Skip to main content

Аутор: spp_admin

Докле више, господо судије???

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Докле више, господо судије???

Београд, 08.11.2016. године, – Синдикат српске полиције најоштрије осуђује данашњу пресуду Апелационог суда у Крагујевцу и јавности указује на недопустиву праксу да нападачи на полицијске службенике редовно остају некажњени.

Наиме данас је правоснажно ослобођен оптужбе за покушај убиства разбојник и убица у покушају, који је сада већ давне 2009. године, приликом извршења разбојништва у центру Новог Пазара, испалио преко 70 метака из аутоматске пушке, ранивши при томе власника златаре, двојицу полицијских службеника и једног случајног пролазника. При томе је тај исти извршилац осуђен на 11 година затвора због разбојништва али суд није сматрао да испаљење 70 метака представља довољан доказ за кривично дело тешко убиство у покушају већ га је ослободио тих оптужби.

Ово је још једна заиста скандалозна пресуда, донесена након вишегодишње игре и „шетања“ предмета од суда до суда. Суочени са таквом невеселом праксом ослобађања извршилаца кривичних дела, полицијски службеници су се већ навикли на понижавајући третман пред судовима, али оно што данашњу пресуду издваја из мора других јесте чињеница да је ослобођен човек који је ранио четворицу људи испаливши при томе више од 70 метака аутоматским оружјем у центру града и да то за суд не престваља покушај убиства. О чему се ту радило? Да није шенлучио на свадби???

Синдикат српске полиције апелује на министра унутрашњих послова др Небојшу Стефановић да јавно изнесе свој став по овом питању и српским полицајцима каже јасно и гласно – да ли држава Србија има намеру да заштити своје чуваре!? Али истински, на делу, а не само декларативним изјавама после напада или на сахранам! Доста нам је тога. Позивамо министра да подигне свој глас а од Синдиката српске полиције ће имати подршку и сву могућу помоћ на том путу!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Подсетимо се како су тада неки медији пренели тај заиста несвакидашњи догађај (Вечерње Новости): „Рафали у улици злата!„

Оно што се у понедељак, 07.12.2009. године, око 17.30 часова, догађало у центру Новог Пазара, у Седмог јула, познатијој као „улица златара“, житељи овог града до сада су могли да виде само у акционим филмовима: испаљено је више од 70 метака, три особе су рањене, један разбојник је ухапшен, други је у бекству. Цео град прича о тројици храбрих полицајаца који су без размишљања и трунке страха ушли у обрачун са до зуба наоружаним разбојницима.
Све је почело око 17.30 часова када су у златару „Опал“ упала двојица фантомкама маскираних мушкараца од којих је један био наоружан аутоматском пушком. Одмах су почели да ломе витрине са златом и купе новац. Када је власник Сафет Бишевац покушао да им се супротстави, у груди и стомак испалили су му два метка.
– Пролазио сам Улицом седмог јула, у једној од златара чуо сам вику, а потом и пуцњаву. Инстинктивно сам потрчао ка оближњој Првомајској улици где су стајала тројица полицајаца, чуо сам да и неки други људи вичу, „пљачка у златари“. Полицајци су одмах потрчали према „златарском сокачету“ где се најпре чула галама, а потом и рафална пуцњава – каже један од очевидаца.
Према месту догађаја кренули су полицајци Марко Петровић, Сеад Селек и Решад Мујановић који су се на улазу у златару „Опал“ сударили са разбојницима Фикретом Р. и Елвисом Х. Фикрет је у руци држао уперену аутоматску пушку, а Елвис је у наручју носио касу са новцем и извесну количину златног накита. Касније се испоставило да је све то вредело око 16.000 евра.
На повике полицајаца да баци оружје, Фикрет Р. је узвратио рафалном. Ранио је полицајца Мујановића у руку. Када је пао, његов колега Селек га је, под кишом куршума, одвукао у једну од златара, у једном тренутку полицајац Марко Петровић се бацио на Елвиса Х. оборио га, одвукао иза једног возила и све време га је са пиштољем упереним у главу држао да не побегне.
Један метак погодио је у ногу пролазника Мирсада Ћ. Полицајци Селек и Мујановић поново су покушали да сустигну Фикрета Р. који се пуцајући на њих повлачио ка Тиршовој улици где га је чекало унапред припремљено возило „рено клио“ којим је успео да побегне.
– Сви смо још у шоку – прича један од очевидаца и наглашава да тог тренутка за полицајце настаје нова невоља.
Из радњи је изашло неколико власника златара, а окупили су се и бројни грађани. Желели су само једно – да линчују разбојника Елвиса Х. кога је полицајац Марко Петровић још чврсто држао.
– Неколико грађана успело је да га удари, али полицајци су добили појачање и спречили линч – додаје овај Новопазарац.
У новопазарској Подручној полицијској управи у уторак нису хтели да коментаришу догађај, али су нам рекли да су поносни на своје припаднике који су показали невероватну упорност, професионалност и храброст. Разбојник Фикрет Р. је у бекству, наоружан је, а могуће је да је и рањен. Готово је сигурно да је током пљачке носио панцир. Не зна се да ли су нападачи имали и саучеснике. Истрага се наставља.

КОМПЛИКОВАНЕ ОПЕРАЦИЈЕ
Тешко рањени власник златаре „Опал“ Сафет Бишевац у уторак је поново оперисан у новопазарском Здравственом центру. Како су нам рекли директор Центра др Авдо Ћеранић и хирург др Изет Тутић, његов живот није у опасности, а здравствено стање је и даље тешко. Полицајац Решад Мујановић и пролазник Мирсад Ћ. се опорављају од задобијених повреда. Рањеног полицајца највероватније очекује и компликована операција.

ДОСИЈЕИ
Фикрет Р. и Елвис Х. од раније су познати полицији због више кривичних дела која су починили. Фикрет Р. иза себе већ има разбојништва и сукобе са полицијом, а Елвис Х. је кривично гоњен због крађа и туча. Постоје индиције да су у златару „Опал“ упали дрогирани.

