Sindikat srpske policije dobio je lepo priznanje od organizacije Čepom do osmeha. Kao odgovorna društvena organizacija, a zašto ne istaći i jedina u okviru policije, SSP je aktivno podržao organizaciju Čepom do osmeha.
Ova humanitarno-ekološka akcija sakupljanja plastičnih čepova sprovodi se radi prikupljanja pomoći deci sa invaliditetom. Prikupljena sredstva se koriste za kupovinu raznih pomagala sa ciljem da im se omogući lakše funkcionisanje u obrazovanju.
SSP je, na poziv aktivista tog udruženja, uzeo aktivno učešće u ovoj akciji i pozvao svoje aktiviste da širom Srbije pokreću sakupljanje čepova. Veliko nam je zadovoljstvo da ćemo biti delić ekipe koja svojim radom vraća osmehe na dečija lica i olakšava im njihovu veliku životnu borbu.
Ispred SSP zahvalnicu je primio naš predsednik Regionalnog centra Bor, Miroslav Stojimirović. Zahvalnicu je uručila gospođa Vanja Đurđević koordinator organizacije „Čepom do osmeha“ u Negotinu.
Sindikat srpske policije je u poslednjih mesec dana održao nekoliko sastanaka sa najvišim rukovodiocima Sektora za vanredne situacije (SVS) na temu nepravilnog evidentiranja i obračuna naknade za zaposlene tog sektora za vreme koje provedu u statusu pripravnosti.
Poslednji u nizu sastanaka održan je 27. oktobra u Palati Srbija. Na sastanku su ispred poslodavca učestvovali zamenik šefa Kabineta ministra Svetozar Radić, pomoćnik načelnika SVS Goran Nikolić, pomoćnik načelnika Sektora za materijalno-finansijsko poslovanje Drago Bjelica, pomoćnik načelnika Sektora ljudskih resursa Dragan Cvetković i šef Odseka za saradnju sa sindikatima Dragiša Anđelković. Ispred sindikata učestvovali su predsednik Lazar Ranitović i član Glavnog odbora Siniša Ćuk.
Podsećamo da je problem neevidentiranja naknade za status pripravnosti nastao pre oko godinu i po dana, nakon što je, revoltiran prikazanim enormno velikim iznosima, načelnik SVS Predrag Marić naredio strogu kontrolu po tom pitanju i krajnje restriktivnu primenu tog instituta. Naravno, to je preko noći otišlo u drugu krajnost, načelnici nižih organizacionih jedinica nisu postupali po Zakonu o policiji, niti su poštovali odredbe Posebnog kolektivnog ugovora, te su zloupotrebljavali pojam „stalne dostupnosti“ i osećaj odgovornosti i kolegijalnosti kod vatrogasaca-spasilaca, koje su van radnog vremena pozivali na intervencije.
Nažalost i pored više pokušaja da poslodavca privolimo na retroaktivan obračun i isplatu zarađenog u tome nismo uspeli. Nakon sagledavanja broja sati pripravnosti i, iz nje proisteklih, prekovremenih sati, došlo se do zaključka da su u pitanju visoki novčani iznosi. Predstavnici ministarstva su odbili naš predlog pravdajući se nepreciznim evidencijama i opasnosti od nastanka nepravde i diskriminacije među zaposlenima.
Opravdanje su pokušali da nađu i u razlogu da ta sredstva nisu predviđena budžetom i da ministarstvo trenutno nema načina da toliko novac isplati jer bi došlo do poremećaja funkcionisanja i zastoja u plaćanju nekih drugih obaveza.
SSP može i da razume ovakav stav poslodavca ali nikako ne i da ga opravda. Zaposleni su novac zaradili, nema njihove krivice za finansijske poremećaje ministarstva te bi bilo pravedno da im ostvareni rad bude plaćen. Ono što možemo da istaknemo kao pozitivan ishod ovih sastanaka jeste da do ovakvih problema neće dolaziti ubuduće. Nakon naše intervencije u velikoj većini organizacionih jedinica prave se planovi pripravnosti u skladu sa realnim potrebama i zakonskim odredbama.
Takođe, svi naši članovi, koji smatraju da mogu obezbediti precizne i potpune podatke iz evidencija, odnosno dokaze o svom radu, dobiće besplatnu pravnu pomoć u sačinjavanju predloga za vansudska poravnjanja ili eventualne tužbe pred nadležnim sudovima.
