Mesec: mart 2018.

Tokom cele 2015. godine ukazivali smo na ozbiljne manjkavosti tadašnjeg predloga novog Zakona o policiji. Ukazivali smo to svojim mnogobrojnim dopisima MUP-u, ukazivali smo na to na javnim raspravama organizovanim širom Srbije. Naši predlozi nisu uvaženi. MUP je zastupao tezu da je to najbolji Zakon o policiji ikada.

Međutim samo dva meseca po stupanju na snagu, 5.2.2016. godine, baš i MUP-a krenule su priče o potrebi izmene tek usvojenog ZOP-a. Sasvim sigurno da je na to uticalo i naše podnošenje inicijative Ustavnom sudu za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti više odredbi novousvojenog ZOP-a.

Ipak, trebalo je godinu dana da MUP sa reči pređe na dela i da oformi radnu grupu koja će razmatrati izmene i dopune ZOP-a.

SSP je sa velikim odobravanjem i nadom dočekao otpočinjanje ovog posla i opet se vrlo aktivno uključio – što slanjem predloga na više adresa u MUP-u, što u direktnim sastancima i to je bio značajan iskorak u odnosu na raniju praksu kada nismo imali nijedan sastanak sa predstavnicima MUP-a u vezi sa izmenama zakona.

Od juče je Predlog izmena i dopuna ZOP-a na dnevnom redu skupštinske rasprave. Bez dvoumljenja, Sindikat srpske policije nije zadovoljan svim predloženim izmena i dopunama Zakona o policiji, pre svega izražavajući nezadovoljstvo time što je usvojen nedovoljan broj naših predloga i primedbi i posebno imajući u vidu da je za naše neuvažene predloge naša argumentacija njihove neophodnosti uvažavana na sastancima sa predstavnicima MUP-a. Stiče se utisak da je „struka“ saglasna sa našim primedbama, ali da nije bilo volje da se one implementiraju u zakon.

Evo šta je pohvalno, a čime smo nezadovoljni u predloženim izmenama i dopunama ZOP-a:

• Nezadovoljni smo što se policijskom službeniku za vreme rada i boravka na terenu u slučaju korišćenja dnevnog odmora na terenu ili zabrane napuštanja objekta smeštaja, a što nije prihvaćen naš predlog da se na sveobuhvatan način uredi pitanje rada i boravka policijskog službenika na terenu, te tako izbegne primena više zakonskih i podzakonskih propisa i depeša koje se odnose na rad i boravak na terenu, te izjednače oni koji rade i borave na terenu, a nisu pripadnici IJP sastava, sa onima koji to jesu.
• Nezadovoljni smo što, u tom smislu, nije prihvaćeno naš predlog da se utvrde sledeći koeficijenti za uvećanje zarade u slučaju rada i boravka na terenu: 1) za svaki sat rada na terenu – uvećanje plate u visini od 100% vrednosti radnog sata osnovne plate; 2) za svaki sat vremena provedenog na terenu van rada (dnevni odmor), računajući i vreme provedeno u putu do terena i natrag – uvećanje plate u visini od 50% vrednosti radnog sata osnovne plate i 3) za svaki sat vremena provedenog na terenu van rada (dnevni odmor) gde je policijskom službeniku onemogućeno napuštanje objekta – uvećanje plate u visini od 70% vrednosti radnog sata osnovne plate.
• Pohvalno je što ste usvojili naš predlog da se brišu odredbe iz člana 172. prema kojima zaposlenom radni odnos prestaje samim pokretanjem krivičnog postupka za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti ili osudom za ma koje krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti ili utvrđivanjem bezbednosnih smetnji.
• Nezadovoljni smo što prilikom propisivanja uslova za prestanak radnog odnosa po sili zakona (član 172) kao uslov predviđena „kazna zatvora“, umesto „bezuslovna kazna zatvora“.
• Izuzetno smo nezadovoljni što nisu prihvaćeni naši predlozi za propisivanje jasnog pravnog osnova za isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade za ishranu u toku radu (toplog obroka).
• Pohvalno je što se pored postojećih jedinica u sedištu Direkcije policije pored postojećih, uvrste i Jedinica za zaštitu, čime će zaposleni u ovoj jedinici dobiti sva prava i obaveze koje imaju zaposleni u posebnim jedinicama policije.
• Dobro je što se pored službenih znački i službenih legitimacija policijskih službenika uvodi i službena legitimacija državnih službenika koja služi isključivo za identifikaciju i dokazivanje svojstva državnog službenika za rad u Ministarstvu.
• Pohvalno je da dodavanje novog člana 173a, kojim je predviđen izuzetak od primene Zakona o PIO, gde se uvodi i pravo na starosnu penziju pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije policijskih službenika koji navrši 45 godina života i 15 godina rada na posebno složenim, specifičnim odnosno operativnim poslovima koji zahtevaju posebnu obučenost i psihofizičku spremnost.
  Ministar odlukom utvrđuje organizacione celine u kojima se obavljaju ili su se obavljali opisani poslovi.
• Nezadovoljni smo „izborom“ krivičnih dela koja se po svom karakteru takva da zaposlenog u MUP-u čine „nedostojnim“ za rad u MUP-u (član 172). Posebno smo nezadovoljni što među tim delima nema krivičnih dela protiv polne slobode, najtežih krivičnih dela protiv imovine, krivičnih dela u vezi sa drogom (…), a što je „uvršteno“ krivično delo Nasilje u porodice, s obzirom na mogućnost zloupotreba u vezi sa ovim krivičnim delom;
• Pohvalno je što je usvojen naš predlog i brisana odredba da se putni troškovi isplaćuju samo u okviru opštine rada i u iznosu do 25% neto prosečne zarade u Srbiji (i ta naša primedba je uvažena), ali smo nezadovoljni što nije usvojen naš predlog da se zaposlenom putni troškovi nadoknađuju i onda kada je aktom jedinice lokalne samouprave omogućen prevoz zaposlenima bez naknade, a u slučaju kada red vožnje nije usklađen sa vremenom dolaska i odlaska sa rada zaposlenog.
• Nezadovoljni smo što se propisuje da zaposleni može biti trajno premešten na upražnjeno radno mesto bez internog konkursa u okviru izvršilačkih radnih mesta iste stručne spreme, a bez sagalasnosti zaposlenog, jer se time daje neograničena mogućnost zakonitog šikaniranja i mobinga zaposlenih, koje bi mogli „seliti“ iz jedne u drugu organizacionu jedinicu.
• Apsolutno smo nezadovoljni predloženim što je u slučaju privremenog premeštaja brisan uslov pisane saglasnosti zaposlenog, jer je upravo institut „pisane saglasnosti“ zaposlenog jedan od onih koji zaposlene štiti od samovolje i šikaniranja rukovodilaca.
• Nezadovoljni smo što se rokovi za zastarelost za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka produžavaju sa šest meseci na godinu dana za lake povrede službene dužnosti i sa godinu dana na dve godine za teške povrede službene dužnosti.
  Naime, ukidanjem hitnosti kao jednog od osnovnih obeležja disciplinskog postupka, gubi se smisao i svrha kažnjavanja, jer svrha kazne treba da bude da je zaposleni oseti što pre, te da se efikasnošću kažnjavanja na ostale zaposlene deluje preventivno, a ovim predlogom se ide suprotno od toga, zapravo „podstiče“ se lenjost disciplinskih starešina.
• U vezi sa odredbama o testu integriteta nisu uvažene naše primedbe da se već zakonom moraju jasno propisati zaštitni mehanizmi koji sprečavaju zloupotrebu testova u praksi zbog ličnih, političkih ili drugih interesa.
  Takođe, potrebno je razrešiti i urediti nekoliko pitanja, među kojima su najbitnija: odluka o nameni testiranja – prevencija ili suzbijanje korupcije; subjekat testiranja i koncept integriteta; obaveštavanje o testiranju – unapred ili nakon; specijalnost i obučenost pripadnika SUK; nezavisnost i finansijska obezbeđenost; zaštita podataka o ličnosti; odnos testa integriteta i krivičnog postupka.
  Uz to, test integriteta može biti samo oruđe za prevenciju korupcije, a ne da zameni Zakon o krivičnom postupku i Krivični zakonik. Treba postaviti jasnu granicu između toga kada je kraj testa i prelazak na predistražni postupak i da taj koji odlučuje o tome ne može biti SUK već isključivo javni tužilac.
  Takođe, test integriteta se mora sprovoditi u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije.
• Pozitivno je formiranje Fonda za solidarnu pomoć, jer se ova važna pravna materija za zaposlene diže na najviši, zakonski nivo.
  Međutim, nezadovolji smo time, što će se na predloženi način, pomoć isplaćivati SAMO DO VISINE SREDSTAVA NA RAČUNU FONDA, što znači da u slučaju da se sredstva potroše pre kraja godine, oni koji podnesu zahtev nakon toga pravo na solidarnu pomoć ne mogu ostvariti. Na taj način bi se izvršila diskriminacija među zaposlenima.
• Nezadovoljni smo zbog neuvažavanja našeg predloga da se propiše obaveza ministra da donese akt o proceni rizika radnih mesta u MUP-u i odluku o minimumu procesa rada.
• Apsolutno smo nezadovoljni neprihvatanjem naših predloga koji se tiču upotrebe vatrenog oružja, a posebno s obzirom na učestalost napada na policijske službenike.
  Naime, prema sadašnjem zakonskom rešenju, policijski službenik može upotrebiti vatreno oružje praktično samo u slučaju NUŽNE ODBRANE i KRAJNJE NUŽDE, tj. u istim onim slučajevima u kojima to mogu učiniti i svi građani, pa se postavlja pitanje – u čemu je smisao policije?
• Pozitivno je što je predloženim izmenama člana 175. predviđeno pravo na otpremninu i ostalim zaposlenim u MUP-u, a ne samo za policijske službenike, kao što je to sada slučaj. Pozitivno je i proširenje prava na naknadu u slučaju privremene sprečenosti za rad u visini 85% osnovne plate, uvećane za minuli rad, i za ostale zaposlene, a ne samo za policijske službenike.
• Nezadovoljni smo načinom propisivanja nespojivih poslova i delatnosti, jer je ostavljeno diskreciono pravo rukovodiocu, bez nekih posebnih kriterijuma, da da ili ne da odobrenje za obavljanje određenih poslova i delatnosti van radnog vremena. Ovo takođe ostavlja veliki prostor za mobing i samovolju rukovodilaca.
• Nezadovoljni smo i time što nije došlo do izmene odredbi koje se odnose na štrajk, jer se postojećim odredbama ovo pravo praktično onemogućava i zbog čega je SSP Ustavnom sudu podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi o štrajku.
• Smatramo lošim i što direktora policije na drugi uzastopni mandat može postaviti ministar bez javnog konkursa. Primedba je, najpre, principijelna – zašto direktora policije izuzimati iz sistema postavljanja bez sprovođenja javnog konkursa? Upravo je smisao konkursa stvaranje zdrave, takmičarske konkurencije iz koje će „isplivati“ najbolji i najkvalitetniji. S druge strane, stavljanje u izgled direktoru da može dobiti još jedan mandat bez konkursa neminovno vodi ka gubljenju nezavisnosti direktora policije u odnosu prema ministru i Vladi, jer će se on ponašati na takav način da se „ne zameri“ ministru i Vladi, čak i na uštrb MUP-a i bezbednosti građana i države, što je svakako loše.

U prilogu su obrazloženi predlozi SSP-a koji nisu uvaženi od strane MUP-a. Neuvazeni predlozi SSP-a

SSP će nastaviti borbu da oni što kraće vreme postanu sastavni deo Zakona o policiji.

Generalni sekretar
Viktor Ratković