О том злочину писали су и други медији:

Ухапшен разбојник који је опљачкао златару у Новом Пазару
Крвави епилог пљачке у Новом Пазару

Синдикат данас (2): како унапредити синдикални рад?

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Синдикат данас (2): како унапредити синдикални рад?

У данашње време људима је све теже и да замисле да неко некоме помаже тек тако и без задњих намера. Тешко им је да поверују у то да се неко бави синдикалним радом несебично. Уобичајена сумња је да синдикални активисти имају неки интерес, најчешће мисли иду ка томе да они – сигурно добијају новац за тај рад или имају додатне погодности, блиски су руководству послодавца па ће то искористити за напредовање, итд. Ма шта ту има да се мисли? И зашто баш да им помогнемо у остваривању личних амбиција. Ми ћемо добити шта?

Тешко је људима да схвате и прихвате чињеницу да је неко спреман да жртвује миран живот и слободно време да покуша променити на боље систем изнутра, да тај неко тек тако изабере тежак пут уместо да оклева и чека боља времена или једноставно да се препусти судбини.

А у ствари, не треба ту много да се  мисли. Ако сматрамо да постоји потреба да наша права и наши раднички интереси буду заштићени, требало би да и сами активно учествујемо и „узмемо ствар у своје руке“. Да сами одлучимо који људи ће да нас представљају. Да то омогућимо људима који нам уливају поверење, да делују и говоре у наше име и да им дамо пуну подршку. Морамо заувек оставити иза нас време када су људи на такве позиције именовани путем формалних или унапред режираних избора. Не треба препустити било коме да гласа и одлучује у наше име. Тек ако активно учествујемо у раду синдиката и избору руководства, тада имамо и морално право да критикујемо изабране, да им тражимо полагање рачуна али и оставке уколико не оправдају наше поверење.

Време је да и МУП схвати оно што успешни послодавци одавно знају – да ефикасне синдикалне или професионалне организације могу да буду изузетно корисне за било ког послодавца, јер преко њих добија праву повратну информацију не/задовољства радника. Информацију неискривљену страхом, неоптерећену болесном зависности и улизиштвом или пак наглашено стегнуту због хијерархијске структуре. Ова врста односа често може сачувати неку организацију од колапса, изазваног одвајањем руководства од реалности, претераним отуђењем руководства од запослених.

Могућности које пружа синдикално и друго удруживање не користе се довољно ефикасно у нашој земљи, ту смо јако далеко од жељеног у поређењу са земљама са развијеним цивилним друштвом. Стиче се утисак да се традиционални синдикати и професионалне организације, велике синдикалне централе у Србији, али и репрезентативни синдикати у МУП, углавном одржавају на инерцији чланства из прошлости, које се све више и више смањује. Имамо и много нових малих синдиката који, подстицани разочарењем и незадовољством или пак од стране послодавца, ничу свакодневно, али ту ипак нема довољно нових идеја, синдиката спремних да понуде алтернативу. Част изузецима.

Ипак, постоје разлози за оптимизам, јер видимо више позитивних резултата проистеклих из привременог или трајног удруживања. Запослени у јавном сектору, па и МУП, у последњих неколико година изгледа да доживљавају судбину оних који раде у приватном и потребан им је снажан и добро организован синдикат. Синдикат српске полиције доказао је да је у стању да покаже да у МУП раде живи људи, грађани Србије са именом и презименом, а не само анонимни бројеви. Надамо се да ће тај тренд да се у будућности настави и прошири!

Упркос одређеним ограничењима у остваривању права на слободу удруживања у МУП-у (нарочито у погледу спровођења ефикасних штрајкова), и даље има довољно механизама да утичемо и штитимо интересе запослених путем протеста, јавних кампања, тужби судовима због незаконитих одлука и слично. Наравно, основни услов за све то јесте активна подршка чланства. И укпрупњавање синдикалне сцене!

Времена се мењају и захтевају се нови односи са јавношћу и са чланством, што заузврат захтева реформу целокупног синдикалног покрета. Неизбежне су болне реформе свих синдиката, али оне генерално морају имати благотворан ефекат ако се правилно спроведу, а то се не може десити без сарадње људи који су свесни проблема у потпуности. Синдикати се морају одрећи неких људи који су годинама својеврсни синдикални фикуси, људи који годинама обављају одређене одговорне функције у синдикатима без икаквих резултата у раду. Савремени облици организације синдиката не смеју да дозволе постојање функционера који су само неми  посматрачи већ сви морају бити активни учесници и давати адекватан допринес.

Синдикат српске полиције од свог оснивања био је лидер у иновацијама у раду, приступима решавању проблема, предлагали смо решења, често и непопуларна, али сврсисходна и ефикасна. Све више и више људи почиње да схвата неопходност примене таквог приступа раду са члановима, решавању проблема, неопходност приближавања и изградњи поверења и сарадње са организацијама цивилног друштва и независним државним органима, тако да нема сумње да ће у нашем синдикату бити довољно људског капацитета за спровођење неопходних реформи и враћања синдикализма у МУП на „прави пут“!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Синдикат данас(1): зашто бити члан?

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Синдикат данас(1): зашто бити члан?

Никада није било више дилема него што је то случај данас – да ли су синдикати и други слични облици удруживања уопште добра или лоша ствар за запослене? Сви послодавци, у различитим областима, својски заступају савремену тезу да синдикати ништа корисно не раде већ коче реформе, а самим тим и економски и сваки други развој.

Послодавци понекад тврде да их синдикалне вође уцењују и прете им непотребним ударима и тако себи неовлашћено обезбеђују додатни приход или друге користи.

Сведоци смо постојања и таквих синдикалних лидера који показују животни стандард у нескладу са својим основним занимањима – наставници, рудари, поштанских радници, полицајци итд. Сведоци смо и метеорских каријерних успона појединих синдикалних лидера! На нека лица првих људи синдикалних организаџија навикли смо тако дуго да их узимамо здраво за готово, као да су рођени и да ће увек бити синдикалци. Највеће и најстарији организације међу њима имају моћне елементе корпоративне структуре.