Na poslednjem sastanku bilo je reči i o nabavci novih vozila za SVS koja je planirana za narednu godinu. U pitanju je nabavak 30 novih vozila, što svakako nije dovoljno ali ipak predstavlja veliki napredak. Posle ko zna koliko vremena vatrogascima će u novim vozilima posao biti znatno olakšan. Takođe, tokom naredne godine izvesno je opremanje pripadnika ovog sektora novom uniformom i obućom.
Timočka Krajina, 31.10.2017. godine, – Delegacija Sindikata srpske policije koju je predvodio predsednik Lazar Ranitović izvršila je obilazak članova i aktivista u Timočkoj Krajini. Sa Ranitovićem su kolege u Zaječaru i Negotinu posetili i zamenik predsednika Mile Lazarević i član Glavnog odbora sindikata Darko Ocokoljić.
Neposredni povod ovoj celodnevnoj poseti bio je suret sa predsednikom uruženja građana „Dijaspora istočne Srbije“, gospodinom Borivojem Krekulovićem. To udruženje je, prepoznavši sve materijalno-tehničke teškoće sa kojim se susreću zaposleni u policiji, izdvojilo značajna sredstva i doniralo vrednu opremu koja će olakšati svakodnevni rad i pospešiti funkcionisanje službe. Samim time i sveukupna bezbednost građana Negotina i okoline biće na višem nivou. Inicijator i glavna karika u spoju policije i navedenog udruženja jeste Igor Đurđević, predsednik Policijskog sindikalnog pokreta iz Negotina, sa kojim SSP, odnosno naš predsednik RC Bor Miroslav Stojimirović, ima odličnu saradnju. Zajedničke akcije naša dva sindikata u tom gradu predstavljaju pravi primer i put kojim treba da krenu i druge sindikalne organizacije širom Srbije.
Borivoje Krekulović i Miroslav Stojimirović
Na radnom sastanku održanom u velikoj sali Skupštine opštine Negotin bio je prisutan veliki broj policijskih službenika iz Negotina. Takođe, došle su i kolege iz Majdanpeka predvođene našim aktivistom Igorom Petrovićem. Predsednik SSP Lazar Ranitović je prisutnima predočio trenutnu situaciju u našem ministarstvu, novosti koje će nam doneti najnovije izmene i dopune Zakona o policiji, ali i naša očekivanja po pitanju pregovora i potpisivanja novog Posebnog kolektivnog ugovora.
Miroslav i Igor Đurđević
Ranitović je posebno istakao činjenicu da SSP trenutno broji preko 18% zaposlenih u MUP, ili nešto preko 7300 zaposlenih, što predstavlja više od 1000 članova preko one magične granice koja deli reprezentastivne sindikate od onih drugih i koja daje pravo kolektivnog pregovaranja. Smatramo da ćemo do sklapanja novog PKU dobiti status reprezentativnog sindikata uprkos brojnim napadima na naš sindikat i opstrukcijama od strane većine drugih sindikata, među kojima prednjači, pre svih, jedan trenutno reprezentativan. No, uprkos svim napadima i „kupovini“ nekih naših aktivista, koji su poklekli pred neodoljivim ponudama slatkog života ili pred pretnjama i ucenama, SSP je svakodnevno jači i brojniji. Sindikat srpske policije je već reprezentativan u očima svojih članova, ali i u očima poslodavca koji je svedok naše iskrene borbe za prava zaposlenih. Na tom putu će SSP uneti novine, neće se autistično zatvoriti u sebe i ljubomorno čuvati eksluzitivitet kolektivnog pregovaranja, već će pozvati sve manje sindikate da idejama i predlozima daju svoj doprinos za opšte dobro. Sa tom idejom i obilazimo naše članove, da saslušamo ljude, pribeležimo predloge i upamtimo predloge, pazeći da ne ponovimo greške drugih sindikata. SSP će izboriti PKU koji će odslikavati očekivanja većine zaposlenih!
