Skip to main content

Ознака: утврђивање репрезентативности

ОДБРАНА РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТИ ПРЕД СУДОМ!

Београд, 5.4.2018 – Након добијања решења министра којим је захтев за утврђивање репрезентативности Синдиката српске полиције незаконито оцењен као неоснован, права синдиката и свих наших чланова настављамо да бранимо пред Управним судом, као следећом правном инстанцом.

У том циљу, 5.4.2018. године, посредством свог правног заступника – адвоката Николе Перовића, поднели смо тужбу за поништај незаконитог решења Министарства унутрашњих послова и захтев за утврђење статуса репрезентативности ССП-а. Уз тужбу смо предали више од две стотине страна прилога и доказа, којима смо указали да је цео поступак био незаконит, што је за последицу имало доношење незаконитог решења, и то по више основа:

  • због тога што у поступку није поступљено по правилима поступка;
  • због тога што је чињенично стање непотпуно и погрешно утврђено, а из утврђених чињеница изведен неправилан закључак у погледу чињеничног стања;
  • због тога што нису правилно примењени закони, други прописи и општи акти и
  • због тога што је решење донето по слободној оцени, а орган поступка прекорачио границе свог законског овлашћења.

У тужби су конкретно описане и поткрепљене све неправилности и незаконитости поступка који је по својој суштини и форми био поступак оспоравања, а не поступак утврђивања репрезентативности. То је, природно, имало за последицу да је решење о одбијању захтева нејасно и неразумљиво, док разлози из образложења решења не упућују на одлуку у диспозитиву.

Тако, иако се у самом решењу констатује да је поступак утврђивања репрезентативности покренут даном подношења захтева ССП-а 23.1.2018. године, Радна група је као „релевантан“ датум за утврђивање свих битних чињеница за спровођење поступка незаконито одредила 24.1.2018. године. На тај начин је учињен покушај „озакоњења“ 1.021 приступнице НСП-а и 60 приступница НПСС-а са датумом 24.1.2018. године, а за које смо, ми као организација и знатан број запослених чије су приступнице фалсификоване, поднели више кривичних пријава због више кривичних дела: Фалсификовање исправе из члана 355. става 1. Кривичног законика, Посебни случајеви фалсификовања исправе из члана 356. тачке 1. Кривичног законика, Превара из члана 208. става 2. Кривичног законика, Навођење на оверавање неистинитог садржаја из члана 358. става 1. Кривичног законика и Спречавање политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања из члана 152. става 1. Кривичног законика. Ове приступнице, с обзиром на то да су потписане након дана покретања поступка за утврђивање репрезентативности ССП-а, нису се могле сматрати „млађим приступницама“ и нису се могле узети у разматрање. На тај начин број чланова ССП-а у смислу утврђивања репрезентативности је незаконито умањен за 1.081.

Незаконито је било и признавање својства заинтересованог лица представницима НСП-а, ПСС и НПСС-а и то без захтева ових синдиката, а што је нужан и обавезан законски услов.

Током целог поступка представницима ССП-а је ускраћивано право да се изјашњавају о одлучним чињеницама, као и могућност да у поступку учествују на делотворан начин, чиме нам је ускраћено право да на делотворан начин учествујемо у извођењу доказа, извођењу правних тврдњи и побијању правних тврдњи. Иако смо примедбе и приговоре достављали чак и у писаном облику, те примедбе нису уврштене у записнике Радне групе, нити су нам записници достављани благовремено, већ са закашњењем од по неколико дана, док су записници са последњих пет састанака достављени скоро месец дана касније.

Такође, Радна група је неправилно и нетачно утврдила број чланова ССП-а, као и број чланова других синдиката.

Представницима ССП-а је у самом поступку, и поред писаног захтева, а потом и писане ургенције, онемогућен увид у све списе предмета поступка и онемогућено копирање списа предмета, на који начин смо онемогућени да се на делотворан начин изјашњавамо о чињеницама, те да на делотворан начин оспоравамо тврдње Радне групе и представника НСП-а. На овај начин су грубо повређена права ССП-а као странке у поступку, а образложење за одбијање захтева за копирање списа предмета је супротно одредбама Закона о општем у правном поступку.

Надаље, Радна група није узела у разматрање и није уврстила у укупан број чланова ССП-а и 180 запослених за које је ССП МУП-у благовремено доставио захтеве за обуставу чланарине у корист ССП-а, те чланарина овим запосленим није одбијана искључиво непоступањем обрачунских служби послодавца, а што је, сходно Закону о раду, обавеза послодавца.

Радна група је незаконито одбила да у укупан број чланова ССП-а уврсти и 56 запослених чије су приступнице накнадно пронађене у регистраторима, а које првобитно, због техничких грешака приликом архивирања нису биле на свом месту. Реч је, наравно, о запосленима који уредно плаћају чланарину ССП-у.

Незаконито поступање Радне групе се огледа и у томе што је, противно Закону о заштити података о личности, омогућила обраду података запослених – чланова синдиката, трећим лицима, а у сврху упоређивања приступница, иако је за такво што потребна изричита сагласност запослених, а коју сагласност представници осталих синдиката нису имали.

Ово је део неправилности и незаконитости у поступку утврђивања репрезентативности. Више о томе можете прочитати у нашој тужби (TUZBA – za utvrdjenje i ponistaj SSP).

