Skip to main content

Аутор: spp_admin

Посао је државни, ал одговорност и штета су лични!

Полицијском службенику је сваким даном све теже да обавља своје основне полицијске послове. У данашњим условима рада он мора да улаже изузетне напоре како би постигао и редовне а камоли извандредне резултате рада, а наравно, за то да буде скромно награђен. Скривање криминалаца испод маски људских и мањинских права, значајан утицај политике, израженији него раније, лоше законске одредбе које ограничавају полицијског службеника у обављају службених радњи и примени овлашћења, само су неки од фактора који дестимулишу полицијског службеника. Кад на то додамо још и срамотне пресуде (не)зависног судства, које у сарадњи са препаметним и набеђеним тужиоцима, већином пресуђују у корист оне друге стране, довели су до тога да је полицијски службеник постао задња лествица у систему безбедности.

Наведено депримира полицијске службенике, уверава их да је борба за правду илузија и губљење времена, постају разочарани, губе вољу за рад, страхују за своју егзистенцију и безбедност, трпе велики притисак, постају несигурни у поступањима и све то се манифестује на терену.

И поред свега тога, велика већина полицијских службеника се труди да свој посао обавља максимално професионално, сакривајући емоције и приватне проблеме, знајући унапред да ће се наћи у небраном грожђу. Јер како год да се окрене, како год поступили, неписано је правило да се увек после добре интервенције нешто лоше деси. Да ли су то претње, уцене, узнемиравања телефоном, оштећење имовине, сачекуше, приватне тужбе, свеједно је, притисак и страх од неочекиваног увек постоји. Врло често тај полицајац доживи и мобинг и злостављање на раду од стране претпостављених, а опет баш због доброг рада и поступања – као својеврсна казна јер је дирнуо у посао некоме довољно моћном и утицајном.

Настави са читањем

Имовинске карте запослених у МУП

Упркос томе што ниједном приликом није најављено, нити негде објављено, да се ради на припреми било ког подзаконског акта ван групе од оних седам, за које су формиране радне групе, Министарство унутрашњих послова је иза кулиса, без учешће иједног синдиката (а вероватно и без обавештавања и знања било ког синдиката) припремило нацрте два правилника, веома битна за све запослене:

  • Правилник о унутрашњем уређењу и организацији МУП;
  • Правилник о имовинском картону и провери имовног стања запослених у МУП.

Поново на делу имамо потпуно игнорисање позитивних правних прописа Србије и препорука Међународне организације рада, који налажу сарадњу послодавца и синдиката по свим питањима који утичу на радно-правни и социјални статус запослених. Руководство МУП, по ко зна који пут, показује потпуно одсуство слуха за реалност и интересе и запослених и целог министарства. Стиче се утисак да је намера послодавца усвајање правилнике реда ради, испуњавање формалних обавезе проистеклих из Закона о полицији и обавеза преузетих кроз предприступне преговоре Европској унији, дефинисане појединим поглављима.

Свакоме добронамерном јасно је да би правилници били садржајно много квалитетнији а у пракси лакше применљиви и ефикаснији уколико би били израђени у сарадњу са синдикатима који заступају интересе запослених.

Јавно постављамо питање колегама из два репрезентативна синдиката да ли их је ико обавестио о припреми предлога наведених правилника? Да ли су захтевали своје учешће у припреми предлога? Да ли ће својим потписима на припремљене предлоге дати легитимитет послодавцу и тако га поштедети брига око објашњавања међународним факторима зашто се у МУП не поштује основни ред по питању социјалног дијалога и сарадње са синдикатима!?

Руководство Синдиката српске полиције остварило је увид у Предлог правилника о имовинском картону и провери имовног стања запослених у МУП. Након основне кратке анализе јасно је да је правилник направљен лаички, без јасног плана и коначног циља, изузев испуњавања форме. Правилник неће донети било какво унапређење функционисања МУП али ће донети кршење закона. У предлогу се налазе одредбе о обради података о личности које се могу квалификовати као спорне по питању Закона о заштити података о личности, који предвиђа да се таква обрада података може вршити само на основу закона, никако не на основу подзаконских аката.

Цитираћемо речи господина Златка Петровића, помоћника Повереника за ин формације од јавног значаја и заштиту података о личности, које је изговорио на панел дискусији посвећеној тесту интегритета полицијских службеника:
„Правилник, као подзаконски акт, не сме да садржи одредбе о прикупљању података о личности, јер би био и незаконит и неуставан.“

Такође, у предлогу правилника се предвиђају неке мере против оних запослених који не поступе у потпуности у складу са правилнком, а при чему нису предвиђене тачне мере нити за које случајеве (нпр. ако прекрши то и то – следи мера-санкција та и та), него о свему томе треба да одлучује Сектор унутрашње контроле. А већ нам је познато колико је СУК у свом раду независтан од министра и политике!

Посебна је занимљивост то да је послодавац овај Предлог правилника послао свим руководиоцима на изјашњење и мишљење, да дају одређене предлоге уколико их имају а управо се на њих односи овај правилник. С друге стране синдикатима није, зашто просудите сами. Сам Правилник о имовинском картону и провери имовног стања запослених у МУП би морао бити много квалитетнији да би се њиме постигла сврха а то је борба против корупције и криминала, док са друге стране када је у питању Правилник о унутрашњем уређењу и организацији МУП, више нема ознаку тајности изузев у деловима који се односи на специјалне јединице (што није спорно) па самим тим нису постојале никакве сметње које се односе на учествовање у радној групи представника синдиката .“

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Панчево: ванправно тумачење права!

Представници Синдиката српске полиције, Регионалног центра Панчево, тражили су образложење о начину вршења обрачуна радних сати на ангажовањима и теренским условима рада и добили врло занимљив материјал од тамошње вође групе за људске ресурсе, самосталног инспектора Гордане Гавриловић.

У образложењу се Гавриловићева позива на некакво мишљење из 2012. године, потпуно игноришући чињеницу да су од тада битне измене претрпели и Закон о раду, и Закон о полицији, и Уредба која уређује област накнаде трошкова службеног путовања.

Када се у свом образложењу правник не позове ни на једну једину законску или подзаконску одредбу – такво образложење може да значи само две ствари:
1) или је творац образложења свестан да нема правних разлога за такво образложење, па се и не упушта на терен права;
2) или творац образложења нема довољно знања и стручности да правно образложи и одбрани своје мишљење.