Kao najveći problem s kojim se susreću zaposleni u Negotinu i Majdanpeku nameće se pitanje neuslovnih radnih prostorija i slabog grejanja, što bez pomoći viših instanci nije moguće rešiti. Ali ono što je problem, lako rešiv, uz malo dobre volje i razumevanja starešina, jeste pitanje prekovremenog rada pripadnika IJP. To svakako nije problem koji zavisi od više sile i SSP će ga rešiti u razgovoru sa rukovodstvom Policijske uprave ili Direkcije policije i Kabineta ministra, ukoliko bude potrebno. Jednostavno, rad preko 12 sati dnevno, uračunavajući tu i vreme provedeno u putu do i sa mesta angažovanja, jeste prekovremeni rad. Ministar je poslao jasnu i preciznu depešu i zaista nema razloga da je starešine tumače i krše – potrebno je samo da postupe po instrukciji.
Igor Petrović iz Majdanpeka dobio je priznanje od predsednika RC Bor.
Posetu Negotinu smo iskoristili i za susret sa predstavnicima Udruženja „Čepom do osmeha“ od kojih smo dobili priznanje za dosadašnji doprinos. Takođe smo razmotrili mogućnosti dalje saradnje i širenja te ideje među zaposlenima u MUP. O tome će uslediti i poseban tekst na našem sajtu.
Odlazak u Timočku Krajinu je iskorišćen i za obilazak naših kolega angažovanih na kontroli i sprečavanju ilegalnih prelazaka državne granice. U razgovoru sa njima upoznali smo se na licu mesta sa svim nevoljama koje taj rad prate i preduzeli smo konkretne korake kako bi im koliko-toliko pomogli i olakšali rad.
U Zaječaru je naša poseta izazvala zaista veliku medijsku pažnju a izjava predsednika Ranitovića emitovana je u svim udarnim vestima lokalnih televizijskih kuća. U razgovoru sa članovima, dobili smo uveravanja da je većina zaposlenih zgrožena postupkom naših dojučerašnjih aktivista koji su, baš poput pravih političara, preko noći promenili dres i pristupili drugom sindikatu. Većina naših članova nije poverovala u priče da se sindikat raspada i gasi, kako im je inače prezentovano od ljudi kojima su do juče verovali. Manji broj ljudi je poverovao, krenuo za njima ali već ima pokazatelja da se osećaju iznevereno i prevareno. Naredne nedelje će rukovodstvo SSP održati još jedan sastanak sa članstvom u PU Zaječar, predočiti planove za naredni period, izabrati novo rukovodstvo u tom gradu i nastaviti sa daljim radom.
Kako smo već rekli, svako ide tamo gde mu je mesto i gde misli će mu biti bolje. Onima koji sada od nas odlaze, kada je teško i kad prava borba tek predstoji, verovatno nikada i nije bilo mesto u našim redovima! A kada nam i zvanično bude priznat status reprezentativnog sindikata, verujemo da će biti pokušaja preletanja u suprotnom smeru, no to neće biti moguće! Ko je sa nama danas, taj će nam trebati i sutra, tog cenimo i poštujemo!
SSP nikada neće dati svoj potpis na plan otpuštanja radnika, neće dati potpis na umanjenja stečenih radnih prava!
Poseta delegacije Sindikata srpske policije Timočkoj Krajini bila je prva udarna vest na Televiziji „Istok“ 31. oktobra, a predsednik sindikata Lazar Ranitović dao je izjavu za tu medijsku kuću. On je govorio o aktuelnostima u samom sindikatu ali i o situaciji u Ministarstvu unutrašnjih poslova, predstojećim izmenama i dopunama Zakona o policiji, pregovorima za novi PKU za policijske službenike. Tokom posete izvršen je obilazak združenih snaga Policije i Vojske na obezbeđenju državne granice, naših članova u Zaječaru i Negotinu a održan je i radni sastanak sa predsednikom udruženja „Dijaspora Istočne Srbije“ i aktivstima Regionalnog centra Bor.
Opširniji izveštaj o poseti Policijskim upravama Zaječar i Negotini biće objavljen kasnije u toku dana.
Sindikat srpske policije pozdravlja uspešan završetak akcije fondacije „Tijana Jurić“ kojom su prikupljani potpisi na inicijativu za uvođenje kazne doživotnog zatvora.
Kako je ranije danas saopšteno iz te fondacije, za samo nekoliko dana skupljeno je blizu sto hiljada potpisa građana. Tačan broj potpisa znaće narednih dana, nakon administrativno-tehničke obrade i predavanja Narodnoj Skupštini.