У вези са неправилностима у поступку утврђивања репрезентативности ступили смо у контакт са разним органима и организацијима, домаћим и интернационалним, што на нашу, што на њихову иницијативу, а с обзиром на то да је овај поступак привукао очигледну пажњу и ван граница Србије. Стога ова тужба, као вид обраћања нашим правносудним органима, неће бити једини начин заштите права и интереса ССП-а и наших чланова, већ ћемо у наредном периоду предузети још конкретних поступака у том смеру, укључујући и оних на међународном плану.

Служба за информисање ССП
Виктор Ратковић

МАРТОВСКИ МЕСЕЧНИ САСТАНАК У КАБИНЕТУ

Београд, 12.3.2018 – У Палати Србија одржан је и трећи овогодишњи месечни радни састанак представника Синдиката српске полиције и Радне групе за сарадњу са синдикатима у МУП-у. Састанком је, у одсуству државног секретара Дијане Хркаловић, председавао помоћник директора полиције Слободан Мелешић. Делегацију ССП-а чинили су председник Лазар Ранитовић, генерални секретар Виктор Ратковић и чланови Главног одбора Срђан Трајковић и Мирослав Лазаров.

Разговарало се о следећим темама:

1. Репрезентативност ССП-а

  • Приликом утврђивања репрезентативности ССП-а учињено је више неправилности, пропуста и незаконитости, а све на штету ССП-а. Обатио нам се велики број колега за који тврди да је фалсификован њихов потпис на приступницама синдиката који су оспоравали репрезентативност ССП-а. Такође, одређени број колега се нашао као кредитор НСП-а иако заправо и није члан НСП-а или је учлањен мимо своје воље и знања. Запослени нам достављају своје изјаве, обраћају се за помоћ правног заступника како би у редовном поступцима остварили своја права. Веома важно је истаћи и чињеницу да је 1.021 приступница НСП-а и 60 приступница НПСС-а била са датумом 24.1.2018 (иако је ССП захтев за утврђивање репрезентативности поднео 23.1.2018), па се такве приступнице не могу узети у обзир.
  • Председавајући је саопштио да је реч о питањима која су изван надлежности ове Радне групе и да стога не могу дати никакве конкретне одговоре на ову тему.

2. Ретроактивни обрачун радних сати у ОЖ у Краљеву

  • Реч је о теми која је „на столу“ дуже време, па чак и са састанцима са Радном групом. Иако је договорено, запосленима још увек нису понуђени споразуми за вансудско поравнање. Тражимо објашњење.
  • Драган Цветковић, помоћник начелнице Сектора за људске ресурсе, изјавио је да ће договор бити испоштован; да је логистици ОЖ у Краљеву достављен јасан налог са захтевом за доставу конкретних података и документације, да ће до краја недеље ти подаци и документација бити достављени Сектору за људске ресурсе, који ће потом припремити споразуме о вансудском поравнању и доставити их на потписивање, након чега ће уследити исплата, а у складу са динамиком која се договори са Сектором за материјално-финансијске послове.
  • Срђан Трајковић је указао на то да логистика ОЖ у Краљеву није добро разумела постављени им захтев и да ће доставити све налоге за прековремени рад, уместо само да достави податке за оно радно време за које нису били издати налози за прековремени рад, те је тражио да се додатно информишу. Истовремено је поставио питање у ком року запослени могу очекивати достављање споразума о вансудском поравнању, те упозорио да уколико се са тим буде отезало, да ће запослени та своја потраживања захтевати судским путем.
  • Цветковић је одговорио да ће бити остварен контакт и да ће се све завршити врло брзо, те да запослени ОЖ у Краљеву могу очекивати да ће им споразуми о вансудском поравнању бити достављени до краја марта.

3. (Не)поступање по депеши Сектора за људске ресусре о непокретању дисциплинских поступака на основу сваке, па и неосноване иницијативе

  • У пракси се стиче утисак да ова депеша није у битнијој мери утицала на смањење неоснованих покретања дисциплинских поступака, а самим тим и на трошкове правних заступника запослених које потражују од МУП-а после поступака у којим није установљена дисциплинска одговорност запослених.
  • Драган Цветковић је појаснио да је реч о инструктивној депеши која је имала за циљ смањење трошкова МУП-а, а због вођења очигледно неоснованих поступака, те да се ту пресушују све ингеренције Сектора за људске ресурсе, а посебно имајући у виду чињеницу да су дисциплинске старешине самосталне у свом раду и одлучивање.

4. Заказивање састанака у подручни полицијским управама

  • Већ дуже време чекамо на састанке у ПУ Краљево, ПУ Чачак и ПУ Сомбор. Локално руководство једноставно се оглушује о захтеве за оваквим састанцима. Састанци су неопходни јер без дијалога, нема сарадње и решавања проблема, а који су евидентни у наведеним ПУ. Због свега тога захтевамо да се преко Дирекције полиције или на други начин „са врха“ МУП-а ови састанци закажу што пре, те да се убудуће ти састанци одржавају редовно, без потребне додатне интервенције „са врха“, јер је ССП организација која окупља и штити интересе сада већ 8.000 запослених, а проблеми запослених су не само њихови проблеми и проблеми ССП-а, већ и проблеми њихових руководилаца.
  • Председавајући Слобдан Малешић је одговорио да ће начелници ПУ Краљево, ПУ Чачак и ПУ Сомбор бити контактирани и да ће током наредне недеље бити одржани састанци са представницима ССП-а, поштујући наравно обавезе и могућности тих начелника и представника ССП-а.