У оба случаја тај неко свој посао не ради добро – или прикрива (и покрива) незаконитости или свој посао не зна да ради. А онда се поставља питање – за шта тај неко прима плату? И колико је још таквих у МУП-у?

Како год било, правни тим Синдиката српске полиције сматра ово образложење погрешним и препоручује потписнику да се обрати својим претпостављенима или се барем распита код колега о томе на који начин се врши обрачун радних сати у другим организационим јединицама, а ми ћемо овај проблем презентовати и решити на наредном састанку  Радне групе за сарадњу са синдикатима у Кабинету министра.

Није згорег напоменути и то да МУП свакодневно плаћа милионске износе на име изгубљених судских спорова. А управо због оваквих „стручњака“. То опет води директно кршењу неких других права запослених, услед „рупе“ у буџету, на пример, тренутно актуелно кашњење са исплатом накнаде за долазак и одлазак са посла. Јер беспоребно трошење новца на једној страни неминовно доводи до несташице на другој!
Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

za-mileta-advokat-1

za-mileta-advokat-2

Предлог правилника о приправности полицијских службеника

Ужице, 22.11.2016. године, – Као што смо већ објавили, вољом министра унутрашњих послова др Небојше Стефановић, Синдикат српске полиције је остао изван радних група министарства формираних ради израде предлога позаконских аката, у складу са новим Законом о полицији.

Министру свакако мора бити познато, као и свим члановима тих радних група, да ССП, мада без званично признатог статуса репрезентативног синдиката, свакако има чланство које својом бројношћу далеко превазилази границу од 15% запослених у министарству. Такође, министар је морао да буде упознат са досадашњим системом рада и квалитетом примедби, предлога и питања која постављамо на месечним радним састанцима у Кабинету! Тако да, узимајући у обзир те две чињенице – бројност чланства и квалитет рада ССП, није постојао ни један рационалан разлог за наше изопштавање из тих радних група.

Под условом добрих намера послодавца. Али, с обзиром на квалитет израђених предлога правилника, у које смо до сада имали увид, принуђени смо да посумњамо у добре намере послодавца и да смо с јасном намером уклоњени као учесници али и као неми сведоци!

То свакако нама није било препрека да израдимо предлоге појединих правилника и да их доставимо министру и председницима радних група, а све у циљу да и њима и јавности покажемо да правилници могу и требају да буду правични и праведни, у интересу и послодавца и запослених.

Данас вам представљамо наш  ПРЕДЛОГ ПРАВИЛНИКА О ПРИПРАВНОСТИ, који можете преузети са оовог линка или погледати у наставку текста:

ПРЕДЛОГ

ПРАВИЛНИК

О ПРИПРАВНОСТИ ПОЛИЦИЈСКИХ СЛУЖБЕНИКА 

Члан 1.
Овим правилником уређује се начин планирања, евидентирања и обављања приправности, као и права и обавезе које из тог произлазе.

Члан 2.
Циљ установљавања и планирања приправности јесте обезбеђивање непрекидног и благовременог обављања полицијских послова и задатака. 

Члан 3.
Приправност за рад подразумева стање сталне доступности и спремности полицијског службеника да се, ван радног времена и ван радног места, одазове на позив непосредног руководиоца или лица овлашћеног за позив за обављање неког посла или задатка свог радног места.

Члан 4.
Приправност се може планирати само за неодложне или хитне послове и задатке.

Члан 5.
Одлуку о увођењу и о обиму приправности и план приправности доноси руководилац организационе јединице.

Руководилац организационе јединице је дужан да полицијског службеника обавести о плану приправности најмање пет дана унапред.

Изузетно, руководилац организационе јединице може да обавести полицијског службеника о плану и промени плана приправности у року крећем од пет дана, али не краћем од 48 сати унапред, у случају потребе посла или услед наступања непредвиђених околности.

Члан 6.
Руководилац организационе јединице дужан је да води евиденцију остварене приправности, коју је на крају месеца обавезан да усагласи са полицијским службеником који је остварио приправност.

Евиденција о приправности треба да садржи назив организационе јединице, име, презиме и јединствени матични број полицијског службеника, месец за који се саставља, датум, време (од – до) и број сати остварене приправности, као и укупан број остварених сати приправности и потпис непосредног руководиоца.

Члан 7.
Руководилац организационе јединице је, ради доношења решења и обрачуна зараде, дужан да до 5-ог у месецу за претходни месец надлежној организационој јединици достави оверен списак полицијских службеника са бројем сати остварене приправности.

Члан 8.
Руководилац надлежне организационе јединице дужан је да до 10-ог у месецу за претходни месец донесе решење о оствареној приправности полицијског службеника.

Решење треба да садржи правни основ за доношење, податке о полицијском службенику, период у којем је обављана приправност, број остварених сати приправности, право на увећање основне плате у складу са важећим прописима и поуку о правном леку.

Члан 9.
Приправност се планира на такав начин да сви полицијски службеници буду равномерно планирани за обављање приправности („цикличним смењивањем“).

Члан 10.
Приправност полицијског службеника на дан коришћења недељног одмора може се утврдити само у случају да ниједан други полицијски службеник тог дана није планиран да ради у смени.

Члан 11.
Полицијски службеник којем је утврђена приправност за рад, распоредом рада ће бити планиран за рад у другој (поподневној) смени, уколико то не би ометало редовно обављање послова и задатака. 

Члан 12.
Приправност радним даном може трајати највише 16 сати, а суботом, недељом и празником 24 сата.

Члан 13.
Полицијски службеник који је у приправности дужан је да непосредног руководиоца обавести о броју телефона на који ће бити доступан ради позивања за обављање посла или задатка из приправности.

Члан 14.
Полицијски службеник се након позива мора ставити на располагање у што краћем року, а најдуже у року од сат времена.

У случају да је за долазак од места прибавалишта или боравишта до места рада полицијског службеника потребно више од сат времена, приправност тог полицијског службеника може се утврдити само у случају да није расположив други полицијски службеник којем је за долазак од места прибавалишта или боравишта до места рада потребно мање до сат времена.

