађана. Данас кандидати између два термина за полагање морају чекати и по два-три месеца, што обесмишљава одредницу по којој смо сервис грађана.

У унутрашњости Србије, по великим градовима ситуација је слична а по мањим местима је стање са кадром још лошије. У Зајечару, Бору, Нишу или Чачку на пример, после завршене обуке прво практично полагање следи тек после пар месеци! Надлежни морају под хитно предузети одговарајуће мере и омогућити несметан рад нашим колегама на задовољство грађана.

Није згорег да подсетимо да овде укажемо на још један велики проблем. Наиме, наш послодавац не испуњава основне обавезе чак ни према овом минималном броју испитивача. Семинаре које похађају ради стручног усавршавања финансирају сами запослени а МУП им новац рефундира са закашњењем од најмање неколико месеци.

Звучи невероватно, али су таксе за добијање лиценце испитивача полицијски службеници плаћали из свог џепа, као да раде у својим приватним агенцијама а не у име и за рачун државе! Образложење надлежних је све само не пристојно – МУП не жели да их финансира и оспособљава па да онда оду у приватне воде и стечено знање комерцијализују! Невероватно!

На ову тему писале су дневне новине (НЕСТАШИЦА ПОЛИЦАЈАЦА У ауто-школама чекају на полагање и по три месеца), указано је јавности на проблем, одговорни из МУП су се вадили на недостатак кадра, проблеме са систематизацијом, захтеваном школском спремом, лиценцама и слично. Све то стоји, слажемо се, али и подсећамо да је одлуком ове државе само у прошлој години број запослених у министарству смањен за неколико хиљада.

Такође, морамо подсетити и послодавца и јавност на наше старе тврдње – у МУП има вишка запослених у администрацији не на улици! На улици нас има мало! Питајте, министре, командире полицијских станица са каквим се проблемима сусрећу док праве распоред службе! Питајте их да ли имају довољан број људи да комотно задовоље све потребе службе или распоред праве мађионичарским триковима те цеде ионако преоптерећене полицајце!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Чигота не жели Нарцис – али наређење је наређење!

Napisao/la Диоген na 27/02/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Чигота не жели Нарцис – али наређење је наређење!

Као што смо већ објавили у суботњем тексту, ССП је дошао у посед документа који је министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић послао Републичкој дирекцији за имовину као понуду за „враћање“ наших одмаралишта. У том документу наведено је и то да су стручне службе МУП извршиле анализу пословања угоститељских објеката Одељења за исхрану и смештај и утврдиле да наше министарство више нема потребу за коришћењем хотела „Нарцис“ и „Променада“.

Нажалост, на питања која смо овим поводом упутили највишим руководиоцима министарства добили смо слегање раменима и одбијање разговора уз образложење да не знају о чему се ради! Таквим одговором нити смо задовољни, нити смо им поверовали.

У међувремену, алтернативним каналима, пристигли су нам још неки дописи званичника МУП, између осталих и тај који говори о нерентабилном пословању одмаралишта, немогућности новчаних улагања у адаптацију и у којем се даје предлог да МУП обавести републичку агенцију како више нема интерес за коришћењем хотела „Нарцис“ и „Променада“. Да ли случајно или од срамоте, углавном у потпису нема имена начелника већ само слабо читљивог потписа:

Odmaralista 012cut900 — Предходна начелница овог Одељења смењена је пре више месеци, можда баш због противљења овим плановима!? Како год било, овај јунак остаде неименован!

Стигао нам је и допис од радника одмаралишта „Нарцис“, наших колегиница и колега, наших чланова! У њему они постављају сијасет јако озбиљних питања, од тога зашто руководиоци тих одмаралишта нису упознати са целом процедуром и намером МУП да их се реши, преко тога зашто у понуди коју потписује министар стоји да се ради о хотелима, кад су објекти категоризовани као одмаралиштима, па до тога зашто су објекти понуђени рехабилитационим центрима који су и сами у хаотичном стању и не зна им се судбина.