Некада је то оправдано, некада не, али на синдикате по дифолту пада критика, слично као на политичке партије – да ништа корисно не раде и никоме не помажу, осим личном интересу малог круга људи блиских њиховим лидерима.

Дакле, намеће се закључак да су они заправо штетни облици удруживања запослених?

Међутим, људско памћене генерално је кратко, а сећање на историјске моменте изгледа још краће и лако се заборавља да већина права која уживамо данас нису одувек била ту и да су освајана у некој ранијој фази, често уз цену озбиљних жртвава, протеста, штрајкова, отпуштања са посла. То не значи да та права не могу врло лако бити изгубљена. Јесмо ли брзо заборавили блиску прошлост када смо радили и преко 250 сати месечно? Без увећања за ноћни рад, прековремени рад, рад на дан државних и других празника… Да ли је тако брзо избледело сећање на малтретирање полицајаца од стране надобудних старешина и кажњавање умањењем плате без повода и без права на жалбу?!

Права су изборена тешком муком а лако их можемо изгубити и због тога свако од нас мора да буде спреман, да лично учествује у заштити својих права и легитимних интереса. Ако нисмо спремни да дамо све од себе, не можемо ни да очекујемо добијање жељеног резултата. Када немамо довољно снаге да се сами одупремо, она се стиче удруживањем – формалним или не. Срећом, увек постоји могућност да удружимо снаге са људима који се боре за исте циљеве и заједничким напорима постигнемо жељено. Избор је само наш лични.

У већини случајева, међутим, људи схвате ову могућност, на другачији, тежи начин. Тек у, по њих лично, тешком тренутку, када су им директно угрожена права или интереси, одлучују да се придруже великој и јакој групи. Па чак и тада, када се нешто тако деси и одлуче се за придруживање синдикату, бринући само о себи, неки од њих и тада желе да остану анонимни и не подлегну ни минималном ризику.

Но, то их не лишава права да критикују оне који покушавају да учине нешто за опште добро. То их не спречава да поставе питање „Шта је то синдикат урадио за њих?“. Заборављају да синдикат није нека отуђена организација, страно ткиво на телу запослених, већ смо синдикат сви ми заједно.

Синдикат је јак онолико колико смо сложни и колико су активни и на борбу спремни сви његови чланови!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Делују ли вам забринуто за судбину радника?!

ССП израдио и доставио свој Предлог правилника о психолошкој помоћи

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ССП израдио и доставио свој Предлог правилника о психолошкој помоћи

Београд, 31.10.2016. године,- Стручни тим Синдиката српске полиције израдио је и доставио предлог Правилника о психолошкој помоћи и психолошкој заштити запослених у Министарству унутрашњих послова. Као што је већ познато, руководство МУП-а, из нама несхватљивих разлога, одбило је да представнике ССП укључи у рад Радних група за припрему предлога седам правилника које је министарство, у складу са Законом о полицији, у обавези да донесе.

Посебну занимљивост даје чињеница да су одбили и само наше присуство састанцима у својству посматрача, немог сведока ставова и залагања и представника послодавца али и репрезентативних синдиката. Да ли су нешто желели да сакрију и шта су нам припремили видећемо врло брзо јер је рок за израду предлога ускоро истиче.

Руководство Синдиката српске полиције није желело да наш синдикат остане по страни, да се препустимо судбини и сачекамо, сигурни смо, лошег и рестриктивног предлога правилника па да онда ликујемо и критикујемо га. Напротив, као и увек до сада, предузели смо кораке да предупредимо доношење лошег правилника те смо израдили нашу верзију у којој психолози добијају праву улогу – заштитника психолошког здравља полицијских службеника и осталих запослених, за разлику од предлога Радне групе, за који са сигурношћу можемо очекивати да ће психолозима наменити улогу „батине“ за запослене!

Допис председнику Радне групе преносимо у целости, док текст нашег предлога правилника можете погледати и „скинути“ са доњег линка:

„Господин Звездан Радојковић, помоћник директора
(председник радне групе)

Предмет: Предлози Синдиката српске полиције за текст правилника којим се прописују критеријуми и начин поступања у пружању психолошке помоћи

Поштовани,
будући да сте решењем министра, бр. 6579/16-2 од 18.08.2016. године, именовани за председника Радне групе за израду текста правилника којим се прописују критеријуми и начин поступања у пружању психолошке помоћи, достављам вам предлог правилника који је израдио Синдикат српске полиције.

С обзиром на чињеницу да министарство није дозволило учешће нашег синдиката у раду Радне групе којом председавате, у ситуацији смо да немамо увид у то докле сте стигли са израдом текста предлога правилника, чак ни да ли сте уопште започели рад, било би беспредметно да вам достављамо сугестије и предлоге које бисте могли да искористите и имплементирате у текст предлога правилника, мада би то било практичније и сврсисходније, а нама свакако једноставније.

Стога је стручни тим ССП припремио предлог комплетног правилника и овом приликом га достављамо. У припреми предлога контактирали смо са колегама из полиција неколико европских земаља, уважили смо њихова искуства из практичне примене њихових правилника и све то имплементирали у наш предлог који имате пред собом.

Сматрамо да сте дужни да овај предлог прегледате, анализирате и искористите, не ради задовољења сујете руководства ССП, већ искључиво у интересу свих запослених у МУП, којим смо се и водили приликом одлуке да предлог израдимо упркос неразумном ставу МУП да нас искључи из свих фаза доношења и усвајања правилника који се тичу радно-правног статуса и интереса запослених, чиме је директно прекршен Закон о раду а наш синдикат доведен у подређен положај.

Молимо Вас да нас известите да ли сте уопште узели у разматрање наш предлог, а ако нисте да нам наведете разлоге за то.„

Овде можете погледати текст предлога:
Предлог Правилника о психолошкој помоћи и психолошкој заштити запослених у  министарству унутрашњих послова

Заменик председника ССП
Миле Лазаревић

Повећање плате или враћање дела узетог?

