Skip to main content

NE DOZVOLJAVAMO OMALOVAŽAVANJE POLICIJE !

Napisao/la Milan na . Objavljeno u Autorski tekstovi, Saopštenja.

Ministarstvo unutrašnjih poslova u proteklom periodu je uložilo mnogo truda i vremena kako bi u potpunosti vratilo poverenje u policiju koja časno i odgovorno obavlja svoje zadatke i brine o bezbednosti svih građana i njihove imovine.

Sindikat srpske policije od svog osnivanja se bori da profesionalizam mora doći na prvo mesto, što se u velikoj meri danas i dešava, a sigurni smo da u sistemu kao što je MUP koji broji preko 40.000 zaposlenih ima pojedinaca koji manje zaslužuju da nose našu značku pored srca pa zato i navodimo staru narodnu izreku „U svakom žitu ima kukolja!“.

Danas kada se u velikoj meri vraća poverenje u naše policajce koji su, pored do sada redovnih poslova i zadataka, svakodnevno u velikom broju prisutni u osnovnim i srednjim školama na području čitave države i istovremeno temeljno proveravaju svaki komad oružja, nećemo dozvoliti da služe za obračune u dnevnopolitičkom životu. Takođe insistiramo od svih medija da na osnovu pojedinaca ne generalizuju sve zaposlene u našem ministarstvu već da precizno navedu svakog pojedinca za kojim raspolažu sa određenim saznanjima da nije dostojan nošenja policijske uniforme i isto tako ukazujemo da im je na raspolaganju tužilaštvo koje će svaku njihovu sumnju u potpunosti proveriti, ako su im saznanja utemenjena na dokazima.

Na kraju, Sindikat srpske policije osuđuje jučerašnji tekst objavljen u jednom nedeljniku kojim se omalovažavaju svi zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova jer je nedopustivo da se zbog pojedinaca koji su prekršili zakon etiketiraju svi oni koji su se pošteno i posvećeno stavili u službu svoje države i njenih građana a radi se o školovanim profesionalcima koji svojim znanjem i iskustvom utiču na unapređenje rada i statusa pripadnika MUP-a. U narednom periodu očekujemo od medija da u svojim tekstovima budu obazriviji i objektivno sagledaju svaku konkretnu situaciju.

SINDIKAT SRPSKE POLICIJE
predsednik

Lazar Ranitović

NIJE STVAR DO FOTO-APARATA, VEĆ DO ONOG ŠTO STOJI IZA NJEGA!!!

Napisao/la Milan na . Objavljeno u Autorski tekstovi.

LOZNICA – Analizirajući obaveštenja koja smo dobili od naših članova sa terena kao i samog materijala koji je pred nama poželeli smo jednostavno da objavljujući ovaj tekst ukažemo da i pored toga što u sedištu PU Šabac Sindikat srpske policije, kako smo to nedavno pisali „diše punim plućima“, kada je u pitanju Loznica to ne možemo reći.

Dok se mnogi pitaju zašto je to tako, SSP-u je cilj da završi ono zbog čega ljudi veruju u njega i zbog čega su mu poklonili poverenje a to se ovih dana najviše ogleda kroz davanje primedbi i sugestija na Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima. Nedavno smo zbog nedostatka pojedinih sredstava za rad u jednoj od OJ MUP-a u ovom gradu uspeli svojim angažovanjem da zajedno sa predstavnikom poslodavca otklonimo taj nedostatak, dok je aktivnost tog, kako sebe nazivaju „jedinog“ bila takva da to isto sredstvo uskrati zaposlenim pa i svojim članovima i ostavi ih da se dovijaju kako svoje zadatke da obave, no to ćemo ostaviti policajcima da sami procene a mnogi su to već i uradili. Negde u dubini svesti, nam je misao da pojedini rukovodioci posmatrajući ovakve aktivnosti jasno daju do znanja da prvenstvo daju upravo onima od kojih nisu mogli da obavljaju redovne poslove zbog mnogobrojnih dopisa, anonimnih podnesaka i sl. U ovom gradu u poslednje vreme, pošto su bili prepoznatljivi po pisanju, pojedini funkcioneri tog „jedinog“ odlučili su da promene taktiku postupanja pa su počeli da utiču na svoje bratske, rođačke i poznaničke veze u drugim službama kao npr. komunalnoj miliciji, tako da prvenstvo u sankcionisanju daju onima koji na svojim automobilima imaju simbol nekog drugog sindikata, a zaboravljaju da isto tako neki sličan uređaj kao što je foto-aparat može imati i neko ko posmatra njihovu postupanje, čija će fotografija možda mnogo više vredeti od sankcije koju u poslednje vreme sprovode po pravilu selektivno i to po nagovoru. SSP svakako podržava poštovanje svih pozivitnih propisa ali sprovođenje na ovakav način nikako ne može biti dobro, jer se narušava i odnos između službi koje bi trebalo da imaju izvrsnu saradnju. Mnogi će se zapitati za što se zaposleni u ovakvim situacijama obraćaju baš nama, odgovor je veoma jednostavan, jedino SSP i ljudi okupljeni oko njega pored ciljeva koje smo mnogo puta spominjali svoje aktivnosti usmerava na poboljšanje poslovnog ambijenta među zaposlenima jer zadovoljan član predstavlja osnov za neprekidan trud SSP-a.