И заиста, све ово добија примесе политичких дилова и „намештања“ послова, како колеге тврде! У допису они износе и сазнање да је предлог отуђења објеката потекао управо од начелнице Сектора за материјално-финансијско пословање Наташе Путник, која је, такорећи, јуче дошла у МУП. Такође, они постављају јако занимљиво питање у вези са судбином госпође Путник – „Зашто се тако кратко задржала?“. Да ли они знају нешто што шира јавност не зна? Да ли је госпођа, у складу са својим презименом, већ отпутовала из МУП или се спрема? Свакако је већ нанела велику штету овом иницијативом!

У приложеним фотографијама можете видети сва питања и тврдње које износе запослени у одмаралиштима:

У приложеној галерији фотографија можете видети оснивачки акт одмаралишта „Нарцис“ који доказује да је оснивач истог наше министарство, па никако не може бити речи о „враћању“ већ само о ПРЕ(О)ДАЈИ. Такође, у прилогу је и допис Републичке дирекције која РХ Чигота обавештава о томе да је потребно да искажу заинтересованост за Нарцис и да ће исти бити предат њима на управљање.

Према незваничним информацијама којима тренутно располажемо РХ Чигота није заинтересован за преузимање Нарциса, али упркос томе – ПРЕУЗИМАЊЕ ЋЕ БИТИ РЕАЛИЗОВАНО У НАРЕДНИХ ДВАДЕСЕТАК ДАНА!

Служба за информисање ССП

Одмаралишта на добош, па радници на улицу!?

Napisao/la na 25/02/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Одмаралишта на добош, па радници на улицу!?

Када смо пре око годину дана водили битку са послодавцем око одобравања коришћења наших објеката на рате путем административне забране, веровали смо у успех, али не и у то да ће он тако кратко трајати! Видели смо одсуство добре воље и незаинтересованост, али нисмо знали да моћници МУП имају друге планове и друге интересе!

Њих интереси запослених апсолутно не занимају!!!

Ни интереси корисника тих одмаралишта, а камоли запослених у њима. Не занима њих судбина радника у Нарцису и Променади, њих интересује профит! Па да ли је то величанство профит једино мерило у овој нашој Србији? Прокламоване уштеде постају матрица око које се све врти и због које се све заборавља. И поштовање закона и колективних уговора остају по страни, радна и људска права се безочно газе! Докле???

Зашто МУП продаје породичну сребрнину? Распродају оно што су генерације пре њих градиле и чувале! Ко се олако одриче и објеката и људи? И то оних атрактивних. Како то да објекат на Гочу, који је сигурно мање посећен, није на продају? Можда зато што плац и објекат нису атрактивни за купца? Можда, унапред одређеног, изабраног!?

Тврдња како ти објекти не послују рентабилно, можда и стоји, али намена радничких одмаралишта свакако и није стварање профита за послодавца већ омогућавање пристојног одмора обичном смртнику!

Уосталом, наше министарство није познато као штедљиво, напротив. МУП је само прошле године потрошио више од милијарду динара за плаћање извршних пресуда. Које, узгред буди речено, нису плаћане добровољно већ уз извршне налоге и додатне трошкове од по 100.000 динара по свакој пресуди! Треба ли подсећати да МУП баца паре школујући академце за биро за незапослене? Уместо у службу након дипломирања, ти момци и девојке иду на биро и у приватне фирме! Новац расипају на сваком кораку и онда ми треба да поверујемо како им је прорадио инстикт штедње и рационалности, и то баш код наших одмаралишта!?

Господо, дошли сте у МУП вољом народа, народ вам је својим гласовима дао право да управљате министарством и то право вам нико не спори, али вам ми запослени нисмо дали право да отуђујете нашу имовину. Ви ћете, колико већ сутра можда отићи из МУП-а, а ми смо ти који остајемо деценијама! Нама та одмаралишта требају! Ионако бедну плату сте нам самњили и великој већини запослених, регресиране цене у нашим одмаралиштима су једине прихватљиве. А немали је број нас којима су чак и те цене превисоке! Мислите о томе мало, не само о томе коме наместити посао! Будите мало добри и својим подређенима не само тајкунима!