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Повећање плате или враћање дела узетог?

Београд, 30.10.2016. године, – Након што је, на данашњој конференцији за медије, председник Владе Србије, господин Александар Вучић, обавестио јавност о резултатима преговора са делегацијом Међународног монетарног фонда и изнео податке о висини увећања плата запослених у државном сектору, намеће се неколико закључака али неколико питања и даље остаје отворено.

Премијер Вучић је нагласио и то како је водио „велику борбу“ са ММФ-ом око повећања плата за припаднике војске и полиције, да је постојало велико противљење поменутих који сматрају да су полицајци већ „преплаћени“ и да је умало дошло и до прекида разговора баш због спорења око запослених у Министарству унутрашњих послова и нашег права на нормалан живот.

Чланови и руководство Синдиката српске полиције немају разлога да не верују да је заиста тако и било и на том залагању искрено се захваљујемо господину Вучићу, мада је то свакако у опису његовог посла – обезбеђивање услова за достојанствен живот грађана Србије, међу којима смо и ми „озлоглашено преплаћени полицијски службеници“!

Ипак, не можемо да не приметимо да је на делу само привид увећања плате запосленима у МУП, а да је ово, у ствари, најава враћања још једног дела одузетог. Подсећања ради, запосленима у МУП је крајем лета и почетком јесени 2014. године плата умањена два пута и да је због тога уследио масовни штрајк. Том приликом смо сви остали без око, у просеку, 15% наших зарада, најпре кроз умањење чувене „десетке“ а онда и линеарно умањење од 10%. Штрајк нажалост памтимо по лошем – један репрезентативни синдикат га је активно опструисао а други касније издао.

Данас на делу имамо најаву враћања дела одузетог, након јануарских 2%, ускоро ћемо добити додатних 5% увећања основице плате, али је то и даље далеко од нивоа плата које смо имали у августу 2014. године. Свесни смо финансијских тешкоћа државе, незавидног платног биланса и рестриктивног државног буџета, али ово је истина коју не смемо да прећутимо – нема овде реалног повећања плате већ само ублажавања почетног умањења. О двогодишњој инфлацији и увећању животних трошкова, као и о накнадни укупно одузетог за две године, нико и не размишља осим полицајаца самих.

Премијер је у обраћању јавности најавио и једнократну линеарну помоћ свим пензионерима у износу од пет хиљада динара. Своје, раније дато, обећање које су нам презентовали репрезентативни синдикати (додуше ПСС је говорио о 20.000 а НСП о упола мањој суми) о једнократној помоћи запосленима у МУП данас није споменуо. Остаје нејасно да ли је заборавио на обећање или му испуњење нису дозволили представници ММФ-а. А можда обећања није ни било већ су нас репрезентативни синдикати, као и много пута до сада, једноставно обманули?!  

Такође, заборављено је и да су умањењем висине накнаде за рад на терену, односно износа дневнице, на мизерних 150 динара дневно, директно погођени полицијски службеници који раде у тешким условима на одржавању јавног реда и мира и спречавању ескалације насиља и криминала. Тај рад и ризик који са собом носи је подцењен и неправедно доведен у исту раван са класичним службеним путовањима бирократа и администрације. Наш рад није „службено путовање“. Ми не „путујемо“, већ обављамо најсложеније и најтеже теренске послове и задатке у циљу очувања безбедности Републике Србије и њених грађана. Верујемо да повећање износа дневница за полицијске службенике на неопорезовани износ од 2.201 динар не би био превелики залогај за буџет државе Србије и да то треба урадити што хитније.

Све у свему, ово увећање месечног примања свима ће нам добро доћи премда ни из далека није довољно да полицијским службеницима обезбеди услове достојне за живот човека. Још једном је потврђена навика државе да од полицијских службеника и свих запослених у МУП очекује највеће жртве, да их без оклевања и добије, а да приликом „враћања дуга“ будемо скрајнути или у потпуности заобиђени!

Заменик председника ССП
Миле Лазаревић

 

Пиротехничари заслужују много више!

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Пиротехничари заслужују много више!

Једно од релативно нових и мање познатих занимања у министарству унутрашњих послова јесте радно место класификовано као „послови заштите од неексплодираних убојних средстава“. Ти послови су према Закону о ванредним ситуацијама и Уредби о заштити од неексплодираних убојних средстава (у даљем тексту: НУС) у надлежности Сектора за ванредне ситуације МУП Р Србије.

Да би свима било јасно о којим људима овде говоримо, рећи ћемо кратко и јасно: деминери или пиротехничари! Они припадају Одељењу за НУС, Управе за цивилну заштиту СВС-а и организовани су у тимове у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду. Њихово ангажовање на терену подразумева преузимање експлозива и средстава за иницирање из магацина, превоз до места проналаска НУС, уништавање НУС детонацијом на лицу места или траспорт до привремених места предвиђених за уништавање. О ангажовањима на претрагама терена ради проналаска закопаних НУС, те откопавању или пак закопавању пронађених средстава, раду у разним метео условима, на њиви, у шуми…, не треба ни говорити, то је већ технички део посла који се од њих очекује да одраде рутински, мада у овом послу не сме да буде рутине нити се потребно знање стиче у школама. То је високоризично занимање за чије успешно обављање школа није довољна – потребно је дугогодишње искуство и учење од старијих у том послу, неопходна је хладна глава, висока концентрација и мирне руке!

И мотивација!!! Ипак је реч о занимању у којем се греши само једном!

Број људи уnus овој служби је јако мали, ради их свега деветорица у целој Србији, у просеку имају по стотинак целодневних ангажовања на терену! Од тога су двојица припадница Војске Србије придодати на испомоћ МУП. Потреба за новим свежим снагама је велика! Неопходно је одмах довести нове, младе људе, који треба да науче занат уз већ прекаљене пиротехничаре, али нажалост, одзив и интересовање за ово изазовно али и јако ризично занимање су јако мали. Основне плате запослених на овим радним местима су у рангу плата обичних полицијских службеника, а морамо признати да то и није баш логично. Уколико су приликом одређивања висине увећања радног стажа уважени сви ризици конкретног радног места и правилно одређено увећање од 6 месеци на годину дана, остаје нејасно зашто тај ризик није вреднован и приликом одређивања коефицијента плате. Да ли је том приликом пресудила сујета појединих начелника у Сектору или Управи, па је одлучујући фактор био „не могу они да имају веће плату од мене, ипак сам ја начелник“!