5. Солидарна помоћ из 2016. и 2017. године

  • Када ће запослени који су предали захтеве за солидарну помоћ у 2017. години добити решења како би евентуално могли да уложе жалбе на решења у случајевима када је њихов захтев одбијен?
  • Драгиша Анђелковић, шеф Одсека за сарадњу са синдикатима, навео је да су сви захтеви за солидарну помоћ из 2016. године решени, осим оних поступака где је Жалбена комисија Владе наложила понављање поступка.
  • Што се тиче захтева из 2017. године запримљено преко 3.000 захтева, да је највећи број решен, да се по осталим захтевима континуирано ради, те да ће сви који су поднели захтев, без обзира на то да ли им захтев одбијен или одобрена помоћ, добити решења.
  • Виктор Ратковић поставио питање шта је са појединим случајевима где су запослени добили одбијајућа решења са образложењем да у остављеном им року од 10 дана од дана пријема обаветења нису допунили своје захтеве, иако су запослени то учинили у том року?
  • Анђелковић је одговорио да ти запослени у оквиру жалбе на решење опишу ту ситуацију, приложе доказе о датуму када су примили обавештење и о датуму када су послали захтевану документацију, те да ће Сектор за људске ресурсе, по пријему тих жалби, уколико је пропуст евидентан – захтеве наново размотрити и у случају основаности одобрити одговарајући износ помоћи.

6. Померање датума исплате зараде запосленима

  • Због исплате првог дела фебруарске плате 2. марта и неизвесности исплате другог дела фебруарске плате, те будуће динамике исплате плата, међу запосленима је настало оправдано узнемирење, посебно код оних који су кредитно задужени, а што је случај са већином колега. Због тога је потребно да МУП да прецизне одговоре и објашњења на ову тему, а како би се прекинула настала конфузија и избегле манипулације запослених.
  • Драго Бјелица, заменик начелника Сектора за материјално-финансијске послове је кратко одговорио да ће исплата другог дела фебруарске плате бити 20. марта, те да ће се убудуће плата исплаћивати динамиком 5. и 20. у месецу.
  • На питање Лазара Ранитовића због чега је исплата првог дела фебруарске плате била 2. марта – чланови Радне групе су остали неми.
  • На питање Лазара Ранитовића због чега МУП није обавестио запослене о „ванредној“ исплати плате, те зашто још увек није обавестио запослене о будућој динамици – Драго Бјелица је одговорио да није био у прилици да обавести запослене у вези са „ванредном“ исплатом, јер је и за њих у Сектору за материјално-финансијске послове био изненађујући захтев Трезора за ту „ванредну“ исплату. Што се тиче обавештења запослених да о будућој динамици исплате плата, Бјелица је одговорио да ће свим организационим јединицама бити упућена депеша о новим роковима достављања података у вези са исплатом плата и о новим терминима исплата плата.

7. Проблеми УГП у вези са применом Правилника о путним трошковима

  • Иако су прошле године од почетка примене Правилника о путним трошковима, очигледно да се Правилник још увек не примењује у потпуности у свим организационим јединицама МУП-а, тачније што се умањења месечне претплатне карте врше и мимо случајева када је запослени користио годишњи одмор или плаћено одсуство или је био на боловању или службеном путу. У вези са овим послат је и допис Сектору за материјално-финансијске послове.
  • Мирослав Лазаров и Лазар Ранитовић су појаснили да овај проблем постоји у свим РЦГП, осим у РЦГП према БиХ и да је потребно што хитније решавање овог проблема, по потреби и састанцима представника РЦГП и представника ССП-а. Појашњено је да се висина превоза неосновано и погрешно умањује и најчешће у случају када запослени у датом месецу користио слободне дане по основу прерасподеле радног времена, тј. вишка сати остварених у претходним месецима.
  • Начелник УГП генерал Миленко Божовић је саопштио да он и УГП нису били упознати са овим проблемом, а из разлога што у УГП стижу готови, обрађени подаци, па евентуалне неправилности у начину обрачуна на нивоу РЦГП нису видљиве. Од Драга Бјелице је тражио да му доставио предметни допис ССП-а и депешу којом је Сектор за материјално-финансијске послове појаснио правилан обрачун путних трошкова, а како би интерном депешом наложио будуће поступање. Уједно је позвао ССП да о свим конкретним случајевима неправилног обрачуна путних трошкова известе УГП, а како би се праворемено реаговало и неправилности отклониле.

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић

КРИВИЧНОМ ПРИЈАВОМ (првом у низу) ПРОТИВ „СТАВОВА“ И НЕЗАКОНИТИХ РАДЊИ!