Upravo zbog toga ideja za ovaj tekst se rodila i smatramo da to nije dobro za službu u celini, da se na ovaj način ne radi na poboljšanju poslovnog ambijenta, da je ovakva vrsta saradnje baš suprotna od onog kakva bi trebala biti. Nadamo se da će ovaj tekst biti prepoznat na pravom mestu i da će se na vreme ukazati pojedincima da treba da budu ravnopravni u svakoj situaciji bez obzira na pripadnost što ih ujedno i sam zakon obavezuje bar dok su na tim mestima.

 

Željko Blagojević

Služba za informisanje SSP 

PRAVDA SE NIKOM NE SME USKRATITI!!!

Napisao/la Milan na . Objavljeno u Apeli, Autorski tekstovi.

Održavajući sastanke mnogo puta smo ukazivali da bi ostvarili ciljeve radi kojih služba postoji neophodno je da i rukovodioci postupaju zakonito i svesno, da svojim profesionalnim i etičkim postupanjem, daju podršku i pružaju uzoran primer policijskim službenicima. Svedoci smo da skoro pa svakodnevno iz kabineta ministra dolaze instrukcije u kojima se rukovodiocima ukazuje da u potpunosti primenjuju zakon, da su lično odgovorni za postupanja i sl.

Takođe smo svedoci da se mnogim zaposlenim neretko pokreću disciplinski postupci zbog teže povrede službene dužnosti „nezakonit, nesavestan, nemaran rad ili propuštanje radnje za koju je zaposleni ovlašćen, a koje su prouzrokovale ili su mogle da prouzorkuju štetu ili nezakonitost u radu“. Naravno, pojedini rukovodioci u sličnim situacijama se, kako bi zaposlenom ulili nekakv strah, „hvataju“ i odredbi krivičnog zakonodavsta odnsono KD-a Nesavestan rad u službi ali ih u tome sprečava iznos štete.

Vodeći se upravo takvim postupanjem, postavljamo jedno logično pitanje, zar se i prema pojedinim rukovodiocima koji sistematski i trajno povređuju prava zaposlenih (prekovremni rad, pripravnost i sl.) ne mogu pokrenuti baš takvi postupci, naravno da mogu. Povređujući prava zaposlenih ta kategorija rukovodilaca svesno krši zakon i druge propise pri tom znajući da usled toga može nastupiti imovinska šteta i povreda prava što pored navedene povrede iz prethodnog stava možemo reći da ima osnova i za još jednu „povreda prava zaposlenih“ pa čak ako ta šteta bude preko propisanog iznosa, možemo se baviti i radnjom KD-a, o kojoj isti ti rukovodioci kada su u pitanju pol.službenici uvek razmišljaju.

Imali smo prilike u prethodnom periodu da ukazujemo na razne vrste nezakonitosti u radu, a pored već navedenih možemo dodati i radno vreme, dnevni-nedeljni odmor, postupak ocenjivanja, nagrađivanje zaposlenih, i mnoge druge pa sve do održavanja sastanaka gde zaposleni čak nemaju pravo da postave ni jedno jedino pitanje a da ne pominjemo one koji svoje, možda i najbolje radnike nazivaju, „dopisnicima SUK-a“ samo da bi ih diskreditovali u radnoj sredini jer posao bolje obavljaju od njih samih, zaboravljajući da su uprovao oni odgovorni i plaćeni da poboljšaju poslovni ambijent. Sve što smo naveli samo je jedan deo od onog sa čime se zaposleni u pojedinim situacjama susreću a svakako su to radnje kojima pojedinci krše zakon ili drugi propis ili opšti akt a u najmanju ruku čine povrede službenih dužnosti.

Sindikat srpske policije je u vezi ove i mnogih drugih tema dostavio predloge radnoj grupi za izradu novog ZOUP, dok pre svega štiti prava zaposlenih povodom čega će prikupljati obaveštenja od svojih aktivista sa terena i kada god bude došao do takvih saznanja bez odlaganja će o tome obaveštavati neposredno višeg rukovodioca, a ako u nekom slučaju naiđe i da neko, nezakonitosti gleda kroz prste, smatraćemo da je i sam čini, te ćemo u vezi toga inicirati postupake na najvišem nivou.

Služba za informisanje SSP

PRITUŽBE I PREDSTAVKE – DOKLE VIŠE?

Napisao/la Zoran Stojčić na . Objavljeno u Autorski tekstovi.

Koliko god Ministarstvo unutrašnjih poslova činilo napore usklađivanjem pravnih propisa i načina postupanja sa evropskim zakonodavstvom, s druge strane, pod okriljem kršenja prava, broj podnetih pritužbi građana na rad policije se stalno uvećava.

