Skip to main content

Месец: јун 2016.

Цакановац: Све се може кад се хоће!

Прешево, 28.6.2016 – Ако се „по јутру дан познаје“… онда још увек има људи којима је стало до полиције и безбедности наше земље!

Наиме, само дан након што смо објавили текст о катастрофалним условима у којима борави део српских полицајаца на подручју КЗБ, Прешева и Бујановца, дошло је до одређених позитивних помака. Данас су припадници ИЈП у Цакановцу из „ужарених“ контејнера без климе и одговарајућих услова за одржавање личне хигијене премештени у оближњи климатизовани контејнер са изузетно лепо уређеним купатилима. Такође престала је да постоји бесмислена забрана да се полицајци ван радног ангажовања облаче у шорцеве и папуче, а како би лакше поднели ову врућину.

Подсећамо. Овако је то било јуче…

Cakanovac - juce

А овако је данас…
Cakanovac - danas

Да ли овај потез заслужује похвале? Наравно да заслужује! Иако засада (нажалост) немамо информацију ко је заслужан за то, Синдикат српске полиције се том Човеку јавно захваљује! Нека му ово буде лична сатисфакција. Али као што „чаша жучи иште чашу меда“, тако и похвала, у овом случају, „иште“ критику. Критику свим оним у МУП који су били одговорни за досадашњу небригу према припадницима ИЈП у Цакановцу! Јер, показало се да није био проблем у томе што услова нема, већ што у МУП-у очигледно постоје и неки садисти који уживају да гледају како се други муче, док они бораве у пријатним канцеларијама и удобним креветима, уз разне ђаконије! Дакле, све ово је могло и пре, било је услова за то, али се некоме другачије „хтело“. А очигледно и могло!

Такође, данашњим потезом, који још једном похваљујемо, нису решени исти и слични проблеми других полицијских службеника на подручју КЗБ и Бујановца. Остали су, из нашег угла, лако решиви проблеми припадника Жандармерије у Кадровој Чуки (Бујановац), где је потребно само набавити фреон и оспособити постојеће клима уређаје. Или тако што ће се у Рисовцу (Бујановац) набавити клима уређаји којима ће се омогућити да у пристојним условима бораве не само старешине, већ и извршиоци. Јасно је да за те клима уређаје треба извојити одређена новчана средстава и да то кошта. Али све кошта. И здравље полицајаца кошта. И њихови животи. И безбедност коју дарују грађанима Србије кошта. Сматрамо да не сме бити дилеме шта је скупље! И у том смислу очекујемо да ће и остали проблеми на које смо указали ускоро постати ружна прошлост.

Синдикат српске полиције ће и даље наставити да буде „око соколово“ и да „лови“ пропусте и незаконита поступања према запосленима у МУП-у, а потом се упорно и доследно заузимати да се ти пропусти исправе и запосленима омогући да своја права уживају у пуном обиму.

Ово приликом још једном припадницима Жандармерије честитамо Дан и славу јединице– Видовдан!

Служба за информисање ССП
Виктор Ратковић

Quo vadis, Србијо: Полицајци у нехуманим условима, а криминалци у „свили и кадифи“?!

Прешево, Бујановац, КЗБ, јун 2016. године – Синдикат српске полиције је у неколико наврата указивао на лоше услове у којима бораве и раде полицијски службеници у Копненој зони безбедности и на подручјима Прешева и Бујановца. Указивали смо на лошу исхрану, лошу организацију, нехигијенске и небезбедне услове рада, лоше услове смештаја… Нажалост, морамо опет.

Ради боље илустрације значаја ове теме за државу, осврнућемо се на неке битне, суштинске карактеристике државе.

Наиме, у правној теорији се једна од основних карактеристика државе сматра то што држава располаже тзв. монополом физичке силе. То јој омогућава да буде јача од свих других власти у друштву, јер све друге може да потчини и натера их на послушност. Тај монопол физичке принуде је оличен у постојању легалних и легитиминих оружаних снага, пре свега војске и полиције. У редовним, мирнодопским условима, полиција је то крајње средство државе којим постиже поштовање правног поретка. И управо од ефикасности полиције зависи поштовање и очување правног поретка.

А како се постиже ефикасност полиције? Добром материјално-техничком опремљеношћу, добром обученошћу, сталним стручним усавршавањем и оспособљавањем, добром организацијом и координацијом, искорењивањем коруптивних елемената, правилним вредновањем резултата и каријерним напредовањем и, наравно, добрим условима рада полицијских службеника.

 

Копнена зона безбедности је једна од најкритичнијих безбедносних тачака у Србији, ако не и најкритичнија. Самим тим, потреба за ефикасношћу полиције је израженија у односу на неке друге делове Србије. То нас опет враћа на стварање услова за ефикасност полиције. Овог пута задржаћемо се на условима рада полицијских службеника.

А какви су ти услови? Најједноставније би се то могло описати једном реченицом – То нису услови, већ НЕУСЛОВИ!

То што полицијски службеници целодневно патролирају, што пешке, што возилима, у пуној опреми по великим врућинама, то је саставни део полицијског посла и на то се, мање-више, не може утицати. И на то се ниједан полицајац не жали. Штавише, свесни важности задатка који обављају, с поносом носе полицијску униформу и обележја Србије!

Али то што полицијски службеник након дванаесточасовног изнурујућег патролирања долази да се „одмори“ у металном контејнеру без клима уређаја, што се умива и „тушира“ поливајући се из пластичних флаша и што обавља физиолошке потребе у условима с краја XVI и с почетка XVII века, то нису услови у којима треба да живе и раде они који су ту да омогуће постојање правне државе.

Тако су припадиници Интевентне јединице полиције у Цакановцу (Прешево) смештени у металном контејнеру без иједног клима уређаја. За физиолошке потребе имају на располагању једну WC шољу, један писоар и пољски WC. За потребе одржавања хигијене имају један туш на којем често нема воде, па се „туширају“ уз помоћ воде коју угреју у пластичним флашама на сунцу. И умивање и прање руку обављају на сличан начин. Иако само неколико метара одатле, постоји климатизован објекат са пристојним тушем и тоалетом и са девет празних соба, он се не чува за неке „посебне“, није за обичне смртнике. Старешине не само да не воде бригу о здрављу подређених и о томе како да их заштите од великих врућина, већ чине све да им и овако тешке услове рада додатно отежају тако што су до 17h (дакле за време највећих дневних температура) забранили да ван радног ангажовања носе шорцеве и папуче. Посебан ризик за здравље ових људи је и то што ланч пакете које добијају држе у тим истим „ужареним“ контејнерима, па се храна често квари. Уједно се не поштује депеша Одељења за организовање исхране и смештаја МУП којом је наложено да се од 1.6.2016. године из састава ланч пакета избаце брзокварљиве намирнице, односно намирнице које треба чувати на температурним режимима предхладњача, као и намирница чија се конзумација мора обавити одмах након припреме без дуготрајног одлагања.