Члан 15.
Непосредни руководилац или лице овлашћено за позив су дужни да полицијском службенику којег из приправности позивају на обављање посла или задатка обезбеде превоз, у супротном полицијски службеник има право на накнаду трошкова превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.

Члан 16.
Рад полицијског службеника који је из приправности позван да обави одређени посао или задатак рачуна се као прековремени рад.

Члан 17.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић

ЧЕГА СЕ ПАМЕТАН СТИДИ…

Када се послодавац према својим запосленим односи као маћеха то може да се разуме. Јер послодавцу су плате радника увек велике, радници увек лењи, или бар недовољно вредни, захтеви радника неосновани, a радницима је увек учињено довољно или превише уступака и они треба да буду задовољни што уопште имају посао, јер су на тај начин већ привилеговани…

Али када су ово ставови оних којима је сврха и циљ заштита и унапређење положаја радника и повећање обима њихових права – синдиката – онда се то не може ни разумети, ни објаснити!

Јер, како другачије објаснити синоћње самохвалоспеве Полицијског синдиката Србије (ПСС) у којем се истичу њихови бројни „успеси“ у протеклих годину дана. Анализирајмо те успехе.

  • ПСС се хвали да је спречио усвајање Закона о ванредним ситуацијама и спречио издвајање ватрогасаца из МУП-а.

  • А истина је да је неиздвајање СВС из МУП-а последица тога што СВС нема сопствену логистику, већ мора да користи МУП-ову. А формирање логистике искључиво за потребе СВС би изискивало нова запошљавања, што је у садашњем тренутку мисаона именица. И истина је да ће ОВС, у процесу приступања ЕУ, кад-тад бити издвојен из МУП-а и бити засебна јединица.
  • Исто тако – истина је да ватрогасци већ скоро годину дана немају приправност. И истина је да им се приликом ванредног ангажовања и доласка у јединицу, а без изласка на терен, не плаћа прековремени рад, већ приправност! На овај начин ватрогасци су свакога месеца оштећени за неколико хиљада динара – Тражили смо тумачење појма приправност . Али то није тема за ПСС. Битно је да је СВС у оквиру МУП-а. А ја мислим да би ватрогасци више волели да су у оквиру комуналне полиције – више би их поштовали и више би им биле плате. А управо је то оно што их занима. И што занима свакога од нас.
  • ПСС се хвали да су разматране њихове примедбе на нови Закон о полицији.

  • А истина је да су представници ПСС-а пропустили да годину дана на пет јавних расправа (две у Београду и по једна у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу) изнесу бар једну једину реч критике на срамни Закон о полицији. Нигде их није било! И онда када је Закон о полицији већ ушао у хитну скупштинску процедуру усвајања, сетили се нечег…
  • А истина је да су само представници ССП (и НПСС у неколико наврата) вишесатно „тупили зубе“ пред неколико стотина грађана, колега, представника полицијских управа, МУП-а и бројних владиних и невладиних организација, а који су се окупљали на тим јавним расправама. Истина је да је након излагања представника ССП у Крагујевцу аплаудирала цела сала, укључујући и чланове радне групе за израду Нацрта Закона о полицији. Истина је и да је ССП Влади Републике Србије доставио преко 60 амандмана, од којих је половина усвојена. Истина је да је ССП и по уласку Предлога Закона о полицији у скупштинску процедуру Републичком одбору за законодавство и свим посланичким групама упутио (у писаној и у електронској форми) до тада неуважене амандмане – http://ssp.org.rs/amandmani-na-predlog-zakona-o-policiji/.
  • Истина јеpss-licemerje3 и да новим Законом о полицији и чланом 172. сваком од нас посао „виси о концу“. Истина је и да је прописано неуставно умањење путних трошкова – где би се они наплаћивали само у оквиру општине рада. Истина је и да је остављањем на вољу руководиоцу да одлучи који полицијски службеници морају бити ангажовани у време штрајка, ово свето радничко право практично укинуто. Истина је и да се тим законом покушава укинути цивилизацијско право на жалбу приликом годишњег оцењивања полицијских службеника. Е, такав Закон о полицији је очигледно добар за ПСС и очигледно га сматрају својим успехом!
  • И истина је да би ове накарадне дискриминаторске одредбе Закона о полицији одавно биле у примени да ССП, 15 дана од ступања закона, на снагу Уставном суду није поднео иницијативу за оцену уставности и законитости наведених и других одредби Закона о полицији – http://ssp.org.rs/ssp-podneo-inicijativu-za-ocenu-ustavnosti-zakona-o-policiji/. И истина је да је МУП застао са применом тих одредби до одлуке Уставног суда – http://ssp.org.rs/kabinet-ministra-cetvrti-mesecni-sastanak-u-2016-godini/.
  • ПСС се хвали учествовањем у комисији за избор осигуравајуће куће без расписивања тендера!

  • Без расписивања тендера?! Да ли ту уопште треба коментар?!
  • Можда само једно питање – да ли је ико из те комисије, па и представници ПСС-а тражио мишљење запослених, који издвајају новаца за те полисе?!
  • ПСС се хвали да је успео да повећа дневнице делу полицијских службеника са 150 на „око 2.000 динара“!

  • А истина је да ПСС уопште не познаје разлику између појмова „дневница“ и „посебна накнада“!
  • И истина је да полицијски службеници који остварују право на посебну накнаду раде у условима недостојних човека! Да спавају са пацовима „од две киле“! Понекад са њима и обедују заједно… онда када пацови пристану да једу буџаву Ђурђевић кобасицу, трулу поморанџу или покварени месни нарезак. Истина је и да су се ти мученици летос кували у контејнерима без климе, а да ће се зимус смрзавати! Истина је да и да су се поједини од њих купали на ливадама, спавали у мемљивим просторијама, радили у поцепаним униформама… Истина је и да ти полицајци раде на безбедносно најризичнијем подручју – што за њихов живот, што за њихово здравље! http://ssp.org.rs/quo-vadis-srbijo-policajci-u-nehumanim-uslovima-a-kriminalci-u-svili-i-kadifi/
  • И истина је да тај новац за посебне накнаде није из свог „џепа“ издвојио ни МУП, ни ПСС, већ Европска унија у оквиру пројекта решавања проблема миграната.
  • Где је био ПСС када смо се више месеци борили да се буђава и усмрдела Ђурђевић кобасица избаци из „јеловника“? Повуците из употребе залихе „Ђурђевића, здравље нема цену! И када смо писали дописе инспекцијама?
  • С друге стране, истина је и да остали полицијски службеници широм Србије целодневно обезбеђују којекакве утакмице, саборе, егзите, шетње, протесте за подругљивих 150 динара!
  • ПСС се хвали да је у 2016. „било 5% на плату“?!?

