Zaštitnik prava građana, gospodin Saša Janković, podneo je svoj Godišnji izveštaj za 2015. godinu. Izveštaj sadrži opšte i posebne ocene i podatke o poštovanju prava građana (pre svega ljudskih i manjinskih), podatke o uočenim nedostacima u radu organa vlasti, predloge za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe vlasti i podatke o aktivnostima i troškovima Zaštitnika građana.

U Izveštaju se, u uvodnom delu, kaže da su se država i administracija bavile sopstvenim reformama čiji rezultati (još) nisu doveli do promena koje građani osećaju kao jasan boljitak. U odnosu na prethodnu izveštajnu godinu, broj pritužbi porastao je u 2015. godini za 28% (6.231 pritužba), a u toj cifri sadržano je i nekoliko pritužbi koje je podneo Sindikat srpske policije ukazujući na povredu prava zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Resor unutrašnjih poslova je zauzeo poseban odeljak u Izveštaju i to na šest strana (deo čiji sadržaj prenosimo u celosti) a iz domena policije obrađena su još i prava lica lišenih slobode, policijska ovlašćenja i prevencija torture. O tome možete čitati od 122. strane Izveštaja koji možete pogledati na sledećem linku:
Redovan godišnji izveštaj Zaštitnika prava građana za 2015. godinu.

3.12. RESOR UNUTRAŠNJIH POSLOVA
I PREGLED STANJA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Preduzete su brojne normativne aktivnosti – doneti su Zakon o policiji, Zakon o javnom redu i miru, Zakon o oružju i municiji i Zakon o javnom okupljanju.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Davanjem mišljenja u postupku pripreme Zakona o policiji, koje je Ministarstvo delimično prihvatilo, Zaštitnik građana doprineo je stvaranju zakonskog osnova za intenzivniju saradnju Sektora unutrašnje kontrole i Zaštitnika građana sa ciljem prevencije torture i unapređenja borbe protiv nekažnjivosti za torturu, kao i boljoj zaštiti prava policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu u disciplinskim postupcima.

2.2. Davanjem mišljenja u postupku pripreme Zakona o javnom redu i miru470, koje je Ministarstvo delimično prihvatilo, Zaštitnik građana doprineo je smanjenju novčane kazne za pojedine prekršaje i izričitom propisivanju mogućnosti humanitarnih i drugih udruženja, da po proteku roka mogu ponovo organizovati prikupljanje priloga za istu svrhu.

2.3. Zaštitnik građana uputio je Ministarstvu unutrašnjih poslova Mišljenje povodom najavljenog načina otpuštanja u Ministarstvu unutrašnjih poslova, što je zaustavilo započeti proces izigravanja propisa o prestanku radnog odnosa za preko 1.000 policijskih službenika.

2.4. Zaštitnik građana uputio je Vladi Inicijativu za usaglašavanje odredaba Krivičnog zakonika i Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kojima se uređuju izricanje i izvršenje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.

2.5. Odmah po saznanju da je Zaštitnik građana pokrenuo postupak kontrole rada Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstvo je izvršilo svoje rešenje, kojim je zabranjeno korišćenje rezervoara za zapaljive tečnosti na stanici za snabdevanje gorivom motornih vozila, koji nije ispunjavao tehničke uslove.

