Skip to main content

Аутор: Зоран Стојчић

Одлични резултати на Олимпијади ватрогасаца у Аустрији

Међународна Олимпијада ватрогасаца, познатија под називом CTIF 2017, одржана је од 9. до 16. јула 2017. године у Аустрији, у граду Филах (Villach). Репрезентацију Републике Србије, која се упутила у овогодишњу олимпијску престоницу ватрогаства чинило је око 150 чланова, од тога 10 сениорских екипа и 3 јунироске, а остатак судије, тренери, техничко особље, пратиоци.

Међу сениорским екипама нашле су се мушке екипе Професионалне ватрогасно-спасилачке јединице из Ниша и из Трстеника, затим мушке екипе из Рафинерије нафте Панчево, ДВД „Милоје Закић“ – „Трајал“ из Крушевца, ДВД Борча, ДВД Мраморак, Криминалистичко-полицијска академија Београд, као и женске екипе ГДВД Ниш, ДВД Гунарош и ДВД Сента. Ове екипе учешће на Олимпијади обезбедиле су победом у својим категоријама на државном ватрогасном такмичењу одржаном на Златибору 10. јула 2016. године. Укупан број учесника у Филаху од око тридесетак земаља достигао је број близу три хиљаде такмичара, који су се надметали у разним ватрогасно-спортским дисциплинама.

Сениорске екипе ватрогасаца, од којих свака броји по 10 чланова, такмичиле су се у две дисциплине.

Прва је вежба са моторном ватрогасном пумпом, такозвани „суви напад за гашење пожара“, која подразумева склапање усисног вода, повезивање на пумпу и убацивање у базен, уз истовремено постављање „Б црева“ са разделницом и развлачење првог и другог млаза уз помоћ „Ц црева“. Друга дисциплина је штафета (8 х 50 метара) са препрекама (греда, тараба, тунел). Обе дисциплине је потребно извести за што краће време, али без грешака, јер свака грешка кошта и екипи доноси негативне поене. На основу времена и грешака, прави се бодовна листа и екипе се рангирају.

Најбоље резултате остварили су професионални ватрогасци-спасиоци, показавши још једном да, упркос условима у којима свакодневно обављају своје пословне обавезе, али и тренирају, ипак јесу по обучености и спремности у рангу са ватрогасцима-спасиоцима других европских земаља.

У оквиру А класе (до 30 година), Србију је представљао десеточлани тим ватрогасаца-спасилаца из Ватрогасно-спасилачке јединице Ниш, који је освојио екипну сребрну медаљу. Ово је њихово четврто учешће на Олимпијади.

У оквиру Б класе (преко 30 година), по пети пут заредом такмичила се екипа ватрогасаца-спасилаца из Трстеника, која је у свој град донела екипну златну медаљу, а бронзану медаљу у појединачном пласману.

„Наша екипа пети пут заредом је државни првак и ми смо од 2001. године на Олимпијади, тако да имамо све медаље у својој колекцији. Овај успех нам је наравно драг, али донекле и очекиван. Посветили смо га болесном колеги из Ватрогасно-спасилачке јединице, који се раније и такмичио са нама и био Командир екипе.“  наводи Дејан Петрашиновић, садашњи командир екипе из Трстеника.

Женска екипа ГДВД Ниш учествовала је ове године по други пут на овом престижном такмичењу.

„Овог пута вратиле смо се са екипним сребром и јесмо задовољне, с обзиром да смо са претходне Олимпијаде, из Милуза тј. из Француске, донеле екипну бронзу, што значи да смо успеле да напредујемо током годину и по дана тренирања. Верујемо да увек може боље, па ћемо се потрудити да се пласирамо и на наредну и са ње донесемо најсјајнију медаљу. Важно је да напоменем да су нам у припремама доста помогли наши (нишки) ватрогасци-спасиоци, који су увек били ту да нам покажу како да вежбу доведемо до савршенства и никада им није било тешко да нас посаветују, на чему смо им изузетно захвалне, јер смо училе од најбољих.“, наводи Миљана Стојиљковић, командир женске такмичарске екипе ГДВД Ниш (А класа).