Синдикат српске полиције је у поступак утврђивања репрезентативности ушао са 7.684 члана. Како је граница репрезентативности 6.259, скоро сви синдикати су толики број запослених који су своје поверење поклонили ССП-у сматрали респектабилним и не оспоравајући репрезентативност ССП-а одбили да учествује у поступку утврђивања репрезентативности. Сви осим НСП и НПСС. Оба ова „синдиката“ репрезентативност ССП-а сматрају својим синдикалним убиством. Због тога не чуди утисак са састанака Радне групе да је НСП-у и НПСС-у више стало да ССП не буде репрезентативан, него ССП-у да буде репрезентативан. И не чуди што се поступак утврђивања претворио у поступак оспоравања репрезентативности ССП-а. С тим што је поступак, или боље рећи подухват оспоравања започет много раније него поступак утврђивања наше репрезентативности. „Подмлађивање“ приступница према незаконито прибављеним списковима „дуплих“ чланова, потписивање приступница без датума на којим је касније уписиван датум подношења нашег захтева за утврђивање репрезентативности, непоступање (и поред ургенција) дела обрачунских служби МУП-а по захтевима за исчлањење из НСП-а и за одбијање чланарине нових чланова ССП-а, нуђење помоћи за бољим радним местима активистима ССП-а који би „прелетели“ у НСП, ширење неистина о гашењу ССП-а,…

А онда смо дошли и до поступка утврђивања репрезентативности. Поступка који је, према Закону о раду, требало да буде окончан 7.2.2018. године. Ипак, први састанак Радне групе за утврђивање репрезентативности одржан је свега два дана раније – 5.2.2018. Не доводећи у питање досадашње професионалне резултате именованих чланова Радне групе, показало се а је ово ипак посао за запослене у Сектору за људске ресурсе, посебно за оне правничке струке и за оне који су добро упућени у синдикализам. Због тога не чуди што ће ова Радна група ући у историју по томе што је у правни систем Републике Србије инсталирала нови правни акт – „став“. У том смислу – „депеша“ као врховни правни акт МУП-а сасвим сигурно одлази у историју. Јер „став“ је тако снажан и необорив правни акт да сви закони, Устав и међународне конвенције пред њим бледе.

Тако смо сазнали да податак о синдикалној припадности није посебно осетљив и поверљив податак, јер је „став“ побио све одредбе Закона о заштити података о личности. Одмах потом исту судбину је доживео и Закон о општем управном поступку. И, наравно, Закон о раду. Обустава чланарине је обавеза послодавца – важило је према Закону о раду. Сада важи „став“ да је кривица ССП-а то што МУП у преко 200 случајева од септембра 2017. до 23.1.2018. није поступао по захтевима (и ургенцијама!) за одбијање чланарине новим члановима ССП-а.

Дешавало се и немогуће – да члана ССП-а нема на обједињеном МУП-овом списку „кредитора“ ССП-а који је узет као полазна основа за утврђивање репрезентативности, а да се тај исти члан на исти дан налази на списку „кредитора“ ССП-а у полицијским управама!? И ову дилему је разрешио „став“ Радне групе да се то неће узимати у обзир.

Такође, сада је на снази „став“ да датум пријема акта није дан предаје на писарници МУП-а, већ дан када је запримљен од стране адресиране организационе јединице. Према том „ставу“, Радна група је узела у разматрање 60 приступница НПСС са датумом 24.1.2018, иако је поступак утврђивања репрезентативности започет даном подношења захтева ССП-а – 23.1.2018. На страну што се не ради о било којих 60 приступница, већ оних за које постоје основи сумње да су фалсификоване!

Покушали смо у више наврата да пружимо излаз и да зарад колегијалности зажмуримо на једно око, и да или Радна група или НПСС, те и друге спорне приступнице одстране из поступка. Како слуха није било, били смо принуђени да Радној групи доставимо кривичну пријаву против НН лица због Фалсификовања исправе из члана 355. става 1. Кривичног законика и Навођења на оверавање неистинитог садржаја из члана 358. става 1. Кривичног законика. Но, опет зид, опет „став“ – Радна група одбија да заприми кривичну пријаву. Иако је, према Закону о општем управном поступку, дужна да заприми било који поднесак странке, чак и у случају када за поступање по поднеску није надлежна. Због тога је пријава извршена позивањем Дежурне службе ПУ за град Београд. И опет без адекватне реакције! Тужилац је, и поред допунске пријаве и допунског обавештења да постоји опасност од уништења или сакривања предмета кривичног дела, одбио да полицијске службенике ПС Нови Београд овласти да поступе по пријави, изађу на место догађаја и предмете кривичног дела привремено одузму. Уместо таквог, законитог поступања, упућени смо на Радну групу. Ону Радну групу која одбија да заприми нашу кривичну пријаву и која је НПСС-у дозволила да у своје просторије однесе приступнице које сматрамо фалсификованим. Нисмо посустали, већ смо истовремено на три адресе у писаном облику поднели кривичну пријаву – на писарници СИВ2, писарници ПС Нови Београд и писарници Трећег ОЈТ у Београду.

У понедељак се наставља поступак оспоравања наше репрезентативности упоређивањем „дуплих“ приступница са НСП-ом. Уколико се наше сумње испоставе тачним, а као што је и до сада био случај, Треће ОЈТ у Београду очекују пуне руке посла – кривичне пријаве због фалсификовања приступница (355. КЗ), због накнадног дописивања нетачних датума (356. КЗ), због навођења органа поступка на уношење нетачних података (358. КЗ), због злоупотребе положаја одговорног лица због незаконитих уплата чланарине (234. КЗ), због несавесног рада у служби услед кршења закона и других прописа (361. КЗ), због спречавања синдикалног деловања (152. КЗ),… О пропустима Радне групе упознаћемо и министра унутрашњих послова. Такође, очекујемо свесрдну помоћ Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, Међународне организације рада, међународних синдикалних организација, ОЕБС-а и Савета Европе!