  • Било?!? Чуди ме да нису рекли и да је било 20.000 помоћи, само да се ми не сећамо… А можда ни смањења плата није било?! Можда је плата редовно повећавана у складу са стопом раста цена на мало?! Можда ни награђивање није укинуто? А можда смо сви ми луди и незасити?
  • Него узгред… Какве везе има ПСС са најављеним повећањем зарада у МУП-у? Да није ово захтев ПСС-а за повећање плате? http://ssp.org.rs/trazimo-isplatu-obecane-pomoci-i-povisicu-plate-od-najmanje-10/
  • И, опет узгред… Да ли ће полицајци са тих 5% (и када буде) можда добити више него ће добити друге јавне професије?
  • ПСС се хвали да је учествовао у формирању параправне комисије за „скидање са спискова“ „анализе ризика“ без јасних, јавних и правичних критеријума!

  • А истина је pss-licemerje2да је „анализа ризика“ пала несебичним ангажовањем ССП, НПСС и независних институција – Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, те ангажовањем на десетине адвоката у писању жалби, где је убедљивом правном аргументацијом МУП-у показана сва бесмисленост и незаконитост донетих решења, те да је МУП поклекао искључиво под силом права и правде!

Не могу да одолим и да не поменем гашење фејсбук странице ПСС-а и брисање комплетне архиве текстова са сајта ПСС-а – нигде доказа о реду пљувања, па реду улизивања министру Стефановићу и комплетном врху МУП-а. Нема чак ни оних пацова из КЗБ! Историја почиње 16. новембра 2016. године! Није ово „брисање историје“ патентирао ПСС, већ разни диктатори (http://www.blic.rs/riznica/istorije/pokusali-su-da-ih-izbrisu-iz-istorije-ali-ih-istorija-nije-zaboravila/0ltk27b), али ће ПСС остати уписан као први синдикат у историји који је то учинио.

И – напослетку, као и обично, изнова чујемо причу о ПСС-у као потписнику првог ПКУ за полицијске службенике. Ево, јавно – хвала ПСС-у на првом ПКУ за полицијске службенике (али не и једино заслужном)!

Хвала, али од прошлости се не живи! Тај први ПКУ је толико урушен да смо ми, иако са ПКУ, дошли у стање које је горе од оног пре постојања ПКУ.

Хвала! И ДОВИЂЕЊА! Не треба нам још један заступник послодавца!

Полицајац и синдикалац
Виктор Ратковић

Докле да се мрзнемо?

Београд, 17.11.2016. године, – Поводом чињенице да се у појединим објектима Министарства унутрашњих послова запослени смрзавају од почетка грејне сезоне, услед заиста баналних разлога, обратили смо се начелници Сектора за материјално-финансијске послове, госпођи Наташи Путник.

У допису смо је упознали са два конкретна примера у Београду и Панчеву и захтевали хитну интервенцију и предузимање одговарајућих мера на отклањању проблема и омогућавање услова за несметан рад запослених.

Уколико адекватна реакција изостане обратићемо се надлежној инспекцији као и Управи за безбедност и здравља на раду.

Позивамо колеге из других организационих јединица да нам се јаве уколико имају сличне проблеме на радном месту. Синдикат српске полиције ће доследно инсистирати на обезбеђивању хуманих услова рада. Уз сво уважавање тешке материјалне ситуације, на коју се надлежни стално позивају, неке границе ипак морају да постоје, а минимални услови рада морају бити обезбеђени! Не очекујемо и не тражимо комфор или луксуз, нити удобне фотеље, тражимо само да се не мрзнемо на радном месту!

natasa_putnik-1 natasa_putnik-2

Служба за информисање ССП

Кад се хоће, све се може!!!

У истинитост изреке „Где почиње МУП ту престаје логика!“ врло брзо се увере сви новозапослени у Министарству унутрашњих послова. Бројни су примери и не треба их ни наводити, а најновију потврду добили смо ових дана. Наиме, до пре само неколико дана званичан став МУП био је да су Законом о буџету забрањене исплате било каквих додатака уз плату, изузев Јубиларних награда. Правници дали мишљење, а високи функционер МУП ставио то на папир и својеручно потписао.

Срећом, данас то више не важи. Правници су дали ново тумачење – солидарна помоћ није додатак, то је солидарна помоћ, а функционери МУП опет потписују и презентују то као званичан став.

Поента је у томе што је на почетку године важило „Нема новца у буџету.“, док сада важи „Новца има, ништа спорно за исплату.“ Срећом, неко се одобровољио да нам „удели цркавицу“ која запосленима иначе следује по колективном уговору.

То је свакако добра вест за оне којима то право припада а новац им је добродошао. Међутим, у стању до ког смо доведени, солидарна помоћ би нам свима требала, или можда боље речено „социјална помоћ“!

Остаћемо, наравно, без одговора на питање откуда новац наједном? Нема га за награђивање, нема га за путне трошкове, касне исплате дневница и посебне накнаде… Новца нема за униформу, возила и основну опрему…

Али свакако можемо да изведемо логичан закључак – не верујмо послодавцу кад каже да новца нема. Новца увек има, само је питање њихових планова, и добре воље да поштују законе и колективне уговоре које су потписали!

Подсећамо вас на члан 43. ПКУ за државне органе, који се, на основу анекса ПКУ за полицијске службенике, примењује на све запослене у МУП, и препоручујемо да сви они који се у њему пронађу и сматрају да остварују један од услове, а нису до сада предали захтев, то учине што пре. Образац захтева можете наћи на линку испод овог текста.  Уз захтев обавезно приложити доказе испуњености услова, т.ј. оправданости захтева.