ССП је дошао у посед документа којим министар др Небојша Стефановић нуди „враћање“ наших одмаралишта Републичкој дирекцији за имовину и у којем се наводи да су стручне службе МУП извршиле анализу пословања угоститељских објеката Одељења за исхрану и смештај и утврдиле да наше министарство више нема потребу за коришћењем хотела „Нарцис“ и „Променада“.

На питања која смо овим поводом упутили највишим руководиоцима министарства добили смо слегање раменима и одбијање разговора уз образложење да не знају о чему се ради! Таквим одговором нити смо задовољни, нити смо им поверовали. Настављамо да истражујемо ову тему и наставак, са пикантнијим детаљима, тек следи!

Служба за информисање ССП

Будућност МУП-ових одмаралишта доведена у питање

Napisao/la na 08/12/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Будућност МУП-ових одмаралишта доведена у питање

Једна од тема Синдиката српске полиције на следећем редовном месечном састанку са Радном групом МУП-а задуженом за сарадњу са синдикатима биће и провера незваничних информација које смо добили а које се тичу евентуалне продаје или предаје омаралишта МУП-а неком другом министарству.

Информација иде у правцу тога да одмаралишта више нису потребна МУП-у. Подсећамо да је у ранијем периоду Синдикат српске полиције, увидевши проблем са функционисањем поменутих одмаралиштима и максималном искоришћењу капацитета, као начин за превазилажење проблема и спајања корисног и задовољства, издејствовао да омаралишта могу користити радници МУП-а уз вишемесечно плаћање путем административне забране на плату. Тиме се постигло да у време „кризе“ радници МУП-а могу лакше да користе ова одмаралишта (чије су цене смештаја доста ниже од комерцијалних) а и да рад ти одмаралишта буде одржив, јер је било речи да због малог броја гостију одмаралишта не послују рентабилно.

Када мало боље сагледамо ситуациу, испада да, док се ми као одговорна организација трудимо да се та одамралишта „разраде“, неко други чини управо супротно. Наиме пред сам почетак зимске сезоне имамо ситуацију да „Цветна Долина“ на Гочу не ради, тачније кухиња је ван функције, док се иста реновира у одмаралишту „Променада“ у Врњачкој Бањи. За то време на Златибору у одмаралишту „Нарцис“ немогуће је резервисати собу. За смештај у поменутом хотелу, на једној од наших најлепших планина, влада велико интересовање као и увек, али наводно се „чека“ некаква депеша.

Шта се крије у позадини свега овога, видећемо ускоро. Да ли је у питању нечија намера да се сва одмаралишта МУП-а у потпуности угасе и изопште из МУП-а, како би се касније приватизовала и комерцијализовала (слично као и са приватизацијом друштвених предузећа)? А можда је по среди само нечија небрига и немар?

Напослетку незаобилазна и најболнија тема за нас као синдикат је: Шта ће бити са радницима тих одмаралишта, смеши ли им се отказ?

Ко ће преузети одговорност за недомаћинско пословање? Ко ће бити одговоран ако од нечега потпуно функционалног направи пустош, а од радника социјалне случајеве и изазове трошкове отпремнина?

Док је, на државном нивоу, у току акција „летујмо и зимујмо у Србији“, с циљем поспешивања домаћег туризма као једне од привредних грана која доноси новац директно у буџет Републике Србије, на иницијативу премијера, Влада РС одлучила је да акцију подржи субвенцијом ваучерима у износу од 5000 динара, овде на делу имамо сасвим супротно поступање. Нека друга министарства, на пример „енергетике“ и просвете, имају своја одмаралишта која функционишу успешно дуги низ година. Позитивне примере можемо видети и у земљама у окружењу (које су притом и чланице ЕУ) Хрватска, Бугарска итд.