У Рисовцу (Бујановац), пак, у контејнерима има клима уређаја. Али сви они су на спрату где спавају старешине. На спрату у на којем спавају и бораве извршиоци – нема ниједног клима уређаја.

У Кадровој Чуки (Бујановац) у контејнеру постоје два клима уређаја. Али без фреона. Нико не жели да набави фреон и оспособи клима уређаје, а досадашњи добављач то неће више да чини, јер му није плаћено ни за фреон који је набављен још пре две године.

 

Србијо, ово су „услови“ у Цакановцу (Прешево) у којима даноноћно раде твоји полицајци!

Овде обављају физиолошке потребе…

wc cakanovac

Овако се умивају…

umivaonik cakanovac

А ово је „туш кабина“…

tus cakanovac

 

С друге стране, ово су услови за криминалце које стигне рука закона.

Соба у затвору у Падинској Скели.

soba - padinska skela

WC у Централном затвору у Београду.

wc - centralni zatvor

Quo vadis, Србијо?!

 

Служба за информисање ССП
Виктор Ратковић

Начелникови иницијали на службеном возилу!?

Намеће нам се питање о којој количини сујете и самољубља се ту ради, када један начелник у МУП себи дозволи дрскост да на задужено службено возило постави регистарске таблице са својим иницијалима?! Шта је то у њему што га наводи да се, у тој мери, поистовети са службом и да се према државној имовини опходи као према својој дедовини?

Да ли је овај господин, иначе начелник ОСП у Крагујевцу, свестан шта је урадио? Или је толико изгубио везу са стварношћу и осећај морала и одговорности? На нов аутомобил „Голф 6“, који вози већ годинама, Слободан Ђорић је поставио таблице „KG098SĐ“. Срећом, нови начелник полицијске управе, пре пар дана му је одузео то возило, иначе би ускоро, можда, на возилу осванула и таблица са натписом „Ђора“ или неким сличним надимком, до сада виђаним само код гастарбајтера и мафијашких вођа.

Истоветан случај имали смо и у Ужицу, где је нови начелник, наком смене своје предходнице, на задуженом службеном аутомобилу у наслеђе добио и таблице са њеним иницијалима „ДЈ“. Та начелница, Драгица Јефтовић, сада бивша, наравно не само због те регистарске ознаке, била је позната и по томе што је у четвороспратној згради, комплетно степениште „украсила“ са преко сто урамљених фотографија. Наравно, искључиво њених фотографија са бившим министрима и другим функционерима МУП, града и државе Србије.

Такође бивши, начелник ОКП у Пријепољу Решат Салиагић, је својевремено на чак два возила ОКП (која су била код њега на задужењу, једно, па друго) постављао таблице PP001RS и PP008RS и хвалио се тиме.

Господину начелнику из Крагујевца, ССП искрено жели да се ускоро придружи својим колегама из Пријепоља и Ужица, и врло брзо и он добије титулу „бивши“!

Свесни смо и да ово нису усамљени случајеви, већ скоро па уобичајена пракса код самољубивих функционера. Нажалост, предвиђене санкције за такво понашање нема, али ми нећемо остати неми. Позивамо колеге, које ће остати потпуно анонимни, из више него разумљивих разлога, да нам и даље шаљу овакве и сличне примере неморалног понашања, уз пратеће фотографије. Да барем ми у ССП те фукционерске „величине“ учинимо шире познатим и изложимо их заслуженом презиру и подсмеху.

Служба за информисање ССП

Покушај линча полицајаца у Ариљу остаће некажњен

О односу тужилаштва према полицијским службеницима, а у смислу њиховог поступања, односно непоступања, код кривичних дела ометања или напада службено лице у вршењу службене дужности, писали смо већ много пута. Досадили смо већ и себи самима причама о тужиоцима који криминалцима гледају кроз прсте. Све теже остајемо пристојни док бирамо речи којим бисмо изразили права осећања према тим и таквим тужиоцима.

Велика већина тужилаца нападачима на полицајце не одређује задржавање, пустају их на слободу, тако да се на улици нађу и пре него ли се полицајац врати из здравствене установе, са указивања прве помоћи. Само ретки, часни тужиоци стану у одбрану чувара реда.

Али оно што се ових дана десило у Ариљу, је заиста нечувено. Тамошњи господин тужилац је превазишао све своје неодговорне колеге. Четворица полицајаца, у покушају привођења извршиоца кривичног дела, једва су извукли живу главу спашавајући се од разуларене банде хулигана и наркомана. Крајње професионално и одговорно, избегли су да употребе ватрено оружје штитећи тако и те нападаче, мада су постојали сви законски услови.

Тужилац никога од нападача није задржао, момци се данас „шире“ Ариљем и провоцирају локалну полицију уз циничне осмехе и поруке „не можете нам ништа, пичке пандуурске, имамо моћне заштитнике“! А што је најгоре, нешто слично се у том граду већ дешавало пре пар година!

Поставља се  питање како би тај тужилац реаговао да су колеге полицајци искористили законска овлашћења и употребили ватрено оружје и неког од нападача повредили? Да ли би полицајце притворио или чак и ритуално жртвовао и обесио их на градском тргу? Плашимо се да је одговор на то питање потврдан.

Председник Синдиката српске полиције, господин Лазар Ранитовић, осудио је данас овакво понашање државног тужиоца и  његово непоступање у складу са законом али и са правдом: „Синдикат српске полиције никада неће прихватити оваква поступања тужилаца као нормална и прихватљива. Крајње је време да се појединци упитају са које стране закона су, ко их и зашто плаћа. Да ли су државни службеници у служби заштите државе и народа, или су пак на платном списку криминала?! Упутићемо дописе министрима унутрашњих послова и правде и тражити да се оваквом понашању појединих тужилаца коначно стане на пут.“

На крају само можемо да констатујемо да нас ово нажалост више ни не чуди. Изненађење је када неког нападача на полицајце притворе, као у оној старој питалици о томе шта је вест – кад пас уједе човека или човек пса!