Није нам драго што смо морали кренути овим путем, али избора није било! Ми смо полицајци – и ако ми се ми полицајци не можемо заштити од безакоња, шта онда преостаје грађанима?! И шта нам преостаје ако кривична дела од стране оних који грађане треба да штите остану некажњена?!

Предсеник ССП
Лазар Ранитовић

МУП је потврдио основаност захтева ССП за утврђивање репрезентативности!

Радна група МУП је потврдила да имамо преко 7600 чланова и да смо границу од 15% запослених премашили скоро за 1500 људи. Између нас и добијања репрезентативности стоји још само НСП, који себично брани монопол на заступање запослених, не бирајући средства, не презајући чак и од фалсификовања приступница! Но, докази су ту, а ту је и суд!

Током читаве протекле седмице рађено је на утврђивању репрезентативности Синдиката српске полиције. Као и раније, Радна група министарства је и овог пута одлучила да у свом раду предност да традицији у односу на Закон о раду. И поред тога што закон познаје само приступницу и потпис на њој, послодавац поново у оптицај уводи појам „кредитор“. А за кредиторе рачуна само оне који чланарину плаћају посредством обрачунских служби МУП, занемарујући трајне налоге у банкама и друге начине плаћања чланарине. И уз те, по нас неповољне услове, ми смо доказали да смо далеко премашили неопходан број чланова – Радна група је, у присуству представника заинтересованих синдиката, остварила увид буквално у све приступнице наших чланова и верификовала њихову валидност.

Следећа фаза у процесу јесте упоређивање „дуплих“ чланова, односно приступница запослених који су изабрали да буду чланови у више синдиката. Упркос свом сопственом избору да „кредитор“ буде важнији потписа на приступници, Радна група се у овој фази враћа закону и поступиће по оној „приоритет има последња потписана приступница“.

То би и било у реду када би било могуће и утврдити потпуну истину, јер то што на некој приступници стоји одређени датум нипошто не значи да је она заиста тог дана и потписана, да је члан тог дана приступио одређеном синдикату. Тај датум на приступници не значи ништа уколико га не упоредимо са датумом почетка плаћања чланарине одређеном синдикату. Напротив, свима је познато да је један синдикат један мањи број приступница „подмладио“ тако што је тражио и добио потпис од својих чланова, најчешће под неким баналним изговором. Неспорно је и то да је знатно већи број приступница тог синдиката подмлађен тако што су их чланови некада давно попунили без датума који је накнадно уписиван. А постоје озбиљне сумње, које ћемо поткрепити доказима пред Радном групом, али и пред надлежним јавним тужиоцем, да је знатан број тих приступница директно фалсификован – попуњавањем и потписивањем од стране активиста тог синдиката, у њиховим службеним просторијама.

Ако се већ клањамо том величанству „кредитору“, иначе правно непостојећем термину, ако цели поступак базирамо на њему, хајде онда да, уколико буде неопходно, утврдимо и прецизно време када је неко почео да плаћа чланарину одређеном синдикату. То ће Радна група бити дужна да утврди, техничке могућности свакако постоје, јефтини изговори нас неће интересовати.

Верујемо да ће Радна група, након повреда Закона о заштити података о личности и низа одредби Закона о општем управном поступку, овај процес да врати у колико-толико легалне оквире, предузимајући овлашћења која су им поверена.

Нећемо дозволити било коме да закулисним радњама и вршењем кривичних дела поништи јасно изражену вољу скоро осам хиљада запослених који су нам дали поврење и право да их заступамо пред послодавцем!

Председник ССП
Лазар Ранитовић

ПРВИХ ДЕСЕТ ГОДИНА ЈЕ ИЗА НАС

На данашњи дан 2007. године основан је Синдикат српске полиције. Групица полицијских службеника у Ужицу, незадовољна деловањем тадашњих синдикалних организација, одлучила је да крене својим путем, до тада непознатим. У тој групи ентузијаста били су, између осталих, морамо их с великим поносом споменути, они које због ограниченог простора не споменемо нека нам не замере, први председник новооснованог синдиката Глишо Видовић, дугогодишњи председник скупштине синдиката Иван Гризељ, садашњи председник синдиката Лазар Ранитовић, бивши генерални секретар Драган Ристановић, те сада увелико пензионери Сејдо Фера и Воја Петровић. Замисао им је била да направе малу синдикалну организацију која би се бавила решавањем проблема запослених на локалном нивоу.

Но, како су направили здраву организацију, о којој се добар глас далеко чуо, ускоро је синдикат прерастао локалну средину и кренуо да се незадрживо шири Србијом. Убрзо је овај „мали синдикат“ израстао у респектабилну организацију, која данас делује у свим полицијским управама, организована у 26 регионалних центара и 133 синдикалне групе.