2.6. Zaštitnik građana je u 2015. godini u ovom resoru u oblasti policijskih poslova primio 188 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 274 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 185 predmeta primljenih u 2015. i ranijih godina. Od ukupno 18 postupaka koji su vođeni, četiri (22,22%) postupka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 25 preporuka, od kojih je prihvaćeno pet (20%), neizvršeno 20 (80%). Na osnovu broja utvrđenih (29) i otklonjenih (9) propusta474, efikasnost u ovom resoru je 31,03%. U oblasti upravnih poslova u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Zaštitnik građana je u 2015. godini primio 113 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 154 povrede prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 102 predmeta primljena u 2015. i ranijih godina. Od ukupno 22 postupka koji su vođeni, 11 (50%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ovom resoru u 2015. godini Zaštitnik građana nije uputio nijednu preporuku nakon kontrolnog postupka. Na osnovu broja utvrđenih (11) i otklonjenih (11) propusta, efikasnost u ovom resoru je 100%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. U Zakonu o policiji nije usvojen niz primedbi Zaštitnika građana, koje se, između ostalog, odnose na prestanak radnog odnosa, suprotno pravu na poštovanje pretpostavke nevinosti, kao posledica pokretanja krivičnog postupka za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti; potrebu propisivanja odgovornosti za povredu službene dužnosti za slučajeve iznošenja u javnost informacija iz istrage i informacija kojima se vređaju prava građana; pojedina neprimerena ovlašćenja data izvršnoj vlasti i potrebu jačanja operativne nezavisnosti policije i Sektora unutrašnje kontrole.

3.2. Uprkos izričitoj odredbi Ustava da se obrada podataka o ličnosti uređuje zakonom, Ministarstvo unutrašnjih poslova je podzakonskim aktom, propisalo sadržinu upitnika o identifikacionim podacima koji se prikupljaju u postupku bezbednosne provere, a rešenjima sadržanim u Zakonu o policiji i dalje je omogućena proizvoljnost pri vršenju bezbednosnih provera.

3.3. U Zakonu o javnom redu i miru, suprotno primedbama Zaštitnika građana, kod najvećeg broja prekršaja protiv javnog reda i mira propisane su preoštre kazne.

3.4. Tokom 2015. godine postojao je pravni vakuum u zakonskom uređenju uživanja slobode građana na okupljanje, zbog kašnjenja u donošenju novog zakona nakon odluke Ustavnog suda o neustavnosti odredbi do tada važećeg Zakona o okupljanju građana, a Zakonom o javnom okupljanju, usvojenim oktobra 2015. godine i dalje nisu otklonjeni pojedini nedostaci koji se odnose na nesaglasnost sa Ustavom.

3.5. Krivičnim zakonikom i Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima na različit način je određen momenat od kojeg počinje da teče mera zabrane upravljanja motornim vozilom.

3.6. Sektor unutrašnje kontrole policije u dopisima koje je upućivao podnosiocima pritužbi i predstavki u velikom broju slučajeva nije navodio činjenice koje su utvrđene, a koje su bile odlučne za donošenje odluke o osnovanosti podnete pritužbe, odnosno predstavke.

3.7. Ministarstvo unutrašnjih poslova ni u proteklom periodu nije postupalo ažurno po molbama građana za zasnivanje radnog odnosa u tom organu, posebno u slučajevima kada su godine starosti uslov za zasnivanje radnog odnosa.

3.8. Znatnom broju policijskih službenika kojima je radni odnos prestao iz razloga što je protiv njih bio pokrenut krivični postupak, a koji su po okončanim postupcima oslobođeni od optužbi koje su im stavljane na teret, Ministarstvo unutrašnjih poslova i dalje ne omogućava povratak na rad.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2014. godinu:
-da Ministarstvo unutrašnjih poslova razvija i jača mehanizme kontrole rada, postupanje komisije za pritužbe po pritužbama građana i postupanje Sektora unutrašnje kontrole policije;
-da Ministarstvo unutrašnjih poslova unapredi rad tako što će u obrazloženjima rešenja i drugih akata navoditi činjenice koje su bile odlučne za donetu odluku;
-da Ministarstvo unutrašnjih poslova unapredi svoj rad tako da bez odlaganja postupa po molbama građana za zasnivanje radnog odnosa, posebno u slučajevima ukoliko su godine starosti jedan od uslova.

4.2. Ministarstvo unutrašnjih poslova i dalje u obrazloženjima rešenja donetim po diskrecionoj oceni, u upravnom postupku, ne postupa po preporukama Zaštitnika građana i ne navodi razloge i činjenice koje su bile odlučne za donetu odluku.

5. Obrazloženje

U izveštajnom periodu u ovoj oblasti doneta su četiri zakona od značaja za ostvarivanje prava građana. Zaštitnik građana je u postupku pripreme propisa, polazeći od pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana, uputio mišljenja na Nacrt i Predlog zakona o policiji, kao i Mišljenje na Predlog zakona o javnom okupljanju i Mišljenje na Predlog zakona o javnom redu i miru.

U Zakonu o policiji, prihvatanjem primedbe Zaštitnika građana, odredbe o postupanju Sektora unutrašnje kontrole dopunjene su obavezom Sektora da, u slučaju kada se utvrdi da je prilikom postupanja policijskog službenika došlo do prekoračenja policijskih ovlašćenja kojima su povređena prava koja štiti Zaštitnik građana, o tome pored ministra i javnog tužioca obaveštava i Zaštitnika građana. Navedenom odredbom stvara se osnov za intenzivniju saradnju Sektora unutrašnje kontrole i Zaštitnika građana u pravcu prevencije torture i unapređenja rada Ministarstva i borbe protiv nekažnjivosti za torturu, što će imati za posledicu unapređenje zaštite sloboda i prava građana.

U skladu sa primedbama Zaštitnika građana, u Zakonu o policiji početak roka zastarelosti pokretanja disciplinskog postupka za tešku povredu službene dužnosti počinje da teče od dana izvršenja, a ne od dana saznanja za učinjenu povredu, odnosno propisan je objektivan, a ne subjektivan rok za pokretanje disciplinskog postupka, čime su stvorene pretpostavke da se onemogući davanje otkaza zaposlenima nakon neodređeno dugog vremenskog perioda, a bez dovoljno pouzdanih dokaza.

Iako je Zaštitnik građana ukazao na potrebu da se pitanje bezbednosnih provera adekvatnije uredi, propuštena je prilika da se novim Zakonom o policiji suzi prostor za proizvoljnost pri njihovom vršenju, a na štetu Ustavom zajemčenih prava građana, pre svega prava na rad, obrazovanje, imovinu i zaštitu podataka o ličnosti. Pojam bezbednosne smetnje nije precizno definisan niti doveden u vezu sa svrhom bezbednosne provere. Građanin nad kojim je izvršena bezbednosna provera nema zakonom propisano sredstvo za zaštitu svojih prava u vezi sa ishodom bezbednosne provere, te ni predviđeni mehanizam kojim bi otklonio posledice eventualne obrade podataka koji ne potiču od verodostojnih izvora. Zakonom nije propisano koji su to „drugi podaci o osobama sa kojima lice koje se proverava živi u zajedničkom domaćinstvu», kako bi član domaćinstva imao mogućnost da da saglasnost u pogledu podataka koji se o njemu prikupljaju, niti je određeno, koji se to „ostali podaci od značaja za rad u Ministarstvu“, prikupljaju.

I dalje nije rešeno pitanje policijskih službenika kojima je radni odnos, u skladu sa ranije važećim propisima, prestao zbog bezbednosnih smetnji ili pokretanja krivičnog postupka protiv njih, a koji u pravnosnažno okončanim postupcima nisu osuđeni za delo koje im se stavljalo na teret, odnosno oslobođeni su odgovornosti, iako je Zaštitnik građana ukazivao na potrebu zakonskog regulisanja ovog problema.

Uprkos tome što je Zaštitnik građana u postupku pripreme propisa ukazao da su predviđene prekršajne sankcije za prekršaje protiv javnog reda i mira prestroge i da su previsoko određene novčane kazne, usled socijalno-ekonomskog položaja najvećeg broja građana, mogu dovoditi do česte zamene kaznom zatvora, čime bi položaj građana bio dodatno otežan, u Zakonu o javnom redu i miru smanjene su novčane kazne samo za dva prekršaja – prosjačenje i svađu, viku i buku na javnom mestu u grupi od tri ili više lica.

Iako je odlukom Ustavnog suda od 9.4.2015. godine bilo utvrđeno da Zakon o okupljanju građana nije u saglasnosti sa Ustavom, do dana njenog objavljivanja u službenom glasilu, koje je bilo odloženo za šest meseci, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije blagovremeno pripremilo nacrt novog zakona kojim bi se uredio postupak ostvarivanja Ustavom zajemčene slobode građana na okupljanje. Navedenim propuštanjem u pravnom poretku Republike Srbije, počev od 23.10.2015. godine, nije bilo uređeno ostvarivanje Ustavom zajemčene slobode građana na okupljanje, a bilo je onemogućeno i ostvarivanje javnog interesa na ograničenje slobode okupljanja kada je to neophodno iz Ustavom propisanih razloga – radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.

U Zakonu o javnom okupljanju nisu otklonjeni pojedini nedostaci usled kojih je Zakon o okupljanju građana, prestao da važi zbog nesaglasnosti sa Ustavom, a koji se odnose na osnove ograničenja zajemčene slobode okupljanja i delotvornost propisanih pravnih sredstava za zaštitu slobode okupljanja. Pored prethodno navedenog, Zaštitnik građana je u svom Mišljenju ukazao i da previsoko propisane novčane kazne predstavljaju neproporcionalno sredstvo reagovanja i da mogu odvraćati građane od javnih okupljanja.

Zaštitnik građana je Narodnoj skupštini podneo inicijativu za usaglašavanje odredaba Krivičnog zakonika i Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, ocenjujući da različit način određivanja momenta od kojeg počinje da teče mera zabrane upravljanja motornim vozilom, slabi pravnu sigurnost i može dovesti do povrede prava građana. Naime, Krivičnim zakonikom propisano je da učiniocu krivičnog dela kojim se ugrožava javni saobraćaj sud može izreći zabranu upravljanja motornim vozilom, u trajanju od tri meseca do pet godina, računajući od dana pravnosnažnosti odluke. S druge strane, Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da vreme trajanja mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom teče od dana kada teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova vozaču to saopšti u pisanoj formi i taj podatak registruje u odgovarajuću evidenciju.

Povodom izjave ministra unutrašnjih poslova i najave da će do kraja godine biti otpušteno između 1300 i 1400 zaposlenih ovog ministarstva, koji su „tražili mito građanima, koji su korumpirani“, Zaštitnik građana uputio je Ministarstvu mišljenje u kojem je naveo da se, na osnovu navoda iz primljenih pritužbi i sredstava informisanja, došlo do saznanja da je nedavno izmenjen akt o sistematizaciji radnih mesta u kojem su predviđena radna mesta na poslovima „analize rizika“, koja do tada nisu postojala, a za koja, po navodima pritužilaca, ne postoji objektivna potreba. Takođe, utvrđeno je da je krajem 2015. godine veliki broj zaposlenih premešten na radna mesta „analize rizika“, ali i da je planirano da se početkom 2016. godine promeni akt o sistematizaciji u kojem će se, u svrhu racionalizacije, brisati pomenuta radna mesta.

U mišljenju Zaštitnika građana stoji, da ako u ovom momentu radi 1400 policajaca koji su „kriminalizovani“, to u pravnoj državi ne može biti rešavano primenom mera reorganizacije i racionalizacije (pogotovo ne fiktivno), već se takav problem mora i može rešavati isključivo pokretanjem odgovarajućih postupaka za utvrđivanje krivice, kažnjavanjem i davanjem otkaza, umesto otpremnine i raskida radnog odnosa.

Zaštitnik građana je u izveštajnom periodu primio određeni broj pritužbi u kojima su njihovi podnosioci izražavali nezadovoljstvo radom Sektora unutrašnje kontrole policije, navodeći da je u dopisima Sektora koji su im kao podnosiocima pritužbi ili predstavki bili upućeni jedino navođeno da je izvršenom kontrolom utvrđeno da su policijski službenici postupali u skladu sa zakonom. Podnosioci pritužbi su Zaštitniku građana istakli da im dopisi Sektora ne pružaju bilo kakve informacije o tome na osnovu čega je takva ocena data, odnosno u čemu se sastojao postupak kontrole rada policije izvršen po njihovoj pritužbi ili predstavci, koje su radnje tokom kontrole bile preduzete i šta je radnjama izvršenim u postupku kontrole bilo utvrđeno. Tokom izveštajnog perioda predstavnici Zaštitnika građana održali su sastanke sa predstavnicima Sektora unutrašnje kontrole policije i ukazali im na značaj dostavljanja obrazloženih dopisa podnosiocima pritužbi i predstavki.

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Policijski službenik neovlašćeno pristupio ličnim podacima građanina

Zaštitnik građana primio je pritužbu u kojoj je njen podnosilac ukazao na povredu prava na privatnost navodeći da su njegovi lični podaci i fotografija iz biometrijske lične karte bez njegove saglasnosti objavljeni na društvenoj mreži, istovremeno izražavajući sumnju da je to učinjeno od strane nekog od zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, budući da su ti podaci mogli biti dostupni i preuzeti jedino od strane lica koje ima pristup elektronskoj bazi podataka u ovom ministarstvu.

Tokom postupka kontrole rada Ministarstva, Sektor unutrašnje kontrole policije izvršio je proveru navoda iz pritužbe i utvrdio da je određeni policijski službenik, sa svog službenog naloga, bez osnova pristupio ličnim podacima podnosioca pritužbe. Zaštitnik građana je potom obustavio postupak kontrole imajući u vidu da je kontrolisani organ, kroz mehanizam unutrašnje kontrole, utvrdio nepravilnost u svom radu, da je protiv zaposlenog pokrenut disciplinski postupak zbog sumnje da je učinio teške povrede službene dužnosti, kao i da je izveštaj Sektora o izvršenim proverama dostavljen javnom tužilaštvu.

Građanki neosnovano naplaćena administrativna taksa

Pritužilja je u pritužbi navela da joj je naplaćena administrativna taksa kao da je menjala adresu, iako je njeno prebivalište ostalo isto, a promenjen je naziv ulice u kojoj živi.

U toku postupka kontrole rada Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprava za upravne poslove obavestila je Zaštitnika građana da je podnositeljki pritužbe bila pogrešno naplaćena administrativna taksa za prijavu prebivališta budući da je naziv ulice promenjen odlukom Gradske uprave grada Beograda, kao i da će joj biti omogućen povraćaj pogrešno naplaćenog novčanog iznosa na ime administrativne takse.

Ministarstvo je obavestilo Zaštitnika građana i da su svi policijski službenici Policijske uprave za grad Beograd upoznati sa tim da se u istovetnim slučajevima građani oslobađaju plaćanja administrativne takse.

III PREDLOZI ZA POBOLJŠANJE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE UPRAVE

1. Ministarstvo unutrašnjih poslova treba dalje da razvija i jača mehanizme kontrole rada, postupanje komisija za pritužbe po pritužbama građana i postupanje Sektora unutrašnje kontrole.

2. Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da bez daljeg odlaganja preduzme sve potrebne radnje u cilju donošenja zakona kojim bi se uredila sadržina Upitnika o identifikacionim podacima koji se prikupljaju u postupku bezbednosne provere.

3. Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da unapredi rad tako što će u obrazloženjima rešenja navoditi činjenice koje su bile odlučne za donetu odluku.

4. Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da unapredi svoj rad tako što će ažurnije, odnosno bez odlaganja postupati po molbama građana za zasnivanje radnog odnosa, posebno u slučajevima kada su godine starosti jedan od uslova za zasnivanje radnog odnosa.

Šef službe za informisanje SSP
Mile Lazarević