А поменутом господину тужиоцу поручујемо да му никако не желимо да се нађе у сличној ситуацији, да га не нападне, али да не брине и ако се то деси, добиће заштиту полицајаца Ариља, јер су они пре свега људи па онда и прави професионалци!

Служба за информисање ССП

Господину Ребићу: Заштитите полицајце од високих температура!

Ужице, 17.6.2016. године – Председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је данас писмо директору полиције, господину Владимиру Ребићу, којим је указао на неопходност заштите запослених који раде на отвореном у условима екстремно високих температура и с тим у вези подсетио на обавезе послодавца на доследну примену прописа којима је уређена безбедност и заштита здравља на раду, као и на препоруку Владе Републике Србије из 2007. године упућену послодавцима да рад организују на такав начин да се избегне обављање тешких физичких послова и излагање директном сунчевом зрачењу запослених за време високих спољних температура (изнад 36°C), а нарочито у периоду од 11 до 16h, уколико то дозвољава процес рада.

У писму је истакнуто да ССП не улази у оправданост и неопходност ангажовања великог броја полицијских службеника због посета високих државних званичника из иностранства и због међународне бициклистичке трке, те да јавна безбедност и мир грађана морају бити заштићени у пуном обиму, али да је, исто тако, неопходно пронаћи начин да и здравље запослених у МУП буде заштићено у пуном обиму.

Тим поводом господину Ребићу је предложено да хитно распише јединствену обавезујућу депешу за Дирекцију полиције и све секторе МУП којом ће бити прецизирана заштита здравља радника од екстремних температура, а како би се спречила обољења и повреде запослених.

 

 

Садржај писма преносимо у целости:

„Министарство унутрашњих послова
Дирекција полиције
– директору

 

Поштовани господине Ребићу,

као што Вам је вероватно познато Републички хидрометеоролошки завод Србије за данас предвиђа екстремно високе температуре ваздуха на територији наше земље, које ће у појединим деловима земље достизати и до 38 степени целзијусових у хладу.

У Републици Србији запослени при раду на екстремно високим температурама нису заштићени посебним прописом, нити је дефинисан појам „рада на екстремно високим температурама“, али Синдикат српске полиције сматра да се не може игнорисати опасност од наступања штетних последица по здравље запослених.

По препорукама Међународне организације рада (МОР), које се односе на одређене делатности, декларативно је прописано да се ни од једног радника не може захтевати да ради регуларно при екстремним температурама. Овакве препоруке поштују се у државама које су ратификовале међународне конвенције. Законом о безбедности и здрављу на раду Републике Србије дефинисна је обавеза послодавца да обезбеди превентивне услове за безбедан и здрав рад, како не би дошло до настанка повреда или болести. Влада Републике Србије донела је 2007. године препоруку за послодавце којом се препоручује да спроведу организацију рада на такав начин да се избегне обављање тешких физичких послова и излагање директном сунчевом зрачењу запослених за време високих спољних температура (изнад 36 степени Целзијуса), а нарочито у периоду од 11 – 16 часова, уколико то дозвољава процес рада.  Прописи Републике Србије су прилагођени прописима Европске Уније и Република Србија нема дефинисану максималну спољну температуру при којој би се морао обуставити рад запослених који су изложени штетном утицају високе температуре.

При раду запослених на отвореном, а када су екстремно високе температуре обавезе послодаваца су: да доследно примењују Закон о безбедности и здрављу на раду и подзаконске прописе, односно мере безбедности и здравља на раду. Мере које послодавци примењују у овом случају су: организационе, техничке, здравствене, промена режима рада и др., што подразумева честу измену запослених за обављање послова на отвореном, чешће паузе уз обезбеђивање великих количина воде и безалкохолних напитака, обезбеђивање простора где запослени могу да се склоне од сунца, обавезно давање информација запосленима о опасностима по здравље због излагања високим температурама, упознавање запослених са симптомима болести проузрокованих високим температурама, обезбеђивање и пружање прве помоћи уколико дође до здравствених проблема запослених и др.

Чињеница је да до екстремно високе температуре ваздуха долази у дану, када ће, због посете госта високог ранга из иностранства, као и међународне бициклистичке трке кроз Србију, бити ангажован изузетно велики број полицијских службеника за рад на терену. Не доводећи у питање оправданост и неопходност тог ангажовања, од Вас, као одговорног човека, очекујемо да хитно реагујете и распишете јединствену обавезујућу депешу за Дирекцију полиције и све секторе министарства којом ће бити прецизирана заштита здравља радника од екстремних температура како бисмо спречили обољења, повреде, конфликте или суицид запослених у МУП.

Молим Вас да учините напоре у циљу максималне заштите запослених, водећи рачуна да при томе јавна безбедност и мир грађана не буду угрожени.

Председник
ЛазарРанитовић“

3404-01-16a3401-16b

ССП у посети Интервентној јединици 92 Београд

Београд, 15.06.2016. године, – У просторијама Полицијске управе за град Београд, одржан је радни састанак делегације Синдиката српске полиције са командантом интервентне јединице 92 у Београду, господином Душаном Нинковићем.

Испред синдиката састанку су присуствовали председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, председник регионалног центра Београд Слободан Ћосовић и председник наше синдикалне групе у тој јединици, СГ ДСИЈ92, Дарко Миловановић.

Теме разговора су биле услови рада запослених и поштовање позитивних правних прописа који регулишу рад запослених у полицији, са посебним освртом на потпуну примену Посебног колективног уговора за полицијске службенике.

  • Распоред рада два дана унапред
    Преставници синдиката су команданту изнели примедбе које добијамо од наших чланова али и других запослених, а које се односе пре свега на распоред рада, односно непоштовање договора нашег синдиката и послодавца о прављењу распореда рада минимум 48 сати унапред, постигнутог у Кабинету министра и који је оличен у обавезујућој депеши Директора полиције од 11.06.2015. године.
  • Пауза између два ангажовања
    Заступљена је релативно честа појава да између два анагажовања полицијског службеника, односно између две смене, не протекне време од најмање 12 часова за одмор, загарантовано чл. 15 ПКУ за полицијске службенике.
  • Распоред смена
    Неправилан распоред и честе измене смена радницима на радним местима обезбеђења објекта, где, на пример, полицијски службеници који путују и по неколико стотина километара од куће и назад, буду распоређени до 22,00 увече па сутрадан поново од 07,00 ујутру. Такав распоред не обезбеђује ни прописани минимум за одмор, нити полицајцу  даје могућност да психо-физички спреман дође на смену.