Солидарна помоћ запосленом

Члан 43

Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице;
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;
3) здравствене рехабилитације запосленог;
4) настанка теже инвалидности запосленог;
5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;
6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице;
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
8) рођења детета запосленог – у висини просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматају се брачни друг, ванбрачни друг, деца, рођене браћа и сестре, браћа и сестре по оцу и мајци, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. од 1) до 5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету Републике Србије, а највише до висине три просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Висина помоћи у току године, у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се највише до висине две просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

У случају да су оба родитеља запослена у државним органима, право из става 1. тачка 8) овог члана, остварује мајка детета.

Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

Образац захтева преузмите овде: ЗАХТЕВ ЗА СОЛИДАРНУ ПОМОЋ

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Још један покушај самоубиства полицајца!

Београд, 14.11.2016. године, – Суморна стварност, живот полицијског службеника опхрван егзистенцијалним проблемима код куће и тешким условима рада на служби, уз често непоштовање основних радних права, настављају давати допринос својеврсној црној серији самоубистава полицијслих службеника.

Данас је самоубиство покушао да изврши још један полицијски службеник. Срећом, колега из ПС Нови Београд, прошао је „само“ са тешким телесним повредама. Покушај је извршио наравно из службеног оружја, у униформи, у путничком возилу, паркираном непосредно поред полицијске станице.

Стресне ситуације којима су изложени полицијски службеници, суочавање са насложенијим задацима који често захтевају употребу средстава принуде, свакодневно ношење ватреног оружја, лоши услови рада и тешка материјална ситуација услед малих зарада, узроци су све чешћих самоубистава полицајаца.

И овог пута морамо подсетити јавност али и надлежне у Министарству унутрашњих послова да је неопходно хитно предузимање свих потребних мера на јачању психолошке службе министарства и отпочињање истинске и ефикасне превенције. Хронична изложеност стресу и свакодневна животна угроженост фактори су који доносе велики број суицида већ дужи низ година. Због природе посла полицајци нису у прилици да сазнања и информације деле са другима, да се празне и „олакшавају душу“, стога им је потребан вентил у виду разговора са психолозима и људима обученим за ту врсту помоћи.  

Синдикат српске полиције израдио је Предлог правилника о психолошкој помоћи и превенцији запосленима у МУП, који је упутио Радној групи и министру. Наш предлог правилника доноси својеврсну револуцију у приступу решавања стреса код полицијских службеника, међутим, према нашим информацијама, он није завредио озбиљнију пажњу надлежних. Они су, нажалост, предност дали свом предлогу, који рад психолога и психолошку превенцију, уместо као помоћ запосленима, предвиђа као својеврсну „батину“ за полицијске службенике  и враћа нас уназад.

Све док рад психолога МУП не буде апсолутно независтан, без икаквог, а камоли пресудног утицаја Дирекције полиције, неће бити ни праве превенције нити ефикасне психолошке помоћи.

Одељење за психолошку помоћ и превенцију мора бити измештено из Сектора људских ресурса и бити стављено под надлежност Кабинета министра!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Синдикат данас (3): зашто су синдикати у МУП-у немоћни и слаби?

У данашње време новац има веома велику, пресудну вредност и од њега зависи стање у друштву. Он нам даје услове за моћ и  независност, али нам даје и социјални престиж. Наравно, новац је и главно оружје синдикатима у борби за права радника, где се јачина синдиката осим у броју чланова, огледа у њиховој финансијској структури. Међутим, поставља се питање да ли синдикати рационално располажу новцем који поседују, прикупљеним највећим делом од чланарине и малим процентом од донација?

Хтели то да признамо или не, синдикализам у МУП-у је огледало синдикализма у Србији. Слабости синдиката се огледају у нетранспарентном пословању, недовољном укључивању чланова у доношењу одлука и њиховом избору у органе синдиката. Синдикате красе доживотни, нестручни или компромитовани руководиоци којима је дата велика моћ одлучивања. Наравно добар број њих има старе, добро познате склоности,  њихов је превасходан циљ добијање материјалне и финансијске користи од синдиката.  Све ово за последицу има разочарење радника у синдикате,  промену њихове свести и погледа на синдикализам.

У МУП-у постоји 29 званично регистрованих синдиката. Да је много, много је, сви то знамо, али што више  мањих синдиката имамо, већи су слабији. А то и јесте циљ сваког послодавца. Разлог формирања великог броја патуљастих синдиката, углавном, није вера у боље сутра или могућност да са десетак или пар стотина чланова-познаника могу нешто добро да учине за све нас. Ако погледамо њихова руководства слика ће бити много јаснија. Углавном су то сада бивши руководиоци већих синдиката, навикнути на одређене привилегије и личне користи.

Међутим, чија је кривица за постојање оволиког броја синдиката, где је нужна последица (па и циљ?) слабљење већих синдиката и губитак поверења чланова у све друге? Одговор није једноставан али, нажалост, кривица је обострана. Кривица великих синдиката састоји се у томе што су горе поменутим слабостима дозволили своје урушавање, а одговорност запослених лежи у томе што дају поверење таквим синдикатима, које оснивају и воде више пута компромитовани лидери. Ево једног примера:  Бивши члан руководства једног репрезентативног синдиката који је због малверзација са новцем добио кривичну пријаву од дојучерашњих сабораца, и истеран из истог, оснива други мањи синдикат и  привлачи неколико стотина чланова-познаника. Док је тако јачао, дешавале су се чудне ствари. Једна од тих је, да је тај човек, судећи према новинским чланцима, на ауто-путу у цивилу , службеним возилом изигравао саобраћајца, заустављао возила и тражио новац. Наравно, био је пријављен, потом ухапшен и задржан неколико дана у притвору али нечијом „добром“ вољом бива ослобођен.  Да невоља за њега буде већа, из синдиката чији је главни оснивач бива истеран, да би недуго затим, формирао још један, још мањи синдикат са једва  стотинак чланова. Трећи по реду синдикат.  Питање је да ли то његови чланови знају, а ако знају нек размисле да ли би таквој особи дали да им причува новац?