Navedena fondacija je pokrenula inicijativu sa idejom da ubice dece, maloletnika i trudnica budu kažnjavani osudama na doživotnu robiju i bez prava uslovnog otpusta. Bez obzira na primedbe i dileme pravnika bilo je divno videti prave reke ljudi, gde su po kiši i vetru čitave porodice strpljivo čekale na red da svojim potpisom pruže doprinos kako ubice dece ne bi slobodno šetale ulicama.
Bez ikakve sumnje, narod je iskazao jedinstven stav, sada je država na potezu. Svi odgovorni građani naše zemlje, a naročito roditelji, nemaju dilemu da li država mora učiniti taj važan korak u pravcu bezbednosti dece. Nebrojeni su primeri ubica povratnika koji nakon izdržavanja kazne ponavljaju najteža krivična dela i to se mora sprečiti.
Što se tiče očekivanja da će biti primedbi Saveta Evrope po ovom pitanju, mi smatramo da se produženjem same kazne ne ukida pravo osuđenika na ublažavanja kazne. Podsećamo javnost da je u Srbiji trenutno oko 70 kažnjenika osuđenih na kaznu od 40 godina zatvora od kojih je 35 osuđeno zbog silovanja i ubistava maloletnih lica. A posebno naglašavamo da je od njih čak 34 povratnika. Samo jedan ubica je imao čist dosije pre izvršenja zločina!
Verujemo da će država imati snage da sprovede volju naroda čime ćemo postati bezbednije društvo za naše najmlađe!
Rukovodstvo Sindikata srpske policije poručuje svojim članovima ali i svim ostalim zaposlenim u MUP da se ništa epohalno ne događa, niti se pak sindikat raspada, kako tvrde oni koji su upravo u toj fazi. SSP je nikada jači i nikada brojniji, sa više od 1000 članova preko granice potrebne za priznavanje statusa reprezentativnog sindikata. Upravo ta činjenica jeste ono što dušebrižnike i plaši, jasno im je da uskoro slede pregovori za potpisivanje novog PKU, a naše učešće u tom procesu ne odgovara ni poslodavcu ni trenutno reprezentativnim sindikatima koji nisu opravdali poverenje zaposlenih i zato kontinuirano padaju.
Dok slavodobitno prikazuju brojno stanje PSS ti isti iz NSP svoje cifre kriju kao zmija noge! Zašto? Zašto ne prikažu naše brojno stanje te tako dokažu da se raspadamo? Razmislite! Nije teško zaključiti.
Suprotno tome, suprotno očekivanjima naših suparnika, SSP raste, brojniji smo negoli prvog pre prvog udara poslodavca na nas, kada su svi očekivali naše rušenje poput kule od karata. Stoga je na delu „Udar 2“ na SSP. Očajnički im je potrebno da zaistave naš rast, ali se istorija ne može zaustaviti, nikome to nije pošlo za rukom. Dinoaurusi su prošlost!
Navodna „sindikalna bomba“ i transfer godine, kako imenuju prelazak dvojice naših aktivista nisu ništa drugo do ČIŠĆENJE REDOVA Sindikata srpske policije!
SSP SE NIKADA NIJE CEPAO –
OD SSP-a SU OTPADALI!!!
Ne može nama NSP oduzeti nijednog člana. Jer mi se ne borimo za iste članove. Jer mi nemamo isti put i ne vodimo istu borbu. Naša je borba sindikalna, borba za radnička prava, za dostojanstvo policijske profesije, a njihova „borba“ je „borba“ za uskolične interese i život bez svojeg ja.
Idemo dalje. Svaki dan je za svakoga od nas prilika za jedan novi rešen problem, za jedan novi korak napred, za jednog novog člana i saborca!
MI ČLANOVE NE KUPUJEMO, NE NUDIMO ŠAKU PUNU ZLATA VEĆ ČISTE RUKE I ZLATNO SRCE!!!
“Dobrovoljno, bez ikakvih pritisaka i na ličnu procenu smo pristupili Nezavisnom sindikatu policije. Nezavisni sindikat policije već duže vreme daleko bolja opcija što smo današnjim prisutpanjem i zvanično potvrdili”
Ovim rečima, ničim izazvan, obratio se javnosti naš bivši aktivista i tako pokušao da opravda motive prelaska u NSP. Psihologija nije nauka od juče, a ona kaže da je moć podsvesti veoma jaka. Kada neko ima potrebu da se brani i to radi, pri tome negira nekakve pritiske, zaista je sve jasno i nema mnogo potrebe dalje polemisati. Njegove reči su najbolja potvrda tačnosti informacija koje stižu do nas – njih dvojica su ucenjeni i kupljeni. Ucenjeni nečim što će pre ili kasnije isplivati na površinu, kupljeni rukovodećim radnim mestima, plaćenim odsustvima i službenim vozilima na ličnom zaduženju.