Командант Нинковић је, на изнете проблеме имао један једноставан али заиста и јак аргумент – комплексност организовања рада у једној таквој јединици, која покрива скоро двомилионски град. Даље је навео да, уз дужно поштовање осталим сличним јединицама у унутрашњости, Интервентна јединица у Београду, али и друге јединице у ПУ за град Београд, заслужују посебан третман у оквиру МУП јер се ниво активности и сложеност посла ни по чему не могу мерити. Као пример нелогичности навео је ситуацију да полицајац који обезбеђује зграду Полицијске управе у Београду, у којој ради велики број људи, има скоро исту плату као и полицајац који обезбеђује напуштену гаражу са неколико покварених службених возила.

Што се изнетих примедби на прављење распореда рада од 48 сати унапред, Нинковић каже да се о томе води рачуна колико је могуће али да због честих ванредних догађања у граду, једноставно није могуће увек и у потпуности тако нешто испоштовати. Потрудиће се да, у сарадњи са командиром испоставе за обезбеђење објекта, додатно унапреди функционисање службе и покуша да распоред праве два дана унапред, али наглашава да и запослени морају да имају разумевања за „ванредне“ ситуације, попут предстојеће посете кинеског председника, када је ангажовање појачано, долази до померања и немогуће је обезбедити такав распоред. Што се паузе између два ангажовања тиче, одговор је истоветан – труде се да то поштују, понекад је једноставно немогуће, али се слаже да се понекад можда и не води довољно рачуна о томе те ће утицати да се тако нешто убудуће не дешава.

Када је реч о неправилном распореду смена на обезбеђењу објекта, код радника који путују из далека, и њиховом евентуалном „повлашћеном положају“ код уклапања смена, господин Нинковић истиче да ту постоје две стране медаље, да он разуме људе који дуго путују али с друге стране они остварују високе новчане накнаде за то. А то, сасвим природно, код људи који не путују изазива реакцију, и давање било каквих повластица, било којој од те две групације, довело би до нарушавања међуљудских односа, што он, као командант јединице, никако не жели, нити сме да дозволи.

Председник синдиката Лазар Ранитовић је оценио изнете аргументе као прилично реалне, да нам је познат начин функционисања јединице као и комплексност задатака које њени припадници свакодневно обављају, али је и нагласио да постоји простор за унапређење организације, да проблеми нису увек оправдани и нерешиви, већ да постоји и извесна доза неразумевања појединих старешина са својим потчињенима. Оценио је да су наши чланови, али и други запослени, свесни свих ванредних дешавања, као на пример када нам долазе високе званице из иностранства, или се одиграва дерби или одржава геј парада, да тада не важи ни ПКУ нити било шта друго, али да старешине то треба да цене, не само са професионалне већ и са људске стране. Да касније тим запосленима треба изаћи у сусрет и омогућити им коришћење слободних дана или одмора као неки вид награде за пожртвованост.

На крају састанка исказано је обострано задовољство разменом мишљења и аргумената. Командант Нинковић је позвао Дарка Миловановић да убудуће, у случају потребе, дође до њега без оклевања и заказивања формалних састанака, да је отворен за сарадњу са Синдикатом српске полиције и да синдикате не види као противнике, већ као саборце на унапређењу услова рада и функционисања службе.

Служба за информисање ССП

 

Шести месечни састанак у Кабинету министра

Десетог јуна одржан је шести по реду редовни месечни састанак Синдиката српске полиције и Радне групе министарства за сарадњу са синдикатима. Радном групом је председавао државни секретар Милосав Миличковић, а учествовали су и Жељко Веселиновић, Драго Бјелица, Милорад Тодоровић, Кујовић, Игњатовић, Андрић, Цветковић, Дивјак, Миликић…

Делегацију Синдиката српске полиције предводио је председник Лазар Ранитовић,  у њој су били и заменик председника Миле Лазаревић, чланови Главног одбора Бобан Ђорђић и Синиша Ћук, и председница Регионалног центра Нови Сад Ана Томашевић.

Након уводних речи државног секретара Миличковића и председника Ранитовића прешло се на рад по следећим тачкама:

Реализација тема са предходних састанака – Врање

~ Зашто није формирана Комисија за Прешево и РЦ ГП према Р.Македонији која је требало да поступи у складу са договором са прошломесечног састанка у Кабинету министра, а у вези накнаде од 1.500 динара?

Господин Андрић из Дирекције полиције изјавио је да није упознат о томе, али да ће проверити зашто није реализовано. Наравно да нисмо задовољни одговором, али будући да нам је позната „усклађеност и координација“ у Дирекцији, јасно нам је зашто је то тако! А у приклог томе говори ито да за састанак нису обавили ваљану припрему!

~ Када ће бити исплата ове накнаде за месеце март, април, мај у свим организационим јединицама?

Одговор је био крајње прозаичан али и очекиван „касни се због процедуре“! Председник Ранитовић је указао не неразумно компликовану процедуру где налози за упућивање (на основу којих се касније и врши исплата) беспотребно неколико пута путују од јединице до јединице и предложио је да убудуће, полицијски службеници приликом кретања на терен понесу налоге које ће координатор на терену одмах потписати и вратити назад, тако да након повратка људи у јединицу, не би било застоја и „чекања на папире“ већ би налоге слали на реализацију без оклевања!

~ Зашто из ПУ Врање нису прослеђени Захтеви за склапања споразума око исплате вишка сати као што је договорено на састанку у Кабинету? Имамо информације да Логистика ПУ Врање кочи ово.

Сличан одговор – представници Дирекције и Управе полиције „нису упознати али ће да провере“! Претпоставка је да је до застоја дошло услед промене начелника полицијске управе Врање, нашта је господин Миличковић наложио да се хитно реагује и новом начелнику пренесе порука да „није постављен да би стварао нове проблеме, већ да би решавао затечене од предходника“!

~ Да ли је СУК поступио по другом истраживању које је од стране Председника ССП послато у вези са Начелником ПС Трговиште Дејаном Златковићем, а које се тиче КД.

СУК ради на томе, још није завршено. Државни секретар је добио одговор у вези са тим, али због даљег поступка још увек није за ширу јавност.