„У своје лично име бих да кажем да свој успех желим да посветим недавно изненада преминулом ватрогасцу-спасиоцу Ватрогасно-спасилачке јединице Ниш – Милану Милошевићу, великом пријатељу и сараднику, некадашњем председнику Синдиката српске полиције – Синдикалне групе Ниш, који је увек био ту мени као подршка и током заједничких интервенција гашења пожара и током припрема за такмичења… и не само мени, него целој мојој екипи. Верујем да је поносан на нас, а и на своје колеге.“

Међународне Олимпијаде ватрогасаца – CTIF одржавају се сваке четири године у неком од европских градова, па је тако у најави да ће наредна – CTIF 2021 бити одржана у Словенији, где такође очекујемо учешће наших најбољих ватрогасаца, и наравно, још сјајнија одличја. А до тада, наводимо следећи поразан податак:

Иако је постала свакодневница код успешних спортиста у Србији, морамо навести поразан податак да су за разлику од колега из других земаља, сви наши репрезентативци, уз помоћ спонзора, ГВС Ниш, ГДВД Ниш и у својој режији сносили трошкове одласка и смештаја на Олимпијади, само да би били тамо – на месту где се на најбољи начин представља наша земља.  Синдикат српске полиције је препознао вољу, жељу и патриотизам колега и колегеница и у складу са својим могућностима сносио део њихових трошкова. А послодавац? О његовој изузетној „заинтересованости“, „помоћи“ и „подршци“ ћемо у неком наредном тексту.

Следећи CTIF биће одржан 2021 године и надамо се, као и сам послодавац, да ће нам до тада бити боље.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

И Ерик би се постидео, а можда и отровао

Чињеница је да је храна коју полицијски службеници добијају на терену лошег квалитета. Наравно, то доказују и декларације на амбалажама (сетимо се само чувеног Ђурђевића са чајном и куленом треће класе), искуства запослених коју ту храну једва поједу, а често је и поделе са кућним љубимцима. Синдикат српске полиције користи све дозвољене механизме како би извршио притисак на послодавца да промени систем набавке, убрза транспорт и адаптира просторије намењене за чување хране која се добија. Не прође дан, а да нам се колеге и колегенице са терена не пожале на лош квалитет и недовољну количину. Често такве слике са терена објављујемо на нашем веб сајту који је медијски пропраћен, презентујући реалну ситуацију са терена грађанима Србије – пореским обвезницима, а нарочито представницима послодаваца. Поред тога, иако нам није у опису синдикалног деловања, често нудимо и конкретна решења и помоћ. Међутим, ништа се не мења на боље.

У прилогу је допис председника ССП СГ ОЖ Ниш Поповић Небојше, који преносимо у целости:

„Шта даље говорити и коментарисати када слика говори више од хиљаду речи. Довољан је био један поглед да вам се цео оброк згади. Прокисло, згњечено воће у кеси које је ширило непријатни мирис. Можемо закључити да је овакав оброк одраз свеукупног односа према припадницима жандармерије као и здрављу полицијских службеника уопште. Такође, овако нешто (што можете видети на сликама) плаћају порески обвезници. Форма је испуњена грађани су порез платили а полицајац добио „оброк“. Банане, од којих би могла настати добра ракија…“

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Случај дивљих свиња као огледало рада МУП-а

Имамо осећај да смо се представницима послодавца на главу попели упознавајући их (ма као да нису знали) са многобројним чудним ситуацијама где се бахатим, нестручним и безобзирним понашањем руководиоца крше права запослених и на крају долазимо до непожељних резултата:  демотивације запослених и штете по буџет МУП-а. Наравно, као по обичају, индивидуалне одговорности за такве ствари нема и на крилима тога наставља се, по старој пракси, тражења длаку у јајету како би појединце позивали на одговорност. У таквом систему демонстрације моћи на рачун пореских обвезника,  ове чудне ситуације понекад прелазе у комичне.

Иницијативе или предлози за покретање дисциплинских поступака подносе се, такорећи, за сваку ситницу. Праг толеранције, солидарности, колегијалности и помоћи је испод сваког минимума. Полицајца на терену „газе“ са свих страна. Од појединих грађана то и очекујемо, њихова људска права су очигледно важнија од таквог истог права полицијског службеника. Али није за очекивати да ће непосредни руководилац, без икаквог повода поднети Предлог за покретање дисциплинског поступка полицијском службенику зато што у Извештају на полеђини патролног налога није навео да је за време смене уочио крдо дивљих свиња!?