Репрезентативни синдикати у МУП-у су сваким даном све слабији у броју чланова и њиховом поверењу. Разлоге сви знамо: неуспели штрајк 2014 године, веома брзо напредовање њихових руководиоца, неслагање са осталим синдикатима и неприхватање понуђене сарадње, нетранспарентност, нерешавање проблема првенствено својих чланова, па потом и осталих запослених, незаинтересованост и недовољно укључивање у доношење законских и подзаконских прописа, бланко сагласност на „анализу ризика“ итд. У циљу прикривања своје немоћи али и свог нерада, њихова политика се свела пре свега на „куповину“ чланства. То је један вид старог али успешног „синдикализма“ у Србији где новчаним давањима пре свега новим члановима, покушавају да одрже привид јаких синдиката, притом слабећи своје финансије, које су неопходне за ону праву, јаку и организовану синдикалну борбу. Гледајући њихове сајтове и фејсбук странице можемо видети хвалоспеве о томе како су, рецимо, новим члановима купили штампач, рачунар, поправили возило, купили део униформе, опремили службене просторије, организовали прославе и слично. Практично тиме синдикати преузимају обавезе послодавца и новцем чланова финансирају МУП. А при томе ретко који истински проблем запослених успевају да реше…

Права синдилна борба подразумева усмеравање свих потенцијала, па и финансија којима синдикат располаже, у циљу притиска на послодавца да горе поменуте ствари обезбеди, из његовог испланираног буџета. Иако знамо да је рак-рана МУП-а недовољан и лоше планиран буџет и да синдикат није дужан нити обавезан да крпи рупе помажући им на горе поменуте начине, већина синдиката, укључујући и репрезентативне, ипак то раде. С једне стране задовољан послодавац, ослобођен бриге за своје обавезе, а са друге стране лажно задовољни чланови који су одавно навикнути на то. Послодавац задовољно трља руке – социјална тензија је пала. Због таквог односа према члановима, они временом почињу да гледају на синдикате као на неког коме је ДУЖНОСТ да им обезбеди папир, штампач, рачунар, пакетић, новчану помоћ, путовање, полутке на рате и сл. При томе заборављајући, додуше не својом већ кривицом синдиката, главну и основну сврху оснивања и постојања сваког синдиката – истинску борбу за заштиту њихових права и побољшање услова рада. Како се борити да нам буде боље када су расходи скоро свих синдиката за горе поменуте ствари 70-90% целог буџета? Како имати јак и независтан синдикат способан за дуготрајан исцрпљујући штрајк, који располаже финансијским могућностима да за време штрајка свим члановима гарантује исплату пуне зараде?

Да ли ћемо коначно да схватимо да смо чувених 10.000 динара које смо добијали сваког месеца изгубили због таквог односа, где је боље да се учланимо у други синдикат који нам, рецимо, за рођење једнократно даје 15.000, а „онај тамо“ ССП 10.000? А због оног што нам дао 15.000 за рођење детета остадосмо без свакомесечне „десетке“.

Да ли ћемо почети сви да се, као репрезентативни синдикати, за наша права боримо куповином штампача, униформи, рачунара, полутки на рате или ћемо се уозбиљити и већ једном схватити да синдикат мора чувати и јачати своје финансије за убудуће?

Управо их горе поменутих разлога, иако ССП, за разлику од других синдиката, свакодневно јача и расте, нема још увек довољну снагу да сам промени неке ствари у глобалу, а које се тичу повећања плате, добијање нових возила итд. Ми поштујемо новац наших чланова и не расипамо га, акумулирамо га у буџет и штрајкачки фонд, улажемо у наше активисте, трошимо га на обилазк организационих јединица где решавамо проблематику где год се појавимо.

Када запослени у МУП пажљиво прочитају овај текст, схвате његов циљ и сви заједно променимо угао гледања на синдикате, можемо очекивати да нам ускоро буде боље. А до тада, пружите подршку ССП јер смо једни од ретких заговорника оне праве синдикалне борбе, финансијски транспарентни, отворени за сарадњу са другима и без шарених лажа за чланове. Истину на видело па ма колико болна да је.

Уосталом, мото овог синдиката јесте: ЗАДОВОЉАН ЧЛАН, ЈАК СИНДИКАТ!!!

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Новембарски састанак са Радном групом за сарадњу са синдикатима

БЕОГРАД- У Палати Србија дана 10.11.2016. године одржан је једанаести по реду редован месечни састанак Радне групе за сарадњу са синдикатима са представницима Синдиката српске полиције. Радну групу представљали су: државни секретар, Милосав Миличковић, заменик начелника Сектора за материјално-финансијске послове Жељко Веселиновић, помоћник начелника Сектора за материјално-финансијске послове Драго Бјелица, помоћник директора полиције Богољуб Живковић, заменик начелника Управе полиције, Зоран Јоксимовић, помоћник команданта Жандармерије Зоран Дивјак, заменик начелника Сектора за људске ресурсе Драган Цветковић, помоћник начелника Управе граничне полиције Небојша Кујовић. Делегацију Синдиката српске полиције представљали су: председник Лазар Ранитовић, генерални секретар Виктор Ратковић, портпарол Бобан Ђорђић, члан Статутарне комисије Никола Петровић и члан Надзорног одбора Радислав Мијатовић.

wp_20161010_08_50_57_pro

Теме о којима се разговарало су следеће:

  1. Набавка возила и опреме за припаднике Сектора за ванредне ситуације (СВС)

На питања да ли је Министарство буџетом за 2017. годину планира набавку нових ватрогасних возила и замену радне униформе уз појашњење да припадници носе редовну униформу пуних 6 година а да у међувремену нису добили ниједан нови део радне униформе. Такође, да ли се планира замена заштитне опреме у 2017. години? Припадницима није мењана пуних 8 година, многи делови су нефункционални и оштећени чиме се умањује знатно степен заштите корисника опреме и повећава могућност наступања повреда.

Одговор је дао државни секретар, господин Милисав Миличковић који је изјаво да је буџетом МУП за 2017. годину планирана набавка возила у висини од милијарде динара као и ван тога износа набавка опреме.

2.Увећање посебне накнаде за рад са мигрантима

Министру унутрашњих послова, господину др Небојши Стефановићу обратили смо се дописом у којем апелујемо да се по узору на припаднике Војске Србије са 1.800 динара повећа накнада и припадницима полиције који су ангажовани у општинама погођеним мигрантском кризом на 2.400 динара. Како нисмо добили одговор да ли је министар заузео став поводом дописа и да ли ће доћи до повећања накнаде?

Одговор је дао државни секретар који је изјаво да није реално као и да нису планирана средства буџетом за повећање посебне накнаде за рад са мигрантима, као и да МУП не располаже у овом тренутку инфорацијом да је припадницима Војске Србије накнада за рад са мигрантима повишена на 2.400 динара.