За разлику од првих синдиката у МУП, којима су запослени приступали стихијски и по инерцији, активисти ССП су морали да приђу сваком новом члану, објасне му разлоге за оснивање новог синдиката и потребу његовог учлањења баш у ССП. Тачан број чланова се непрестано мења, чланови долазе и одлазе, приступају с вером у нашу снагу и честитост, а одлазе углавном мимо своје воље, ретко се ишчлањују незадовољни нашим радом. Тренутно имамо око 7.300 чланова који редовно плаћају чланарину, што је више од хиљду чланова преко броја потребног за статус репрезентативног синдиката. Наш једини већи губитак у чланству десио се почетком 2014. године, када је, након потписивања „Бриселског споразума“, више од 600 наших чланова са територије Косова и Метохије остало без посла. Други разлози због којих губимо осетнији број чланова су одласци у пензију, што је свакако пријатан повод, али, нажалост, и то што све већи број  запослених одлучује да напусти Министарство унутрашњих послова и срећу окуша у другим делатностима, најчешће у иностранству.

У десетогодишњој историји Синдиката српске полиције било је великих успеха, али и спорадичних падова, изазваних деструктивним радом послодавца и других синдиката. Први велики удар на ССП одиграо се 2011. под диригентском палицом тадашњег министра, када је неколико активиста, заведено слатким обећањима, напустило синдикат и одвело неколико стотина чланова.  Но, послодавац није успео у својој намери јер смо након тих трзавица постали јачи за то искуство и ускоро још брже кренули напред у ширење организације и омасовљење чланства.

Трпели смо јаке ударце и након великог штрајка 2014. када смо издани и продани од стране синдиката који је штрајк водио, не са циљем да се избори за права радника, већ за место омиљеног министровог синдиката. Тада су само активисти и чланови ССП-а добијали принудне премештаје. Али су нам остали верни, нико од њих није се ишчланио, а ми смо и њима и свима другима доказали да смо прави – једини смо синдикат који је својим члановима исплатио накнаду за умањење плате током штрајка. Уосталом, једини и имамо наменски штрајкачки фонд!

Један велики удар на Синдикат српске полиције управо је на делу сада и спроводе га, удруженим снагама, послодавац и један репрезентативни синдикат, онај њима омиљени, који је одавно изгубио атрибут заштитника права запослених. Синдикат српске полиције има једну велику ману, ако се то маном може назвати, због које смо на удару – никада нисмо били ничији, ни партијски ни тајкунски, увек само своји и наших чланова! То је оно што се данас не прашта, мислити својом главом и бескомпромисно бити на страни радника није здраво!  Данас је ССП протеран из просторија МУП, једини смо, од масовнијих синдикалних организација, буквално избачени на улицу, не користимо ништа од ресурса државе. Високи функционери МУП врше притисак на запослене, посебно на старешински кадар, ради ишчлањења из ССП и истовременог учлањења у послодавчев синдикат, који себе, гле ироније, назива независним.

Запослени су једногласни – ССП је једини преостали светионик!

Не можемо а да се не осврнемо на чињеницу да смо од стране садашњег послодавца већ два пута одбијени за признавање статуса репрезентативног синдиката. Упркос позитивном налазу радне групе формиране управо са тим задатком, упркос Закону о раду и свим другим прописима. Једноставно, закон силе је био јачи од силе закона. Сама чињеница да је најновији удар на ССП отпочео у моменту када су у синдикату блиском врху МУП-а схватили да нам овог пута нико не може оспорити статус репрезентативног синдиката много говори. Нашег статуса се више боје жути синдикати него и сам послодавац. Знају да ће њихов нерад, подаништво, продаја радничких интереса и борба за личне привилегије руководства тада бити још јасније видљиви.

Срећом, статус смо одавно добили међу колегама, поверење чланова смо заслужили и оправдали, тако да нам и овај удар даје додатни ветар у леђа. Реакције запослених су управо супротне очекивањима послодавца – напади на нас резултирају још масовнијим учлањењима. Тамо где нам се ишчлани неки уплашени командирчић или некакав начелник, добијамо десетине нових чланова међу обичним смртницима!

Овај јубилеј, десетогодишњицу рада синдиката, обележавамо тихо, баш као што смо и навикли да радимо, још од оснивања. Нећемо правити прославе у елитним ресторанима нити коктеле за високопозициониране МУП-ове гузице. Истински празник ССП, који редовно прослављамо са више од 700 чланова, јесте фестивал спорта и дружења – наша Полицијада!

Сматрамо да свакако и није време за славља, запослени у МУП су на дну, како по зарадама тако и по опремљености! Принадлежности загарантоване законима и колективним уговорима поштују се само у теорији, док нам је свакодневица тужна. Крајем друге деценије 21. столећа српска полиција и даље ради помоћу штапа и канапа, од јутра до сутра стоји у кордону за 150 динара! Заслугом репрезентативних синдиката вера запослених и у синдикате и у боље сутра је пољуљана, а послодавац је свестан тога и задовољно трља руке.

Често се могу чути и критике на рачун запослених, како су лењи, инертни, слабе радничке и синдикалне свести, али ми сматрамо да су за то одговорни пре свега синдикати. Пред нама је тежак задатак да најпре повратимо веру људима, тек онда ћемо имати снаге да се носимо са овим и оваквим послодавцем, који негује неолибералну економију, клања се моћи капитала, трошећи људе третирајући их попут потрошног материјала.