Закључком начелника УГП покренут је дисциплински поступак против полицијског службеника Илић Милана запосленог у РЦ ГП према Р. Македонији због основане сумње да је извршио тешку повреде службене дужности члан 207. став 1. тачка 16. „незаконит, несавестан, немаран рад или пропуштање радње за коју је запослених овлашћен, а које су проузроковале или су могле да проузрокују штету или незаконитост у раду“. Укратко, на терет му стављају наводни пропуст јер на полеђини Налога за извршење службеног задатка није константовао да је уочио кретање крда дивљих свиња, односно није обавестио Дежурну службу. Његов непосредни старешина је сматрао да је начињен пропуст, поднео Предлог за покретање ДП, добио сагласност из РЦ ГП, а то све аминовао и донео Закључак, гле чуда, начелник УГП. Да не би дужили око образложења, предлажемо да обимно Решење о ослобађању дисциплинске одговорност нашег члана Илић Милана прочитате на крају текста.

Синдикат српске полиција сматра да подношење оваквих комичних и недовољно аргументованих дисциплинских пријава, без чвстих доказа, ствара огромну штету по буџет МУП-а, трошење ионако истрошених ресурса, демотивацију запослених, кварење међуљудских односа и нарушавање угледа службе. Апелујемо на правне заступнике и руководиоце у МУП-у, да размотре овај предмет, утврде да ли постоје елементи нечије одговорности за овако нешто и убудуће строжије приступе контроли поднетих Иницијатива како би унапред спречили овакав или сличан сценарио. Овом приликом похваљујемо  Дисциплинског старешину у овом поступку, госпођу Соњу Цветковић, која је свој посао одрадила максимално професионално и непристрасно.Захваљујући њој и нашем члану Илић Милану, који осим коришћења саветодавне помоћи, нашег правног заступника није укључио у процес, МУП неће сносити никакве трошкове поступка. А трошкови би били велики. Предлажемо надлежнима у МУП-у да у циљу мотивације за рад и солидарности која је довела до уштеде Цветковић Соња и Илић Милан буду награђени повећањем коефицијента плате у једном месецу.

Дивље свиње су очигледно велики проблем МУП-а, јер су толико подивљале да их је немогуће контролисати. Полицијским службеницима – извршиоцима то није у опису посла. Неко други је за њих надлежан.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

 

Интервентне патроле – басна о корњачи и зецу

Слика су и прилика катастрофалног стања по организационим јединицама. Углавном недефинисаног састава узимајући у обзир све мањи број полицијских службеника, а све већи обим посла. Због тога су руководиоци организационих јединица принуђени да их често попуњавају, мењају њихов састав и на тај начин обесмишљавају циљ и сврху ове патроле по чему се разликују од других – тактичност, обученост и организација у поступању. По правилу у интервентним патролама би требало да буду физички најспремнији и најобученији полицијски службеници. Да ли је тако данас?

Нећемо дубље залазити у питање кадрова, иако због горе поменутих ствари руководиоци бију главом о зид. Осврнућемо се на питање њихове безбедности, заштите и начина обављања њихових послова. Наиме, управо због оптерећености додатним пословима, које свакодневно обављају, ове патроле, су изгубиле појам „ИНТЕРВЕНТНА“. Хитност и брзина у поступању би требало бити синоним за њих, физичка спремност одлика, а сама њихова појава аутоматски да решава интервенцију без превише изговорених речи.

Требало би да је тако, али, нажалост, није. Свакодневна промена и ротација састава, ванредна ИЈП и остала ангажовања, решавања наредби, преобимни извештаји за све и свашта, који се попуњавају физички, потом унос, ажурирање и верификација у електронском дневнику догађаја, недостатак опреме и средстава за рад, исправних возила и посебних просторија, неквалитетна униформа, допиносе кварењу „рејтинга“ интервентних патрола. Дошли смо до тога да данас припадници ИП не могу главу подигнути од горе поменутих проблема, што утиче на њихове психо-физичке способности за рад на терену и организацију рада.

Службена возила су посебна прича. У ИП се, по правилу, увек нађе један приучени универзални мајстор за механику и електрику, чији је главни задатак санирање ситних кварова. Принуђени су то да раде, због недостатка средстава за рад, делова и обучених механичара. Познато нам је да због затворене систематизије и недовољног залагања представника послодавца, послове поправке службених возила обављају чак и недовољно обучени за тај посао – полицијски службеници. Због тога, имамо случајева чак и да припадници ИП своју делатност обављају пешице, њих троје или четворо, у форми продуженог позорничког рејона, обилазе свој сектор, надајући се да ће доћи крај смене без нека хитне интервенције.