3. Проблеми у УГП око поступка извештавања

Одељења и одсеци пограничне полиције за странце, сузбијање илегалних миграција и трговине људима су у обавези да свакога месеца достављају табеле УЗС 1 и 3. Управи граничне полиције и Т-29 Одседку за аналитику и то на тај начин што су у орг. јединицама где се евиденције воде по полицијским станицама прво прикупљају податке, сабирају их а потом збирне шаљу УГП. Подаци који се овим путем доставаљју су већ унети у ЈИС у апликацијама „Пријава боравка страних држављана“ и „Одређена категорија странаца“ разврстаних у 10 подкатегорија ( од подкатегорије „Број странаца пријављених на ПБС по државама“ закључно са „Број издатих личних карата странцима по државама“)

Све ове податке збирно за Р. Србију или по полицијским управама, по члану Закона о странцима или неког другог закона, по врсти мере или по државама преко апликација ОКС и ПБС може добити свако службнео лице које има приступ овим апликацијама, односно сваки радник УГП или аналитике којима се извештаји достављају.

Напомињемо, да и радници који попуњавају ове извештаје, податке ваде из ЈИС-а и преписују на папир, чиме се ови извештаји обесмишљавају. Аналитика бројке које им достављају све орг. јединице само сабира а исто тако могу да их добију као и они који им се те бројке достављају – зада параметре и притисне тастер „ентер“. Уосталом аналитика треба да служи да помогне људима на терену – оперативним и другим радницима. Овиме се беспотребно оптерећују већ оптерећени радници на терену и одузима им се време за нешто што се по горе описаном примеру може решити унутар аналитике.

Одговор на питање је дао помоћник начелника УГП, господин Кујовић који је изјавио да је УГП сагледала неопходност попуњавања одређених образаца те да је захтев основан и да не постоји реалан разлог за додатно оптерећење запослених попуњавањем и достављањем предметних извештаја, те с тим у вези је упућена депеша 8.11.2016. године Дирекцији полиције на сагласност да се обрасци 1. и 6. који се попуњавају укину а да Образац бр. 29. је неопходан јер се у истом налази категорија података неопходна за сачињавање Билтена а да ће тај посао вршити радници аналитике а не оперативни радници.

4. Електронско полагање испита путем е – управе, „Модле“, Управа за стручно оспособљавање и образовање

Приликом састављања тестова за проверу знања потребно је обратити пажњу на питања која садрже тестови одређене линије рада из друге линије рада. Подразумева се да сви треба да знамо правилнике и законе којима се регулише поступање припадника полиције али је непотребно да припадник криминалистичке полиције зна која се виза издаје на граничном прелазу за колико улазака и на колико дана или да саобраћајни полицијски службеник треба да зна услове под којима се малолетно лице може подвргнути полиграфском испитивању ( проверени примери садржани у тестовима). Као што ортопед не зна како се оперише срце иако је и сам лекар, нико му то неће замерити јер и не треба то да зна, довољно је што зна да то чини кардихирург. Сматрамо да би се ови тестови убудуће требали кориговати у том смеру.

Одговор је дао помоћник директора полиције, господин Богољуб Живковић, који је изјавио да је разуман захтев који је прослеђен Управи за образовање те да су узете примедбе у разматрање и да ће убудће бити исправљен недостатак. Убудуће ће на тестовима бити 80% питања из области која припада запосленом по линији рада а 20% питања ће бити из других линија, док ће у оквиру тих 20% бити уопштена питања. Делегација ССП је указала на мањкавости које се огледају у немогућности промене шифре чиме постоји реална могућност злоупотребе да неко улогован под туђим налогом уради тест. На наведено смо добили одговор да ће се исправити овај недостатак.

5. Угрожавање радних права припадника Жандармерије

Одреди Нови Сад, Краљево и Ниш од момента повлачења из Копнене зоне безбедности добили су задатак обезбеђења КПЗ Пожаревац којом приликом бивају упућивани 7 дана којом приликом конзервирану храну носе из матичних одреда. Током ангажовања, радно су ангажовани свакодневно у временском интервалу од 8 часова. Након протека радног ангажовања у обавези су противно законским одредбама као и Посебним колективним уговором за полицијске службенике да проведу унутар КПЗ Пожаревац без могућности напуштања завода, а да им претходно није издат Налог за приправност. Смештени су у просторијама завода и за ангажовање их следује дневница у износу од 150 динара. Упозоравамо да полицијски службеници нису затвореници који узгред имају већу дневницу од припадника МУП-а, да им уколико им претходно није издат Налог за приправност не може им се ограничавати слобода кретања нипошто, како би ван радног ангажовања од 8 часова, могли изаћи из објекта завода до града ради задовољења личних потреба и куповине потребних ствари. О наведеном су упознати како командант Жандармерије, тако и сви команданти Одреда, те уколико са овом праксом се не престане ССП ће поднети кривичне пријаве против руководилаца у смислу члана 163. КЗ. ( Повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања ) као и иницијативе за покретање дисциплинских поступака. Ово је случај и у ситацијама када су у питању друга ангажовања односно обуке. Напомињемо да док су предметан задатак вршиле специјалистичке чете Жандармерије истима није ускраћивано право напуштања завода.

Одговор смо добили од државног секретарам Миличковића, помоћника директора Живковића и помоћника команданта Жандармерије, Дивјака да ће убудуће свим запосленима који буду обављали задатке у оквиру Завода имати решење о приправности, те да ће у наредном периоду између Министарства и Завода бити склопљен уговор којим ће запослени припадници који бораве на задацима у овоме Заводу имати оброке које имају и сами запослени унутар Завода, чиме ће се омогућити квалитетнија исхрана у односну на суве оброке (конзерве) које су ангажвани припадници носили са собом из матичних одреда.

У Одредима се не сачињавају распореди рада најмање 48 часова унапред, а по депеши Дирекције полиције, што представља посебан проблем ради организације приватних обавеза полицијских службеника.