Нове теме:

  1. Распоред рада два дана унапред

Осим у ПИ Врање ни у једној од ПС у оквиру ПУ Врање се распоред рада не прави два дана унапред.На два састанка у ПУ смо упознали са тим новопостављеног начелника ПУ Томислава Илића али нисмо могли да га убедимо у примену ПКУ, инсистирао је да се распоред рада прави 24 часа у складу са Законом о полицији.

Господин Андрић је саопштио да су му из Врања потврдили да се депеша поштује и распоред прави за два дана унапред. На то му је председник Ранитовић одговорио да су својевремо тврдили и да доле нема ни вишка радних сати, да се закон о раду поштује, па је након контроле утврђено супротно и да ће ССП, ако се и даље настави са оваквом праксом, иницирати подношење захтева за покретање дисциплинских поступака за све руководице орг. јединица у оквиру ПУ Врање, мада нам то није основни циљ. Секретар Миличковић је наложио Андрићу да изврши контролу ПУ Врање и поуздано утврди тачно стање ствари у тој управи.

2. Проблематика у Управи за обезбеђење

~ Непоштовање одредби Закона о раду и ПКУ у смислу остварених прековремених сати, нарочито у Одељењу ДКП-а, којим руководи господин Пера Богдановић. Помоћник начелника, као и начелник, упознати су али нису предузели ништа како би исправили пропусте и спречили понављање истих. Запослени су увидом у редну листу утврдили да су у последње 3 године остварили просечно по 400 прековремених часова , те како не би кренули у поступак утужења Министарства, желе да склопе уговор о вансудском поравнању, који су предали дана 31.3.2016. године преко писарнице СИВ-а 2. Према подацима којим располажемо предмет би требао да се налази у Секретаријату. Такође, на платним листама се не поклапају остварени и исплаћени сати. Докле се стигло са споразумом о вансудском поравнању и када запослени могу очекивати да им исти буду достављени?

Господин Цветковић из Сектора људских ресурса, рекао је да се ради на предмету предлога споразума о вансудском поравњању, тренутно се чека одговор, односно извештај Јединице за обезбеђење по том питању. Заменик председника синдиката Миле Лазаревић је пренео утисак запослених у ЈЗО да сви проблеми око вишка остварених радних сати потичу због одсуства добре воље и осећаја одговорности према запосленима од стране господина Богдановића, и подсетио да је, такође тај господин, својевремено имао јако „тврд“ став по питању обрачуна накнаде путних трошкова и да је било тешко убедити га да поштује важећи правилник. Лазаревић је изнео став синдиката да је у тој јединици неопходно обавити инструктивну контролу од стране дирекције полиције, што је и прихваћено.

~ Није извршен повраћај новчаних средстава која су била умањивана запосленима на име солидарног пореза који је грешком Министарства обрачунат јер су због заостале разлике у заради на име решења о распоређивању уплаћена кумулативно. Када ће запосени бити обештећени?

Драго Бјелица је рекао да одговорност у вези са неправилно наплаћеним порезом на примања запослених лежи на Пореској управи и позвао нашег представника у ЈЗО да му достави списак људи који су оштећени по том питању и да ће он то проследити Пореској управи ради отклањања неправде и рефундације новца.

3. Неправилности у одређивању коефицијента плате – Нови Сад

Полицијским службеницима ПУ Нови Сад, распоређеним на радно место „полицајац-возач“  утврђено под редним бројем 813. у Правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у МУП, приликом утврђивања укупног коефицијента плате на ставци “коефицијент нередовности у раду“ утвђена је вредност 0,000. Тачније, предвиђено је да им не следи надокнада за нередовност у раду или „сменски рад“.

Драго Бјелица, помоћник начелника Сектора за материјално-финансијско пословање, одговорио је да је у време доношења систематизације преовладао став да ти људи немају нередовност у раду, односно да се за њих нико није заложио у том смислу. Такође, он сматра да, полицијски службеници распоређени на радно место „полицајац-возач“, заиста и немају планиране нередовности у раду а да су до сада за нека ванредна ангажовања награђивани кроз институт прековременог рада, као и да су људи почели исказивати незадовољство од тренутка умањења вредности дневнице на износ од 150 динара.

Председница РЦ Нови Сад, Ана Томашевић, обратила се Драгу Бјелици, и том приликом изнела констатацију да није истина да су „полицајци-возачи“ незадовољни од тренутка када су дневнице за ангажовања умањене на 150 динара и да је о томе погрешно информисан од стране руководилаца сектора ком возачи припадају, што само доказује да исти нису ни покушали да се заложе, да се систематизацијом, како претходном тако ни новом, тај пропуст исправи. Такође, сматра да је то пропуст и репрезентативних синдиката чији су колеге били чланови у то време. Будући да су радници на тим радним местима, „полицајац-возач“, директно везани за рад Полицијске управе, да возе полицијске службенике на извршавање задатака, који се обављају у неправилним временским интервалима, јасно је да они раде и у сменама и „по потреби и по позиву“, те не може бити ни говора о томе да им не следује надокнада за такав систем рада. Напоменула је и то да упоредни радник у ПУ за град Београд, полицијски службеник на радном месту возача, има увећан коефицијент плате, односно да му припада накнада за сменски рад. Сматрамо да су тиме возачи у Новом Саду на неки начин дискриминисани и оштећени те да им треба издати нова решења о коефицијенту плате и исправити тај пропуст.

Она је нагласила да се кроз евиденције о раду може остварити увид у нередовности у раду коју наводимо а прековремени рад и дневнице за ангажовања, које Бјелица наводи, колегама такође припадају јер је нередовност у раду посебно прописана и да те две ствари не искључују нити могу да замене једна другу. Синдикат српске полиције сматра да су колеге оштећене и апелује да се неко за њих заложи из сектора ком припадају јер то не чини онај ко треба. ПУ Нови Сад је, по својој величини, друга полицијска управа у МУП-у, те нема потребе износити чињенице о размерама њиховог свакодневног ангажовања.

Жељко Веселиновић, заменик начелника СМФП, саопштио је да је у припреми израда нове, свеобухватне систематизације радних места у министарству у складу са новим Законом о полицији, да је направљен каталог радних места, те да је следећи корак израда описа радних места. Будући да ће ССП,како је навео, бити укључен у тај део рада, предложио нам је да ту прилику  искористимо на прави начин и наставимо са залагањем за остваривање права возача и свих других запослених.