Али, ако и када, о своме трошку поправе возила, ситуација је ипак мало боља. И поред ћелавих гума, слабих кочница, напукле шоферке, десног предњег точка који зуји, откаченог ауспуха, командном таблом са упаљеним скоро свим сигналним лампицама, предњим исцепаним седиштем подглављним бетонским блоком, поквареном сиреном, ипак су задовољни, возило је  у покрету. Уздају се у срећу да главу сачувају, сматрајући да ће свој посао моћи да обаве онако како и треба – брзо и професионално. Преко пута њих у најновијем возилу типа БМВ или ауди, свеједно, као возач седи окорели криминалац са преко 20 кривичних пријава на души, поносно на левој руци златан сат, уз чачкалицу у устима, гледајући њихово возило, уз подсмех добацује „момци ћелаве су вам гуме“, „где ћете са том кантом“ и слично. Омаловажава их и алудира на то да су слаби, спори и недовољно физички спремни. И поред тога, захваљујући стручности и професионалности колега из ИП, такви ликови већ у покушају или у извршењу КД или прекршаја бивају ухваћени и процесуирани. Корњача у овом случају ипак престигне зеца.

Грађани са жаљењем, али и са поносом гледају оваква дешавања и губе поверење у систем безбедности., питајући се „Ако је ово интервентна, каква ли је тек обична патрола?“

А ми као синдикат се питамо докле више овако и када ће басна о корњачи и зецу бити синоним за поступања интервентних патрола?

Надамо се што пре.

Само да није ИНТЕРВЕНТНО.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

 

Посебна накнада за рад са мигрантима – Жалба Поверенику

Никада овако није било тешко изборити се за основна права запослених у Министарству унутрашњих послова. Неправда је на сваком кораку, а њу прати дискриминација у скоро свим облицима. Потпомогнути репрезентативним синдикатом, појединци у Министарству унутрашњих послова који „ведре и облаче“  „руше све пред собом“ и не марећи за последице настављају са кршењем прописа где се доводи до омаловажавања, потцењивања рада и деморалисања запослених.  И овај случај није изузетак.  О њему смо писали, али пре читања овог текста, пожељно је упознати се са проблематиком Министре, помешали сте бабе и жабе.

Председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић послао је Секретаријату МУП-а – Одељењу за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Захтев за добијање информација, односно достављање спискова запослених, који су ангажовани на раду са мигрантима у команди заједничких снага у Нишу, Штабу у Врању, односно ангажовани у КЗБ у Штабу у Куршумлији, а исплаћивана им је посебна накнада у износу од 1.800 динара за сваки дан рада. Сматрамо да у периоду  01.08.2016 – 01.04.2017. године, до када је важила Одлука министра 6368/2016 – 2, нико од ангажованих у команди у Нишу и Штабовима у Врању и Куршумлији, није испунио основне услове за стицања права на исплату посебне накнаде, већ су искључиво стекли услове за добијање дневнице у износу од 150, односно 75 динара.

Када смо, једном приликом, на састанку у Кабинету ове ствари предочили представницима послодавца, неко од стручњака се досетио и министру предложио или доставио, свеједно, предлог промене Одлуке. Тада су посебним тачкама, на кварно, убацили команду и Штабове, на уштрб запослених у ПУ Врање и ПУ Сремска Митровица, којима је том приликом ускраћено право на посебну накнаду, а за разлику, од горе поменутих, фотељаша, они су били и дан данас су ангажовани у специфичним подручјима, на терену, директно у контакту са мигрантима. Одлуку је министар потписао, вероватно сматрајући да је добио потпуне и тачне информације, не знајући да је оштетио велики број оних који стварно, у отежаним условима, на специфичним подручјима, раде са мигрантима.

Од овлашћеног лица из Секретаријата за поступање по информацијама од јавног значаја госпође Јасмине Васиљевић, добили смо крајње чудно одбијајуће решење са позивањем на акт Кабинета министра одбране, наређења начелника ГШ ВС и наређења команде заједничких снага. Сва три документа носе ознаку „строго поверљиво“. У образложењу се још позива на Закон о тајности података, на могућност нарушавања интереса Р. Србије, угрожавање живота полицијских службеника. На овај начин обесмишљена је основна намера нашег Захтева, где нам нису биле потребне информације везане за Министарство одбране, нити осетљиви подаци који могу угрозити живот полицијских службеника. Потребна су нам имена и презимена запослених којима је исплаћивана посебна накнада, а нису стекли право на њу, јер нису радили са мигрантима, седели су, и још увек седе у топлим канцеларијама у Нишу, Врању и Куршумлији, која нису дефинисана као специфична подручја. Потребне су нам информације ради подношења кривичних пријава зато што постоје индиције да су на овај начин одређена лица оштетила буџет Р. Србије!