Prema statistici Sindikata srpske policije u poslednjih nekoliko godina, evidentan je porast pritužbi, odnosno predstavki podnetih od strane građana na rad policije. U odnosu na ostale državne organe, koji već po navici, prebacuju pitanje odgovornosti i nadležnosti prema policiji, kao jedinom organu čija je obaveza i praksa da postupa po svim prijavama građana, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova stavljaju se u neravnopravan položaj.

Iako svoj posao obavljaju maksimalno profesionalno, poštujući Ustavom zagarantovana prava i slobode građana, to ništa ne znači pojedinim kategorijama građana i organizacijama da zloupotrebljavaju pravo na podnošenje pritužbe ili predstavke. Ponovo se vraćamo našoj statistici. Čak 95% podnetih pritužbi je u startu neosnovano, a dolazi od strane istih lica. Najčešće se radi o licima iz krimogene sredine, višestrukih povratnika u izvršenju krivičnih dela i prekršaja, građana koji svakoga dana više desetine puta pozivaju 192 i svojim ponašanjem zbijaju šale na račun policije, građana sa psihičkim poremećajima i oboljenjima, starim i senilnim licima i licima koji lažno prijavljuju. Zajedničko za sve njih je da svesno zloupotrebljavaju pravo na podnošenje pritužbe, u cilju osvete ili revanšizma za zakonito postupanje policije.

Iako se često radi i o anonimnim pritužbima, provere navoda i sprovođenje samo jednog pritužbenog postupka iziskuje angažovanje velikog broja ljudskih resursa, vremena i novčanih sredstava. Iako su rukovodioci organizacionih jedinica koji postupaju po ovim predmetima, svesni namere podnete pritužbe i osnovanosti, ipak su dužni da sprovedu čitav niz radnji pre i u samom pritužbenom postupku. S druge strane, imamo nekoliko slučajeva paradoksa da policijski službenici, koji za vreme izvršenja krivičnog dela liše slobode izvršioce, ne budu čak ni nagrađeni, ali se prema njima sprovode pritužbeni, neretko i pokreću disciplinski postupci zbog pritužbi upravo tih lica, zbog navodno, nekakvog kršenja prava.  Ovakve situacije itekako demotivišu policijske službenike, jer su svesni da se institut pritužbi u najvećem broju slučajeva zloupotrebljava, i to na njihovu štetu. Zbog toga je javlja i strah i neizvesnost, ne od kažnjavanja, već od samog stresa zbog stalnog pojavljivanja u pritužbenom postupku i sačinjavanja „izjašnjenja“ .

Kada smo kod postupanja, došli smo do toga, da se sve više policijskih službenika vode parolom tzv. „ograđivanja“. Ona je prisutna u svim organizacionim jedinicama i glasi : „Bolje da postupim po prijavi koja nije u mojoj nadležnosti i na to izgubim nekoliko dragocenih sati svog radnog vremena, nego da budem predmet u pritužbenom postupku“.

Činjenica je da svako ima pravo da podnese pritužbu na rad državnih organa. Ali, to pravo mora imati i neka ograničenja. Pravilnik o pritužbenom postupku u MUP-u više je orijentisan na prava građana i sam postupak, ali ne i na obaveze, odgovornosti i posledice prijavioca. Član 243. Zakona o policiji se u praksi ne primenjuje, a on glasi „Podnošenje lažne pritužbe smatra se lažnim prijavljivanjem u smislu krivičnog zakonodavstva“. Pitanje za nadležne je, zašto?

Sindikat srpske policije preduzeće aktivnosti na izmeni Pravilnika o pritužbenom postupku, jer je prevršilo svaku meru da se sistem prema policijskim službenicima ophodi kao prema okrivljenima.  

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić

POLICAJAC – PISAC NENAD MILKIĆ

Napisao/la Zoran Stojčić na . Objavljeno u Autorski tekstovi.

Nenad Milkić je rođen 01.02.1985. godine u Loznici. Po zanimanju je diplomirani pravnik, zaposlen u MUP Republike Srbije u SGP Mali Zvornik od 2005. godine. Član je Udruženja književnika R. Srpske. Član je MENSE. Zaljubljenik u šah, istoriju i staroslovensku mitologiju, kao i u srpsku književnost.

Do sada je samostalno objavio dve zbirke poezije, i to: „Purpurne kiše“ (2011) i „Pevaj mi mama“ (2013), kao i pet romana: „Zovem se Dunja“ (2013), trilogiju „Mi smo branili Košare“ – „Poslednja straža“ (2014), „Zov karaule“ (2016), i „Besmrtni bataljon“ (2018); kao i roman „Kosti“ (2020).

Koautor tri naučna rada. Zastupljen u više elektronskih i štampanih zbornika.

Dobitnik:

– Puškinove nagrade, dodeljene od strane Saveza pisaca Rusije – GO Moskva;

– Orden Kosmetske zvezde 1. i 2. reda za zasluge u književnosti, dodeljene od strane Društva policijskih ratnika R.Srbije;

– Plakete Opštine Mali Zvornik;

– Cerske spomenice;

– Zahvalnice Kopnene vojske Srbije;

i drugih mnogobrojnih društvenih priznanja.

U prethodnom periodu održao više od stotinu tribina i promocija svojih knjiga širom Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, uz učešće mnogobrojnih javnih ličnosti, stupajući u kontakt sa kulturnim, prosvetnim i državnim institucijama, kao i sa SPC.

Pažnju na sebe skrenuo je pisanjem o borbi u oblasti karaule „Košare“ prvi istupajući u javnost sa tom pričom. Sa poslednjim romanom „Kosti“ otkriva detalje oko života i stradanja Srba u Sarajevu tokom ratnih devedesetih. Prva promocija romana održana upravo u Istočnom Sarajevu u okviru Svetosavske akademije uz prisustvo više od stotinu zvaničnika i građana.

Živi, radi i stvara u Malom Zvorniku, na obalama najlepše reke na svetu.

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić

I PROFESIONALCI UMEJU DA ZAPLAČU

Napisao/la Milan na . Objavljeno u Autorski tekstovi.

Policijska profesija jedna je od najmanje popularnih profesija, kako u svetu tako i u zemlji Srbiji. Često osporavana, najčešće ismevana, ali uvek dostupna kada je potrebna pomoć u nevolji.

Da li je neko od vas zamislio sebe u ulozi policajca? Čak i ako jeste, siguran sam da najčešće nema odgovore na mnoga pitanja, koja se neminovno nameću “čim se obuče plava uniforma”.

Da li imam svoj društveni status? Imam li pravo na privatni život i opuštanje vikendom u krugu porodice i prijatelja? Da li moja deca mogu da se nose sa činjenicom da im roditelje nazivaju “kerovima” zbijajući pritom šale, i slane i neslane?

Da, razumem, mnogi će reći “to je vaš izbor-sami ste birali profesiju, i niko vas nije terao da budete to što jeste…” I gle čuda, potpuno ste u pravu! Neko mora da radi i ovaj “okrutan policijski posao”… baš kao što ga mnogi od vas, po sopstvenom izboru, često silom i sa puno nelagodnosti i nezadovoljstva, rade kod svog gazde ili poslodavca. Samo, vaš posao je vaš i “zaključan iza sedam brava”, i nije predmet  stalnih kritika, osporavanja, grdnji, provokacija. Moj izbor je protkan tradicionalnim vaspitanjem i željom da budem taj koji će svojim životom štititi druge od svih izazova, od lopova i kriminala, od napasnika i siledžija, od poplava i požara, od neprijatelja… Kada sam počinjao verovao sam u ovo, danas posle 20-tak godina staža u MUP-u sam ubeđen da sam   bio u pravu.

U nedelji za nama moje kolege su po ko zna koji put ponovo dospele u žižu interesovanja, puneći pritom novinske stupce i udarne vesti elektronskih i tv- medija. Povod “ovakvoj popularnosti PLAVACA“ leži u njihovoj intervenciji protiv naroda, tokom i nakon protesta građana u Beogradu, u zgradi RTS-a, i ispred zgrade predsedništva R.Srbije. Da budem iskren, po ko zna koji put sam se osetio ponosnim što sam pripadnik MUP-a, jer su moje kolege još jednom dokazale i pokazale šta znači profesionalizam, odlučnost, humanost i iznad svega zaštita života, imovine i ustavnog poredka. Mi smo samo radili svoj posao, strogo po pravilima službe i zakonima R. Srbije, želeći po svaku cenu da izbegnemo uvlačenje  u sukobe i podele, da svojim sugrađanima, komšijama, rođacima, prijateljima omogućimo da mirno protestuju, da u onom opštem metežu pre svega zaštitimo živote, imovinu i naravno svoje živote. Naš posao zahteva vrlo često i primenu represivnih radnji koje su definisane zakonom i vrlo često nam se ne dopada to što radimo, ali naš je zadatak jasan BEZBEDNOST ZA SVE I NA PRVOM MESTU.

Duboko poštujemo i cenimo vašu rešenost da protestima iskažete vaše nezadovoljstvo. Legitimno je pravo svakog od nas, da ima svoj stav i mišljenje u vezi sa aktuelnim dešavanjima u zemlji i okruženju, dokle god su oni u dostojanstvenom i ljudskom  obliku, bez ugrožavanja slobode drugih i bez ataka na živote i imovinu. Da li ste ikada razmišljali o tome, da  se vama desi situacija da vam grupa od 50 do 100 ljudi upadne u kuću, na radno mesto, i da od vas zahteva da im bez pogovora ispunite određene zahteve, a da pritom nigde nema policije. Od koga bi ste tražili zaštitu? Kakvu bi sliku poslali svetu, ako bismo se povukli i dozvolili da se nečije pravo ili nečija sloboda ugrožava? Policija je postupila u skladu sa svojim ovlašćenjima, izuzetno profesionalno sa visokim stepenom tolerancije prema građanima na šta smo svi mi veoma ponosni. Iako su mnogi od nas u momentima primene ovlašćenja grubo i bezobzirno vređani, šikanirani, gađani i tučeni, nismo dozvolili da budemo ispravocirani i podlegnemo atmosferi linča i anarhije.

Policija nije  pretorijanska garda i kamarila koju podjednako svojataju i vlast i opozicija. Mi se ne bavimo politikom niti imamo pravo na svoj stav. Mi smo tu zarad zaštite ustavnog poretka, narušavanja javnog reda i mira, ugrožavanja verskih sloboda i ljudskih prava, čuvari mira u službi svih građana. To nam je ustavni zadatak i zakonska obaveza, koju smo spremni da sprovodimo bez pogovora. Svako ko narušava mir, slobodu, živote, imovinu, imaće i ubuduće protiv sebe odlučne i hrabre profesionalce iz Policije spremne da pravovremeno i adekvatno reaguju na sve pretnje i izazove.

Mislite da nam je lako da mimo svojih ubeđenja, tradicije i vrednosti moramo da štitimo učesnike “parade ponosa”, da trpimo divljanje navijača gutajući dim od topovskih udara, baklji i suzavca, da budno čuvamo vaš miran san na položajima uz administrativnu i državnu granicu. Da li mislite da nemamo ljudskosti protkanu emocijama, kada moramo da porodici nastradalog saopštimo najtužniju vest? Mnoge od vas naravno opet ne dotiče sve ovo jer je njihova strast i želja da svoje nezadovoljstvo iskazuju na neprimeren način, dajući sebi za pravo da mogu da lome, pale, uništavaju nečiju imovinu, vređaju i nasrću na nas misleći da smo mi ćelija njihovog nezadovoljstva.

Ne tražim opravdanje, jer nemam razloga da se ikome pravdam zbog toga što savesno i odgovorno radimo svoj posao. Ono što tražim je da svako od vas u PLAVOJ UNIFORMI prepozna sebe, svog brata, sestru, oca i majku, prijatelja, rođaka, komšiju… Želim da nas posmatrate kao svoje prijatelje spremne da vam uvek, i u svakoj situaciji pomognu bez obzira na cenu. Želim da vas asociramo na mnoge svetle primere iz našeg svakodnevnog posla, da nas prepoznajete kao Sašu Čordića, mladog policajca koji je radeći svoj posao ostao upamćen samo zbog jedne rečenice „Moj Beograd si došao da lomiš“, Miodraga Rajkovića koji je po ekstremnoj hladnoći spašavao ljude iz smetova, Dejana Stojanovića koji je iz hladne Morave spasavao sugrađane, Radosava Lazovića policajca sa Novog Beograda koji se bacio na čoveka sa bombom kako bi spasio više nevinih života…Izvinjavam se kolegama koji zaslužuju da budu spomenuti ovde, a nisam ih spomenuo. Da nas prepoznajete po Vladimiru Grandiću, koji je poginuo jureći pljačkaše, Dejanu Lazareviću vatragascu iz Topole koji je dao  svoj život spasavajući komšije u razornim poplavama, Stamenković Miroslavu koji je jureći pljačkaša menjačnice ubijen na zadatku, Cvetić Slobodanu koji je životom platio svoju odvažnost da se suprostavi pljačkašima Komercijalne banke u Beogradu, Stevanu Sinđeliću koji je na administrativnoj granici sa južnom Srpskom pokrajinom položio svoj život, kao i armiji policajaca poginulih u borbama sa šiptarskim teroristima i NATO agresorima.

Ponosna policijska profesija je puna heroja koji su svoje živote podarili kao najveći zalog očuvanju bezbednosti svih nas. Nema te policijske stanice u Srbiji, na čijem se zidu ne nalazi tabla sa posvetom za večno sećanje na poginule kolege tokom NATO agresije, i borbe za srpske teritorije. Godinama unazad, prestižno priznanje “NAJPLEMENITIJI  PODVIG GODINE” bude uručeno nekom od naših kolega zbog hrabrosti, plemenitosti  i požrtvovanja u zaštiti imovine, života i slobode.

Eto to smo mi, policajci čiji je izbor da brane i štite ustavni poredak, slobodu i prava svakog od vas, da biste vi imali bezbrižan i normalan život. Radimo ćutke, bez pogovora, sa gomilom ličnih i profesionalnih problema, svesno noseći svoj teret na plećima, ne očekujući ništa sem lične satisfakcije da to što radimo – radimo za dobrobit društva. Svesni smo,  da i među nama ima  mnogo kukolja, i zato predano radimo da očistimo svoje redove od onih koji  sramote uniformu koju nose, narod i zemlju u kojoj žive.

Tako je uvek bilo i biće, od kako postoji sveta i veka, jer ljudska sloboda nema cenu.

Predsednik Sindikata srpske policije

Lazar Ranitović

NOVI NAPADI STARA PRAKSA

Napisao/la Boban Đorđić na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na NOVI NAPADI STARA PRAKSA

U par dana izvršena su dva krivična dela na štetu policijskih službenika. U prvom slučaju radi se o krivičnom delu Ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, dok u drugom slučaju se radi o k.d. Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. st. 3. u vezi st.1. KZ.  

Ono što je zajedničko za ova dva krivična dela pored toga što su izvršena na štetu policijskih službenika jeste da je nastavljena loša praksa pravosudnih organa – da su izvršioci pušteni da se brane sa slobode. U prvom slučaju određena je mera zadržavanja do 48 časova nakon čega je lice pušteno da se brani sa slobode, dok u drugom slučaju, lice je odmah pušteno da se brani sa slobode.

Posebno zabrinjava način izvršenja krivičnih dela, a upravo taj način izvršenja govori o smelosti pojedinaca ali i samouverenosti, da će se olako preći preko toga i neće uzeti kao otežavajuća okolnost sama radnja, što je produkt loše primene zakona i procene nadležnih. Kolega iz Kraljeva koji je primenjivao ovlašćenja prema licu koje se nalazi na meri „nadzor i kontrola“, dobio je pretnje putem poruka na telefon od toga lica gde se otvoreno preti kako njemu tako i članovima njegove porodice. Lice je od strane policije ubrzo locirano, lišeno slobode i sprovedeno Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu, nakon čega mu je određena mera zadržavanja do 48 časova, da bi nakon isteka mere zadržavanja bilo pušteno da se brani sa slobode!

Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti dogodio se ni manje, ni više nego u policijskoj kući, odnosno u službenim prostorijama PS Novi Beograd. Tada je od strane M.N. napadnut kolega inspektor dok je uzimao izjavu od lica. U ovome slučaju nije određena ni mera zadržavanja!

Nedavno je javnost u Srbiji bila uznemirena ubistvom advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, tada se oglasio i Sindikat srpske policije i poslao jasnu poruku gde je brana bezakakonju i kriminalu, gde je potrebno podvući crtu i jasno staviti do znanja svima koji se drznu da napadaju ljude od profesije i struke (taksiste, vozače javnog prevoza, medicinsko osoblje, advokate, tužioce, sudije). Ponavljamo opet, brana bezakonju je policija i policijski službenik kao predstavnik profesije koja se bavi suzbijanjem svih oblika kriminaliteta! Ukoliko je policijski službenik zaštićen zakonom, ukoliko se zakon sprovodi adekvatno od strane nadležnih, onda je društvo u startu sigurnije i bezbednije. Generalna prevencija, odnosno odvraćanje izvršilaca od izvršenja najtežih krivičnih dela, naročito napada na ljude od profesije, ostvaruje se isključivo doslednom primenom zakona, bez kompromisa!

Ako su spremni da napadaju policajce šta su onda spremni da učine građanima? Ako nije policajac zaštićen koji štiti i sprovodi zakon, koliko su onda zaštićeni taksisti, vozači javnog prevoza, medicinski radnici, tužioci, sudije, advokati…? To su pitanja na koja odgovore moraju dati institucije, sistem, državni organi, jednom rečju društvo u celini. Niko nama neće urediti vrednosti nego mi sebi. Kako posejemo tako ćemo požnjeti. Posijmo zdravo, uklonimo kukolj!

Služba za informisanje SSP
Boban Đorđić

ORAO RANO POLETEO

Napisao/la Boban Đorđić na . Objavljeno u Autorski tekstovi. 4 komentara na ORAO RANO POLETEO

Policijska profesija je jedna od najtežih na svetu dok policijski poziv za većinu ljudi koji žele da postanu policijski službenici znači mogućnost da svoja znanja i veštine primenjuju u cilju spašavanja i zaštite ljudi i imovine od raznih tipova ugrožavanja koja se događaju svakodnevno. Da bi neko mogao uspešno obavljati sve poslove i zadatke koji se pred njega postave i sa kojima se u karijeri susreće pre svega mora da voli profesiju i da obavlja posao iz ljubavi. Ujedno mora da voli zemlju u kojoj živi ali i sve građane koji prebivaju ili borave u njoj. Jednom rečju mora biti humanista! Zbog toga neretko kažemo da služba bira čoveka, a ne čovek službu.

O kakvom pozivu je reč izlišno je govoriti. Svakodnevno maltene na svakome ćošku svakoga grada, države, kontinenta svedoče priče o herojskim delima policajaca koji štite i nalaze se u službi građana u svojoj sredini uz realni rizik da daju ono što je najvrednije – život, za bezbednost zajednice i pojedinaca koji žive u njoj.

Ista ta zajednica zna biti veoma nemilosrdna prema svojim policajcima. Postoje brojne činjenice koje govore o tome. Narod je najbolji sudija, nekada ima pravo nekada pogreši ali sigurno da je ogroman teret na svakome pojedincu da nas narod ne osuđuje već hvali, ceni i poštuje! 

Danas kada živimo u multikulturalnom društvu demokratski uređenom, gde su zajamčena prava svim građankama i građanima, moramo biti svesni i podvući jasnu crtu između ljudskog prava s jedne i ugrožavanja ljudskog prava s druge strane. Naime, sasvim je normalno i prirodno imati u jednom takvom šarenolikom društvu pripadnike policije raznih veroispovesti, nacionalnosti i tsl. Takvu šarenolikost smatramo bogatstvom zemlje u kojoj živimo, koja treba i mora da simbolizuje jednistvo i slogu, ali nikako bilo šta suprotno od navedenog.

Neki ljudi ne znaju za moral. Amoralnost nije kažnjiva, nju osuđuje zajednica ali nije inkriminisana pozitivnopravnim propisima.  Potpuno licemerno i neshvatljivno je odabrati policijski poziv u Republici Srbiji, a onda nipodaštavati istu tu državu i sve njene građane unoseći pri tome nemir i neslogu među ljude. To nikako nije odlika budućeg policijskog službenika. Trenutno imamo jednu takvu osobu na obuci za policijskog službenika u Centru za osnovnu policijsku obuku (COPO) u Sremskoj Kamenici, koja se nalazi na praksi u Policijskog upravi za Grad Beograd. Izvesna, Jovana N. M. (1996.) drznula se da najpre načini fotografiju na kojoj maloletnom detetu obučenom u narodnu nošnju Albanije sa albasnkom kapom na glavi tzv. „keče“, pokazuje kako da uz pomoć šaka i prstiju obe ruke načini simbol koji simbolizuje „veliku Albaniju“, te zatim objavi fotografiju na društvenoj mreži Fejsbuk. Inače fotografija datira od septembra prošle godine.

Apsolutno je nespojivo štititi građane i ustavni poredak zemlje Srbije dok se nosi uniforma i nalazi se na službenom zadatku, a van službe smejati se i izrugivati se državi i njenim građanima veličajući simbole i zagovarajući ideju o tzv. velikoj Albaniji. Ujedno, smatrajući da ta fikcija u svom sastavu treba imati, između ostalih teritorija drugih suverenih država, Kosovo i Metohiju sa delom Pčinjskog okruga (Preševo i Bujanovac). Dakle, teritorije koje pripadaju Republici Srbiji, odnosno državi u kojoj dotična treba da služi i štiti njenim građankama i građanima!

„Mi iz Sindikata srpske policije smatramo da ovakav stav pre svega ponižava sve zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova, zatim građane Republike Srbije i samu državu! Ovakva osoba nije dostojna da nosi uniformu policijskog službenika i od nadležnih u MUP-u ćemo tražiti da preduzmu sve nepohodne mere kako bi zaštitili čast policijske profesije“ istakao je Lazar Ranitović predsednik SSP-a u razgovoru sa novinarom lista „Informer“.

Služba za informisanje SSP
Boban Đorđić

UCENAMA DO ČLANSTVA

Napisao/la Boban Đorđić na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na UCENAMA DO ČLANSTVA

Svedoci smo u poslednje vreme sukoba između dva reprezentativna sindikata u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji se ogleda u svakodnevnim prepucavanjima i ratovima saopštenjima gde jedni druge optužuju i okrivljuju umesto da se posvete borbi za prava zaposlenih. U razvijenim demokratskim društvima normalno je da se sindikati ujedinjuju i zajednički nastupaju prema poslodavcu u cilju obezbeđivanja što većih prava.

Kod nas je situacija sasvim suprotna, sindikati ulaze u otvorene sukobe koji prelaze granice ukusnog ali i razumnog! Naime, jedan reprezentativni sindikat u policiji se drznuo da trguje ljudskim sudbinama. Drznuo se u četiri oka ni manje ni više nego da uvećava svoje članstvo pretnjama i ucenama. Da li smo to u Orvelovoj „1984“ ? Pitamo se i čudimo kako je moguće da u 21. veku prolazi nešto što asocira na neka opasna vremena?

U Policijskog upravi Pančevo otvoreno se preti i ucenjuju se zaposleni koji su članovi Sindikata srpske policije, Regionalnog centra Pančevo da se iščlane ukoliko žele da zadrže radno mesto koje imaju ili ukoliko su kroz novu sistematizaciju planirani za neko radno mesto da će to biti moguće samo ukoliko se iščlane i budu samo članovi NSP-a! Jedni su pozivani u kanacelarije određenih aktivista, drugi određenih rukovodilaca gde im je na suptilan način objašnjavano kako će morati ukoliko misle da napreduju ili da zadrže određena radna mesta da budu članovi samo NSP-a! Vade se dosijei zaposlenih i preti novom analizom rizika…

Sindikat srpske policije im poručuje da sve što je zasnovano na strahu, pretnji, uceni i laži je kratkog daha i da to što čine samo sebi stežu omču oko vrata, a vreme je najbolji sudija i ono će to pokazati. Nas zabrinjava odnos poslodavca prema ovakvom nastupu sindikata i zahtevamo da se izjasne da li im je to poznato i da li takav način pridobijanja članstva odobravaju i šta će preduzeti, a mi smo spremni sva saznanja i podatke do kojih smo došli da im prosledimo.

Uskoro će i ta famozna sistematizacija kada će reprezentativni sindikat morati da objasni zaposlenima svojim članovima ovim koji su se sami učlanili na osnovu obećanja i ovi kojima je prećeno zašto nisu dobili ili zadržali ono što im je obećano i zbog čega su ucenjivani, a tada će krenuti i autodestrukcija u vidu iščlanjenja koja će poput bumeranga im se vratiti i obiti o glavu.

Služba za informisanje SSP

JOŠ JEDAN SUICID U MUP

Napisao/la Boban Đorđić na . Objavljeno u Autorski tekstovi, Obaveštenja. 10 komentara na JOŠ JEDAN SUICID U MUP

SUBOTICA – 2. avgusta 2018. godine u popodnevnim časovima Andrić Vitomir, policijski službenik Stanice granične policije Subotica, Regionalnog centra prema R. Mađarskoj, izvršio je samoubistvo iz službenog pištolja u porodičnoj kući sedeći u fotelji! Na lice mesta izašla je ekipa Hitne pomoći  koja je na žalost mogla samo konstatovati smrt. Od strane policijskih službenika PU Subotica je izvršen uviđaj na licu mesta.

Ono što nas posebno zabrinjava kao organizaciju koja brine o pravima zaposlenih jeste to da je od strane rukovodstva SGP Subotica kolega pozvan da dođe u prostorije stanice i preda službeno oružje. Mnogim policijskim službenicima zdravim i potpuno sposobnim je dobro poznat nastup i ton prilikom pozivanja od strane starešina i kakve emocije pobuđuje, koliko može izazvati stresa ali i besa, a naročito kod ranjivih kategorija zaposlenih privremeno nesposobnih za obavljanje poslova.

Poslednji u nizu slučajeva suicida pre ovoga dogodio se 11. maja 2018. godine kada je kolega Dragan Ristić takođe iz službenog pištolja izvršio samoubistvo, nakon čega je predsednik SSP-a Lazar Ranitović permanentno uputio dopis načelnici Odeljenja za psihološku prevenciju i selekciju Tanji Jeremić Velimirović zahtevajući hitnu reakciju i preduzimanje neophodnih mera i radnji kako bi se sprečila i svela na minim slična dešavanja u budućnosti, a osetljive kategorije zaposlenih adekvatno zaštitile i bila im pružena potrebna pomoć.

Kao reakcija na dopis od strane Odeljenja za psihološku prevenciju i selekciju sačinjen je Okvir za postupanje starešina u situacijama sa elementima rizika od suicida kod zaposlenih u MUP-u. U njemu su  detaljno opisani simtpomi koji ukazuju da je zaposlenom potrebna psihološka pomoć, ali i određeni zadaci za postupanje rukovodiocima organizacionih jedinica, prilikom definisanja nivoa postupanja. Da li će to biti osnovni, viši ili urgentni nivo, zavisi od dostupnih informacija i adekvatne procene.

Ovom prilikom postavljamo pitanje kako to da smo mi odmah saznali da je pokojni kolega Andrić smatrao da policajac bez pištolja nije policajac, da onaj ko je policajac bez pištolja nije muško i ne treba da živi, dok njegove neposredne starešine nisu? Zar ovakav stav ne implicira da oduzimanjem oružja, naročito na način kako su to postupile starešine SGP Subotica nije podsticaj da se izvrši samoubistvo!? Dakle ovde je problem u samom pristupu, mi nikako ne osporavamo da se oduzme oružje kada je to neophodno i potrebno.

Sindikat srpske policije insistiraće na utvrđivanju svih detalja koji su doveli do ove tragedije i da se protiv svih odgovornih pokrene disciplinski posupak i za koga se utvrdi odgovornost da se kazni u skladu sa zakonom!

Svim rukovodiocima poručujemo da vode računa prilikom postupanja prema osetljivim kategorijama zaposlenih, da pobede sujetu i ophode se prema tim ljudima adekvatno kako upravo ne bi postigli kontraefekat i podstakli ih na suicid! Obratite se kolegama iz Odeljenja za psihološku prevenciju radi saveta i pomoći!

Kolega Andrić Vitomir iza sebe je ostavio suprugu, ćerku i sina. Karijeru je odpočeo najpre kao pripadnik rezervnog sastava MUP-a u Novom Sadu pri Upravi granične policije 1991. godine da bi nakon kursa i ospobljavanja nastavio dalji rad u SGP Subotica koja u svome sastavu ima granične prelaze drumske: Kelebija, Bajmok i Bački Vinogradi kao i granični prelaz železnički Subotica gde je službovao do tragičnog događaja. Važio je za časnog i poštenog policajca, od samog osnivanja bio je član Sindikata srpske policije, Sindikalne grupe Subotica. Sahrana će se održati u subotu na Pravoslavnom groblju Dudova Šuma u Subotici, dok ćemo vreme sahrane naknadno saopštiti. Neka mu je laka zemlja, a porodici iskreno saučešće zbog nenadoknadivog gubitka.

Služba za informisanje SSP
Boban Đorđić