Поводом наведеног повела се рапсрава између делегације ССП и Радне групе у вези права и обавеза која проистичу из Закона о полицији и ПКУ за полицијске службенике чиме су се размимоилазила тумачења предметних одредби Радне групе са једне стране и Делегације ССП-а са друге. Државни секретар је изјавио да није спорно да се прави распоред рада 48 часова али да постоје пробелми у одређеном тренутку због непредвиђених околности и ситуација када је потребно ангажовање ове јединице посебне намене и да у тим случајевима није реално нити могуће сачини распоред 48 часова унапред али да се мора сачинити 24 часа.

Такође у наредним данима биће донешен нови Правилник о приправности који ће ову материју подробније објаснити и дефинисати.  Напомињемо да као синдикална организација нисмо учествовали у изради предметног као ни осталих правилника иако смо званично у више наврата писаним и усменим путем захтевали да будемо уврштени у Радну групу за израду правилника у складу са Законом о полицији али то није дозволио послодавац. Чак ни на наш захтев да будемо присутни без активног учешћа већ као посматрачи није нам наведено омогућено.

Када ће ресторан МУП-а на Бежанијској коси постати функционалан? ОЖ Београд, се снадбева како је познато храном из поменутог расторана. Тернутно полицијски службеници добијају ланч пакете ( конзерве) иако нису на терену, а могли би да добију и кувани оброк као што је био случај док је функционисао ресторан на Бежанијској коси. Сматрамо да би пре свега по здравље полицијских службеника било боље да постоји могућност добијања куваног оброка, док ланч пакет скупље кошта чиме би се направиле уштеде. Наш предлог за превазилажење овог проблема је јесте да док се ресторан на Бежанијској коси не доведе у функцију ОЖ Београд снадбева куваном храном неки други ресторан МУП-а. Напомена: Са овом темом је упознат Кабинет министра на састанку 12.9.2016. године и ништа није урађено како би се превазишао овај проблем, а ситуација је постала још теже обзиром да последњих месец дана запослени добијају само сардине.

Одговор на предметно питање дао је господин Драго Бјелица који је изјавио да у наредним данима се очекује отварање ресторана на Бежанијској коси који ће наставити да снадбева храном припаднике ОЖ Београд као што је био случај пре него што је отпочето са реновирањем ресторана.

6. Забрињавајуће стање на РЦГП према Р. Хрватској у вези са безбедносном ситуацијом

Ситуација у РЦГП према Хрватској је алармантна јер запослени у СГП за ОБДГ Моровић и Срем а немају возила којима би могли да изврше обезбеђење дуж граничне линије око 120 километара, обезбеђење врше пешице. Одређени делови границе нису обилажени више од годину дана због непостојања возила којим би могао  да се изврши обилазак. РЦГП према Хрватској има довољан број возила али оно што је проблем јесте нефункционална расподела истих. Имамо ситуацију да се користе у друге сврхе за вожњу старешина по Новом Саду и осталим местима где пребивају. Апсурд је да СГП за контролу преласка државне границе имају на коришћењу неколико возила док нам колеге из обезбеђења кисну и смрзавају се на терену. Сведоци смо да се возила на задужењу у станицама за КПДГ искључиво користе за возикање старешина, СГП Бачка Паланка  поседује чак и једно теренско возило и још два исправна путничка, СГП Батровци три или четри возила итд. Са напред наведним, старешине у РЦГП према Р. Хрватској су упознати на раније одржаним састанцима као и путем дописа, али нико од њих нема слуха када је обезбеђење, односно безбедност државне границе у питању.

Одговор на дато питање изнео је господин Кујовић, који је изјавио да су генерално проблем УГП као и Министарства возила, да се у наредном периоду очекује набавка возила, као и део возила који су предмет донација међународне заједнице а у вези са мигрантском кризом. Такође, део возила који се налази на стању у РЦ ГП према Хрватској се налази на делу обезбеђења државне границе према Бугарској, те да су два возила неисправа и да ће бити расходована, док се друга два возила налазе на сервису након чега ће бити у функционалном и оперативном стању. Једно возило користе оперативни радници РЦ, једно возило је код заменика начелника РЦ. Једно теренско возило користи мобилна јединица.

7. Установљивање „Пиротехничке накнаде“ за запослене на пословима заштите од неексплодирајућих убојитих средстава (НУС)

У целом МУП-у запослено је деветорица људи (два припадника из Војске Србије су придодати као испомоћ) који обављају ове високоризичне послове у којима немају право на грешку, односно цена грешке је њихов живот што је општепозната чињеница. Запослени при Војсци Србије пријамају такозване „Пиротехничке накнаде“ и њихова дневница за рад са неексплодирајућим убојитим средствима износи 4.400 динара, док наших девет људи који су свакодневно максимално ангажовани обзиром на број неекслодираних убојитих средстава који се проналазе на терену, примају 150 динара! Верујемо да ће свако да се сложи да је ово поражавајуће, уз то додајемо да њихов коефицијент основне зараде је исти као и полицијског службеника са средњом стручном спремом, једина повластица је шестомесечна бенефиција.

У Војсци Србије овај проблем је једноставно превазиђен одлуком министра којом је установљена Пиротехничка накнада  и она износи 4.400 динара по дану уз шта следује посебан додатак за исхрану на терену али и ограничење ефективног рада у директном контакту са НУС од 5 часова. Сматрамо да је потребно хитно доношење одлуке министра, обзиром на број запослених који ове послове обављају трошкови који би настали у вези одлуке су незнатни и безначајни у односу на оно шта је цена грешке.

Такође потреба за обуком и оспособљавањем нових припадника је више него потребна, али нема интересовања међу запосленима који би желели да понесу ризик овог посла, а један од разлога јесте небрига послодавца, односно неразумевање када су у питању зараде са једне стране и ризик са друге стране.

Одговор на питање дао је државни секретар који је изјавио да је Министарство препознало тежину посла који обављају људи запослени који обављају послове заштите од неексплодирајућих убојитих средстава, те је наложено Сектору за ванредне ситуације да сачини извештај који се односи на број запослених, обим посла и задатке који обављају и достави их Кабинету министра а да ће запосленима бити уведена накнада која би била у висини посебне накнаде за рад са мигрантима у износу од 1.800 динара те да ће приликом израде Правилника о платама узети се у обзир посебне отежавајуће околности које се односе на специфичност обављања послова чиме би се увећао коефицијент зараде ове категорије запослених.

Служба за информисање ССП