Након овога, од стране Синдиката српске полиције, послата је Жалба Поверенику за информације од јавног значаја, господину Родољубу Шабићу, са циљем да наложи МУП-у и да нам достави ове податке, како би могли да докажемо дискриминацију над полицијским службеницима ПУ Врање и ПУ Сремска Митровица, а затим и поднесемо одговарајуће пријаве. Од Повереника очекујемо да ће и у овом случају свој посао обавити професионално.

А до тада, настављамо борбу против неправде и дискриминације.

Служба за информисање ССП

 

Командири, прави сте мађионичари

Према систематизацији у Министарству унутрашњих послова он је руководилац организационе јединице, а у реалном свету сасвим обичан извршилац. По функцији је овлашћено лице испред станице, испоставе или јединице којом руководи, а његова моћ одлучивања је сведена на минимум, скоро па никаква. Његове могућности да нешто промени у тренутно парадоксалном систему је равна нули. Углавном се налази у троструком сендвичу између реалних могућности на терену, инструкције и наредби његових надређених и оправданих притисака синдиката. Данас је веома тешко бити ОН или обављати његове послове. Не дао Бог неком да буде – командир.

Иако се још увек верује да у нашој служби најбоље пролазе они који напредују, ситуације са терена нам показују сасвим супротно. Пењући се лествицом нагоре, сваким кораком повећавају се обавезе и одговорности, а смањује простор за маневрисање ради одржавања правца. Бити руководилац једне организационе јединице – командир, у данашње време, када се криминалци представљају као жртве, а полицајци насилници, где се сви крију иза људска права, а запослени у МУП-у су принуђени да своја права остварују судским путем је веома незахвалан посао. На страну то што извршиоци – полицијски службеници, рачунајући ноћни рад и рад за време државних празника који је нерадан дан у финансијском смислу пролазе боље него његов претпостављени који „вуче“ за све њих, ипак је овде реч о битнијим стварима везаних за безбедност и поштовање права запослених.

Настави са читањем

МУП плаћа цех и кад нико није одговоран

Синдикална борба Синдиката српске полиције између осталог подразумева обавештавање и алармирање јавности ради стварања притиска на систем који очигледно слабо функционише. Сматрамо да је наша дужност и обавеза да упознајемо грађане Србије – пореске обвезнике у ком правцу иде новац који одвајају од уста њихове деце, како би били заштићени, створили сигурност и осећали се безбедно. Више пута смо упозоравали и показивали примере ненаменског, нестручног и бахатог разбацивања новца из буџета МУП-а., а уз то смо увек нудили конструктивна решења, са уштедама, уз обезбеђивање бољих услова рада и испитивања одговорности.  Да будемо искрени, ретко ко од високих руководиоца у МУП-у то све дочека са одушевљењем. Они имају испланиране активности и тих планова се држе као пијан плота, сматрајући, при томе, да су најстручнији и најкомпетентнији за одређене ствари. Смоувереност црпе из тога што је лако трошити туђи тешко зарађен новац, без икакве ордговорности.

Један од системских проблема на чијем решавању константно инсистирамо и где је очигледно да има простора за велике уштеде јесу дисциплински поступци. Управо они поступци које поједини руководиоци организационих јединица са осмехом користе ради освете неистомишљеницима, не марећи за евентуалне последице у виду деморалисања, мањка запослених, финансија и организације. Трудимо се да послодавцу покажемо и докажемо неопходност ревизија и испитивања одговорности руководиоца због чијих грешака МУП увек губи, међутим осим изговора типа „независности дисциплинског старешине“ и „самосталност у вођењу дисциплинског поступка“ ништа се конкретно не предузима. И даље се наставља тренд подношења недовољно образложених Предлога за покретање дисциплинских поступака и доношење Закључака о покретању дисциплинских поступака без ваљаних доказа, сведока и конкретних чињеница, а  које имају за циљ само једно – одуговлачење поступка до застарелости, надајући се да ће се у међувремену нешто десити па да неистомишљеник буде кажњен. Оно што је сигурно, јесте то да када прође одређени рок за покретање и вођење дисциплинског поступка, где се ништа не може доказати, овај мученик увек буде ослобођен јер наступа застарелост. Још једно је сигурно – МУП и у овом случају издваја велики новац, мерен у стотинама хиљада динара ради плаћања трошкова заступања правног заступника и овакве (не)намерне грешке. А најсигурније је то да правни заступници ССП широм Србије овакав систем највише воле јер фактички добијају дисциплинске поступке и наплаћују поменуте трошкове од МУП-а.

Типичан пример нам долази из ПС Прешево где је двоје чланова ССП на овај начин, уз помоћ правног заступника ССП Горана Стошића истерало правду на чистац.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

ССП изборио историјску исплату накнаде за вишак радних сати

Како време одмиче, све је више разочарења односом послодавца према својим запосленима. Синдикат српске полиције троши огромне ресурсе, капацитете, време и средства, борећи се да послодавцу покаже и докаже како није у праву, да се правних аката, чак и донетих инструкција и депеша  и сам не придржава доследно Због тога је веома тешко, скоро па немогуће, изборити се да нам се на пример повећа плата, добијемо боља возила и томе слично.

Због самовоље, нестручности и неодговорности појединаца у врху МУП-у, те старешина који углавном подлежу њиховим притисцима и непоступања по иницијативама и предлозима синдиката у погледу уштеде, запослени се одлучују да своја права потражују путем суда. Стално пишемо о томе, упозоравамо, међутим и даље се наставља тренд да је МУП скоро па увек губитник у тим споровима, где због тога, из свог буџета, а о трошку грађана Србије, издваја велики новац ради подмиривања повериоца и тужиоца и плаћања судских трошкова у милионским износима. И за то, као по обичају, нема материјалне, кривичне и дисциплинске одговорности. А кривци су више него познати.

Синдикат српске полиције као озбиљна организација тежи, а и свој рад прилагођава том циљу, да са једне стране запослени остваре своја права, а са друге, да тај поступак прође без наношења штете буџету МУП-а. Пример за то, који може ући чак и у новију историју, где је МУП први пут своме запосленом, без тужби, камата и других трошкова, исплатио стваран број оствареног вишка радних часова, долази нам из Полицијске управе Врање. Да, добро сте прочитали, ССП је притисцима буквално натерао послодавца да испоштује своју законску, инструктивну и договорену обавезу.

Пут за то је био дуг и трновит, са много саплитања, кривина, лажних обећања, уцена, притисака, суочавања. Све су то доживели наши активисти у Регионалном центру Врање од стране претходног руководства ПУ Врање. Након наше храбрости и неодустајања од постављеног циља, МУП је морао подлећи притиску. Упркос појединцима којима није било мило и драго да нам понуде Споразум о накнади штете и исплати вишка радних сати, већ су нас усмеравали на тужбе,  морали су да прихвате реалност. Велики утицај и разумевање имали су у, Богом даном, постављеном новом руководству ПУ Врање, на челу са в.д. начелника ПУ Врање господином Игором Живковићем, за кога очекујемо да ће од три преостала кандидата победити на конкурсу и коначно завести ред и дисциплину међу појединцима који су се понашали као да им је ПУ Врање отац оставио у наслеђу. Господин Живковић је од свог претходника наследио брдо тужбених захтева за исплату вишка сати, прековременог рада, приправности, и осталих дуговања по основу радничких права и схватио је да их је боље решити социјалним дијалогом и сарадњом како буџет МУП-а не би био касније додатно оштећен.

Најбитнија ствар код ових Споразума о вансудском поравнању и исплату вишка сати није сам новац, већ суочавање са реалним проблемима у стварном времену. Склапајући ове Споразуме у читавој Србији, чију иницијативу је покренуо ССП, представници послодавца имаће јаснију и чистију слику о „заслугама“ оних због чијег срамног понашања, самовоље и бахатости настаје последица  у виду масовних покретања судских спорова, где МУП увек губи и плаћа велике трошкове, а исти ти руководиоци не сносе никакву одговорност. Сада ће тачно знати, деловаће превентивно и моћи ће да спрече ударце по буџет МУП-а, захваљујући мукотрпном раду ССП. Очекујемо да ће и они схватити озбиљност наше намере, свидело се то њима или не и на овај начин спровести мере штедње. А овако изгледа ПРВИ Споразум, где ће МУП,  ПРВИ пут исплатити стваран број вишак радних сати:

НАПОМЕНА: За више информација о процедури приликом подношења Захтева, самих Захтева чија се форма и услови мењају у зависности од много фактора, обратите се представницима ССП у вашим организационим јединицима.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Министре, помешали сте бабе и жабе

Од почетка мигрантске кризе полицијски службеници МУП-а који раде на терену суочавају се са огромним проблемима. На страну то што се баш они, у непосредном контакту са њима, дирекно излажу опасности од свега и свачега што једног човека може снаћи. Шта ће, мора тако, навикли су, а и то је све у опису посла. Међутим, оно што највише боли је чињеница да представници послодавца, који бораве у топлим канцеларијама, а мигранта уживо вероватни нису ни видели, на све начине покушавају да ускрате права онима који управо са тим мигрантима и раде. То што брукају себе својим незнањем нас не чуди, навикли смо, боримо се против таквих, али чуди нас одсутност реакције министра унутрашњих послова др Небојше Стефановића.

Министре, отворите очи, окрените се око себе и видећете како Вас Ваши сарадници  на све стране „минирају“, непоштују, подцењују, а пред Вама се улизују, паметују и сакупљају поене предлажући Вам некакве мере штедње које касније МУП-у „изађу на нос“, након изгубљених судских спорова. Ми, Синдикат српске полиције не можемо све постићи, то увек пропратити и променити, али дајемо свој максимум, покушавамо овакве ствари на време спречити како буџет МУП-а не би био касније оштећен.

Овог пута, препаметни, набеђени, нестручни, некомпетентни, смешни, а уједно и жалосни појединци су одлучили и Вама предложили и потурили на потпис нову промењену Одлуку о утврђивању специфичних подручја на којима запослени у МУП-у раде под отежаним теренским условима. Пети пут, министре, руководиоци мењају ову Вашу Одлуку и обесмислилу су Вашу намеру да МУП награди, у виду посебне накнаде, све оне запослене који раде у специфичним подручјима и директно у контакту са мигрантима, као и полицијске службенике ангажоване у КЗБ као најризичнијој зони. Мењајући Одлуку на сваких пар месеци, толико су се уплели да више не знају шта да раде. Саплићу све око себе, али не и себе.

Новом Одлуком 01. Број 4122/17 коју сте потписали дана 13.04.2017. године тотално су обесмишљени појмови „посебна накнада“, „отежани теренски услови“, „специфична подручја“. Тако су полицијски службеници у појединим организационим јединицама које мигрантску кризу носе на леђима већ годинама, и свакодневно су ангажовани на раду у специфичним подручјима и под отежаним условима са мигрантима потцењени и дискриминисани, пљунуто им је директно у лице. Ради се о полицијским службеницима ПУ Врање и ПУ Сремска Митровица. Као по обичају нису Вам све информације достављене када сте потписали ову Одлуку, али њихова 12-часовна ангажовања у Прихватним центрима, на пословима обезбеђења, прегледа, превоза, интервенција и осталих полицијских послова у ДИРЕКТНОМ И НЕПОСРЕДНОМ раду са мигрантима су сада ИСКЉУЧЕНА из ове Одлуке. Сетили се „стручњаци“ да као право за добијање посебне накнаде уведу некакво временско ограничење од „боравка на терену више од 24 часова“, које је у супротности са насловом и циљем ове одлуке да се награде сви запослени у МУП-у који раде са мигрантима под отежаним условима. Укратко, полицијски службеник из Смедерева упућен на раду са мигрантима у Прихватном центру у Прешеву ради исти посао, под истим условима, на истом месту, заједно у патроли са полицијским службеником из Врања. Овај први ће добити посебну накнаду, овај други не. Да ли у Шиду има миграната и проблема са њима? Зашто је и полицијским службеницима ПУ Сремска Митровица ускраћено право на посебну накнаду иако су свакодневно ангажовани на раду са мигрантима у Прихватним центрима на подручју општине Шид?

Министре, питамо Вас и ово: какви су то отежани услови полицијским службеницима (читајте старешинама из МУП-а) који раде у Команди заједничких снага у Нишу, а за све време мигранта и не виде, а на специфичним подручјима се не појављују уопште или ретко када? Питамо Вас, шта уопште ради онај који седи у Штабу у Куршумлији? Је л му у канцеларији није напуњена клима, можда га жуља столица, или се уплашио оних силних папира на којима стоје фотографије миграната па су му због тога услови рада отежани и због тога су такви, на кварно, убачени у нову Одлуку?