Синдикат српске полиције не само да не може него и нема право да на ову појаву ћути и не реагује, а нарочито јер су радна места колегиница и колега у поменутим одмаралиштима доведена у питање.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

МУП крије информације, Повереник на потезу!

Napisao/la Миле Лазаревић na 19/02/2016. Objavljeno u Дописи. Нема коментара на МУП крије информације, Повереник на потезу!

Ужице, 18.02.2016. године,- Биро за информације од јавног значаја при Кабинету министра унутрашњих послова донео је 10. фенруара решење 02/5 број:197/16 којим се одбија Захтев за приступ информацијама од јавног значаја који је поднео Синдикат српске полиције 08. фенруара ове године.

Захтевом је тражена копија докумената, аката-извештаја свих начелника организационих јединица у седишту МУП-а, свих начелника подручних полицијских управа и руководиоца Координационе управе за КиМ које су доставили начелнику Управе за људске ресурсе – Сектора финансија, људских ресурса и заједничких послова, а по захеву садржаном у депеши председника Комисије за координацију вршења провера испуњености услова за рад запослених у МУП-у Милоша Опарнице број 8024-1/15/7777 од 4.11.2015. године.

Свесни чињенице да тражена документа могу садржати и податке о личности које се не могу доставити трећим лицима без пристанка лицâ на које се ти подаци односе, нагласили смо да нам такве документе доставе на начин на који неће бити угрожени лични подаци запослених у МУП-у, тј. „сенчењем“/затамњивањем тих података.

Ипак, одговорна лица Министарства су наш захтев одбила и то одбијање образложила наводећи неколико основа, позивајући се на одредбе Закона о доступности информација од јавног значаја и Закона о заштити података о личности, упркос наших јасних назнака у захтеву. На тај начин министарство покушава да нас онемогући у даљем законском поступању, ускративши нам тражене податке. Свакако да ћемо да искористимо могућност да на ово одбијајуће решење изјавимо жалбу Поверенику за информације од јавног значаја.

У овом одбијајућем решењу, Министарство наводи да „акти-извештаји начелника управа у седишту Министарства и начелника подручних полицијских управа садрже имена и презимена полицијских службеника, матичне бројеве, организационе јединице у којима су запослени, као и податке о осуди за кривична дела“!

Поновимо још једном део цитиране реченице из решења „податке о осуди за кривична дела„. Овом реченицом Министарство признаје да су вршене некакве оперативне провере, или како год их они називали. Али, наравно да том приликом није испоштован Закон о заштити података о личности који прецизира начин прикупљања и обраде података, а у члану 8. одређује и да обрада података није дозвољена ако „Физичко лице није дало пристанак за обраду, односно ако се обрада врши без законског овлашћења“!

Синдикату српске полиције није познат ни један једини случај давања сагласности за обраду података о личности у смислу чланова 10. и 15. или обраду нарочито осетљивих података из члана 16. и 17. поменутог закона, којим би полицијски службеници овластили МУП за обраду података у циљу одређивања „неподобности“ за рад у Министарству, из чега се, сасвим логично, може закључити да све безбедносне провере извршене током започетог процеса „рационализације“, или „декриминализације“ како су га на почетку назвали па од тог термина одустали, биле су нелегалне и због њих ће неко морати да одговара. Пре или касније.

Синдикат српске полиције наставиће да ради на прикупљању чињеница и релевантних доказа и неће дозволити да проток времена учини своје, да се на ове срамне поступке представника послодавца заборави. Овде можете погледати наш захтев али и прочитати садржај решења којим одбијају достављање докумената:

Служна за информисање ССП
Миле Лазаревић

Анализа ризика: докле се стигло?!

Napisao/la Виктор Ратковић na 11/02/2016. Objavljeno u Правна помоћ. Нема коментара на Анализа ризика: докле се стигло?!