4. Захтеви за премештај запослених – реализација

Да ли су стари захтеви за премештај који су запослени поднели и који су се налазили у процедури пре ступања Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у МУП, пов. 01. број:6734/15-34 од дана 1.12.2015. године и даље валидни или запослени поново морају да поднесу захтев, те изнова одпочну процедуру премештаја, или ће се по аутоматизму наставити са процедуром и када могу очекивати реализацију, обзиром на дужи проток времена од момента подношења захтева?

Добијен је одговор да премештаја из јединице у јединицу за сада нема из неколико разлога, од којих се, као најбитнији, намећу потреба интерног конкурса за свако слободно радно место (у складу са ЗОП) али и питање да ли и где уопште има систематизованих слободних радних места (због познатих дешавања са „анализом ризика“). Сви стари захтеви за премештај су неважећи и морају бити обновљени.

На питање председника Ранитовића, да ли ће и како бити пријема радника у МУП, мислећи на свршене студенте КПА и полазнице ЦОПО, добијен је одговор да ће полазници ЦОПО бити примљени по посебној процедури, а да свршени студенти морају причекати доношење коначне систематизације.

На питање Лазаревића када ће бити исправљена нелогичност да велики број полицијских станица немају командире нити шефове ОЗСК, поново је уследио одговор „након усвајања систематизације“.

5. Набавка грађанског одела за ОСЛ

Полицијским службеницима који раде у грађанском оделу, према досадашњој пракси, МУП је с времена на време обезбеђивао могућност куповине делова грађанског оделана терет буџета. На инсистирање синдиката и Управе криминалистичке полиције, ЗОП је то нормирао као обавезу чиме је истакнута једнакост и укинута досадашња својеврсна дискриминација полицијских службеника криминалистичке полиције.Када ће та законска обавеза бити испуњена? Да ли је МУП планирао новац за ту намену у овој години?

Буџетом за 2016. годину нису предвиђена средства за ове намене, али се планирају за 2017. годину, а до тада ће бити и готов правилник по том питању. Миле Лазаревић је изнео очекивање да ће неко у том правилнику предвидети и пратећу неопходну опрема за раднике УКП, и изразио наду да ће, после 23 године рада у ОЗСК, по први пут добити и одговарајућу футролу за службено оружје.

6.  Услови рада полицијских службеника Управе граничне полиције 

Синдикат српске полицијеpantalone ugp се у претходном периоду у више наврата обраћао надлежнима у оквиру УГП указујући на недопустиво лоше услове рада запослених полицијских службеника који се огледају у катастрофално лошем стању поједеиних граничних прелаза, недовољној попуњености већине ОЈ, застарелој и дотрајалој униформи полицијских службеника, недостатку техничке опреме и службених возила итд.
Од стране начелника УГП господина генерала Миленка Божовића (којем се овом приликом захваљујемо на сарадњи) обавештени смо да је УГП свесна свега наведеног, те да су с њихове стране предузете све неопходне мере и радње у циљу решавања нагомиланих проблема. Том приликом упознати смо и с чињеницом да је УГП дописом број 28-3985/15-1 од 19.08.2015. године који je упућен Кабинету министра, Директору полиције и тадашњем Сектору финансија,људских ресурса и заједничких послова, предложила конкретне мере за побољшавање услова рада у оквиру РЦ УГП према Р.Хрватској, али да на исти није ни одговорено.
Обзиром да је државна граница, односно стање граничних прелаза и услови рада полицијских службеника на истој, „огледало“ сваке државе, када и да ли уопште МУП планира да предузме конкретне мере у циљу решавања наведених проблема? Да ли је „недостатак материјалних средстава“ адекватан одговор на све проблеме полицијских службеника УГП, нарочито у време изражене мигрантске кризе и појачаних безбедносних изазова?

Господин Миличковић се сложио са нашом оценом да су полицајци на граничном прелазу, али и изглед самог граничног прелаза, огледало наше државе и да се ту мора нешто предузети. Нажалост, објекти на границама су од Војске Србије преузети у јако лошем стању, улагања у унапређење услова рада су стална али не и довољна. Жељко Веселиновић је рекао да су у току припреме за реализацију усвојене стратегије да се ово питање трајно реши интезивнијом сарадњом са локалним самоуправама јер наше министарство једноставно нема, нити може да има, довољно новчаних средстава и тај проблем реши самостално.

Синиша Ћук је искористио прилику и државном секретару предао фотографије које најбоље илуструју катастрофално стање појединих делова униформе припадника УГП. Конкретно панталона, које су након дугогодишњег коришћења потпуно изношене и истрошене и веома лако се цепају.

7Измештање и складиштење хемикалија и лабораторијске опреме намењене за производњу опојних дрога 

Од дана 16.05.2013. године полицијски службеници ПИ Стара Пазова врше непрекидно обезбеђење подрумских просторија у склопу породичне куће у Новој Пазови, са сумњом да су исте намењене за производњу опојних дрога. Обезбеђење се врши по наредби Вишег суда у Сремској Митровици. Од стране руководилаца ПС Стара Пазова и ПУ Сремска Митровица, као и од стране колега из Независног синдиката полиције, предузимане су бројне активности у смислу обраћања надлежним службама у оквиру Министарства здравља, Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Министарства правде у циљу решавања овог проблема, а које, на жалост, нису резултирале позитивним исходом. О наведеном обавештен је и Заштитник грађана који је недвосмислено утврдио да је од стране Министарства здравља начињен пропуст у раду који је проузроковао повреду закона, и у вези чега је наведеном министарству упутио одређене препоруке.
Скоро истоветан случај постоји и у месту Угриновци, где полицијски службеници ПС Земун већ дужи низ година такође обезбеђују хемикалије из кривичног дела, и где обраћање старешина надлежним службама није уродило плодом.

Државни секретар Миличковић је изјавио да је МУП упознат са наведеним проблемом, да се ради о специфичној ситуацији која захтева ангажовање на међуминистарском нивоу у оквиру Владе РС, те да су предузете извесне мере у циљу његовог решавања. Синиша Ћук је нагласио да је неопходно што брже решавање тог проблема, како због угрожености здравља полицијских службеника и животне средине, услед неконтролисаног испаравања наведених хемикалија, тако и због омогућавања рационалног коришћења ресурса ПС Стара Пазова, која је услед свог географског подручја, броја становника и привредних субјеката, проблематике, а нарочито драматичне непопуњености људством, ионако преоптерећена. На инсистирање представника ССП договорено је да ће МУП у што краћем року ургирати код надлежног министарства за решавање наведеног проблема, како би исти био позитивно решен.

Такође смо их упознали са тиме да ССП има испланиране наредне кораке и одређене активности по овом питању и да их нећемо мењати, без обзира на акције које предузме министарство.

Служба за информисање ССП

Нови Пазар: секиром на патролу!

Нови Пазар, 08.06.2016. године, – Да никада нема опуштања и нема наивне интервенције, као што су нас учили у школама, доказао је и јучерашњи догађај у Новом Пазару када је извесни П.Х из тог града секиром напао патролу полиције.

Наиме, двочлана патрола је, поступајући по наредби суда, дошла у двориште и кућу поменутог, и на уљудно и културно обраћање полицијске службенице, која га је позвала да пође са њима јер је постојала наредба за довођење,  он је одговорио тако што је из ходника куће узео секиру подигао је изнад главе изамахнуо ка њој уз претеће речи „бежи с врата, убићу те“! Наравно, колегиница се тактички повукла, штитећи на тај начин и себе и нападача од њега самог. Након доласка појачања и поновног позива на предају, поновила се идентична ситуација и претеће речи „Излазите ми из авлије, убићу некога. Неко ће да страда, или ви или ја.“

Након тога што се П.Х. закључао у кућу, полицајци су насилно отворили улазна врата и савладали нападача, брзо и вешто, тако да није дошло до било чијег повређивања. Након привођења у полицијску станицу и консултације са дежурним државним тужиоцем, наступио је, свима нама, добро познати сценарио – тужилац се изјаснио да се овде ради о кривичном делу напада на овлашћено службено лице из чл. 323 ст. 3 Кривичног закона, али да се лице пусти и пријава иде у редовном поступку! Срећом, постојала је наредба Прекршајног суда из Новог Пазара, по којој је и поступано у конкретном случају, те је нападач на полицајце ипак завршио иза решетака.

Овај догађај је потврдио познату чињеницу да МУП Србије има у својим редовима професионалце, који су довољно обучени и професионални да исправно реагују у кризним ситуацијама, али и чињеницу која се често олако заборавља, да су припадници полиције пре свега хумани људи и да су из тог разлога и овом приликом прибегли мерама принуде у најмањој могућој мери у жељи да нападача не повреде, мада су имали основа за далеко драстичније мере. Синдикат српске полиције овим путем се захваљује колегама из Новог Пазара, свима који су учествовали у овој акцији, на показаној зрелости и професионалном приступу.

Оно што није добро, јесте „млака“ реакција тужилаштва, које и у Новом Пазару, али и у скоро свим градовима, нападаче на полицијске службенике, најчешће, не задржава, пуста их на улицу истог момента и тако ствара несигурност и код грађана и код полицајаца! Упркос јавних закљињања политичара да је „напад наполицајца – напад на државу“, у пракси се ништа не мења, и даље су полицијски службеници незаштићени, па су самим тиме и напада на нас све чешћи и чешћи.

Не можемо а да се не запитамо до када ће то тако бити? Да ли ће ова држава икада стати иза оних који је штите? Да ли неко има воље и снаге да такву праксу прекине, или ће полицајци и даље остати незаштићени, усамљени борци за сигурност грађана!?

Служба за информисање ССП

Допис упозорења због неправилне примене прописа о раду!

Због неправилне примене прописа којима се уређују прековремени рад, приправност, распоред рада, дневни одмор и одмор у току рада у ОКП, ПИ Пријепоље, СПИ Пријепоље и ПИ Нова Варош, председник ССП РЦ Пријепоље, Виктор Ратковић, руководиоцима ових организационих јединица (и начелнику ППУ) упутио је допис у којем им је указао на неправилности, законске и подзаконске одредбе којима је уређена предметна материја, подсетивши их на сврху тих прописа и сврху њихове примене, као и на то да због неправилног поступања могу сносити негативне последице (дисциплински поступци и кривичне пријаве, за оне упорне у непримени прописа).

Да ли ће након овог дописа старешине схватити своје законске обавезе, видећемо, али ССП сигурно неће ћутати нити оклевати да поднесе предлоге за покретање одговарајућих поступака против одговорних лица. Позивамо све наше чланове, и остале запослене, да нам се обрате за помоћ уколико у њиховим организационим јединицама има оваквих, сличних, или било каквих других случајева кршења њихових радних права. Синдикат, по природи ствари, постоји ради својих чланова а ми то врло озбиљно схватамо!

Искључива сврха овог и сличних дописа је постизање правилне и доследне примене предметних норми како би полицијски службеник на посао долазио одморан, наспаван и размишљао искључиво о полицијским пословима и задацима, а не о томе да ли ће му уживање одређеног права бити омогућено или ускраћено. Само одморан, психофизички здрав, поштован и неоптерећен полицијски службеник може дати свој максимум и само поштеним, коректним и човечним односом непосредних старешина према полицијским службеницима се одржава здрава радна средина у колективу, без нетрпељивости и незадовољства. Међутим, уколико полицијски службеник нема могућности да се довољно наспава и одмори, уколико му се не омогући остварење оног што је он поштено зарадио и заслужио, уколико му се због распореда „данас за сутра“ онемогући планирање приватних обавеза, такав полицијски службеник временом ствара негативан однос, најпре према непосредном руководиоцу, а потом и према служби у целини, што неминовно води ка његовој незаинтересованости за рад и резултате. То даље доводи до тога да безбедност грађана и њихове имовине није на потребном и очекиваном нивоу.

Будући да смо ми ти који од грађана захтевају да се понашају у складу са законима и који се старају да се ти исти грађани понашају у складу са законима, самим тим и сами морамо доследно да спроводимо све законе. У супротном губимо и легитимитет и ауторитет међу грађанима.

Садржај дописа, у којем су детаљно дати прикази радних права која нам најчешће крше, можете да прочитате на приложеним фотографијама:

Служба за информисање ССП

 

Анализирамо: Због чега је полицајац на терену „глинени голуб“?

Сваке године, у складу са Програмом стручног усавршавања, у Министарству унутрашњих послова спроводи се низ активности усмерених на унапређење одређених знања и вештина запослених. Једна од тих активности је и извођење наставе бојевог гађања у мету ватреним оружјем, најчешће пиштољем марке „CZ99“, а у појединим организационим јединицама и тежим наоружањем.

Циљ извођења ове наставе је обука, усавршавање, унапређење и стварање рутине код полицијских службеника у руковању службеним наоружањем. Међутим, поставља се питање да ли је тај циљ могуће остварити уколико полицијски службеник свега два пута годишње годишње испуца тридесетак метака у кружну мету или силуету, очисти и пиштољ врати у футролу, а затим чека наредну годину, па све изнова?! Како је могуће било кога обучити да успешно и прецизно рукује ватреним оружјем са свега пет метака? А потом, одмах након те „блиц обуке“, од њега захтевати да гађа за оцену? Оцену од које му зависи годишња оцена, а самим тим и посао? Да ли полицијски службеник таквом „обуком“ може стећи довољну рутину и самопоуздање за употребу ватреног оружја? Довољну брзину? Прецизност? Нажалост, ништа од тога. На то се наставља најважније питање – да ли је тако „на блиц обучен“ полицијски службеник у стању да на одговарајући начин заштити, најпре себе, а потом и грађане?!

Програмом стручног усавршавања предвиђена су четири нивоа обуке и тестирања употребе ватреног оружја. Међутим, највећи број организационих јединица нема одговарајуће услове за спровођење обуке и провере знања у руковању ватреним оружјем за сва четири нивоа, а неколико њих нема услове чак ни за први ниво. То има за последицу за знатан део полицијских службеника нема прилику да се окуша на вишим нивоима, нивоима који нису статички, већ се гађање изводи у покрету, па је самим тим такво гађање ближе оним реалним, животним ситуацијама.

Поред недовољне обучености, полицијским службеницима на руку не иду и одређена законска решења, јер се изузетно рестриктивним условима за употребу ватреног оружја додатно сужен простор за првовремену и квалитетну реакцију полицијских службеника. Тако, сходно Закону о полицији, за употребу ватреног оружја од стране полицијског службеника није довољно то што неко у руци држи пиштољ са метком у цеви и прети да ће га употребити! Захтева се да тај неко бар покуша да потегне пиштољ, односно покуша да га доведе у положај погодан за употребу. Колико полицијских службеника је обучено да буде потпуно концентрисано када ће наступити тај тренутак потезања и колико њих је обучено да након тога правовремено и ефикасно одреагује, тј. заштити свој и живот угрођених грађана, а истовремено онеспособи нападача?! Ако изузмемо припаднике специјалних јединица, број таквих полицијских службеника је занемарљив. А криминал није занемарљив. И неће да удара тамо где је „најтврђе“, већ тамо где је карика најслабија. А грађани и држава су заштићени онолико колико је квалитетна та „најслабија карика“, односно колико је обучен и ефикасан „најслабији“ полицајац!

„Извршено је кривично дело разбојништва уз употребу ватреног пиштоља, патрола трчи за лицем које бежи и у својој десној руци носи ватрено оружје. Лице се у пуном трку окреће испаљује неколико метака у правцу патроле и наставља да се креће према групи људи. Шта ће патрола урадити? Да ли су се стекли услови за употребу ватреног оружја, да ли ће узвратити истом мером испалити један хитац у леђа разбојиника? А шта се дешава са групом људи која се налази око њега?“  То је један од многобројних случајева, где један тренутак, најмања неодлучност, једна погрешна процена, један погрешан покрет, одлучује о животу и смрти. То је тренутак у којем сва гађања у (непокретну) мету и силуету губе смисао.

У оваквим и сличним ситуацијама неопходна је обученост, знање, брзина и пракса у поступању. Хтели да признамо или не, огромна већина нас то нема. Додуше, не нашом кривицом, већ незаинтересованошћу послодавца, који не улаже довољно средстава у обуку. Да би полицијским службеницима ситуација коју смо узели за  пример и њој сличне ситуације, постале рутина, потребно је променити Програм стручног усавршавања и у делу „Употреба ватреног оружја“ увести нову категорију стручне наставе и праксе „тактичка кућа“.

Већина полицијских службеника, пре свега они млађи, су упознати са једном врстом обуке која се спроводи у „тактичкој кући“. Укратко, ради се симулацији реалне ситуације уз употребу модификованог ватреног оружја марке „ЦЗ99“ који користи бојеву муницију са много мањим барутним пуњењем.

Ова обука се задњих неколико година успешно спроводи у Центру за основну полицијску обуку (ЦОПО) у Сремској Каменици и, по стању на терену, показала се веома успешном. Поједине ситуације са терена се симулирају, скоро па идентично. Изводе се на основу прецизно утврђених сценарија, који настају на основу анализе актуелних безбедносних проблематика. Иако се не ради о питању живота или смрти, полицијским службеницима који пролазе кроз овакву обуку, у интервенцији увек проради адреналин, повећају  се откуцаји срца, страх у исчекивању непознатог,  из радио везе се чује глас који не престаје са питањима, а у глави сви законски услови за употребу ватреног оружја, размишљање о томе шта урадити, да ли наћи заклон и сачекати или одмах утрчати унутра. Ако лице изађе напоље, шта радити? И тако даље… Како изгледа обука у чувеној „тактичкој кући“ можете видети ОВДЕ.

Под великим притиском, често симулирајући  овакве ситуације, полицијском службенику временом  све ово постаје рутина, нешто нормално што ће касније употребити на терену  и заштити пре свега себе, а затим и своје колеге и грађане. Законски и тактички поткован, пун самопоуздања, не размишљајући ћи да ли ће и како употребити ватрено оружје, он постаје оно што је и на папиру – заштитник живота људи и имовине.

Наравно, успешној пракси мора да претходи потпуно разумевање теорије, односно прописа којима је уређена употреба ватреног оружја, без недоумица, у свако доба дана и ноћи. У том смислу послодавац би у најкраћем року требало да донесе Правилник о поступању полицијских службеника у високоризичним ситуацијама, промени План стручног усавршавања и прилагоди га свакодневним ситуацијама, да обезбеди додатна материјална и финансијска средства и да обуку ватреним оружјем фокусира са непокретних мета и силуета, на покретне мете и на опремање већих организационих јединица, како би свака од њих имала „тактичку кућу“.

Свесни смо опште економске ситуације у земљи и недостатка средстава у буџету МУП, али сви ми, почев од врха МУП, морамо бити свесни да највише коштају недовољно заштићени животи и имовина грађана. И да навише коштају полицијски службеници који, услед недовољне обучености, али и законских ограничења, постају „глинени голубови“.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

  • 1
  • 2