О лошој намери врха Дирекције полиције говори и то да прошлу Одлуку министра, ону из јануара месеца, никада нису ни послали на терен. Задржали су је код себе, упркос што је та олдука добила зелено светло Секретаријата и потпис министра! Дакле, неко се у Дирекцији осетио моћнијим од министра и то одмах и доказао!

Ово је само почетак. Обавестили смо министра и јавност и нећемо стати док правду не истерамо на чистац. Докле год на овакве начине по леђима ударају оне које највише раде, а тапшу и награђују оне своје који из канцеларија не излазе и ништа конкретно не ураде, нећемо стати. Тражићемо одговорност свих оних који су Одлуку обесмислили и обрукали намеру министра.

Страховали смо да ће се нешто слично овоме десити, припремали смо се за тај тренутак, имамо кеца у рукаву. Избацићемо га ускоро.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

ОЧЕКУЈЕМО КАТАНЦЕ НА ПОЈЕДИНИМ ПОЛИЦИЈСКИМ СТАНИЦАМА!!!

Безобразлук и незаинтересованост надлежних служби Министарства унутрашњих послова за очајно стање на терену је сваким даном све већа. Да ли су разлог томе нетачне информације које врх МУП-а добија од руководиоца организационих јединица, нестручност у планирању буџета или пак свесно „завртање славине“, оставићемо надлежнима да утврде и изјасне се. Али, таман када смо се скоро навикли да нас ударају по леђима, кажњавају за све и свашта, да на терену за оброк добијамо један јогурт и парче саламе, зими радимо без грејања, обезбеђујемо све и свашта за 150 односно 75 динара у неквалитетним униформама, возимо неисправна возила или чак поједине интервентне патроле своју делатност обављају и без икаквог возила, МУП се потруди и изнеђе механизма да нам још више отежа свакодневни рад. Овог пута се на удару нису нашли само полицијски службеници који раде на терену, већ и њихови руководиоци. О чему се заправо ради?

Од почетка ове године, вероватно, неким чудним мерама штедње или због неког неуспелог тендера, ка организационим јединицама МУП-а се не врши испорука ни најосновнијих ствари – канцеларијског материјала у оном обиму који је заиста неопходан! У главу се ударају сви, почевши од чистачице која мора користити чисту воду уместо дезинфекционих средстава, па до начелника која писмена са својим потписима морају слати без коверата, импровизирајући папиром формата А4.

Дежурне службе по организационим јединицама, као срце ове службе, немају папира за штампање депеша, нити факс-ролни. Како би несместано функционисао проток информација полицијски службеници, који ту раде, организују се и новцем из свог џепа купују ове ствари. Папир формата А4 се свима дели на кашичицу, па су људи принуђени  да приликом куцања смањују фонт слова на 8 и 9 како би све стало на један папир. А папирологије је сваким даном све више.

Службене рачунаре и штампаче нико не поправља, тонере не пуни. Запослени су принуђени да путем пријатељских, родбинских веза, али и из свога џепа финансирају поправке и куповину делова. Неретко се обраћају и синдикатима за помоћ.  Срамота,  туга, јад, беда. Немамо речи којим бисмо могли описати ово стање на терену, које никада није било горе.

Синдикат српске полиције апелује на све запослене у МУП-у: Немојте трошити новац, преузимати обавезу послодавца и куповати средства за рад и канцеларијски материјал, нити поправљати уређаје. Уколико немате папира, не водите се паролом „снађи се“, доста смо то радили, све има своје границе. Немојте излазити на терен у неисправним возилима и ризиковати своје животе. Будимо сложни у овоме, одвикнимо послодавца од оваквих ствари, нека они који примају плату за то, о томе и размишљају.

Ако надлежни нису способни да нам обезбеде основна средства за рад, нека узму катанац и затворе поједине полицијске станице. И нек дају тај кључ неком ко ће бити способан да испланира потребе, организује и спроведе набавку и по најбољим условима испоручи горе поменута основна средства за рад. Јер овако, господо из МУП-а, више не иде… Шта нас следеће може снаћи, а да буде горе од овога? Ма, можемо ми радити и без струје и воде, покушајте, има ту простора за уштеде, дали смо вам пример. Навићи ћемо се и на то.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојичић