Skip to main content

Ознака: анализа ризика

„ВРЛО ХИТНА“ депеша министра Стефановића

Као реакција на акцију Синдиката српске полиције, којом смо покренули прикупљање потписа за подношење петиције Народној Скупштини Републике Србије, али још и више као реакција на масован одазив запослених и прикупљених неколико хиљада потписа током прва два дана, у петак увече 05.05.2017. године у све Организационе јединице Министарства унутрашњих послова стигла је депеша министра, са степеном хитности „ВРЛО ХИТНО“.

У депеши се наводи, између осталог, да је министарство „својим активностима и залагањем у предходном периоду, обезбедило довољно новчаних средстава за континуирирану исплату како плата, тако и накнада трошкова (посебних накнада у складу са Одлуком министра и накнаде трошкова за службена путовања у земљи и иностранству, као и накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада у складу са тренутно важећим Правилником). Такође су обезбеђена средства за исплату јубиларних награда и свих врста помоћи и социјалних давања у складу са законским одредбама и колективним уговорима.“

Наводи даље, министар, како је министарство препознало проблем са применом члана 172. Закона о полицији и неће га примењивати до доношења коначне одлуке од стране Уставног суда Републике Србије. На крају депеше, министар напомиње да ће МУП као и Радна група за сарадњу са синдикатима у МУП, наставити као и до сада да решава социјалне проблеме запослених на обострано задовољство.

Ова депеша, то је свакоме јасно, продукт је петиције Синдиката српске полиције и захтева које желимо да надлежне институције, пре свих Народна скупштина, усвоје. Лепо је то што се министар Стефановић огласио, али нажалост, он као представник извршне власти није надлежан скоро ни за један од захтева у петицији осим за питање висине дневница али он на њега одговор не даје. Уместо тога, добијамо обавештење да се руководство МУП-а потрудило да нам обезбеди редовну исплату плата!

У депеши пуно тога пише али она заиста мало тога казује. Ту су изнете неке чињенице које ми не споримо, да има новца за плате и јубиларне награде, да се чл. 172 Закона о полицији не примењује… То заиста нигде нисмо ни навели – истина је да тај члан закона свима нама стоји изнад главе попут мача! Тим чланом је укинута уставна претпоставка невиности полицијских службеника која важи за све друге грађане Србије!

Заиста смо само у шали, резигнирани и огорчени укидањем појединих принадлежности, понекад говорили „добро је док и плату примамо“. Нисмо слутили да је то и реалан проблем и да се „руководство МУП потрудило“ да нам то обезбеди! Хвала на томе, свакако, али није згорег подсетити на тврдње председника Владе, господина Александра Вучића, да је банкрот избегнут још давне 2014. године, умањењем плата за 10% (нама у МУП и више од тога) и драстичним смањењем износа дневница за службена путовања, на бедних 150 динара. Такође, тврди се да је данас буџет државе у плусу, имамо велики суфицит, па с тим у вези остаје нејасно какав је то посебан напор био обезбедити редовну исплату плата!

Да ли да се сада  и ми хвалимо како смо петицијом издејствовали плате? Наравно да нећемо, нисмо ни наивни а ни малициозни! Пре бисмо рекли како ова депеша нема за циљ „правовремено и објективно упознавање запослених“, како се у њој наводи, већ управо супротно. Она служи да замагли истину, да збуни запослене и омете даље потписивање петиције! Но, како рекосмо, ССП није наивна организација, наставићемо прикупљање потписа упркос опструкцијама, предаћемо их онима чији одговор очекујемо – народним посланицима у Скупштини РС!

Депеши је остала недоречена по питању кључних захтева у петицији, па их с пуним правом опет постављамо овде:
– Зашто члан 172. није већ укинут, имало се времена више од годину дана?
– Како министарство може одлучивати о селективној примени закона? Свака част на храбрости, али се тиме крши закон, те је свакако боља и по све нас безбеднија његова трајна измена!
– Где је  уопште била памет предлагачима закона у време његовог усвајања? Шта је тада планирано и шта се желело?
– Да ли је то био увод у „Анализу ризика 2”?
– Зашто се у депеши уопште не помиње примедба на тренутну висину дневнице за службена путовања у земљи и иностранству и затражено увећање (враћање на некадашњу вредност)?
– Шта је са превисоко постављеним условима за каријерно напредовање и отказима због јединица? Поготово у условима превеликих дискреционих права старешина, односно субјективности код оцењивања!
– Да ли нормално да у комисији по жалби, седи и одлучује онај ко вас је једном већ оценио?
– Колики нам је регрес, за који се тврди да је уграђен у плату?
– А топли оброк?
– Колика је релна плата која нам преостаје када ове две ставке посебно прикажемо? Да ли полицајци раде за минималац?
– Имају ли у министарству икакав став у вези са условима за употребу ватреног оружја? Слажу ли се са садашњим законским одредбама које нас претварају у глинене голубове?
– Шта је са осталим захтевима из петиције?

Као што можете да видите имамо мали помак и прву реакциу, али нека вас то не успава, далеко смо од циља, те вас молим да наставимо са прикупљањем потписа и да, како ви лично, тако и чланови ваших породица, потпишете петицију јер наша примања, нервоза, стрес и одсуство од куће и све њих директно погађају.

Нека нам ово буде само подстрек и знак да смо на правом путу. Немојмо сада помислити да смо урадили нешто велико а камоли победили. Сада не смемо стати или се успавати. Прославићемо тек када Скупштина усвоји наше захтеве. Поготово се не смемо ослонити и чекати одлуку Уставног суда (ма колико ово поразно звучало), јер тај суд је данас све друго само не суд у правом смислу те речи!

Ваш ССП !

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Од „анализе ризика“ до најбољег техничара ПУ Београд

Прошлогодишњи покушај обрачуна са непослушним и самосвесним полицијским службеником, званично назван рационализацијом, неспретно спровођен путем измишљеног сектора за послове анализе ризика, у сећању велике већине запослених још увек је свеж. Упркос или уинат традиционалном кратком памћењу у Срба.

Ипак, памћење на тај, можда и најружнији, период у историји Министарства унутрашњих послова, најсвежије али најболније јесте код људи који се нађоше у том чудноватом сектору. Код људи, којима ни дан данас није ништа јасно, ни откуд су били ту, нити зашто баш они.

Истине ради, било је на тим списковима и појединаца који не заслужују да буду полицајци, да носе униформу и представљају службу. Било их је, да. Али је много већи број оних који на ту „листу за одстрел“, како је неко назва, доспеше ни криви ни дужни, без мрље у каријери.

Један од тих недужних људи је криминалистички техничар из Полицијске станице Земун, Бојан Миливојевић. Пре само годину дана он је, као четврти у рангу међу стотину криминалистичких техничара у Полицијској управи за град Београд, био распоређен у измишљени сектор – смешио му се отказ. Срећом, тај сулуди пројекат је прошао како је прошао а Бојан и многи други су остали на послу, да хране своје породице служећи народу и држави на најбољи могући начин.

Данас је Бојан Миливојевић и званично најуспешнији техничар у ПУ за град Београд, као и цела група његових колега у ПС Земун. Техничари из те станице имали су укупно 56 идентификација непознатих извршилаца путем трагова прикупљених на увиђајима, а од тога Бојан је сам имао чак 24, скоро половину. Успех је тим већи када знамо да је Бојан имао више идентификација него десетак полицијских станица. Заиста заслужује све честитке!

Али, заслужује и награду. Свакао, логично би било да такав резултат прати и адекватна награда, но то овде није случај.

Овде можете да прочитате писмо које смо добили од колеге:


Дана 18.12.2015. године уручено ми је решење за сектор анализе ризика иако нисам никада у свом животу био осуђиван нити за било шта кажњаван. У полицијској станици Земун радим од 2001. године. Завршио сам СШУП у Сремској Каменици и 2004. године завршио сам крималистичко-технички курс.

Крајем 2014. године стигли су резултати свих крим. техничара за град Београд где сам ја у 2014. заузео 8. место од 153 техничара. У 2015. години имао сам 14 идентификација и заузео сам 4. место од 100 техничара који раде у ПУ за град Београд. Те године моја станица имала је укупно 33 идентификације и заузела 4. место од 17 станица у ПУ за град Београд а ја добио решење за будући отказ.

Захваљујући Синдикату српске полиције, коме сам бескрајно захвалан и чији сам поносан члан ја сам у 2016. години добио ново решење и враћен сам по решењу на старо радно место, нисам добио отказ. У 2016. години сам имао 24 идентификације и заузео сам прво место од 93 техничара у ПУ за град Београд а моја станица ПС Земун заузела је прво место у ПУ за град Београд са 56 идентификација.


У задњих пар година колега је у самом врху криминалистичке технике у Београду али нажалост дочекао је да буде стављен на стуб срама и да његова породица остане без једине плате коју има. А због кога и због чега? Сам издржава сам двоје деце и супругу, приватно станује као подстанар у Београду, скромно живи, вредно ради и опет својим надређенима неваља.

Да ли је колега Бојан, за ових шеснаест година свог преданог рада и доприноса полицији, након голготе кроз коју је прошао прошле, и након вансеријских резултата ове године, заслужио једну вредну општинску награду?

Сигурно да јесте, али је још сигурније и да је неће добити. Десет или евентуално двадесет посто увећања на плату је највише што може добити, и то на рате, јер нажалост, скоро да нико не цени рад криминалистичке технике.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Коме треба помоћна полиција?

Београд, 06.01.2017. године – Уредбом Владе Србије, усвојеном непосредно пред Нову годину, уређени су услови за избор кандидата, права и обавезе, обука, начин ангажовања као и организација и рад припадника помоћне полиције. Према овом акту, помоћна полиција представља облик ангажовања лица која нису у радном односу у МУП-у ради обављања полицијских послова. Ангажовање у помоћној полицији заснива се на принципу добровољности, закључивањем уговора о служби у помоћној полицији.

Одлуку о ангажовању помоћне полиције доноси министар унутрашњих послова на предлог директора полиције. Укупан број припадника помоћне полиције не може прелазити 15 одсто укупног броја систематизованих радних места униформисаних овлашћених службених лица.

Према Уредби припадници помоћне полиције ангажују се на основу јавног конкурса који расписује Министарство унутрашњих послова, а у самом конкурсу мора бити наведен број припадника који се ангажује, услови, начин подношења пријаве и поступак избора кандидата. Министар може, у складу с потребама, и без јавног конкурса у помоћну полицију ангажовати лица која су завршила основну полицијску обуку, средњу или вишу школу унутрашњих послова, Полицијску академију, Криминалистичко-полицијску академију или друга лица која испуњавају услове.

Да би лице припадало помоћној полицији, поред општих услова за заснивање радног односа у државном органу, мора и да задовољи посебне услове за рад у полицији као што су да је незапослено, старије од 18, а млађе од 50 година и да има најмање средњу стручну спрему у четворогодишњем трајању.

Кандидате бира Комисија од пет чланова, а именује је министар унутрашњих послова. Чланови комисије именују се из састава Дирекције полиције и Сектора за људске ресурсе. По заршетку избора кандидати се упућују на обуку која се спроводи по програму полицијске обуке основног нивоа, а пре тога су дужни да закључе уговор о основној обуци.

Након завршене обуке кандидати закључују с МУП-ом уговор о служби у помоћној полицији, а када министар донесе акт о ангажовању стичу статус припадника помоћне полиције. Уговор се може закључити најдуже до године у којој припадник помоћне полиције навршава 50 година старости, Припадници помоћне полиције могу бити упућени на додатну обуку у складу с потребама МУП-а.

Припадници помоћне полиције се, по правилу, ангажују у организационим јединицама полицијске управе на чијој територији имају пребивалиште. Изузетно могу бити ангажовани и у другим организационим јединицама МУП-а ван подручја свог пребивалишта. Њима за време рада припада накнада у висине од 70 одсто просечне зараде без припадајућих пореза и доприноса по запосленом , а накнада се утврђује сразмерно броју остварених радних дана у односу на пун фонд радних сати у месецу у ком је ангажован.

Носе униформу, оружје, ознаке…

Припадници помоћне полиције приликом ангажовања носе униформу припадника полиције, с прописаним ознакама, као и службену легитимацију, која уместо натписа “полиција” садржи натпис “помоћна полиција”. Чин односно звање припадника помоћне полиције по називу и изгледу одговара почетном чину односно звању полицијског службеника са средњом стручном спремом. Помоћни полицајци за време ангажовања дужни су да униформу са ознакама, оружје, муницију и припадајућу опрему носе, користе и чувају у складу са законским прописима.

Преузето: Љ. Малешевић / Дневник

УРЕДБА О СЛУЖБИ У ПОМОЋНОЈ ПОЛИЦИЈИ 2016

Уредба о служби у помоћној полицији 2009

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Ретровизор 2016: осврт на протеклу годину

Крај ове 2016. није био ни приближно драматичан попут оне прошле, када су нам министар и тадашњи директор уручили честитку у виду „анализе ризика“ односно директне претње отказима за скоро 1500 наших колегиница и колега. Или „криминалаца“ како их тада назваше.

Но, ни крај ове године није могао да протекне без „криминилаца“ у полицијским редовима!!! Поново смо у освит празника стављени на стуб срама, само нас сада не отпуштају већ „масовно хапсе“. Било је то спектакуларно хапшење заиста, уз дуге цеви и маскиране жандарме! Ма били су ту сви елементи за јефтин, лоше режиран холивудски филм.

Корупције у редовима запослених у Министарству унутрашњих послова свакако има. У свим секторима, не само у Дирекцији полиције, како се често стиче погрешан утисак у јавности. Синдикат српске полиције одувек се залагао за борбу против корупције и свих видова криминала у МУП, уосталом највећи број наших чланова чине полицајци па је то и нормално и сасвим природно. Свако ко не заслужује униформу, не треба ни да је носи! Морамо повући јасну линију између „нас“ и „њих“! На улици или у затвору морају завршити сви који то заслуже, али без изузетка, без икакве заштите за било кога. Не сме бити попуста ни за чистачицу ни за генерала!

ССП се залагао за три „Д“ у нашем министарству: декриминализацију на свим нивоима, деполитизацију и децентрализацију. И данас то тражимо али процеси иду у супротним смеровима. МУП и полиција су све политизованији, за руководећа места на скоро свим нивоима пресудан је политички утицај, струка је у запећку! Од децентрализације није било ништа, напротив. Логистика и људски ресурси су централизовани у тој мери да су постали неефикасни и практично бескорисни! А декриминализација је посебна прича…

Судећи по резултатима рада Сектора унутрашње контроле, корупција и сав криминал у МУП почињу и завршавају се на нивоу обичног полицајца, оног на позорници или у патроли! Понекад, случајно, рекли бисмо, у ту мрежу залута и неки помоћник командира, заменик начелника… Будући да Законом о полицији делокруг рада СУК није ограничен на тај најнижини ниво запослених, поставља се неколико питања:

  • Да ли је СУК уочио постојање криминала на вишим нивоима у МУП?
  • Ако није, да ли сматрају да таквог криминала и нема или себе сматрају неспособним да истраже криминал на вишим нивоима?
  • А ако су детектовали постојање криминала код руководилаца у МУП, нека нам покажу шта су урадили по том питању или одговоре зашто нису, зашто то не процесуирају?
  • Да ли их је страх да дирају у „осињак“ или их је неко „добронамерно“ посаветовао да ту ништа не чачкају?

И баш као што смо прошле године поручили министру да се, код одређивања спискова „неподобних и нечасних“, предвиђених за отказ, олако ослонио на тадашњег директора и његове начелнике Полицијских управа, слично му можемо поручити и сада. Да, министре, корупције има међу полицајцима, што због тешких услова рада и малих примања, а што због све лошије селекције код пријема у радни однос. Верујте нам, министре, да је највећи узрок криминала код полицајаца управо то што су они сведоци некажњеног криминала огромних размера међу својим руководиоцима, од средњег и вишег нивоа руковођења.

Кренули сте, министре, са сменама начелника, направили неколико правих резова и одличан избор нових руководиоца и за то сте од нас добили честитку и јавно признање. Али смо и тада нагласили да сте тек загребали по површини и да ту не смете стати… Да велики број начелника није за смену већ за лишење слободе и кривично процесуирање! Именовање новог директора полиције је прави потез у том смеру, изабрали сте човека за чије име се афере не везују, репови не вуку… Искористите његов ауторитет и поштовање које ужива код полицајаца.

На том путу имаћете искрену и безрезервну подршку ССП.

Да то нису празне речи, олако стављене на папир, могу потврдити наша дела. Ми смо синдикат који је ове године поднео три кривичне пријаве против руководилаца у МУП. Поднели смо десетак иницијатива за покретање дисциплинских поступака због повреда службених дужности од стране старешина и због повреда права запослених! Да код нас нема заштићених нити селективне правде говори и то да смо поднели кривичну пријаву и против једног нашег активисте који се усудио да проневери новац чланова. Наравно, износ је био ситан, надокнађен, а тај господин је смењен са функције и искључен из чланства. (Сада је он, нажалост, активиста у једном другом синдикату, ал то не говори о њему, већ о том синдикату!)

О уоченим нелогичностима и сумњама на озбиљан криминал на највишем нивоу обавештавали смо и министра и СУК у више наврата. То је резултирало са неколико кривичних пријава које сектор поднео против више лица. Постигнутим смо само делимично задовољни јер остаје горак укус у устима када неко каже да је за аферу код набавке борбених патика одговорно тек неколико референата. Сматрамо да то није могло бити реализовано без учешћа, или барем благослова, неког на високој позицији у Сектору за материјално финансијске послове. Да не буде забуне, афера је из времена бившег министра, у време начелника Којића, мада и Недељковићку сменише без образложења. Али зато афера са црвљивим месом није из прошлог времена, врло је актуелна. И врло нерешена и даље ко, кад, како и зашто!?

Са том праксом указивања на криминал у врху МУП наставићемо и у 2017. Позивамо све колегинице и колеге да нам достављају такве податке, сви они који немају поверења у своје старешине или СУК, нека информације доставе нама а ми ћемо се потрудити да криминалцима загорчамо живот.

Наравно, позивамо и колеге из СУК да нам се обрате уколико наиђу на зид, уколико им неко забрани истрагу, ако их неко саботира и онемогућава рад.

Не знамо да ли је министру Стефановићу познато да синдикати у МУП данас највећу муку имају да заштите његов ауторитет! Да, изгледа парадоксална ситуација, али је заиста тако. Министрови потчињени су ти који не поштују његово име и његов потпис, масовно крше права радника загарантована његовим потписом. Од непоштовања одредби ПКУ, преко подзаконских аката које је усвојио, до Одлуке о посебној накнади за рад у отежаним условима коју је донео. Руководиоци на различитим нивоима труде се да се обесмисле постојање тих аката, тумаче их свако према свом нахођењу, ређају се депеше на депешу, а неред све већи!

Не бисмо били фер а да не поменемо и неколико добрих ствари у овој години на измаку. После дужег времена започела је набавка неколико стотина преко потребних патролних возила. Свакако је велика ствар и то што је по први пут исплаћена солидарна помоћ у складу са ПКУ за државне органе! Искрено верујемо, и то смо већ поменули, избор новог директора је јако битна ствар за полицију!

Али никако не смемо заборавити очајно стање у ком се нашао буџет МУП. Буџет је пред пуцањем управо због некадашњег односа МУП према запосленима, брутално су нам газили радна права, а сад је то стигло на наплату. Нажалост или на срећу, главни кривац више није у министарству.

Не смемо заборавити ни доношење новог Закона о полицији са свим својим ретким врлинама и  многобројним манама на које смо јавно указивали и пре његовог усвајања. Тај закон је укинуо презумпцију невиности за полицијске службенике, донео је низ нелогичности и практично ће укинути накнаду за трошкове доласка на посао и одласка са посла! Неколико хиљада запослених, који преваљују стотине километара дневно, наћи ће се у тешкој ситуацији. Послодавцу је опет било компликовано да процесуира неколицину оних који злоупотребљавају то право лажним пријавама боравка, па је одлучио да казни све путнике! Наравно, да ће и то пасти на суду, да ће уследити тужбе и касније маного већи трошкови за министарство, али као да то никог не занима.

Сектор за ванредне ситуације и даље је ни на небу ни на земљи а људи збуњени и слуђени, забринуту за своју судбину и егзистенцију својих породица! Ватрогасаца спасилаца све мање, све старији и болеснији. Административних радника све више. Опрема и возила неадекватна, истрошена и небезбедна, старија чак и од ватрогасаца самих! Да ли се СУК икада бавио могућностима корупције у управи за превентиву?

Нажалост, репрезентативни синдикати пали су и на овом испиту као небројено много пута до сада. Један синдикат, познат по таквој политици, сложио се са предлогом Уредбе, а други, у вишемесечном зимском сну, није нашао времена да оде до министарства и уложи неку примедбу. Овај први прави коктеле, нешто слави (питамо се шта) а овај други сад нешто диже галаму и прашину, покушавајући да забашури чињеницу да деци својих чланова није обезбедио пакетиће.

Али, добро, легитимитет су има дали чланови, па нека им они и одузму, ми ћемо радити свој посао и даље. Борићемо се за сва радна и људска права и за сваког запосленог, без обзира на синдикалну припадност. И код „анализе ризика“ нисмо делили колеге, тражили смо комплетно поништење, враћање свих запослених на стара радна места и у томе смо успели.

Надамо се да у 2017. нећемо имати толико озбиљних искушења и незахвалних послова, да ћемо догодине у ово време имати разлога да славимо. И ми као синдикат и сви запослени!

Следећег лета славићемо десетогодишњицу свог постојања, а верујемо, и добијање статуса репрезентативног синдиката у МУП. Тек тада ће запослени, али и послодавац, схватити шта значи и на делу видети истински репрезентативни синдикат!

Може бити само један ССП!