Да ли је потребно наглашавати чињеницу да пиротехничари за целодневни рад на терену, у високоризичном послу, као накнаду добијају дневницу у чувеном износу од целих 150 динара?! Да ли је онда чудно што нови људи не долазе, а стари гледају куда да побегну главом без обзира?!

Проблем са накнадом за пиротехничаре и њихову изложеност великом ризику приликом ангажовања на терену елегантно је решен у Војсци Србије – одлуком министра дефинисана је „Пиротехничка накнада“ и она тренутно износи 4.400 динара по дану. Наравно, уз то следи и посебан додатак за исхрану на терену али и ограничење ефективног рада у директном контакту са НУС на 5 сати дневно! Има ли потребе за појашњењем ових мера?

Синдикат српске deminerполиције сматра да је, због свега изнетог, неопходно хитно доношење одлуке министра којом би овој категорији запослених био увећан износ дневнице, односно накнаде за ангажовање за рад са НУС. Сматрамо да рад на пословима са мигрантима свакако није ризичнији од посла са неексплодираним убојним средствима, а да је број људи на овим радним местима, као и број њихових ангажовања на терену, такав да увећање накнаде не би требало да представља непремостиву финансијску препреку за МУП.

У посебном допису министру захтеваћемо поштовање равноправности запослених у различитим државним органима и поштовање принципа који говори о томе да исти рад треба да буде једнако вреднован и плаћен! Тражићемо да министар др Небојша Стефановић донесе посебну одлуку којом ће исправити наведену неправду учињену овим људима. Одлуку којом ће увести посебну накнаду за њихов теренски рад, појачану исхрану на терену и поштовање ограничења дужине трајања ефективно рада са НУС.

Верујемо да ће министар имати разумевања и свести да ће таквом одлуком спречити изумирање овог занимања у МУП. А потреба за овим занимањен никада неће престати с обзиром на бурну ратну прошлост наше земље и чињенице да смо само у последњих стотинак година имали неколико ратова и бомбардовања.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Шта урадити да привремени премештај не постане трајни?

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Правна помоћ. Нема коментара на Шта урадити да привремени премештај не постане трајни?

Поводом уочене појаве да се у појединим Полицијским управама наређењем начелника полицијске управе појединим полицијским службеницима налаже да обављају послове другог радног места, при том речене наредбе немају временско ограничење (наређење остаје на снази док постоји потреба службе), правни заступник Синдиката српске полиције господин Никола Перовић, даје следеће мишљење:

Одређивање другог места рада полицијском службенику на основу наређења старешине – правни став

1.Наредбом руководиоца организационе јединице МУП-а могуће је одредити, односно наложити полицијском службенику да обавља послове који нису у опису радног места (Решењем надлежног органа распоређен је на једно радно место а руководилац му налаже обављање послова другог радног места за које испуњава услове и у истом статусу), сходно одредби чл. 20 Закона о државним службеницима („Сл. гласник РС“, бр. 79/2005, 81/2005 – испр., 83/2005 – испр., 64/2007, 67/2007 – испр., 116/2008, 104/2009 и 99/2014), која одредба казује:

„Привремени рад на пословима који нису у опису радног места
Члан 20
Државни службеник дужан је да, по писменом налогу претпостављеног, ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, због привремено повећаног обима посла или замене одсутног државног службеника.
Врсту и трајање послова одређује претпостављени писменим налогом, најдуже на 30 радних дана.
Послови могу да трају и дуже од 30 радних дана ако је потребно да државни службеник на положају замени другог или ако на положају не ради нико.“

Из цитиране законске одредбе јасно произилази да је време обављања послова на основу писаног налога претопстављеног ограничено на 30 дана (осим за положаје) као и да су условљени алтернативно постављеним разлозима као што су повећање обима посла или одсустност државног службеника. Правна природа алтернативно постављених разлога који оправдавају овакво поступање претопстављеног је таква да наредба, којом се налаже обављање послова који нису у опису радног места полицијског службеника, захтева одређено образложење како би се полицијском службенику дали јасни и прецизни разлози због којих је дужан да обавља послове који нису у опису његовог радног места. Такође, јасно је да је овакво обављање послова ограничено у свом трајању на 30 дана те не постоји законски основ који би оправдао став да наредба остаје на снази док постоји потреба службе. Ово уједно представља и изигравање циља законске норме за коју је евидентно да се има применити у изузетним случајевима уз испуњење законом прописаних услова.

2.Даље,одредбом чл. 200 Закона о полицији („Сл. гласник РС“, бр. 6/2016) уређена је материја упућивања у другу организациону јединицу:

„Услови за упућивање у другу организациону јединицу
Члан 200
Упућивање, у смислу овог закона, представља привремену промену посла – без промене радног места, уциљу обављања конкретног службеног посла или задатка на одређеном радном месту, где се од упућеног лица захтевају посебне стручне, организационе и друге способности.
Упућивање запосленог може се извршити једанпут само уз његову претходну сагласност.
Упућивање траје најдуже годину дана или док трају околности које су га узроковале.
Решењем о упућивању утврђују се права и обавезе проистекле из упућивања.
Правила о упућивању полицијских службеника прописује министар.“

Дакле, из речене одредбе произилази да се упућивање може извршити искључиво решењем а како су саставни делови решења о упућивању, између осталог, и поукао правном средству, то би полицијски службеник имао право на изјављивање редовног правног лека против таквог решења. Овај вид одређивања обављања послова подразумева конкретан задатак као и да при том запослени има посебне стручне, организационе и друге способности које су потребне за извршење таквог задатка, што даље имплицира да је и у овом случају потребно посебно образложити решење којим се полицијски службеник упућује у другу организациону јединицу. На основу реченог, мишљења са м да наредба претпостављеног којом се полицијском службенику налаже обављање послова другог радног места, без временског ограничења и адекватног образложења није у складу са реченом одредбом закона.

3.Такође, у случајевима којима се наредбом претпостављеног полицисјком службенику налаже обављање послова другог радног места, примећено је да наредба носи класификациони број 112 јединствене класификације предмета по материји Упутства о канцеларијском пословању органа државне управе („Сл. гласник РС“, бр. 10/93, 14/93 – испр. и 67/2016) који класификациони број обухвата следећу материју:

Заснивање радног односа и кретање у служби
– радни односи (на неодређено време, на одређено време, претходна провера радне способности)
– допунски радни односи
– уговорни односи
– распоређивање на послове односно радне задатке
– избори професионалних функционера, судија, судија за прекршаје
– именовање
– избор пословодног органа
– свечане изјаве

Како се распоређивање државних службеника врши одговарајућим решењем надлежне организационе јединице то се подразумева и право запосленог на изјављивање правног средства против решења о распоређивању, међутим у конкретном случају изостаје поука о правном средству, што је спорно са становишта цитираних законских и подзаконских одредаба.

4. Из разога свега реченог, а посебно имајући у виду цитиране одредбе Закона, мишљења сам да издавање наредбе полицијском службенику да обавља послове другог радног места у неодређеном трајању и без образложења у коме би се навео разлог и околности којима се оправдава издавање наредбе, није у сагласности са законским нормама те да је потребно да руководиоци МУП-а предузму потребне радње како би се поступање у оваквим случајевима уподобило законским норамама.

Дакле, све колегинице и колеге који имају овакав проблем – да су распоређени на обављање послова другог радног места, било из „васпитно-дисциплинских разлога“, било из њима непознатих разлога, могу да се обрате ССП и наш правни тим ће предузети неопходне мере да се та неправда и безакоње отклони!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ССП – сам против свих

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ССП – сам против свих

Свакодневно на адресу Синдиката српске полиције пристижу многобројни захтеви за помоћ са проблематиком из радно-правног односа. У складу са интерним актима синдиката, поштујући хијерархију и у сарадњи са својим активистима на терену покушавамо свим дозвољеним средствима помоћи колегама и колегеницама. Приоритет у оваквим и сличним стварима дајемо својим члановима, који одвајајући 1% од тешко зарађене плате, чланарином омогућавају несметано функционисање синдиката. Међутим парадокс у свему овоме је да у последње време имамо више молби и захтева за помоћ од стране осталих запослених – чланова других синдиката, него од својих чланова. Водећи се моралним начелима, да смо пре свега људи „у истом кошу“, Синдикат српске полиције излази у сусрет и помаже им, али  до одређених граница. Зашто  баш тако?

Под одређеним границама сматрамо уложена средства и напоре да помогнемо члановима осталих синдиката, јер нам се они и највише обраћају. Та средства зависе од више фактора: проблематике, трошкова и времена.

  1. Проблематика – приоритет имају  чланови ССП, па тек остали;
  2. Трошкова – у оваквим случајевима, где се ради о члановима других синдиката који из неког разлога не желе да приступе ССП, чак и када им помогнемо, улажемо минимална новчана средства управо из тог разлога;
  3. Времена – у зависности од слободног времена активиста који већ решавају проблеме својих чланова и минималних уложених новчаних средстава. У оваквим и сличним случајевима, за разлику од осталих синдиката, Синдикат српске полиције никада није постављао услов потписивања приступнице, већ је одређивао приоритете у решавању. А приоритети ће увек бити наши чланови.

Користимо ову прилику да искажемо разочарање начину приступа појединих колега и колегеница којима помогнемо, решимо одређени проблем, где пре свега репрезентативни синдикати нису могли или хтели да реше, а они нам окрену леђа и тако у круг. Овакво њихово понашање је један од неколико битних утицајних фактора због којих се налазимо у овој тешкој ситуацији. Није им била довољна анализа ризика, да се освесте и тргну из зимског сна. А сви добро знају да се Синдикат српске полиције најоштрије супротставио послодавцу и највише утицао на њен крах, чак по цену добијања дуго чекане репрезентативности. Док је у исто време један репрезентативни синдикат подржао отпуштање запослених и кочио нас у борби – СЛИКА.

Сетимо се само како су нас уверавали да су сухомеснати производи произвођача „Ђурђевић“ квалитетна храна, прве категорије и чак у коментарима на јавној фејсбук страници ССП коментарисали како на „овакав начин хоћемо да придобијемо чланство“. Наравно, и ту смо доказали наше сумње, и уз помоћ запослених са терена повукли овог сумњивог добављача. Његово место заузео је квалитетан и поуздан „Златиборац“. Како би један репрезентативни синдикат прикрио свој нерад и грешке, користећи демагогију, хвалио се на сва звона како је то њихов успех, јер се један њихов активиста, иначе по службеној дужности налазио у Комисији, оформљеној на нашу иницијативу.

И на крају, не смемо заборавити и чувену Уредбу о начину остваривања накнаде трошкова за долазак и одлазак са посла, где постоји могућност велике неправде према запослених у МУП-у, наравно уз подршу једног репрезентативног и пасивност другог репрезентативног синдиката.

Нећемо  заборавити и мање синдикате, поједине са јасним и дефинисаним циљевима – у сарадњи са одређеним руководећим кадровима, који се налазе у белешкама нашег синдиката, а неки су на нашу иницијативу и кажњени, покушавају да ослабе ССП врбовањем чланства куповином штампача, пуњењем тонера, ширењем лажи и сл. Наравно, такви не могу да се изборе са радно-правном проблематиком, што је и сврха синдиката, тако да их и разумемо, ово је једино средство за постизање циља. На запосленима је да одлуче на коју ће страну.

