Beograd, 21.2.2017. godine, – U kongresnoj sali hotela Zira, u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, održana je međunarodna konferencija pod nazivom „Finansiranje bezbednosti za 21. vek“, koja se sastojala iz tri panela. Na konferenciji su se okupili relevantni sagovornici iz institucija sektora bezbednosti, nezavisnih regulatornih tela, međunarodni stručnjaci i predstavnici civilnog društva. Između ostalih, učestvovali su ministar odbrane Zoran Đorđević, šef odseka za unutrašnje poslove Delegacije EU u Srbiji Nicolas Bizel, predstavnica Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga gospođica Burdsy Anna Marie i šefica za regulativu Uprave za javnu nabavku Daliborka Srećkov.
Skup je realizovan
kao završna konferencija projekta „Pro kjur: jačanje cilivlnog nadzora nad javnim nabavkama u sektoru bezbednosti“. Na drugoj panel diskusiji „Štetne nabavke: pretnja po bezbednost Srbije“ jedan od izlagača bio je i predstavnik Sindikata srpske policije, zamenik predsednika Mile Lazarević. U delegaciji našeg sindikata, kao jedinog zvanično pozvanog sindikata iz Ministarstva unutrašnjih poslova, bili su i naši mladi aktivisti, predsednik SG Loznica dr Goran Nikolić i predsednik SG Čukarica Nikola Pavlović.
Na ovom izuzetno posećenom događaju, posebnu pažnju privukli su odgovori koje je Lazarević izneo na postavljena pitanja u vezi sa sprovođenjem javnih nabavki u MUP i načinom kontrole tih postupaka sa aspekta sindikata. On je, između ostalog dao i sledeće odgovore:
-
Sa kojim
se problemima u radu suočava policija kada je reč o nabavkama u Ministarstvu unutrašnjih poslova?
U postavljenom pitanju kriju se u stvari dva potpitanja. Ako mislite na to sa čime se rukovodstvo MUP suočava prilikom javnih nabavki, ja neću biti adekvatan sagovornik jer zaista nemam uvid u same tokove planiranja, pokretanja i sprovođenja postupaka javnih nabavki ali mislim da su sve te faze kritične. Zaista previše često „padaju“ tenderi, čitavi postupci se ponavljaju iznova, predugo traju a nabavke kasne… Stiče se utisak da zaposleni koji rade na tim poslovima trpe velike pritiske sa više strana. Vrlo je moguće da oni nisu ni dovoljno obučeni i stručni a kod postavljanja samih uslova nabavki najverovatnije nisu potpuno samostalni već podležu diktatima zainteresovanih moćnika, bilo iz samog ministarstva, bilo velikih dobavljača. Nekada, zbog loše isplaniranog budžeta, oni uvedu zabranu nagrađivanja zaposlenih, kasne iplate prinadležnosti zaposlenima, ali, u principu, rukovodstvo MUP ili policije, kako vi kažete, ne trpi bilo kakvu odgovornost pa bi se moglo reći da ni nemaju nikakvih problema, možda se eventualno neko zastidi i pocrveni.
Ono što ja mogu
direktno da posvedočim jeste druga strana medalje – odnosno ono sa čime se policijski službenici i drugi zaposleni suočavaju kao posledicom traljavo sprovedenih javnih nabavki. Zaposleni se svakodnevno suočavaju sa nedostatkom osnovne opreme, vozila, pocepanom uniformom koju ne mogu da zamene jer su magacini prazni a u slobodnoj prodaji je nema (za razliku od vojnih uniformi), pocepanom obućom, zaštitnim prslucima sa isteklim garantnim rokovima. Suočavamo se sa neispravnim vozilima, bez zimskih pneumatika, sa neispravnom signalizacijom… Dobijamo čarape najmanjeg broja 46, nabavljene od firme registrovane za trgovinu voćem!
Nedostaje osnovni potrošni materijal kao što je papir za štampanje, toneri za štampače, spajalice, makaze, lepak… To kupuju zaposleni lično ili preko pojedinih sindikata i onda zaposleni u stvari finansiraju poslodavca, što je van pameti. O starosti računarskih konfiguracija i njihovoj nemogućnosti da podrže novije programe izlišno je govoriti. U našem ministarstvu, verovali ili ne, i dalje je u upotrebi Windows 2000, i Office paket iz 2003. godine.
Da li je potrebno naglašavati svu apsurdnost činjenice da MUP Srbije ulaže veliki novac u hajtek laboratorije Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra, čija potreba nikako nije sporna, ali pri tome u potpunosti zaboravlja da opremi armiju forenzičara uviđajaca koji na terenu treba da prikupe tragove i napune te iste laboratorije!? Tim ljudima mesecima nedostaje i najosnovniji materijal za izazivanje i fiksiranje tragova. Njima nedostaju i rukavice kojim bi zaštitili tragove od kontaminacije ali pre svega da zaštite svoje zdravlje!
Naveo sam vam
samo neke od primera, teško je u ovom momentu svega se setiti i pobrojati taksativno sve posledice loše sprovedenih javnih nabavki sa kojima se susrećemo u svakodnevnom radu, jer ih je zaista mnogo. To bi zahtevalo jedan poseban skup posvećen samo toj temi i na njega pozvati predstavnike svih linija rada u MUP. Imali biste svega da se naslušate.
-
Na koji način sindikati zaposlenih mogu uticati na javne nabavke u MUP?
