Господине Дачићу,
Молимо Вас да нас хитно известите у писаном облику о томе које сте мере и радње предузели, односно да ли је формирана нека независна комисија у циљу расветљавања података које је дневни лист „Курир“ изнео у свом електронском издању од 14.09.2013. године и у неким каснијим бројевима, а који се односе на кривичну пријаву коју су радници УКП
Господине Вељовићу,
Молимо Вас да се под хитно изјасните на околности које је дневни лист „Курир“ изнео у свом електронском издању од 14.09.2013. године и у неким каснијим бројевима, а који се односе на кривичну пријаву коју су радници УКП Небојша Трбовић и Дејан Трипковић поднели 17. јуна 2009. године Окружном јавном тужилаштву против Биорац Горана, Милорада Вељовића, Родољуба Миловића и др.
У вези поднеска Синдиката српске полиције број 1991-01/13 од 06.06.2013. године, који се односи на захтев за тумачење појединих услова за остваривање права на превремено пензионисање овлашћених службених лица у Министарству унутрашњих послова, обавештавамо Вас следеће:
Важећи законски прописи који се примењују на ово питање, првенствено Закон о полицији („Службени гласник РС“ број 101/05, 63709-УС и 92/11) одредбом члана 139. прописује да полицијском службенику може престати радни однос и пре испуњења општих услова за стицање старосне пензије, а у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Шта рећи, ми о клин – Вукић о плочу!
И ако смо министру Дачићу предложили решења (можете их прочитати на линку) одговор нам је стигао врло штур и нецелисходан. Опет се руководиоцима даје да господаре здрављем и судбином запослених. Опет се радници нису упознали са депешом. Све у свему декларативно залагање и брига за запослене! Срамота!
У свим полицијама света постоје психолози који су на услузи свим запосленима који обављају изузетно стресан и надасве опасан посао као што је полицијски. У нашем Министарству постоји врстан и стручан кадар и сјајни психолози којима се не допушта да раде оно што најбоље знају, да буду психолози и да буду на услузи запосленима, онима којима је помоћ неопходна или су под стресом. У чијем је то интересу ???
Паттерсон, Ансхел и Виолант су писали на тему физичких и психичких последица стреса у полицијској професији. Надасве, сјајна литература, али када поглед склоним са поменутих редова, срећем се са истином односно сви ми се свакодневно срећемо са чињеницама које указују да се готово ништа не предузима на тему превенције и психосоцијалне подршке у полицијској професији.
У претходном периоду Синдикат српске полиције је кроз јасно изражени вољни елемент показао спремност за отворени партнерски дијалог са послодавцем како би се у што већој мери превазишли проблеми који оптерећују односе послодавац-радник.
У циљу реализације основних начела синдикалног рада и сопственог програма, ССП је, уз подршку чланства, предузео низ конкретних синхронизованих активности које су захтевале самопрегоран рад руководства и чланова Синдиката.
Синдикат српске полиције, у ранијем периоду упутио је допис Заводу за здравствену заштиту радника Унутрашњих послова, организацији која није у систему МУП, у коме смо инсистирали на одговоре и то:
Напад ватреним оружјем на патролу полиције и покушај убиства полицајца на дужности у Крушевцу од 4.02.2013.год. јасан је показатељ да се криминалци не плаше законских последица нити презају од употребе ватреног оружја знајући да су полицајци незаштићени адекватном опремом или правном заштитом.
Досадашња лоша судска пракса у коме полицајци најчешће извлаче „дебљи крај“ у судским процесима приликом употребе ватреног оружја, криминалцима даје сигурност односно иде им на руку, уместо припадницима полиције.