За разлику од осталих, циљ Синдиката српске полиције није само да запослени потпише приступницу, већ искључиво изградња међусобног поверења и разумевања на релацији синдикат-члан, како би у некој будућој ситуацији, на наш знак „ЈУРИШ“ сви без устручавања и икаквих сумњи били спремни да заједно и у што већем броју наступимо у борби за наша права. Јер, синдикат чине чланови. Што нас је више, то смо јачи…

Овом приликом апелујемо на све синдикате:  Помозите нам, заједно смо јачи. И ако не можете из вама знаних разлога, молимо вас, само нас немојте саботирати у раду.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Октобарски састанак са Радном групом за сарадњу са синдикатима

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Октобарски састанак са Радном групом за сарадњу са синдикатима

БЕОГРАД- Дана 10.10.2016. године, одржан је дести по реду месечни састанак између Радне групе за сарадњу са синдикатима у Министарству унутрашњих послова и представника Синдиката српске полиције чију делегацију су представљали: председник Лазар Ранитовић, портпарол Бобан Ђорђић,чланови Главног одбора ССП, Небојша Ристић и Дарко Оцокољић.

wp_20161010_08_50_57_pro

Теме које су биле предмет састанка су систематизоване у наредних пет тачака:

  1. Исплата посебне накнаде за ПУ Врање

Посебна накнада за рад са мигранитима није исплаћена за месеце јул и август. За месеце јул и август су враћени спискови ка организационим единицама, исправљени су и послати ка МУП, те нас интересује када запослени могу очекивати исплату накнаде? Одговор на предметно питање дао је господин Драго Бјелица који је изјавио да када спискови оверени од стране координатора пристигну у Сектор финансија и људских ресурса следи исплата у року од двадесетак дана, као и да не постоји сметња да накнада буде исплаћена јер новца има. Проблем са предметним списковима је настао јер координатор није исте оверио потписом те самим тим Министарство није могло ни извршити исплату. Договорено је да ће господин Бјелица лично проверити где се налазе и да ли су оверени спискови заједно са начелником ПУ Врање и шефом Одсека за логистику ПУ Врање , након чега ће по доласку у Сектор бити издат налог за исплату.

2. Средства за потребе Фонда за помоћ породицама погинулих и рањених полицијских службеника за 2016. годину

Увидом  у Информатор Министарства унутрашњих послова на веб сајту у Прилогу бр. 7 који се односи на средства за потребе Фонда за помоћ породицама погинулих и рањених полицијских службеника за 2016 годину ланирана је расподела средстава на следећи начин, и то:

I – 413 – Накнаде у натури ……………………………………………….. 9.800.000 динара
II – 414 – Социјална давања запосленима …………………………. 65.900.000 динара
4142 – Расходи за образовање деце запослених………………………. 31.500.000 динара
4144 – Помоћ у медицинском лечењу запосленог или члана
уже породице и друге помоћи запосленом …………………………………………… 34.400.000 динара
УКУПНО (I + II): 75.700.000 динара
Напомена:
413 – односи се на закуп стамбеног простора
4142 – односи се на исплату стипендија и набавку уџбеника и школског прибора
4144 – односи се на исплату помоћи у лечењу, исплату помоћи на име издржавања и
исплату новчане помоћи поводом Дана министарства, Славе и Дана полиције.

Да ли се предметни план спродови и на који начин, односно колико је људи добило средстава да ли постоји извештај? Одговор на питање дао је државни секретар, господин Милосав Миличковић који је изјавио да су опредељена средства утрошена како је наведено у Информатору, како је наведено у табелраним приказима, те обавезао господина Драга Бјелицу да достави Синдикату српске полиције, Извештај о утрошеним средствима, појединачно, поштујући одредбе Закона о заштити података о личности.

3. Станица граничне полиције Моровић

Докле се стигло са дисциплинским поступцима у СГП Моровић? Да ли су окончани и који је исход? Реч је узео господин Милорад Кујовић испред УГП који је изнео податке да се против командира води 4 дисциплинска поступка од којих су два због учињене тешке повреде службене дужности и два због лаке повреде. На инсистирање председника ССП да се саопшти коначни исход, господин Кујовић је изјавио да је у два од четири дисциплинска поступка наступила апсолутна застара дисциплинског гоњења, у трећем је правоснажно ослобођен а четврти за тешку повреду је у току дуже од годину дана као и да је запосленом који је закључком руководиоца именован за дисциплинског старешину престао радни однос те је нови дисциплински старешина у поступку именован и ускоро се очекује наставак поступка, односно заказивање расправе. Лазар Ранитовић је навео да је недопустиво да се дозволи очито намерним и грубим пропустима да застаревају поступци покренути против руководилаца, који су између осталог посебно осетљиви јер се ради о радњама које се огледају у нарушавању  угледа МУП-а, крајњем ниподаштавању запослених и нарушавању међуљудских односа што може да произведе веће и теже последице како по саме запослене у поменутој СГП тако и по МУП, што је недопустиво. Добили смо уверавања да ће наведени предмет као и било који други бити окончани без застаре у складу са законом.

4. Услови смештаја у подручјима погођеним мигрантском кризом

Обзиром на чињеницу да је дошло до захлађења, те да предстоје све хладнији дани праћени кишом, снегом, наглим падом температуре, а паралелно обезбеђење државне границе према Р. Бугарској и Р. Македонији се наставља кроз заједничке патроле Војске Србије и МУП-а постављамо питање да ли се предузимају конкретне радње у циљу обезбеђења простора за адекватан смештај како полицијски службеници на задатку не би се поразбољевали и како им се не би здравље нарушиило? Подсећамо да према Закону о безбедности и здрављу на раду Министарство је у обавези да спроводи мере здравствене заштите запослених на раду као и на основу Закона о ратификацији Конвенције  Међународне организације рада број 155 о заштити на раду, здравственој заштити и радној средини, као и на основу члана 181. Закона о полицији. Конкретни проблеми идентификовани су у РЦ ГП према Р. Бугарској, СГП Стразимировци где недостаје нафта за агрегат неће бити довољно за зимски период који предстоји, патрола је са припадницима војске целу ноћ напољу под ведрим небом док ради смене од по 12 часова. Овакво стање је на већини СГП како РЦГП према Р. Бугарској тако и према Р. Македонији.

