Година: 2012.

Током дана, у Сомбору је у породичној кући, полицајац  Зоран Б.  рођен 1968.године, из не утврђеног разлога, из службеног пиштоља, извршио суицид.
Колега Зоран је радио у Управи граничне полиције у Станици граничнe полиције Бачки Брег.
Председник Синдиката српске полиције, Глишо Видовић упутио је телеграм саучешћа породици и супруги покојног Зорана: „Не постоје речи које могу исказати тугу за нашим колегом Зораном, не постоје праве речи утехе које Вам можемо упутити. Сви смо шокирани и потресени оним што се десило. Примите искрено саучешће.“

Синдикат српске полиције добио је стручан став психијатра који потврђује да је суспендовани полицијски инспектор Милосав Стиковић, помоћник командира у ПС Стари Град жртва не пружене лекарске-психолошке подршке и небриге претпостављених у Министарству унутрашњих послова, односно да у овом случају ради о посттрауматском стресном поремећају – ПТСП. Његово здравствено стање, засигурно се може драстичније погоршати с обзиром на јавну осуду и негативно медијско експонирање, што у крајњем случају може проузроковати јаку агресију према другима или суицидно понашање.

Да би објективно разумели Стиковићево психичко стање и правилно сагледали његове непрофесионалне поступке, изнећемо чињенице:

Полицијски инспектор Милован Стиковић, помоћник командира у ПС Стари Град очита је жртва лоше организације психолошке подршке у Министарству унутрашњих послова Републике Србије.
Породична трагедија која је задесила Милована Стиковића, када је у саобраћајној несрећи смртно страдала његова супруга Весна, у ситуацији када је принуђен да се стара о два  малолетна детета под константним притисцима и стресом на раду, као и унутрашњи психички сукоб између закона и правде у ситуацији када је био приморан да исели породицу колеге Матића, у највећој мери могла је да  допринесе  непримерено агресивном понашање према грађанима.

Синдикат српске полиције упутио је хитан допис директору полиције Милораду Вељовићу, начелнику Управе полиције Младену Курибаку и начелнику Полицијске Управе за град Београд Стевену Бјелићу у вези поступања полицијских службеника приликом пружања асистенције поводом исељења породице Матић.

Синдикат српске полиције најоштрије осуђује принудно исељење београдског ватрогасца-спасиоца Зорана Матића из стана који је легално купио 1999.године и у коме је живео све до данас.

Изјава првог потпредседника владе и министра Александра Вучића да је у протеклој деценији за потребе БИА и МУП извађено преко 111 хиљада листинга, а да је примењено  преко 77 хиљада „мера потпуне контроле“ телефонских и интернет комуникација, потврђује наша сазнања да су и многи синдикални активисти у МУП стављени на „мерама контроле“.
Међутим, с обзиром да се синдикални активисти не баве криминалним радњама, или пословима против државних интереса, сазнања да смо на „мерама“ нису утицала на наш рад, или на политику усмерену на заштити права радника и стварања услова за безбедан рад. Шта више, синдикални рад је јаван а намере увек искрене и познате.

Усвојени Закон о амнестији по којем ће се Урош Мишић и други осуђени насилници и криминалци наћи на слободи, не доприноси подизању поверења грађана у државу и њене институције.
Председник Синдиката српске полиције, Глишо Видовић најоштрије осуђује могућност да се Урош Мишић и сви други правоснажно осуђеници затвореници, који служе затворске казне због напада на полицију, амнестирају и нађу на слободи.

„Могу се сложити да се амнестирају затвореници који су учинили неко кривично дело из нехата или крајње нужде, али да се амнестирају насилници који су то чинили са намером и умишљајем да повреде полицајце -представнике државе, то не могу да схватим.“ – Истиче Глишо Видовић.