Београд, 11.02.2016. године, – Поводом све чешћих поговарања, разних тумачења, добронамерних али и злонамерних прича и причица, па и „пријатељских“ савета појединаца али и неких од синдиката, правни тим Синдиката српске полиције, након извршене анализе, дао је следећу препоруку колегама са решењима „послови анализе ризика“:

ОБАВЕШТЕЊЕ ЧЛАНОВИМА ССП
у вези са поступком по жалбама на решења о премештају
на радна места „послови анализе ризика“

Жалбена комисија Владе, која је једина надлежна да одлучује по жалбама на решења о премештају на радна места „послови анализе ризика“ још увек није донела НИЈЕДНО РЕШЕЊЕ по основу тих жалби, тако да је жалбени поступак још увек у току. Сходно члану 237. Закона о општем управном поступку, рок за доношење решења по жалби и достављање решења странци је два месеца од дана предаје жалбе. Како су жалбе предаване до 25.12.2015. године, то значи да овај рок за одлучивање по жалби истиче најкасније 25.2.2016. године.
Како другостепени орган (Комисија Владе) још увек није донео (коначна) решења по жалбама запослених то се још увек нису стекли услови за подношење тужби и покретање управних спорова пред Управним судом. Наравно, уколико Комисија Владе не одлучи по жалбама у законском року од 60 дана, сви они који су поднели жалбе стичу право на подношење тужбе Управном суду због тзв. „ћутања управе“ (члан 19. Закона о управним споровима). Дакле, још увек нема законских услова за подношење тужби Управном суду!
Комисија коју је формирао министар унутрашњих послова и која је са списка оних који су добили решења за радна места „послови анализе ризика“ „скинула“ 402 запослена је параправна категорија, јер начин на који је она формирана, на који је она радила и одлучивала нема утемељење у законским прописима. Донета решења о премештајима је могао (усвајањем жалбе) поништити само доносилац тих решења – а то су били директор полиције, начелник Сектора за ванредне ситуације и начелник Сектора за људске ресурсе, никако министар, нека министрова комисија или било ко трећи (осим, наравно, Владине комисије као редовног другостепеног органа). Из овог разлога одлуке комисије коју је формирао министар и која је са списка „скинула“ 402 запослена немају никакву правну тежину! Овоме у прилог говори и чињеница да нико од запослених који је одлуком те министрове комисије „скинут“ са списка премештених није добио ново решење којим се распоређује на пређашње радно место, нити на неко друго радно место. Формалноправно – сви запослени који су премештени на радно место „послови анализе ризика“ се и даље налазе на том радном месту.
Како је изменама Правилника о систематизацији од 31.12.2015. године око 1.050 радних места „послова анализе ризика“ укинуто, то значи да је око 1.050 запослених распоређених на ова радна места (од укупно 1.475) постало „нераспоређено“, мада званичници МУП-а тврде да нико још увек није формалнио нераспоређен. Ко су ти који су постали, и да ли су уопште постали нераспоређени и даље је непознаница, јер још увек нико није добио решење о нераспоређености, иако би то, формалноправно гледано, требало да буде случај још 1.1.2016. године. Треба напоменути да запослени стиче право на жалбу на решење о нераспоређености тек након што му то решење буде уручено. Када (и ако) таква решења буду уручивана, Синдикат српске полиције ће својим члановима обезбедити бесплатну правну заштиту у виду жалбе на та решења.
Због свега наведеног нико од запослених који су поднели жалбе на решења о премештају не треба да даје писану изјаву о повлачењу поднете жалбе јер се тим дефинитивно и бесповратно одриче права жалбе и правног пута за заштиту својих права и остаје на милост и немилост МУП-а који га може прогласити прекобројним, тј. технолошким вишком. Дакле, све до дношења нових решења којима бисте били враћени на пређашње радно место или до доношења одлуке Жалбене комисије Владе РС по жалбама – НЕ ПОВЛАЧИТИ ПОДНЕТЕ ЖАЛБЕ, без обзира на обећања и притиске да то урадите.

Правни заступник
Владимир Радовановић

Председник СК ССП
Виктор Ратковић