Ova slavljenička izjava, kako je „NSP bolja opcija“, tačna je donekle. Za članove ne može biti tačna ama baš nikako, ali je u potpunosti tačna za sindikalne aktiviste, koje već tri dana niko ne viđa na radnim mestima. Neće ih više ni viđati, osim u službenom autu. Da, za njih je to znatno bolja opcija – oslobađanje radne obaveze i službeno vozilo na raspolaganju! Jasno je da su lažima i zbunjivanjem određenog broja ljudi uspeli da ih ubede u isčlanjenje iz SSP-a, ali će sve to biti kratkog daha.
Sindikat srpske policije ostaje jedini istinski borac za radna prava zaposlenih. Dok su drugi napredovali u službi potpisujući izdaju štrajka ili više od 1500 zaposlenih, mi smo radili sve suprotno od toga, borili se i izborili, srušili „Analizu rizika“, srušićemo i taj kvazi-sindikat i poslati ga na đubrište istorije. To je sindikat u kojem član nije ni jedan od brojnih bivših predsednika, to je sindikat kog se oni stide i preziru sadašnje rukovodstvo. I to puno govori!
ZAHTEV ZA DAVANJE IZJAVE NA OKOLNOSTI DOGAĐAJA PRE POKRETANJA DISCIPLINSKOG POSTUPKA
Mada smo o ovome često govorili i dalje se neretko susrećemo sa slučajevima gde su kolege davale izjave na okolnosti navodne povrede službene dužnosti pre pokretanja disciplinskog postupka. I, po pravilu, same sebi (ili svom kolegi) „stavili omču oko vrata“.
Zaposleni nije dužan da po nalogu-zahtevu starešine piše ili daje izjavu o okolnostima događaja povodom koga će protiv njega biti pokrenut disciplinski postupak, odnosno, povodom koga je data inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka.
Takav nalog-zahtev starešine je nezakonit, i protivan je načelima disciplinskog postupka, a u prvom redu pravu na odbranu.
Razlozi:
1. Članom 2. stavom 3. Uredbe o načinu sprovođenja disciplinskog postupka u Ministarstvu unutrašnjih poslova („Sl. glasnik RS“, 26/2017, u nastavku: Uredba) propisano je da „pre pokretanja disciplinskog postupka, zaposleni nije dužan da se izjašnjava na okolnosti povrede službene dužnosti“.
2. Policijski službenik ne zna razloge zbog kojih treba da piše izjavu, a onda se takva njegova izjava koristi prilikom pokretanja disciplinskog postupka (prilikom podnošenja zaključka), a takođe i kao dokaz u samom disciplinskom postupku.
3. Članom 5. Uredbe propisano je da se u disciplinskom postupku „održava usmena rasprava na kojoj zaposleni ima pravo da izloži svoju odbranu“.
4. Članom 5. stavom 2. Uredbe je propisano da da zaposleni ima pravo da se brani po sopstvenom opredeljenju: davanjem usmene ili pisane odbrane, ili ćutanjem, odnosno, sam ili u prisustvu branioca. Nalaganjem da prethodno daje pisanu izjavu – a naročito bez prethodnog predočavanja njemu osnovnih procesnih prava na odbranu (u pomenutom smislu) direktno se nalaže okrivljenom da mora davati odbranu, i to kroz formu izjave, čime mu se uskraćuje pravo na odbranu kao jedno od osnovnih načela disciplinskog postupka – preciznije, uskraćuje mu se pravo opredeljivanja da li će uopšte da daje bilo kakvu odbranu, a ako hoće, da li će to raditi samostalno ili uz prisustvo branioca, odnosno da li u usmenoj formi na raspravi ili kao pisanu odbranu.
5. Članom 106. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 18/2016, u nastavku: ZUP) propisano je da organ postupka u ispitnom postupku (a što je po svojoj formi i sadržini i disciplinski postupak) dužan da upozori stranku i svedoka da mogu da uskrate davanje izjave, odnosno svedočenje po za to propisanim uslovima.
6. Zahtev za davanjem izjave pre pokretanja disciplinskog postupka je u suprotnosti sa članom 9. stavom 1. ZUP-a – kojim je propisano da je „organ dužan da strankama omogući da uspešno i celovito ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese“.
7. Čak i kad se radi o uzimanju informacije u formi prikupljanja obaveštenja od građanina (član 226. Zakonika o krivičnom postupku), i tada se građanin mora pozvati i upoznati sa razlogom pozivanja.
Dakle, zahtevom da zaposleni daje izjavu čak i pre nego što mu je uručen zaključak o pokretanju disciplinskog postupka predstavlja grubo kršenje izričite odredbe o tome da zaposleni svoju izjavu izlaže na usmenoj javnoj raspravi.
Užice, 21.10.2017. godine, – Povodom učestalih, sve brutalnijih napada na policijske službenike predsednik Sindikata srpske policije, gospodin Lazar Ranitović, uputio je dopis ministru unutrašnjih poslova dr Nebojši Stefanoviću.
Ma koliko statistika pokazivala smanjenje broja napada na policajce, svi smo mi svedoci svakodnevnih i sve bestijalnijih napada. Samo u poslednjih sedam dana beležimo napade na saobraćajce u Prokuplju i Užicu, svima poznat napad na koleginicu u Novom Sadu, ali i javnosti nepoznat slučaj napada na koleginicu i na službene prostorije na Novom Beogradu.
Naime, dva napadača su, jureći za čovekom koji je stao zaštitu nedužnoj devojci, stigli do policijskog odeljenja u Bloku 45, u kom je nesrećno čovek pokušao da nađe spas. Odgurnuvši policijsku službenicu sa vrata upali su u službene prostorije, prebili nesrećnog čoveka i pobegli sa lica mesta.
U oba slučaja, naše koleginice su ostale prisebne i nisu posegle za službenim oružjem, nažalost bile su povređene one ili nedužni građani, ali su verovatno srećne što nisu na mestu kolege iz Tutina. Nisu upotrebile oružje, nisu zaglavile u zatvor, na pravdi boga.
Ali to nije ono što treba da nas teši i da nas čini srećnima. Moramo najpre sebe zaštititi da bismo mogli građanima obezbediti sigurnost i bezbrižan život. Za tako nešto nam je potrebna pomoć države i stoga je predsednik SSP od ministra tražio dve stvari: pooštravanje zakonskih odredbi i hitnu zabranu obavljanja poslova na terenu od strane jednog samog policijskog službenika.
Dopis upućen ministru prenosimo u celosti:
Poštovani gospodine ministre,
rukovodstvo Sindikata srpske policije veoma ceni Vaše izjave date predstavnicima medija povodom učestalih napada na policijske službenike. Verujemo i da svi naši članovi prepoznaju Vaš trud koji ulažete u nastojanja da javnosti približite položaj policajaca u društvu, njihov napor i žrtve koje svakodnevno daju u cilju održavanja bezbednosti građana i njihove imovine.
Po prvi put je jedan ministar unutrašnjih poslova progovorio rečnikom Sindikata srpske policije, jasno i glasno rekao da su napadi na policijske službenike na njihovim radnim mestima nedopustivi i da država koja tako nešto toleriše nije i ne može biti bezbedna ni za svoje građane. Obilasci povređenih policajaca, od Vas lično ili od strane Vaših najbližih saradnika, takođe pokazuju Vašu brigu i puno znače tim koleginicama i kolegama ali i svim ostalim policijskim službenicima.
Već smo Vas ranije pohvalili što ste deklarativno stali u odbranu policijskog posla i policajaca, što sad opet činite, ali smatramo da to nije dovoljno. Smatramo da i mi sami možemo da učinimo nešto konkretno kako bismo smanjili šanse da policajci budu mete napada. Potrebno je promeniti način organizacije službe u cilju dostizanja višeg stepena bezbednosti policijskih službenika.
Stoga predlažemo da hitno raspišete instruktivnu depešu kojom ćete zabraniti obavljanje bilo kog službenog zadatka na terenu od strane jednog policijskog službenika, izuzev obezbeđenja objekata i obavljanja poslova školskog policajca. SSP je mišljenja da je neophodno upućivati najmanje dva policijska službenika na obavljanje bilo kog pozorničkog i patrolnog zadatka, sve dok klima u društvu ne bude trajno promenjena a potencijalni napadači na policajce obeshrabreni izvešnošću kažnjavanja dugogodišnom robijom
Od Vas, ministre, kao potpredsednika Vlade Republike Srbije, kao potpredsednika vladajuće stranke, koja ima odlučujući uticaj na kreiranje državne politike i usvajanje zakona u Skupštini, očekujemo da pokrenete inicijativu za izmene propisa koji regulišu procesuiranje vinovnika krivičnih dela u vezi sa ovlašćenim službenim licima. Takođe, neophodne su i određene zakonske izmene u pogledu liberalizacije uslova za upotrebu vatrenog oružja od strane policijskih službenika.
Verujemo da ćete razumeti razloge zbog kojih tražimo navedeno i da ćete preduzete neophone mere na zaštiti Vaših zaposlenih.
Kako smo došli do toga da nas napad na policajca više ne iznenađuje? Da nam to postane svakodnevica i da se čudimo se kad smena prođe bez incidenata! Sindikat srpske policije smatra da je odgovor krajnje jednostavan i leži u ne/postupanju pravosudnih organa.
Tužioci i sudije veoma blagonaklono gledaju na napadače. Izgovore za njihovo puštanje na slobodu biraju vrlo maštovito.
Tako smo u četvrtak uveče imali napad na policajca u Prokuplju. Vozač D.A. (54) odbija da se podvrgne alkotestiranju i udara saobraćajca pesnicom u glavu. Psuje, preti osvetom, preti vezama „u vrhu“, ali ga povređeni policajac zajedno sa kolegom iz patrole uspeva da savlada i privede.
Policajac J.D. (39) srećom prolazi samo sa lakom telesnom povredom a napadač i nakon privođenja nastavlja svoju malu predstavu. I dalje odbija alkotestiranje, pa postupajući lekar konstatuje vidno alkoholisano stanje. Napad na policajca dobija i svoj policijski epilog – biva mu određeno policijsko zadržavanje.
A onda ovu malu predstavu nastavljaju napadač i njegov advokat izgovorima, ali i tužilac saosećanjem, šta će čovek, osetljive je duše. Pusta napadača na slobodu uz obrazloženje da isti mora da se brine o starom i bolesnom ocu. Tako da taj napadač opet uveliko uživa vozeći ulicama Prokuplja a saobraćajci u šoku!
Da nije tragično bilo bi smešno. Ali ništa čudno, pa mi živimo u državi gde je atentator na premijera pušten na slobodu pod sličnim izgovorom – trgovački je putnik, izdržava porodicu!
Predsednik SSP Lazar Ranitović poručuje: „Uzaludne su izjave ministra o zaštiti policijskih službenika, džaba naši apeli i protesti na ulicama – pravosuđe jednostavno vapi za promenama. Tužioce i sudije neko mora da podseti sa koje strane zakona treba da budu! To je osnovni uslov postojanja pravne države a samim time i pravne zaštite policijskih službenika.“
Napad na policajca nije nešto neobično, ima ih u svakoj državi, svaka budala može da nas napadne. Ali taj napadač mora da zna da mu nakon toga obavezno predstoji dugogodišnja robija! Drugog leka nema.
U odbranu radničkih prava
RODOLJUB ŠABIĆ: Petljanje Vlade u bolovanje može da bude krivično delo
Kontrola bolovanja je u prošlosti često bila tema kojom se bavio Sindikat srpske policije. Ukazivali smo na nedopustivost samovolje policijskih starešina kojima je kontrola bolovanja najčešće bila sredstvo za nekakvo disciplinovanje radnika. Naši pravni zastupnici godinama vode bitke u odbrani članova sindikata protiv kojih su pokretani disciplinski postupci zbog navodne zloupotrebe bolovanja. A „zloupotrebe“ su navodno bivale utvrđene upravo kršenjem zakona koji regulišu ovu oblast. Apelovali smo na ministre i direktore policije, ali smo bivali prinuđeni i da podnosimo odgovarajuće disciplinske i krivične prijave protiv pojedinih starešina. (Kontrole bolovanja – još jedna pobeda SSP, Dopis ministarstvu zdravlja)
Danas je ponovo to pitanje aktuelizovano, kontrola bolovanja zaokuplja pažnju šire javnosti nakon poslednjih izjava vlasnika nekih privatnih preduzeća ali i usled nespretnih reakcija čelnika ministarstva za rad i ministarstva zdravlja.
Naravno, kao i nebrojeno puta do sada, deluje kao da je u odbrani radničkih prava najglasniji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. U stvari, gospodin Šabić ukazuje na kršenje zakona koje donosi kontrola bolovanja ukoliko bude sprovedena na predviđeni način. Još jednom se dokazuje da je odbrana zakona ujedno i odbrana radnih prava, da zakoni bivaju kršeni najčešće na štetu radnika, a vrlo često obratno.
Prenosimo kompletan tekst objaljen na sajtu Poverenika:
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo je 5.10.2017. postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu zdravlja, povodom vesti objavljenoj na veb sajtu Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju su preneli mnogi mediji, a u kojoj se između ostalog navodi: „Ministri Vlade dogovorili su sa ambasadorom Kine u Srbiji i direktorom smederevske Železare mehanizam kontrole bolovanja… kao i na koji način će se on sprovoditi… ovo će biti jedna vrsta pilot projekta, koji će, ukoliko bude dao dobre rezultate, biti opšte primenjivan…“
Imajući u vidu da bilo kakav mehanizam kontrole bolovanja podrazumeva obradu podataka o ličnosti, i to podataka koji su po zakonu naročito osetljivi, Poverenik je od oba ministarstva zatražio da se u roku od tri dana izjasne o tome šta navedeni „pilot projekat“ kao i „dogovoreni mehanizam kontrole bolovanja“ podrazumevaju, koji je pravni osnov za navedenu obradu podataka o ličnosti, kao i o nizu drugih relevantih pitanja.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, iako kreator navedenih vesti, u ostavljenom roku nije dalo nikakvo izjašnjenje.
Ministarstvo zdravlja je u zadatom roku dalo izjašnjenje. U svom izjašnjenju Ministarstvo je navelo da ono ne stoji iza vesti o vanrednoj kontroli bolovanja, te da ministar zdravlja niti Ministarstvo, nisu davali nikakve izjave s tim u vezi, niti dostavljali medijima saopštenja u vezi s tim pitanjem.
Ministarstvo je u izjašnjenju takođe navelo da je, kako je to Poverenik i naglasio otvarajući postupak nadzora, postojeći mehanizam kontrole bolovanja predviđen članom 164. Zakona o zdravstvenom osiguranju, te da u skladu sa sadržinom te zakonske odredbe zdravstvena inspekcija Ministarstva ne vrši nadzor nad ostvarivanjem bolovanja.
Nezavisno od toga koliko vesti o „pilot projektu“ i „dogovorenom“ mehanizmu kontrole bolovanja imaju realan osnov, Poverenik će Ministarstvu za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, a i Vladi Srbije, (budući da je predsednica Vlade i nakon otvaranja postupka nadzora davala izjave kojima je najavljivana „vanredna kontrola bolovanja“), uputiti odgovarajuća upozorenja.
Poverenik još jednom upozorava na činjenicu da zdravstveni podaci spadaju u kategoriju naročito osetljivih podataka, čija se zaštita osim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti dodatno jemči i Zakonom o pravima pacijenata. Organi vlasti su u obavezi da se uzdrže od bilo kakvih aktivnosti koje podrazumevaju obradu ovih podataka na način van onog koji je izričito predviđen i uređen važećim zakonom. Što se kontrole bolovanja tiče, u slučaju sumnje u zloupotrebu prava na bolovanje, poslodavci imaju pravo da koriste mehanizme utvrđene Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Međutim, tim mehanizmi ne predviđaju nikakva ovlašćenja i aktivnosti Vlade ili ministarstava. Ideja da bi se te aktivnosti mogle zasnivati na nekakvim „pilot projektima“ i „mehanizmima kontrole bolovanja“ dogovorenim sa bilo kim, bila bi izraz pogrešnog diletantskog tumačenja zakona ili nečeg goreg, ali u svakom slučaju upuštanje u takve aktivnosti dovelo bi do kršenja više zakona, masovnog kršenja prava građana i samim tim izvršenja velikog broja kažnjivih prekršaja, čak i krivičnih dela.