To je jako interesantno ali i logično pitanje, ali da bi vam na njega odgovorio moram vam najpre prikazati trenutno stanje. Najkraće rečeno, odgovor bi danas glasio: sistema nema, kako se koji sindikat snađe i izbori. Jer poslodavac, iz njemu poznatih razloga, izbegava da u celi postupak javnih nabavki, od inicijalnih planiranja, preko realizacije pa sve do evaluacije urađenog, uključi sindikate. Pri tome predstavnici poslodavca koriste zakonske odredbe koje im idu na ruku, oni naime nemaju zakonsku obavezu uključivanja čak ni reprezentativnih sindikata u proces javnih nabavki i to naravno koriste. A i zašto ne bi ako znamo da od strane reprezentativnih sindikata u policiji nismo ni videli bilo kakvu inicijativu u tom smislu, nisu pokazali zainteresovanost niti volju da poslodavca na tako nešto privole.
Sindikat srpske policije u više navrata tražio je uključivanje naših predstavnika u te postupke ali naravno odbijeni smo pod izgovorom da nismo reprezentativni, mada zakon tu ne pravi razliku prema statusima sindikata, a mi svakako ispunjavamo uslove reprezentativnosti. A odgovor na pitanje zašto i zvanično nemamo taj status možda baš leži u tome što mi stalno plivamo protiv struje, postavljamo nezgodna pitanja. Između ostalih i pitanja u vezi sa javnim nabavkama.
Naši aktivisti su prvi otkrili i u potpunosti dokumentovali aferu u vezi sa nabavkom uniforme i obuće za policijske službenike, koju su kolege iz DRPKO sistematizovali u studiju „Borbene patike bez borbe“. Ta afera je rezultirala krivičnim procesuiranjem nekoliko neposrednih izvršilaca u Sektoru za materijalno-finansijsko poslovanje MUP, rukovodioci su se tom prilikom, da tako kažem „izvukli“, ali slobodno možemo da tvrdimo kako je taj naš rad dobrim delom doprineo i smeni načelnice tog sektora, mada ona nije bila direktan potpisnik tih spornih ugovora.
To je plastičan primer da sindikat, mada zvanično izopšten iz procesa, ipak može da ima izvestan uticaj, i to značajan, i da vrši pritisak na rukovodioce državnog organa zadužene za sprovođenje postupaka javne nabavke. U prilog tome govori i to što je SSP i prošle godine, ukazujući na nedopustivo loš kvalitet hrane koju je MUP nabavljao od izvesnog dobavljača iz Srema i delio kolegama na terenu, utvrdio da MUP ni nema ugovor sa tom firmom. Poslodavac je bio „prinuđen“ da formira komisiju koja je na terenu utvrdila da hrana ne ispunjava ni minimum kvaliteta, te je ubrzo uklonjena, a dobavljač zamenjen drugim. Pukom srećom, nije došlo do bilo čijeg trovanja, možda baš zahvaljujući brzoj reakciji poslodavca nakon što smo ih alarmirali. Nakon toga usledio je višemesečni nedostatak mesa u restoranima MUP, što opet može biti klasičan pokazatelj nesposobnosti da se sprovede javna nabavka, za razliku od nabavke obuće gde se jasno radilo o zloupotrebama.
Ono što u znatnoj
meri otežava rad sindikata po pitanju javnih nabavki jeste to da zbog obima kršenja prava radnika u MUP-u, sindikati imaju pune ruke posla, pa prosto ne mogu fizički da postignu da proprate javne nabavke, pogotovo ako su u startu isključeni iz postupka.
Tako da bi, neki zaključak mogao glasiti: poslodavac izbegava saradnju, zakonskih obaveza nema, ali ipak na kraju sve zavisi od zainteresovanosti i upornosti konkretnog sindikata i stručnosti njegovih aktivista. Uvek se nešto može uraditi i stvari pomeriti sa mrtve tačke. Mada, je svakako potrebno raditi na regulativi kojom bi poslodavac bio primoran na saradnju sa relevatnim sindikatima!
-
Šta je veća pretnja u sistemu javnih nabavki – zloupotrebe ili neznanje?
Oboje mogu biti podjednako štetni u datom momentu, naneti ogromne štete po poslodavcai doneti nesagledive posledice po zaposlene ali i po građane Srbije. S tim, što se neznanje uvek može otkloniti, učenjem, usavršavanjem, doobukom… i to mnogo lakše nego zla namera. Teško ćemo nekog zlonamerno odvratiti od pričinjavanja štete. Za zloupotrebe je lek uspostavljanje sistema odgovornosti – izopštavanje iz procesa i sankcionisanje tih ljudi.
-
Koji je najbolji put do postizanja „vrednosti za novac“ u javnim nabavkama u sektoru bezbednosti?
Da bi za uloženi novac dobili pravu vrednost javna nabavka mora da bude pre svega svrsishodna, odnosno opravda i u pravom momentu. Potrebno je strateško dugoročno planiranje i poštovanje usvojenih standarda.
Da bismo, na primer, dobili nabolji kvalitet uniforme i obuće za policijske službenike za najmanje novca, potrebno je da već danas, javnost i svi potencijalni dobavljači, znaju standarde uniforme i obuće, okvirni termin nabavke i količinu koja će biti potraživana. To bi dalo dovoljno vremena da se više proizvođača pripremi pa i prilagodi potrebama MUP što bi neminovno dovelo do većekonkurencije i ušteda pri nabakama.
Nažalost, zbog odsustva dugoročnog planiranja, ali i novca, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi kada će biti ponovna nabavka uniforme i pripadajućih delova, ali niko ne zna ni tačnu količinu. I dalje se od javnosti skriva broj policijskih službenika po linijama rada i vrstama uniformi i opreme koju duže.
Služba za informisanje SSP