Синдикат српске полиције, активисти и руководство, имамо снаге и знамо како то да урадимо! Спремни смо за нове изазове који су пред нама! Предстоји нам велика борба за унапређење и проширење права запослених: накнада за топли оброк и регрес, очување накнаде за путне трошкове, увећање основне зараде, увођење додатка за рад викендом а посебно недељом, редовно снабдевање униформом, возилима и другом опремом. Петиција са тим и још неким захтевима, коју смо предали Народној скупштини, само је први корак у том смеру.

Поштовани чланови, срећан нам свима рођендан. Хвала вам на указаном поверењу, трудићемо се да будемо још бољи, јер

ЗАДОВОЉАН ЧЛАН – ЈАК СИНДИКАТ!

МОЖЕ БИТИ САМО ЈЕДАН – СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ !!!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

НСП У КАНАЛУ, ФРКА-ПАНИКА У МУП-у!

Након што се Полицијски синдикат Србије упустио у уличне борбе са Министарством унутрашњих послова у циљу одбране права запослених, а Синдикат српске полиције бележи успехе на пољу права и петицијом послодавца бије директ у чело, Независни синдикат полиције коначно „убира“ плодове свог вишегодишњег нерада, тачније рада против интереса запослених – и пуца по шавовима!

Према провереним информацијама у врху МУП-а, а које се иначе крију попут најстроже државне тајне, НСП је бројем чланова пао у опасну зону, на границу губитка репрезентативности! Суочени са новонасталом ситуацијом његово вођство и активисти су узели годишње одморе и панично вршљају по Србији молећи запослене да се бар на месец дана учлане у НСП и тако покушају да избегну и званичан губитак репрезентативности као потврду фактичког стања.

Колика је пометња у НСП-у говори и чињеница да су ангажовали и поједине полтронске начелнике и командире уз чију помоћ на све могуће, углавном срамне начине – претњама, уценама и разноразним притисцима и „добронамерним саветима“ покушавају да зауставе осипање чланства и избегну потпуни распад.

Није им страно и да међу колегама шире лажи како се заправо гаси ССП.

Проблем НСП-а је аутоматски постао и проблем МУП-а, јер ће губитком репрезентативности НЕКАДАШЊЕГ СИНДИКАТА ПОЛИЦИЈЕ, изгубити своју пудлицу која је беспоговорно, зарад својих личних интереса, аминовала и потписивала све што је послодавац тражио.

Драге колеге, јесте да је ружно надати се туђој невољи, али очигледно је да је ђаво дошао по своје и да су дугови коначно дошли на наплату. НСП умире, а на сахрану неће бити никог да их жали, осим налагодавца и неколицине локалних старешина, али које ће бити срамота да дођу на сахрану.

Сахрани ће ипак присуствовати велики број полицајаца: прежаљених 1.475 колега из анализе ризика, преварени из штрајка, бесправно отпуштене колеге са КиМ и сви ми који смо доживели да нам смањењем плате испред уста наше деце отимају комад хлеба.

Сви ми ћемо доћи на сахрану, али не уплакани и утучени, већ обучени у свечана одела и с осмехом на лицу радосно заиграти и запевати.

НАШ ЗЛОТВОР УМИРЕ! НЕ ДОПУСТИТЕ ДА ВАС, БИЛО СЛАТКОРЕЧИВИМ ПРИЧАМА, БИЛО ПРЕТЊАМА И УЦЕНАМА, НАГОВОРЕ ДА ИМ СВОЈИМ ПОТПИСОМ ДАТЕ СЛАМКУ СПАСА!

Може бити само један победник – Синдикат српске полиције!!! Јер оном ког подржавају радници, послодавац не може наудити!

Ваш ССП

РАСКИД СПОРАЗУМА – ПОТВРДА ДА СМО НА ПРАВОМ ПУТУ!

Колегинице и колеге, чланови Синдиката српске полиције, част нам је да је МУП још једним својим поступком доказао да смо ЈЕДИНИ ПРАВИ СИНДИКАТ – да смо једини штит и уточиште запослених у МУП-у.

Наиме, МУП је једнострано раскинуо споразум о сарадњи и социјалном дијалогу са ССП-ом потписан 25.8.2015. године, незадовољан бројним и интензивним активностима ССП-а, сталним указивањем на кршења људских и радничких права запослених, на незаконит рад  појединаца у врху Министарства, те изношењем у јавност нерационалног трошења новца, а на уштрб примања запослених.

Наравно, свесни смо да је кључна ствар, „кап која је прелила чашу“, управо покренута петиција за измену појединих прописа ради унапређења материјалног статуса запослених и услова рада.

Нисмо изненађени овим потезом послодавца који је сасвим логичан из аспекта његових интереса, јер је по први пут дошао у ситуацију да се сусретне са правим репрезентативним синдикатом. Позната им је чињеница да тренутно бројимо преко 7.500 чланова, да свакодневно имамо огроман прилив нових чланова, те да ће им постати неодрживо негирање нашег одавно заслуженог статуса репрезентативног синдиката. Ускоро се очекују и преговори о новом ПКУ за полицијске службенике и наравно да послодавцу не треба преговарач који мисли својом главом и у интересу запослених. Један репрезентативни синдикат су истерали на улицу, сада покушавају и нас одстранити, а како би са својим „синдикатом“ потписали нови ПКУ по својој, а не по мери радника.

У нареденом периоду очекујте аброве и пијачарска наклапања, како од стране послодавца, тако и од стране њихових „синдиката“, којима наравно, као и свим организационим јединицама МУП-а, руководе високи официри, који су у претходном периоду у неколико наврата зарад личних интереса, чинова и функција, издавали и продавали интересе запослених, беспоговорено потписујући сваку захтевану сагласност. Верујемо да не треба подсећати на, у кафани, неславно завршен најмасовнији штрајк полиције 2014. године, или сагласност за отпуштање 1.475 колегиница и колега које су истовремено прогласили криминалцима.

Раскид овог споразума, ви, наши чланови, нећете осетити, нашим активистима ће бити нешто отежан рад, али ће нам сазнање и уверење да смо на правом путу дати додатну снагу да се још истрајније боримо за вас.

Ако сте до сада имали и најмању дилему о томе ко ради у вашем интересу – сада је та дилема и дефинитивно отклоњена.

Може бити само један – Синдикат српске полиције!

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Ко се то плаши ССП?

Јуче је један, некада бројан, никада велики, синдикат у полицији, на свом сајту објавио текст којим инсинуира то да ће Министарство унутрашњих послова да поклони статус репрезентативности Синдикату српске полиције. А све због великог и превеликог, страха од тог „моћног“ синдиката.

Да ли ико од читалаца овог текста може да поверује у такво нешто? МУП ће нама да поклони статус репрезентативног синдиката само да би напакостио неком трећем???

Али, у страху су велике очи, па и бујна машта!

А истина је крајње једноставна – након што нам је МУП незаконито спроведеним поступком одбио да призна статус репрезентативног синдиката, тадашњи председник ССП Глишо Видовић упутио је жалбу другостепеном органу – Одбору за утврђивању репрезентативности синдиката и удружења послодаваца, формираном при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Одбору је требало више од годину дана да нашу жалбу уопште и погледа те нам је почетком јуна ове године стигао захтев за допуну документације уз жалбу, што смо ми наравно учинили.

Одбор је тромо тело, које се састаје једном у шест месеци, и што су тек ових дана послали сличне дописе свим „заинтересованим“ синдикатима у оквиру МУП, односно оним синдикатима који су активно настојали да нам статус оспоре, заједно са представницима послодавца. Таквих синдиката је било неколико, али су у јавност изашли само представници тог синдиката. Да ли осталим синдикатима није занимљив или чудан тајминг поступања поменутог Одбора није нам познато, али чињеница је да саопштење колега из тог синдиката одише страхом, нервозом и злонамерним инсинуацијама.

Када се само сетимо времена утврђивања нашег статуса, почетка 2015. године, времена највеће љубави послодавца и тог синдиката, након краха штрајка и двоструког умањења зарада, времена заједничког фотографисања и саопштења министра и „великог“ и вечитог председника тог синдиката. Било је то време у ком је тај господин у министарство улазио ногом отварајући врата. Али љубав није потрајала… Умешао се неко трећи. А сада се плаше неког четвртог, односно ССП-а.

Само заборављају да синдикализам не подразумева љубав према министру и послодавцу уопште. Синдикализам је вечита борба две, по природи посла и интереса, супростављене стране. Зна то и послодавац врло добро и стога нам никада и неће поклонити било шта. Постојеће стање му одговара у потпуности. Не треба му прави репрезентативни синдикат, онај који ће да се бави својим послом, да се бори за права свих запослених, без страха због компромитованог председника или добијених противуслуга.

ispisnica-pss
Да ли је све већи број исшчлањења узрок напада?

Ћутао је тај синдикат месецима, није постојао на синдикалној сцени, ћутао и исчекивао начин повратка под скуте министра, ал га није дочекао. Сад се пробудио, притиснут финансијским недаћама и немогућношћу да финансира своју обавезу куповања пакетића деци својих чланова. Диже прашину и галами, скривајући оно што се не може скрити. Цар је го! Војска га масовно и неповратно напушта!

А што се љубавних проблема послодавца и тог синдиката тиче, можемо им поручити да их сами решавају. Ништа нам никада није поклоњено те нам најмање треба репрезентативност на коју би пала сенка сумње! Од Одбора у ком седе представници власти не очекујемо много, спремни смо, и очекујемо да и они подлегну под утицај послодавца и одбију нам статус који су нам чланови дали својим поверењем.

Статус репрезентативног синдиката смо одавно заслужили и уколико буде неопходно доказиваћемо га и доказаћемо га на суду! Верујемо да је у овој земљи остало барем мало правде. Наравно, не плашимо се ни поновног процеса утврђивања пред комисијом МУП-а јер се у међувремену бројно стање драстично променило у корист ССП а на штету тренутно репрезентативних синдиката.

Колеге, репрезентативци (ускоро бивши), да ли је код вас по среди параноја? Зашто никада и нигде не сарађујете са било кojим синдикатом у МУП? Зашто ни данас не позивате било кога на сарадњу? Плашите се да вам неко не преузме славу и заслуге или су вам акције неискрене а намере нечисте?

Запитајте се зашто вас ниједан од 28 синдиката није подржао!

Председник ССП
Лазар Ранитовић

А како је било у време љубави између послодавца и тог синдиката, можете читати у нашем тексту од 26.03.2015. године:
Закон је на нашој страни, али..

 

    Захтев Одбору
Захтев Одбору
   Датум предавања
Датум предавања
   Допис Одбора
Допис Одбора