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Подржаћемо искључиво легалну и легитимну декриминализацију МУП

Ужице, 18.10.2016. године, – Руководство Синдиката српске полиције подржава  министра унутрашњих послова, господина Небoјшу Стефановића, у исказаној намери да декриминализација полиције коначно буде спроведена али га истовремено упозорава на то где криминал заиста лежи у МУП-у, и захтева да овог пута поступак буде и легалан и легитиман. Стога је председник синдиката Лазар Ранитовић министру упутио допис који преносимо у целости:

Република Србија
Министарство унутрашњих послова
Кабинет министра
Министар др Небојша Стефановић

Поштовани,

У име скоро осам хиљада чланова Синдиката српске полиције, запослених у систему којим руководите, желим да Вам упутим искрену подршку за најављену декриминализацију полиције. То је један од сегмената за који се Синдикат српске полиције, од свог оснивања, залаже: декриминализација, деполитизација, демократизација и децентрализација.

Искрено се надамо и желимо да овога пута тај процес буде спроведен на легалан и легитиман начин, уз поштовање свих важећих прописа који регулишу ту материју. Свим радницима МУП-а у свежем сећању је наводни, сада већ чувени,  покушај декриминализације полиције спроведен кроз „анализу ризика“, формирањем непотребног сектора, у којем је своју каријеру, додуше кратку, требало да настави безмало 1500 полицајаца, од којих је већина проглашена криминалцима без икаквог основа, паушалним лепљењем такве етикете.

Надамо се да ће овога пута бити спроведена стварна и конкретна декриминализација и да ћемо се сви заједно лишити оних који не заслужују да обављају частан посао полицијског службеника. Такође, полажемо искрене наде да ће коначно отпочети и „чишћење рибе од главе“, где је заступљен несумњиво највећи степен корупције и криминала, чије деловање представља највећу опасност по државу и друштво у целини. Не дозволите да се иза значке опет скрију криминалци високо позиционирани у МУП.

Наглашавам да ћете у таквом настојању и деловању, прочишћавању наших редова, имати искрену и свесрдну помоћ и подршку Синдиката српске полиције.

Дужни смо и да Вас упозоримо да нас забрињава део изјаве коју сте дали, а у којој инсинуирате да ће отказе добијати људи чију кривицу не успете да докажете. Својеврсно „активирање“ члана 172. Закона о полицији, чију смо оцену уставности и законитости тражили и ми и још неки синдикати у МУП, а пре добијеног мишљења Уставног суда Србије, било би погрешно и могло би да изазове велике проблеме, правну несигурност свих полицијских службеника и неотклоњиве последице.

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Да ли психолошки тестови могу да спрече самоубиства полицајаца?

Нажалост, у само десетак последњих дана неколико колега одлучило је да „дигну руку на себе“ и на тај начин окончају животе, остављајући породице иза себе. Шта се то дешава па тај ужасни чин постаје све учесталија појава у нашој професији? Да ли је то лош лекарски преглед, лош избор кандидата или нестручност здравствених радника?

Често се после оваквих појава покрене питање систематских прегледа и провере психо-физичких стања полицајаца. Зашто увек каснимо? Зар нисмо научили да је превентива најбољи лек? Зашто лечимо последице а не узрок оваквих и сличних проблема? Ако уђемо у дубљу анализу видећемо да не постоји шаблон по коме се може одредити ко ће доћи у ситуацију да донесе одлуку о томе да у чину самоубиства види једини излаз. Руку на себе дижу полицајци различитих година старости, затим учесници ратова али и они који то нису.

Настави са читањем

Крај голготе запослених и победа ССП: Првомајско васкрснуће старих решења!

Београд, 30.04.2016. године, – Уочи два велика празника, верског и радничког, који се ове године поклопише, са великим поносом обавештавамо чланове и све запослене у Министарству унутрашњих послова, али пре свега колеге који су били распоређени на радна места у вези са анализом ризика, да је њиховој муци најзад дошао крај. Послодавац је коначно и јавно признао пораз и почео да уручује решења о распоређивању, којим се колеге враћају на своја стара/нова радна места.

Баш онако како смо по први пут најавили почетком марта у нашем тексту „Крах анализе ризика„, а касније потврђивали такву информацију у извештајима са редовних састанак у Кабинету министра, тај чудновати и накарадни покушај рационализације доживео је свој потпуни крах, људи се враћају на своја радна места а број запослених у МУП-у је смањен природним одливом, односно добровољним раскидима радног односа и одласцима у пензију.

Подсећања ради, а са нескривеним великим поносом, поновићемо део речи из тог текста и овог пута:

Настави са читањем

Кабинет министра: четврти месечни састанак у 2016. години

Београд, 11.04.2016. године, – Одржан је редовни месечни састанак представника Синдиката српске полиције и Радне групе МУП за сарадњу са синдикатима, четврти у овој години. ССП су на састанку представљали:
– Лазар Ранитовић, председник ССП;
– Миле Лазаревић, заменик председника ССП;
– Виктор Ратковић, председник СК ССП;

Радном групом је председавао државни секретар МУП, господин Милосав Миличковић. Састанак је започео у 10,00 часова и потрајао је дуже од сат времена, због озбиљног приступа којег ССП има према састанцима са Радном групом, као и због бројности тема које смо и овог, као и сваки пут, поставили.

Теме о којима смо разговарали су биле следеће:

1. Рационализација
– Процес рационализације је дефинитивно завршен, како је речено и на прошлом састанку. Природним одливом се дошло до силаска изпод границе о максималном броју запослених у МУП, у складу са Уредбом Владе, односно испод 42.850 запослених. Колеге које су у предходном периоду добијали решења о распоређивању на радна места у вези са „анализом ризика“ добиће решења за своја стара радна места почетком маја месеца 2016. године ( што је у складу са информацијом коју смо пласирали још првог марта, и због које смо трпели велике притиске других синдиката, који су нас оптуживали да дајемо нетачне информације и ширимо лажну наду људима у невољи).

kraj analize

2. Примена члана 172. ЗОП
– Са применом члана 172. Закона о полицији се „застало“ до даљњег. Након што је ССП (и још неки синдикати) упутио иницијативу Уставном суду Србије за оцену уставности овог и још неких чланова ЗОП-а, руководство МУП-а је донело једино логичну одлуку да не започиње примену и драстичне мере, у складу са одредбама члана 172. ЗОП, које предвиђају престанак радног односа запосленима на само покретање кривичног поступка, без поштовања презумпције невиности и чекања на правоснажну осуду суда, као јединог легитимног органа за оцену нечије кривице. МУП је оформио комисију која има задатак да изради предлог измене Закона, чије се усвајање очекује на некој од првих седница Народне скупштине.
Наравно да ће поједини синдикати злонамерно ширити причу да је све то привремено и да ће после избора уследити масовна отпуштања запослених, али вас молимо да нам и даље верујете. ССП је на опрезу и будно прати сва дешавања по том питању, нећемо се успавати овом једном добијеном битком.

3. Новчана помоћ запосленимаи висина дневнице
Нажалост, нетачним су се показале информације појединих синдиката да ће данас бити исплаћена једнократна новчана помоћ у износу од 12.000 динара. Према добијеним информацијама из МУП-а, проблем са исплатом једнократне новчане помоћи је настао због изричитог противљења ММФ-а. Међутим, добили смо уверавање да ће премијер изнаћи други начин да дато обећање испуни, те да ће запосленима у МУП-у бити исплаћена новчана средства у износу од најмање 10.000 динара најкасније у наредне две седмице.

4. Накнаде за рад у отежаним условима, дневнице
– У току је израда Правилника о посебним накнадама и дневницама, којим ће бити исправљена неправда начињена полицајцима, усвајањем мизерног износа дневнице од 150,00 динара. Правилник ће бити истоветан попут оног који се припрема за припаднике Војске Србије.
– Проблеми у обрачуну и исплати ове накнаде у Прешеву ће бити решени на тај начин што ће ССП у Дирекцију полиције послати спискове људи радно ангажованих у предходним месецима, обзиром на одуговлачење старешина и препуцавања на линији ПУ Врање – УГП РЦ према Македонији.
– Споразума о вансудском поравњању између запослених у СГП Богојево и Апатин је при крају и коначна исплата заосталих дневница се може очекивати следећег месеца. Нажалост, МУП је велики, тром систем, и за решавање овако једноставног проблема администрацији треба неколико месеци.

5. Коефицијенти плате за одређене категорије запослених
– ПУ Врање , Одсек пограничне полиције за странце. Проблем колега који раде послове ОСЛ а имају коефицијенте плате у рангу референта неће бити решен све до израде потпуно новог Правилника о систематизацији радних места, чије се усвајање очекује у јуну месецу. Питање смо постављали још на састанку у августу 2015. године, од тада је Правилник мењан неколико пута, али је овај проблем остао нерешен до данас, јер је акценат био на пословима са анализом ризика, док се није улазило шире у решавање пропуста насталих усвајањем важећег Правилника о систематизацији радних места.
– ПУ Бор, Одсек аналитике и полицијске евиденције, самостални аналитичар. Правилником о систематизацији радних места од 28.11.2015. године, радно место „виши аналитичар“ је преименовано у „самостални аналитичар“ и коефицијент плате са 2,042 умањен на 1,866 што је знатно умањило плату запосленима. Правилником о платама запослених у МУП одређено је да приликом распоређивања плата не може бити умањена, али званични одговр јесте да по среди није грешка већ намера Сектора за аналитику да одређена радна места кроз плату и коефицијенте вреднује вреднује на други начин у односу на стара решења.

6. Возила и одржавање возила
– Указали смо на проблем који је проистекао у вези са одржавањем пнеуматика службених возила обзиром да је потписан уговор на нивоу МУП са једном фирмом у Јагодини и да то доводи до недопустиве спорости код отклањања баналних кварова, какав сигурно јесте обично крпљење гума.
Секретар Миличковић је наложио да се изнађе начин и за те послове пронађе пословни партнер на територији сваке Полицијске управе, те да нам за спорост и пропусте, никако не сме бити изговор Закон о јавним набавкама или поступци са расписивањем тендера.
– МУП на својим паркинзима има велики број одузетих возила, за које нико нема прецизну евиденцију о току поступка, односно која су возила трајно одузета. ССП је предложио да се, за она возила, за која су поступци окончани, одреди лицитација или се уступе на коришћење МУП-у. Тражили смо да се покрене утврђивање и решавање статуса возила и тако побољша наш очајан возни парк. За реализацију овога одређен је заменик начелника Сектора за материјално-финансијско пословање Жељко Веселиновић.

7. Проблематика ангажовања припадника ИЈП
– Заједнички смо констатовали да постоје одређени проблеми у пракси код обрачуна радних сати ангажованих припадника ИЈП, право припадника ИЈП на прековремени рад, дневница за ангажовање ИЈП, утицај сувог оброка на висину дневнице.
– Према мишљењу представника Дирекције и Управе полиције, несврсисходно је слање неког инструктивног акта за једнообразно поступање у свим јединицама, јер је то чињено у више наврата, већ да ССП достави податке са терена о јединицама у којима се незаконито поступа и пропусти ће бити отклоњени у најкраћем року.

8. Неевидентирање приправности и прековременог рада у СВС
– На питање због чега се не поштује Закон о полицији у погледу приправности и прековременог рада у Сектору за ванредне ситуације нисмо добили задовољавајући одговор, односно, господин Бојан Костић је тврдио да је све у законском оквиру, односно да је сасвим у реду позивати људе од куће а да им предходно није одређена приправност. Он сматра чак и да тим људима време проведено у станици, наон позива из „пасивне приправности“ и прелазак у „активно дежурство“ не треба платити ни као редован рад, а некмоли као прековремени. Његов став је да, уколико ватрогасац за време дежурства није имао интервенцију не треба да добије надокнаду за рад!!!
Ако употребимо аналогију, према мишљењу господина Костића, ни остали радници, који за време смене не буду имали интервенција, не треба ни да буду плаћени. Као ни радници дежурних служби у полицијским станицама, уколико не буду имали посла. Да није жалосно и апсурдно, било би можда и смешно. Будући да су неки од чланова Радне групе ову, а и остале теме, само немо посматрали, без активног учешћа, руководство ССП ће послати допис министру да им за овај дан не буде плаћена дневница (позваћемо се при томе на господина Костића).
– Проблем о којем говоримо, итекако је изражен у малим ватрогасним јединицама, какво је нпр. ВСО у Новој Вароши, где ватрогасцима-спасиоцима већ скоро четири месеца не евидентирају приправност и прековремени ради. Уместо да постоји систем приправности те да се у случају потребе позивају они који су приправни, приправност не постоји, већ се, у случају потребе људи позивају и ангажују са недељних одмора, да и тада када се ангажују, време проведено у ватрогасној јединици им се не евидентира као радно време, тј. прековремени рад! Како смо овај проблем већ у својим дописима од 4.2.2016. године износили министру др Небојши Стефановићу и начелнику СВС Предрагу Марићу, а помака није било, обзиром да овај проблем ни сада није отклоњен, запослени ће бити принуђени да своја права остваре пред судом, у чему ће имату нашу свесрдну подршку.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Заштитник грађана о стању у МУП у 2015. години

Заштитник права грађана, господин Саша Јанковић, поднео је свој Годишњи извештај за 2015. годину. Извештај садржи опште и посебне оцене и податке о поштовању права грађана (пре свега људских и мањинских), податке о уоченим недостацима у раду органа власти, предлоге за побољшање положаја грађана у односу на органе власти и податке о активностима и трошковима Заштитника грађана.

У Извештају се, у уводном делу, каже да су се држава и администрација бавиле сопственим реформама чији резултати (још) нису довели до промена које грађани осећају као јасан бољитак. У односу на претходну извештајну годину, број притужби порастао је у 2015. години за 28% (6.231 притужба), а у тој цифри садржано је и неколико притужби које је поднео Синдикат српске полиције указујући на повреду права запослених у Министарству унутрашњих послова.

Ресор унутрашњих послова је заузео посебан одељак у Извештају и то на шест страна (део чији садржај преносимо у целости) а из домена полиције обрађена су још и права лица лишених слободе, полицијска овлашћења и превенција тортуре. О томе можете читати од 122. стране Извештаја који можете погледати на следећем линку:
Редован годишњи извештај Заштитника права грађана за 2015. годину.

3.12. РЕСОР УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА
I ПРЕГЛЕД СТАЊА

1. Најзначајнија постигнућа државе

1.1. Предузете су бројне нормативне активности – донети су Закон о полицији, Закон о јавном реду и миру, Закон о оружју и муницији и Закон о јавном окупљању.

2. Најзначајнији резултати рада Заштитника грађана

2.1. Давањем мишљења у поступку припреме Закона о полицији, које је Министарство делимично прихватило, Заштитник грађана допринео је стварању законског основа за интензивнију сарадњу Сектора унутрашње контроле и Заштитника грађана са циљем превенције тортуре и унапређења борбе против некажњивости за тортуру, као и бољој заштити права полицијских службеника и других запослених у Министарству у дисциплинским поступцима.

2.2. Давањем мишљења у поступку припреме Закона о јавном реду и миру470, које је Министарство делимично прихватило, Заштитник грађана допринео је смањењу новчане казне за поједине прекршаје и изричитом прописивању могућности хуманитарних и других удружења, да по протеку рока могу поново организовати прикупљање прилога за исту сврху.

2.3. Заштитник грађана упутио је Министарству унутрашњих послова Мишљење поводом најављеног начина отпуштања у Министарству унутрашњих послова, што је зауставило започети процес изигравања прописа о престанку радног односа за преко 1.000 полицијских службеника.

2.4. Заштитник грађана упутио је Влади Иницијативу за усаглашавање одредаба Кривичног законика и Закона о безбедности саобраћаја на путевима, којима се уређују изрицање и извршење мере безбедности забране управљања моторним возилом.

2.5. Одмах по сазнању да је Заштитник грађaна покренуо поступак контроле рада Министарства унутрашњих послова, Министарство је извршило своје решење, којим је забрањено коришћење резервоара за запаљиве течности на станици за снабдевање горивом моторних возила, који није испуњавао техничке услове.

2.6. Заштитник грађана је у 2015. години у овом ресору у области полицијских послова примио 188 притужби у којима су подносиоци указивали на 274 повреда права. У истом периоду, окончао је рад на укупно 185 предмета примљених у 2015. и ранијих година. Од укупно 18 поступака који су вођени, четири (22,22%) поступка је окончано упућивањем препорука у скраћеном контролном поступку. У осталим случајевима, Заштитник грађана водио је контролни поступак и упутио 25 препорука, од којих је прихваћено пет (20%), неизвршено 20 (80%). На основу броја утврђених (29) и отклоњених (9) пропуста474, ефикасност у овом ресору је 31,03%. У области управних послова у Министарству унутрашњих послова, Заштитник грађана је у 2015. години примио 113 притужби у којима су подносиоци указивали на 154 повреде права. У истом периоду, окончао је рад на укупно 102 предмета примљена у 2015. и ранијих година. Од укупно 22 поступка који су вођени, 11 (50%) поступака је окончано упућивањем препорука у скраћеном контролном поступку. У овом ресору у 2015. години Заштитник грађана није упутио ниједну препоруку након контролног поступка. На основу броја утврђених (11) и отклоњених (11) пропуста, ефикасност у овом ресору је 100%.

3. Мањкавости на државном нивоу

3.1. У Закону о полицији није усвојен низ примедби Заштитника грађана, које се, између осталог, односе на престанак радног односа, супротно праву на поштовање претпоставке невиности, као последица покретања кривичног поступка за кривично дело које се гони по службеној дужности; потребу прописивања одговорности за повреду службене дужности за случајеве изношења у јавност информација из истраге и информација којима се вређају права грађана; поједина непримерена овлашћења дата извршној власти и потребу јачања оперативне независности полиције и Сектора унутрашње контроле.

3.2. Упркос изричитој одредби Устава да се обрада података о личности уређује законом, Министарство унутрашњих послова је подзаконским актом, прописало садржину упитника о идентификационим подацима који се прикупљају у поступку безбедносне провере, а решењима садржаним у Закону о полицији и даље је омогућена произвољност при вршењу безбедносних провера.

3.3. У Закону о јавном реду и миру, супротно примедбама Заштитника грађана, код највећег броја прекршаја против јавног реда и мира прописане су преоштре казне.

3.4. Током 2015. године постојао је правни вакуум у законском уређењу уживања слободе грађана на окупљање, због кашњења у доношењу новог закона након одлуке Уставног суда о неуставности одредби до тада важећег Закона о окупљању грађана, а Законом о јавном окупљању, усвојеним октобра 2015. године и даље нису отклоњени поједини недостаци који се односе на несагласност са Уставом.

3.5. Кривичним закоником и Законом о безбедности саобраћаја на путевима на различит начин је одређен моменат од којег почиње да тече мера забране управљања моторним возилом.

3.6. Сектор унутрашње контроле полиције у дописима које је упућивао подносиоцима притужби и представки у великом броју случајева није наводио чињенице које су утврђене, а које су биле одлучне за доношење одлуке о основаности поднете притужбе, односно представке.

3.7. Министарство унутрашњих послова ни у протеклом периоду није поступало ажурно по молбама грађана за заснивање радног односа у том органу, посебно у случајевима када су године старости услов за заснивање радног односа.

3.8. Знатном броју полицијских службеника којима је радни однос престао из разлога што је против њих био покренут кривични поступак, а који су по окончаним поступцима ослобођени од оптужби које су им стављане на терет, Министарство унутрашњих послова и даље не омогућава повратак на рад.

4. Најзначајније препоруке, мишљења и законодавне иницијативе Заштитника грађана, по којима није поступљено

4.1. Није поступљено по следећим предлозима за побољшање положаја грађана у односу на органе управе из Годишњег извештаја Заштитника грађана за 2014. годину:
-да Министарство унутрашњих послова развија и јача механизме контроле рада, поступање комисије за притужбе по притужбама грађана и поступање Сектора унутрашње контроле полиције;
-да Министарство унутрашњих послова унапреди рад тако што ће у образложењима решења и других аката наводити чињенице које су биле одлучне за донету одлуку;
-да Министарство унутрашњих послова унапреди свој рад тако да без одлагања поступа по молбама грађана за заснивање радног односа, посебно у случајевима уколико су године старости један од услова.

4.2. Министарство унутрашњих послова и даље у образложењима решења донетим по дискреционој оцени, у управном поступку, не поступа по препорукама Заштитника грађана и не наводи разлоге и чињенице које су биле одлучне за донету одлуку.

5. Образложење

У извештајном периоду у овој области донета су четири закона од значаја за остваривање права грађана. Заштитник грађана је у поступку припреме прописа, полазећи од питања која су од значаја за заштиту права грађана, упутио мишљења на Нацрт и Предлог закона о полицији, као и Мишљење на Предлог закона о јавном окупљању и Мишљење на Предлог закона о јавном реду и миру.

У Закону о полицији, прихватањем примедбе Заштитника грађана, одредбе о поступању Сектора унутрашње контроле допуњене су обавезом Сектора да, у случају када се утврди да је приликом поступања полицијског службеника дошло до прекорачења полицијских овлашћења којима су повређена права која штити Заштитник грађана, о томе поред министра и јавног тужиоца обавештава и Заштитника грађана. Наведеном одредбом ствара се основ за интензивнију сарадњу Сектора унутрашње контроле и Заштитника грађана у правцу превенције тортуре и унапређења рада Министарства и борбе против некажњивости за тортуру, што ће имати за последицу унапређење заштите слобода и права грађана.

У складу са примедбама Заштитника грађана, у Закону о полицији почетак рока застарелости покретања дисциплинског поступка за тешку повреду службене дужности почиње да тече од дана извршења, а не од дана сазнања за учињену повреду, односно прописан је објективан, а не субјективан рок за покретање дисциплинског поступка, чиме су створене претпоставке да се онемогући давање отказа запосленима након неодређено дугог временског периода, а без довољно поузданих доказа.

Иако је Заштитник грађана указао на потребу да се питање безбедносних провера адекватније уреди, пропуштена је прилика да се новим Законом о полицији сузи простор за произвољност при њиховом вршењу, а на штету Уставом зајемчених права грађана, пре свега права на рад, образовање, имовину и заштиту података о личности. Појам безбедносне сметње није прецизно дефинисан нити доведен у везу са сврхом безбедносне провере. Грађанин над којим је извршена безбедносна провера нема законом прописано средство за заштиту својих права у вези са исходом безбедносне провере, те ни предвиђени механизам којим би отклонио последице евентуалне обраде података који не потичу од веродостојних извора. Законом није прописано који су то „други подаци о особама са којима лице које се проверава живи у заједничком домаћинству», како би члан домаћинства имао могућност да да сагласност у погледу података који се о њему прикупљају, нити је одређено, који се то „остали подаци од значаја за рад у Министарству“, прикупљају.

И даље није решено питање полицијских службеника којима је радни однос, у складу са раније важећим прописима, престао због безбедносних сметњи или покретања кривичног поступка против њих, а који у правноснажно окончаним поступцима нису осуђени за дело које им се стављало на терет, односно ослобођени су одговорности, иако је Заштитник грађана указивао на потребу законског регулисања овог проблема.

Упркос томе што је Заштитник грађана у поступку припреме прописа указао да су предвиђене прекршајне санкције за прекршаје против јавног реда и мира престроге и да су превисоко одређене новчане казне, услед социјално-економског положаја највећег броја грађана, могу доводити до честе замене казном затвора, чиме би положај грађана био додатно отежан, у Закону о јавном реду и миру смањене су новчане казне само за два прекршаја – просјачење и свађу, вику и буку на јавном месту у групи од три или више лица.

Иако је одлуком Уставног суда од 9.4.2015. године било утврђено да Закон о окупљању грађана није у сагласности са Уставом, до дана њеног објављивања у службеном гласилу, које је било одложено за шест месеци, Министарство унутрашњих послова није благовремено припремило нацрт новог закона којим би се уредио поступак остваривања Уставом зајемчене слободе грађана на окупљање. Наведеним пропуштањем у правном поретку Републике Србије, почев од 23.10.2015. године, није било уређено остваривање Уставом зајемчене слободе грађана на окупљање, а било је онемогућено и остваривање јавног интереса на ограничење слободе окупљања када је то неопходно из Уставом прописаних разлога – ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије.

У Закону о јавном окупљању нису отклоњени поједини недостаци услед којих је Закон о окупљању грађана, престао да важи због несагласности са Уставом, а који се односе на основе ограничења зајемчене слободе окупљања и делотворност прописаних правних средстава за заштиту слободе окупљања. Поред претходно наведеног, Заштитник грађана је у свом Мишљењу указао и да превисоко прописане новчане казне представљају непропорционално средство реаговања и да могу одвраћати грађане од јавних окупљања.

Заштитник грађана је Народној скупштини поднео иницијативу за усаглашавање одредаба Кривичног законика и Закона о безбедности саобраћаја на путевима, оцењујући да различит начин одређивања момента од којег почиње да тече мера забране управљања моторним возилом, слаби правну сигурност и може довести до повреде права грађана. Наиме, Кривичним закоником прописано је да учиниоцу кривичног дела којим се угрожава јавни саобраћај суд може изрећи забрану управљања моторним возилом, у трајању од три месеца до пет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке. С друге стране, Законом о безбедности саобраћаја на путевима прописано је да време трајања мере безбедности забране управљања моторним возилом тече од дана када територијално надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова возачу то саопшти у писаној форми и тај податак региструје у одговарајућу евиденцију.

Поводом изјаве министра унутрашњих послова и најаве да ће до краја године бити отпуштено између 1300 и 1400 запослених овог министарства, који су „тражили мито грађанима, који су корумпирани“, Заштитник грађана упутио је Министарству мишљење у којем је навео да се, на основу навода из примљених притужби и средстава информисања, дошло до сазнања да је недавно измењен акт о систематизацији радних места у којем су предвиђена радна места на пословима „анализе ризика“, која до тада нису постојала, а за која, по наводима притужилаца, не постоји објективна потреба. Такође, утврђено је да је крајем 2015. године велики број запослених премештен на радна места „анализе ризика“, али и да је планирано да се почетком 2016. године промени акт о систематизацији у којем ће се, у сврху рационализације, брисати поменута радна места.

У мишљењу Заштитника грађана стоји, да ако у овом моменту ради 1400 полицајаца који су „криминализовани“, то у правној држави не може бити решавано применом мера реорганизације и рационализације (поготово не фиктивно), већ се такав проблем мора и може решавати искључиво покретањем одговарајућих поступака за утврђивање кривице, кажњавањем и давањем отказа, уместо отпремнине и раскида радног односа.

Заштитник грађана је у извештајном периоду примио одређени број притужби у којима су њихови подносиоци изражавали незадовољство радом Сектора унутрашње контроле полиције, наводећи да је у дописима Сектора који су им као подносиоцима притужби или представки били упућени једино навођено да је извршеном контролом утврђено да су полицијски службеници поступали у складу са законом. Подносиоци притужби су Заштитнику грађана истакли да им дописи Сектора не пружају било какве информације о томе на основу чега је таква оцена дата, односно у чему се састојао поступак контроле рада полиције извршен по њиховој притужби или представци, које су радње током контроле биле предузете и шта је радњама извршеним у поступку контроле било утврђено. Током извештајног периода представници Заштитника грађана одржали су састанке са представницима Сектора унутрашње контроле полиције и указали им на значај достављања образложених дописа подносиоцима притужби и представки.

II КАРАКТЕРИСТИЧНИ СЛУЧАЈЕВИ

Полицијски службеник неовлашћено приступио личним подацима грађанина

Заштитник грађана примио је притужбу у којој је њен подносилац указао на повреду права на приватност наводећи да су његови лични подаци и фотографија из биометријске личне карте без његове сагласности објављени на друштвеној мрежи, истовремено изражавајући сумњу да је то учињено од стране неког од запослених у Министарству унутрашњих послова, будући да су ти подаци могли бити доступни и преузети једино од стране лица које има приступ електронској бази података у овом министарству.

Током поступка контроле рада Министарства, Сектор унутрашње контроле полиције извршио је проверу навода из притужбе и утврдио да је одређени полицијски службеник, са свог службеног налога, без основа приступио личним подацима подносиоца притужбе. Заштитник грађана је потом обуставио поступак контроле имајући у виду да је контролисани орган, кроз механизам унутрашње контроле, утврдио неправилност у свом раду, да је против запосленог покренут дисциплински поступак због сумње да је учинио тешке повреде службене дужности, као и да је извештај Сектора о извршеним проверама достављен јавном тужилаштву.

Грађанки неосновано наплаћена административна такса

Притужиља је у притужби навела да јој је наплаћена административна такса као да је мењала адресу, иако је њено пребивалиште остало исто, а промењен је назив улице у којој живи.

У току поступка контроле рада Министарства унутрашњих послова, Управа за управне послове обавестила је Заштитника грађана да је подноситељки притужбе била погрешно наплаћена административна такса за пријаву пребивалишта будући да је назив улице промењен одлуком Градске управе града Београда, као и да ће јој бити омогућен повраћај погрешно наплаћеног новчаног износа на име административне таксе.

Министарство је обавестило Заштитника грађана и да су сви полицијски службеници Полицијске управе за град Београд упознати са тим да се у истоветним случајевима грађани ослобађају плаћања административне таксе.

III ПРЕДЛОЗИ ЗА ПОБОЉШАЊЕ ПОЛОЖАЈА ГРАЂАНА У ОДНОСУ НА ОРГАНЕ УПРАВЕ

1. Министарство унутрашњих послова треба даље да развија и јача механизме контроле рада, поступање комисија за притужбе по притужбама грађана и поступање Сектора унутрашње контроле.

2. Министарство унутрашњих послова треба да без даљег одлагања предузме све потребне радње у циљу доношења закона којим би се уредила садржина Упитника о идентификационим подацима који се прикупљају у поступку безбедносне провере.

3. Министарство унутрашњих послова треба да унапреди рад тако што ће у образложењима решења наводити чињенице које су биле одлучне за донету одлуку.

4. Министарство унутрашњих послова треба да унапреди свој рад тако што ће ажурније, односно без одлагања поступати по молбама грађана за заснивање радног односа, посебно у случајевима када су године старости један од услова за заснивање радног односа.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Месечни састанак у Кабинету министра

Београд, 10.03.2016. године, – Одржан је трећи овогодишњи редован месечни састанак са Радном групом за сарадњу са синдикатима. Данашњим састанком је председавао државни секретар и заменик министра, господин Милосав Миличковић, а Синдикат српске полиције је представљала делегација у следећем саставу: председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, генерални секретар Драган Ристановић, члан ГО Бобан Ђорђић и председник СК Виктор Ратковић.

Отворених тема и постављених питања је било неколико, али централно место на састанку заузели су проблеми и недоумице проистекли због започетих процеса декриминализације или рационализације, зависно од тога како их ко доживљава, колоквијално названих „анализа ризика“.

  1. „Анализа ризика“

Одговор на питања по овој теми дао нам је помоћник начелника Сетора људских ресурса, господин Драган Цетковић, који је саопштио да је прича назвата тим именом завршена, да се природним одливом (пензионисањем и споразумним раскидима радног односа) сишло до границе од максималног броја запослених у Министарству унутрашњих послова (42850 запослених), и да нико неће изгубити посао у том процесу. Усвојена је нова систематизација радних места 04. марта 2016. године (мање-више иста ранијој, из августа 2015. године). Колегама који су у предходном периоду потписали споразумни раскид радног односа (можда и под притиском) биће пружена могућност и да се предомисле и врате на посао. У току су разматрања предмета по жалбама и у неко догледно време (најкасније у року од 90 дана,почев од 03. марта) људи из „анализе ризика“ биће враћени на своја ранија радна места.

Тиме је још једном, званично потврђена наша информација, јавно презентована првог марта, да је читав овај процес заустављен и то сматрамо великом победом синдиката у МУП-у али и разума на страни послодавца, који није дозволио да га тврдоглавост у започетом процесу одведе предалеко. Остаје жал за изгубљеним временог, потрошеним нервима и уништеном здрављу многих колега, јер научно је доказано да је страх од губитка посла један од најјачих страхова код људи.

  1. Примена члана 172. Закона о полицији

Са потпуном применом овог члана ЗОП није се кренуло, нити ће у скорије време, будући да је и руководству МУП-а јасно да би потпуна примена довела до великих неправди и довела до својеврсне парализе службе. Министар је оформио трочлану радну групу (секретар министарства Милорад Тодоровић, помоћник директора Богољуб Живковић и заменик начелника Сектора материјално-финансијских послова Жељко Веселиновић) са задатком да изнађе и правно уобличи предлог поступања министарства по то наведеном члану, узимајући при томе и обавезу поштовања закона али и његово уподобљавање  у смислу усклађивања са реалношћу и правичношћу. Комисија има рок до 20. марта да донесе упуство које ће бити јавно презентовано најкасније до 25. марта.

Провере које се тренутно спроводе јесу у складу са законом, прави се централна евиденција свих запослених против који се води кривични поступак или су осуђени за неко дело које се гони по службеној дужности. Све информације се сливају у Сектор људских ресурса, који ће касније даље поступати, овог пута није остављена могућност арбитраже и селекције на нивоу начелника полицијских управа и других организационих јединица.

Углавном, став министарства је да нико од запослених неће добити отказ пре него радна група не донесе свој став и презентује упуство.

Председник ССП Лазар Ранитовић је изјавио да наш синдикат подржава намеру министра и Министарства, да се нечасни полицајци, а знамо сви да и таквих има међу нама, одстране из службе. Али је и поновио да је за нас неприхватљиво да било ко добије отказ пре неголи суд утврди његову кривицу и прогласи га кривим. Такође, ССП инсистира на томе да се не могу сва кривична дела исто третирати, да се тешка кривична дела и дела начињена из користољубља морају раздвојити од нехатних и случајних. Нагласио је нашу спремност да предузмемо и конкретне акције, као што је прикупљање потписа за петицију, међу запосленима у МУП-у али и међу грађанима.

  1. Једнократна новчана помоћ запосленима

Поводом најављене једнократне новчане помоћи запосленима  у МУП, у различитим износима у зависнсоти од интерпретатора обећања Премијера Србије, добили смо одговор од господина Миличковића, да ће новчане помоћи бити, али не може са сигурношћу да каже ни када ни у коликом износу, јер то не зависи од нашег министарства већ пре свега од стања у буџету Србије и прорачуна министарства финансија.

  1. Накнада за рад у отежаним условима

Извештаји о ангажовању људи на територији Прешева, пристижу из Полицијске управе Врање, након састанка представника ССП са начелником те управе. Врло брзо, вероватно наредне седмице, биће извршена уплата припадајуће накнаде полицијским службеницима.

Што се тиче евенетуалног увећања висине дневнице, која тренутно износи понижавајућих 150 динара, није у надлежности МУП, а нема никаквих информација о намерама Владе РС за њено скорије увећање. Од прича појединих синдиката да је у припреми увећање износа накнаде за рад у отежаним условима и специфичним подручјима, такође, за сада нема ништа, нити је планирано.

  1. Проблеми у УГП РЦГП према Црној Гори

Поводом проблема у појединим станицама граничне полиције, које је укратко изнео Виктор Ратковић, добијен је исцрпан одговор. Представници послодавца, као и руководство Управе граничне полиције, свесни су недостатка људства (по њиховој процени ради се о око 500 граничара) и из тог разлога ће до краја ове године бити расписан конкурс за УГП (на нивоу целе Србије). Такође су свеси евидентног недостатка опреме и инвентара на граничним прелазима Увац, Јабука, Врбница и Прибој (да је у просторији за ПД преглед и кабинама на ГП Гостун тотални мрак, да кабине прокишњавају и да ће то решити хитно, т.ј наложено је да се са решавањем стартује већ данас). Недостатак батеријских лампи, рачунарске опреме и инвентара ће такође бити решен. Ускоро ће бити одржан и годишњи састанак РЦ према Црној Гори, на којем ће присуствовати начелник управе, генерал Миленко Божовић, и на који ће обавезно бити позвани преставници ССП (учествоваће председник Ранитовић и Виктор Ратковић).

На ГП Ваган решење за воду ће бити изнађено у сарадњи са СВС-ом, постављањем цистерне. Убудуће неће бити налагано обавезно присуство радним састанцима ван радног времена без наканде, већ ће људи бити стављани на распоред и биће им плаћен прековремени рад за време проведено на састанку, или ће радни састанци бити организовани у више термина (све у договору са запосленима).

На састанку смо, мимо предвиђеног дневног реда, указали на недопустиво лош квалитет хране коју добијају људи на терену у Копненој зони безбедности. Да захтевамо од МУП да се под хитно нешто уради на том плану, да се откаже сарадња са добављачем хране сумњивог квалитета и катастрофално лошег мириса и укуса. Добили смо уверавања да ће бити извршене провере и предузете одговарајуће мере ради заштите здравља запослених.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

  • 1
  • 2