Државни секретар, Милосав Миличковић изјавио је да проблем мигрантске кризе је проблем Републике Србије, те да као такав је један од приоритета у раду поред МУП-а и Владе РС, и да ће се системски решавати, као и да ће самим тим проблеми са којима се запослени суочавају на терену бити отклоњени, односно да ће бити обезбеђени адекватни услови и да се спроводе мере и радње у томе правцу како би запослени били адекватно опремљени и смештени. Делегација ССП добила је уверавања и наведени су конкретни кораци у том смислу које нисмо због заштите података у могућности да објавимо али ће свакоме запосленоме који буде ангажван на овим пословима бити обезбеђен адекватан смештај и услови за рад и боравак на терену. Што се тиче начина рада смена на терену јасно је дато до знања да без обзира на број радних сати проведених нико неће добити мању зараду уколико буде остварио мањи број сати на месечном нивоу, јер су евидентирани случајеви по полицијским управама да поједини руководиоци уносе мањи број сати у временик рада, односно да запослени на терену добијају слободне дане који им се не рачунају у радне сате, чиме не остварују довољан број сати на месечном нивоу.

5. Споразум о вансудском поравнању

На ранијим састанцима са Радном групом је договорено да се за запослене у Управи за обезбеђење, ПУ Врање и ПС Мајдампек склопе споразуми о вансудском поравнању у вези остварених прековремених сати запослених. На жалост до данашњег дана Секретаријат МУП није доставио ниједној организационој јединици предметни споразум.

У вези са наведеним договорено је да ће господин Драго Бјелица и Драган Цветковић из Сектора за људске ресурсе да контактирају руководиоце поменутих организационих јединица како би се решили  проблеми достављања Секретаријату МУП-а података неопходних за сачињавање споразума. Што се тиче ПУ Врање, тамо су већ сачињени споразуми од стране управе, али нису послати ка МУП. Поводом тога биће контактиран начелник ПУ којем ће бити наложено да сачињене споразуме пошаље ка МУП како би напокон запосленима могла бити уплаћена потраживања у складу са споразумом.

                                                                                                                        Служба за информисање ССП
Бобан Ђорђић

 

У здравом телу здрав дух!

Napisao/la spp_admin na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на У здравом телу здрав дух!

Запослени у Министарству унутрашњих послова широм Србије имали су прилике да ових дана у објектима за исхрану виде и конзумирају богату понуду поврћа у разним облицима. Било је ту додуше и нешто мало конзервиране туњевине, али је доминирао кромпир, пржени, печени, кувани. Наравно, било је и богате понуде пиринча уз барену шаргарепу и купус салату.

Упорнији и стрпљивији могли су да нађу начин и добију пржена јаја, и то би било све од намирница животињског порекла.

Надлежни кажу да је у току јавна набавка меса и месних прерађевина, да ће проблеми бити решени ускоро, да се престаје са хитним и изнуђеним испорукама мимо тендера и да је то једини разлог тренутне несташице јер „једном је морала да се подвуче црта“.

Цинични кажу како, ето, МУП брине о стању здравља запослених те их са „нездравог“ црвеног меса преусмерава на здравији режим исхане. А да ће колегинице и колеге имати лепшу линију.

А ми се питамо да ли је могуће да је овако нешто уопште могуће у великом систему, какав МУП свакако јесте. Да ли ће неко одговарати због овога, не питамо се уопште јер одговор сви знамо – наравно да нико неће одговарати, оправдање и изговор на нестручност и нерад, у шуми прописа, увек се могу наћи, па макар колико мало били уверљиви.

Синдикат српске полиције мора да постави питање шта би се, не дај боже, десило у ратним условима. Па нама ни муницију ни муницију не би могли да дотуре. Зашто се синдикати уопште замарају темама попут возила, заштитних прслука, квалитетније службене обуће и друге опреме, кад ми ни хране немамо како треба и доликује!

Синдикат српске полиције ову ситуацију сматра поразом и срамотом Министарства унутрашњих послова. Нажалост, само једним у низу.

Сведоци смо и да нам овог месеца поново касни исплата накнада за долазак и одлазак са посла. Након вишемесечног, колико толико устаљеног распореда и исплате до петог у месецу, сада смо опет у прилици да нам надлежни не могу дати смислен одговр о плану динамике наредних исплата.

Како ССП незванично сазнаје разлог проблема у којима се налази буџет МУП данас резултат је наслеђа садашњег руководства и садашњег министра, које су добили од Драгана Јочића и Ивице Дачића. Наиме, у току су принудне наплате са рачуна МУП по извршним налозима суда, који су коначно потврдили пресуде по нашим давнашњим тужбама за прековремени, ноћни, празнизни рад итд. Још једном се показало да је правда спора али достижна.

А министарство је имало и више него довољно дуг временски период да запосленима понуди споразум о вансудском поравњању и тако избегне беспотребне додатне трошкове. На предлог ССП у том смислу, тадашњи министар Дачић одговорио је у стилу „бриго моја пређи на другога“, односно одложио решавање проблема у свом мандату.

Имамо добар осећај да садашње руководство, планом доношења Уредбе о накнади путних трошкова (неуставном и незаконитом) прави исту грешку, можда чак и свесно, јер ће се то, практично укидање накнада, вратити као бумеранг управо МУП-у, са износима знатно увећаним каматама и судским трошковима. А онда ћемо за пар година поново имати кашњење исплата, укидање награђивања, несташице хране и неквалитетну опрему, али ћемо и тада знати зашто нам се то дешава.

Надамо се да ће код планирања буџета МУП за 2017. годину бити довољно памети да се реалније предвиде позиције за исплате судских налога и других трошкова с тим у вези. Да се не деси као ове године, да планирани новац за 2016. годину буде устрошен већ крајем маја.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић