Skip to main content

Ознака: услови рада

У СИНДИКАТ ПО ПРАВА, У БАНКУ ПО ПОЗАЈМИЦУ!

Синдикат српске полиције основан је 2007. године са примарним циљем заштите права запослeних у Министарству унутрашњих послова Републике Србије. Како смо основани, тако и данас радимо – искрено, директно и бескомпромисно. Пре свега поштеним односом према запосленима свакодневно добијамо нове чланове, без подилажења и коришћења тешког материјалног положаја колега.

Морамо приметити да је на синдикалној сцени данас јако мало синдиката који заслужују име „синдикат“ у пуном смислу те речи, јер тешко да се може рећи да испуњавају основну сврху свог оснивања. Улога појединих синдиката данас, нажалост, свела се на то да изигравају некакву „тампон зону“ између послодавца и оправданих захтева запослених да се њихова радна права поштују у пуној мери, као и то да руководиоцима обезбеде неке личне бенефите.

Међутим, у последње време поједини синдикати су почели да се баве још перфиднијим стварима, као што су давање некаквих бескаматних позајмица. Када мало дубље уђемо и позабавимо се овим проблемом и узмемо у обзир поједине чињенице долазимо до низа нелогичности, па и малверзација. Данас када су камате на кредите, слободно можемо рећи, никада ниже, узимати позајмицу и само због тога бити члан синдиката се не исплати, ево и зашто:

Пример кредита код Комерцијалне банке АД Београд:

PRIMER PONUDE ZA KREDITE ZAPOSLENIH U MUP-u

Akciјska ponuda

Kamata 4,9% fiksna period otplate 12 meseci
naknada za obradu kreditnog zahteva 0,5%
Primer:   Iznos kredita   50.000,00 rsd Visina rate      4,277.98
                   Iznos kredita 100.000,00 rsd Visina rate       8,555.97

 

Kamata 6,9%                         period otplate od 13-36 meseci
Naknada za obradu kreditnog zahteva 0,5%
Iznos kredita 100.000,00 rsd
Visina rate    3,083.04  na 36 mesci

 

Из приложеног видимо да уколико узмете кредит у износу од 50.000 динара на 12 месеци укупно враћате 51,335,76 динара. Трошкови обраде су: 0,5% и извештај из кредитног бироа, све заједно 500 динара. Јасно видимо да су укупни трошкови кредита мањи од 2.000 динара заједно са каматом. Пти томе, заиста не рекламирамо банке нити задужења колега, само указујемо на неке дилеме које се саме намећу. Да ли то поједини синдикати постају профитабилна удружења?! Обзиром да чланарина на годишњем нивоу износи око 6.000 динара долазимо до чињенице да уколико би се синдикат задужио под истим условима код банака а затим дао позајмицу запосленом био би у плусу!

Данас, када постоји брдо нерешених проблема, пре свега око поштовања већ постигнутих права, која су то само на папиру, изигравати „банку“ је све само не озбиљно! Данас, док се ватрогасцима-спасиоцима из Сектора за ванредне ситуације не издају налози за прековремени рад, а самим тиме се избегава и плаћање тог рада, данас, када је донешен Правилник о солидарној помоћи у МУП-у којим се не само ближе уређују (што и јесте сврха правилника) него се и укидају поједини основи остваривања права на солидарну помоћ који већ постоје у ПКУ за државне службенике, поједини синдикати глуме банке!

Није згорег да се сви подсетимо који је од синдиката потписом дао сагласност за овакав Правилник, а све на штету запослених?! Да ли је случајно то што се ради баш о синдикату-банци?

Имамо ситуацију да за запослене у МУП-у важи Закон о буџету, и све забране који он носи, док за поједине категорије запослених у јавном сектору тај исти закон не важи, те они остварују право на новогодишњу честитку детету до 15 година старости иако су директни корисници буџета!  Данас нам судови пресуђују како је топли оброк и регрес урачунат у коефицијент наше плате, а на једноставно питање нико не зна одговор – колико је то у његовом величанству новцу!?

Катастрофални услови на терену, боравак у шаторима, неправилно вођење временика рада припадницима ИЈП, приказивањем недељног одмора кроз распоред за време боравка на терену, проблеми око спискова са посебном накнадом, лоша опремљеност, преко 30% возила је у сервисима константно! Крим техника немајући основна средства за рад у 21. веку ради помоћу „штапа и канапа“. Нажалост, овде су побројани  само неки од проблема са којима се срећу запослени у МУП-у.

Хајде да им помогнемо да остваре своја права па им позајмица, узгред речено скупља него у банци, неће бити потребна.

Колегинице и колеге у банку се иде по кредит у синдикат по радничка права!

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

„Командире, које је возило најбоље?“ – „Службено, извршиоче, службено!“

Дугогодишњи, свима нама добро познати, проблем са недостатком патролних возила, не дотиче све запослене подједнако. Начелнике и командире баш нимало не погађа неисправност возила или недостатак горива. Навикнути су на удобна возила и тешко их се одричу. Међусобно се чак и шале на рачун тога, па на питање о томе која марка и модел возила су најбољи, они хорски углас одговарају „службено је возило је најбоље возило“. Па да, нема регистрације, сервиса, куповине пнеуматика нити било каквог одржавања! Службено возило може и у четвртој преко шина и у трећој на тротоар!

Некад је и "101" био недосањани сан командирима!
Некад је и „101“ био недосањани сан командирима!

Сви министри супокушавали, барем званично, да сузбију злоупотребе коришћења возила, ограничавали су категорије запослених са правом на возило на „лично задужење“, али се то некако увек показало недовољним. Миц по миц, све би се, као по неком правилу, кроз само пар месеци враћало на старо!

Навикли смо ми да гледамо и то како свако ново возило у полицијској станици најпре прође кроз руке начелника и командира, па тек након пар година, кад стигне неко новије и луксузније, оно прво одлази полицајцима. Тек као половно, у полуисправном стању, возила стижу у редовне или секторске патроле! Кажем, навикли смо, ал некад господа пређу границу… Некад баш не знају за меру!

Командир једне полицијске станице у ПУ за град Београд ових дана је отишао на терен. На 21 дан. Четрнаест дана ће провести у наставном центру у Кули, и још једну седмицу на Митровом Пољу. И повезао је ауто, наравно! Али да је повезао оно које иначе користи, ни по јада. Не, тај господин командир није се одвезао до Куле службеним возилом „пежо 307“ са цивилним регистарским таблицама, које користи већ дужи временски период. Пежо је оставио свом заменику да се овај не пати градским аутобусом док га мења, а он је за ову прилику себи специјално обезбедио плаво-белог голфа 6.

Министре, за поједине командире ове машине да спремиш!
Министре, за поједине командире ове машине да спремиш!

Да ли је у питању некакав осећај престижа или нешто друго, није нам познато, нити нам превише смета. Оно што све запослене у тој станици иритира јесте чињеница да је то возило практично одузето патролама које су га до сада користиле! А сада патроле, уместо голфа, возе стари, полураспаднути „фиат пунто“. На том пунту је ретко шта исправно па тако није ни систем вентилације и грејања. Због увлачења издувних гасова, несносног смрада, али и опасности од тровања гасовима, људи су принуђени да се смрзавају.

Заиста, шта рећи на то? Ново и исправно возило, безбедно за коришћење и по здравље запослених, стоји данима на паркингу у Кули, а полицијски службеници могу да бирају: да цвокоћу док раде или ризикују тровање издувним гасовима!

Намерно нисмо именовали полицијску станицу чији командир показује оволики степен безосећајности и одсуства стида! Намерно, јер очекујемо реакцију руководства Полицијске управе за град Београд, начелника Веселина Милића и његових помоћника, који ће сасвим лако утврдитио ком командиру је реч. Али верујемо да ће провером открити барем још неколико сличних случајева бахаћења старешинског кадра и злопаћења обичних полицајаца! Оних, који својим радом на терену зарађују и плату и возило том истом командиру!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Саобраћајцу увиђајцу глава је у торби!

Шта још треба да се деси па да неко у Управи саобраћајне полиције и у Дирекцији полиције почне да ради свој посао? Да ли чекамо да неко погине па да одговорни у министарству предизму кораке у циљу занављања безбедносне и сваке друге опреме неопходне за нормално обаваљање свакодневних послова саобраћајних полицајаца?

Нико, иолеoprema s2 упућен у катастрофално лоше стање опремљености саобраћајне полиције ова постављена питања неће окарактерисати као малициозна или злонамерна! Напротив!

Синдикат српске полиције показао је знатно већу бригу по безбедност запослених него ли они којима је то обавеза и у опису радног места! У више наврата смо указивали послодавцу на запуштености опреме и возила, као и на ургентност набавки заштитних средстава. Али одговор је скоро увек исти – НЕМА НОВЦА!!! Евентуално нам кажу да се ради на томе, процедуре су у току, очекују ускоро… и слично! То никако није одговор који нас може и сме задовољити. Наши људи свакодневно излазе натерен стављајући главу у торбу!

Децембра месецаoprema s прошле године писали смо о томе како су наши активисти у Зајечару успели да пронађу донаторе и набаве нужну опрему за увиђајце (Тежак положај саобраћајаца увиђајаца) за шта је посебно заслужан председник наше синдикалне групе у том граду Игор Стојадиновић.

Хаотично стање са опремом у МУП је посвуда. Пре само десетак дана, представници нашег регионалног центра у Новом Саду пронашли су начин да то стање хаоса делимично и привремено ублаже. За полицијске службенике Полицијске испоставе за пут М-22, уз помоћ донатора, обезбеђено је 4 преносива ротациона светла, погодна за коришћење на свим службеним возилима приликом обезбеђења лица места саобраћајних незгода. Не треба ни подсећати да исправних возила, и то само делимично, нема ни за прсте једне руке у било којој организационој јединици а да је исправност ротација упитна на сваком возилу!

Донатор ССП-аoprema је платио и поправку 7 телеблицева, као и оспособљавање три рефлектора, који су саставни део опреме у власништву МУП а који су годинама неисправни стајали у магацинима. Наравно, изговор за непоправљање био је добро познат – нема новца!

Нажалост, средства донатора су ограничена и скопчана са добром вољом добронамерних људи! Али то није трајно решење нити је сврха постојања синдиката финансирање послодавца! Наш посао је да МУП натерамо да почне испуњавати законске обавезе према својим запосленима и њиховој безбедности на раду!

Да не драмимоoprema s3 без везе нити тек да бисмо нешто писали говори нам и несрећа која се догодила пре пар дана и у којој су повређена два полицијска службеника и озбиљно оштећено једно службено возило. И то баш на делу ауто-пута који покрива саобраћајна полиција Полицијске управе Нови сад. Приликом вршења увиђаја на лицу места предходне незгоде, упркос осветљеном службеном овзилу са упаљеним ротационим светлом, дошло је до налетања возила. Пуком срећом колеге су задобиле лаке телесне повреде и нису теже пострадали!

До када ћемо се уздати у срећу? Хоће ли послодавац урадити нешто да у 21. веку наша безбедност на раду не зависи од среће?

Синдикат српске полиције ће наставити да помаже у заштити колега, али и појачати активности усмерене ка приморавању послодавца да испуни своје законом прописане обавезе! Апелујемо да ХИТНО ПОЧНУ ДА СЕ БАВЕ СВОЈИМ ПОСЛОМ или ће се њима бавити Управа за безбедност и здравље на раду!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Отворено писмо председавајућем НСП

Поштовани колега Лукићу,

Заиста сам непријатно изненађен и неописиво ми је жао што сте залутали у Новом Саду. Очекивао сам вас у понедељак испред зграде суда али чујем да сте се обрели у Полицијској управи. Не могу да верујем да вас нису обавестили где се протест одржава, где се брани полицијска част и безбедност свих нас.

Нестрпљиво сам исчекивао да се појавите и станете испред људи, поред нас из ССП који смо организовали протест, или барем поред Јеленковића и Нинкова, који нису имали проблема да нађу зграду суда. Да покушамо заједничким напорима да сачувамо животе колегама, заштитимо интегрите полицијског службеника. Да натерамо државу да најстроже санкционише нападаче на нас и да једном за свагда празна парола о нападу на државу заживи у стварности.

Али ви не дођосте, не појависте се…

Штета заиста, мада и нисам изненађен, вама заиста улица и не приличи, какви протести, какве демонстрације. Па вама одлично иде напредовање и чинови, често фотографисање са министром. Ма вама и јесте место у начелничкој фотељи а не у синдикату. Свакако је лакше потписивати сагласноти из фотеље него ли нешто на улици изборити. А још је боље да оставите свој факсимил и печат у СИВ1 па да самим климањем главом дајете сагласност на правилнике које МУП доноси, попут овог задњег на тему солидарне помоћи који је неповољнији у односу на ПКУ.

Вама приличи да штитите интересе МУП и државе, какви путни, дневнице, услови рада…

Само напред, поздрав и свако добро,

Председник ССП
Лазар Ранитовић

П.С. – искрен савет за колегу Лукића:

Јако срце, добра душа, нико други да се слуша – то је профил синдикалца.
А не – друго (туђе) срце, јака (без савести) душа, добро други да се слуша.

Једна од највећих ноћних мора радника од сада забрањена

Преносимо вам текст објављен на порталу „Б92“, ради илустрације савремених кретања у радним законодавствима у свету. С обзиром на то да код нас, барем у већини организационих јединица у МУП, запослени током поподнева сазнају распоред рада за сутрашњи дан, јасно је колико смо далеко од тог истог света, и на ком ступњу се налазимо.

И док оправдања за мале плате и лошу техничку опремљеност, може и да нађе (мада су обично неискрени), држава Србија никако не може да смислено образложи због чега овако нешто није могуће и код нас!

Да ли је заиста толико тешко направити распоред рада за неколико дана унапред??? Да ли је у Србији ратно стање или не што друго, тек већина командира распоред прави тек пар сати унапред. Да ту ипак није по среди њихова нестручност или недостатак добре воље? Било једно, било друго, они ту не треба да буду, да обављају дужност за коју нису способни или добронамерни!

Наравно, ти исти командири су такође извргнути својеврсном малтретирању од стране надређених, позивима у поноћ, хитним ванредним доласцима у јединице… Али ћуте! Ћуте јер су јефтини каријеристи, неспособни да се изборе за себе и своја права. А поверена су им права многих!

Оригинал текста са портала Б92:

Запослени од сада имају право да не одговарају на такве позиве ван радног времена, према закону названом „право на искључење“.

Компаније са више од 50 запослених обавезне су да израде кодекс доброг понашања у којем ц́е бити наведени сати током којих запослени не требају да одговарају или шаљу поруке електронске поште. 

Француска, чланица Европске уније вец́ има 35-часовну недељу која је на снази од 2.000. године, подсец́а ББЦ. 

Предлагачи закона истицали су да запослени који одговарају или проверавају електронску пошту ван радног времена нису поштено плац́ени за тај прековремени рад и да таква пракса сталног “прикључења” на мрежу носи ризик од стреса, сагоревања на послу (бурноут), тегоба са спавањем, а ремети и приватни живот. 

Закон о праву на искључење део је реформе закона о раду и једини је који није изазвао протесте и штрајкове, што није био случај са изменама закона које омогуц́авају послодавцима лакше запошљавање и отпуштање запослених. Његов је циљ да наметне поштовање времена за одмор и годишњи одмор те успостави бољу равнотежу између професионалног и приватног живота. 

Према студији института Great Place to Work, 12 одсто активне популације погођено је болешц́у 21. века, сагоревањем на послу, али „бурноут“ у многим државама није признат као професионална болест. 

У Белгији се законом од 1. септембра 2014. бурноут сматра „психосоцијалним ризиком“ и предузец́а су обавезна да своје правилнике томе прилагоде, али у пракси, на тај се закон ретко кад позива. 

Неке приватне компаније вец́ су покушавале да ограниче својим запосленим коришц́ење електронске поште ван радних сати. 

Тако је на пример немачки произвођач возила Дајмлер 2014. увео опцију за раднике који одлазе на годишњи одмор да уместо поруке оут-оф-оффице (ван канцеларије), запослени могу да одаберу функцију да им се електронске поруке аутоматски бришу.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Тежак положај саобраћајаца-увиђајаца

Зајечар, 16.12.2016. године, – Представници Синдиката српске полиције РЦ Зајечар, Игор Стојадиновић и Андрија Јеринг, у присуству  директора ЈКП ‘’ЗАЈЕЧАРПАРКИНГ’’ Ненада Василијевића, у просторијма ОСП Зајечар, начелинику ОСП Зајечар Драгану Милетићу записнички су предали преко потребна обезбеђена техничка средства, уређаје, опрему и потрошни блоковски материјал, неопходне  за спровођење послова ‘’увиђаја саобраћајних незгода’’ и то:

  1. вениле за узимање узорака крви, опис VAC.LI-Hep., 10мл, пластична-300 комада;
  2. обрасце “Скица“ лица места саобраћајне незгоде – 1000 комада и обрасце “Ситуациони план“ лица места саобраћајне незгоде-1000 комада у блоку А4;
  3. ласерски даљиномер марке “Бош“- 1 комад, циклометар- 1 комад, метар мерне дужине 5м-3 комада, метар мерне дужине 10м- 2 комада, мерне траке дужине 50м-4 комада, батеријске лампе-5 комада, торбу за смештај увиђајне опреме-1 комад и
  4. дигитални фото-апарат, марке Nikon Coolpix S6700-1 комад.

Поменута донација је претходно опредељена као приоритетна и неопходна за нормалан рад и функционисање, између представника ССП РЦ Зајечар и  представника Одељења саобраћајне полиције у Зајечару, Саобраћајне полицијске испоставе Зајечар.

За поменуту донацију велику и искрену захвалност дугујемо директору и менаџменту ЈКП “ЗАЈЕЧАРПАРКИНГ“, као и начелнику ОСП Зајечар главном полицијском инспектору Драгану Милетићу који је благовремено препознао озбиљност ситуације и недостатак одређене опреме, уређаја, средстава и блоковског потрошног материјала, неопходних за професионално обављање послова “увиђајa саобраћајних незгода“.

Овим чином још једном смо доказали да као синдикат нисмо само критички настројени, већ да смо ту да увек пружимо руку помоћи и пријатељства, зарад стварања бољих услова за несметан рад наших колегиница и колега.

Дана 12.07.2007 године, Проф. Др Милан Вујанић је у свом предговору зборника радова стручног семинара “УНАПРЕЂЕЊЕ ПОСЛОВА ОБЕЗБЕЂЕЊА ЛИЦА МЕСТА И ВРШЕЊЕ УВИЂАЈА САОБРАЋАЈНИХ НЕЗГОДА“, одржаног у Београду јасно и прецизно изнео:

ВРШЕЋИ УВИЂАЈ САОБРАЋАЈНЕ НЕЗГОДЕ, САОБРАЋАЈНА ПОЛИЦИЈА ИМА ЧЕТИРИ ОСНОВНА ЗАДАТКА:

  1. Обезбеђење места на коме се догодила саобраћајна незгода и спречавање настанка нових штетних догађаја,
  2. Пружање помоћи повређеним  лицима и организовање њиховог хитног транспорта до здравствене установе;
  3. Самостално вршење увиђаја или учешће у вршењу увиђаја у циљу обезбеђивања квалитетних доказа за судски поступак и важних информација за праћење и унапређење стања безбедности саобраћаја;
  4. Непосредно регулисање саобраћаја у циљу успостављања оптималне проточности саобраћаја уз максималну безбедност у зони саобраћајних незгода.

ДА БИ НАВЕДЕНЕ И ДРУГЕ ЗАДАТКЕ УСПЕШНО ИЗВРШАВАЛА, САОБРАЋАЈНА ПОЛИЦИЈА МОРА БИТИ ДОБРО ОПРЕМЉЕНА И СТРУЧНО ОСПОСОБЉЕНА.

Те “нетако“ давне 2007. године, на основу предлога и упорности “еминенције“ из домена саобраћајне и правне науке, Проф. др Милана Вујанића, Проф. др. Крста Липоваца, асистента Милета Вукашиновића са Криминалистичко полицијске академије, генерала, тадашњег начелника Управе саобраћајне полиције Стојадина Јовановића, извињавамо се што остале нисмо споменули, а свакако им дугујемо велику захвалност, потрудили су се да сво своје знање, умеће и искуство из области саобраћајне и правне науке преточе у јединствени пројекат “УНАПРЕЂЕЊЕ ПОСЛОВА ОБЕЗБЕЂЕЊА ЛИЦА МЕСТА И ВРШЕЊЕ УВИЂАЈА САОБРАЋАЈНИХ НЕЗГОДА“, кога је подржала Влада Републике Србије у оквиру Националног инвестиционог плана.

Сматрали смо да је 2007. година свакако преломна година, од које је требало да уследи бољитак за саобраћајну полицију у Србији и то по основу:

  1. набављених 45 савремених и функционалних возила за обезбеђење лица места и увиђаје (12 комби возила ткзв. покретне канцеларије и покретне лабараторије и 33 опремљена путничка-специјална возила као покретне лабараторије) који су били снабдевени са 45 комплета за обезбеђење лица места и 45 комплета-несесера за вршење увиђаја који су између осталог садржали 45 најсавременијих дигиталних фотоапарата са блицевима, 12 двд камера, 45 лаптоп рачунара са штампачем и скенером за употребу у возилу и др.
  2. оспособљено је 50 старешина саобраћајне полиције и 960 саобраћајних полицајаца у Србији за правилно и ефикасно коришћење набављених возила, уређаја и опреме у свакодневном раду.

Како год да изгледа али не можемо а да не похвалимо тадашњег представника послодавца, који је у оквиру послова Управе саобраћајне полиције у делокругу рада “Обезбеђење лица места и вршење увиђаја саобраћајних незгода“ почео да уводи прави ред, а од својих припадника је стварао праве професионалце, самосталне, жаргонски речено, “увиђајно-оперативне раднике“, а мислимо на компактну целину “саобраћајног полицајца и крим. техничара“.

Свакако јединствени пројекат ове врсте имао је итекако оствариве циљеве:

  1. Бржи излазак полиције на место саобраћајне незгоде;
  2. Брже и квалитетније збрињавање повређених лица у саобраћајним незгодама;
  3. Квалитетније обезбеђење лица места саобраћајне незгоде;
  4. Обезбеђење боље проточности саобраћаја кроз ефикасније регулисање саобраћаја у зони саобраћајне незгоде;
  5. Обезбеђење веће безбедности учесника у саобраћају, посебно у зонама у којима се непосредно врши увиђај саобраћајне незгоде;
  6. Израда квалитетније увиђајне документације од значаја за даљу анализу, вођење кривичног или прекршајног поступка, као и за надокнаду настале матерјалне штете у саобраћајној незгоди,
  7. Стварање квалитетене базе података о саобраћајним незгодама са циљем управљања безбедношћу саобраћаја.

После скоро једне деценије реализације пројекта “Унапређење послова обезбеђења лица места и вршење увиђаја саобраћајних незгода“, Управи саобраћајне полиције постављамо следећа питања:

  1. У ком стању техничке исправности су наменска возила обезбеђена пројектом за послове обезбеђења лица места и вршење увиђаја СН?
  2. Да ли постоји и у каквом је стању опрема за обезбеђење лица места и вршење увиђаја СН?
  3. Шта и колико сте од опреме за обезбеђење лица места и вршење увиђаја саобраћајних незгода обновили и допунули у задњих пет година?
  4. Колико тренутно имате радно ангажованих старешина и полицијских службеника на пословима увиђаја саобраћајних незгода?
  5. Ко и због чега је наложио само фиктивно постојање увиђајних патроли (изузимамо СПИ за вршење увиђаја СН у Београду и специјализована одељења и групе у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу), а њихов делокруг рада више базирао ка пословима контроле учесника у саобраћају?
  6. Да ли, господо, сматрате у да је у току обављања 12-часовног радног времена полицијског службеника у фиктивној “Увиђајној патроли“, полицијски службеник психички спреман и физички способан да у 11. сату буде упућен на вршење увиђаја СН са, недао бог, погинулим или повређеним лицима, а да је у претходних 11 сати свог рада, радио на мерењу брзине радаром 3 сата, радио на општој контроли учесника у саобраћају 3 сата, поступао по налозима и наредбама на задужењу 3 сата, радио на осталим пословима који не спадају у делокруг рада безбедности саобраћаја 2 сата. Шта нам о томе може рећи ваша фотељашка статистика и ваше табеларне анализе и прикази?
  7. Колико Вас из Управе саобраћајне полиције је у периоду пре доласка на послове високих официра имало теренског рада и ангажовања на пословима вршења увиђаја саобраћајне незгоде?
  8. Колико тренутно на подручју Р.Србије имате руководиоца на нивоу ОСП, СПИ и ПС који немају завршен основни курс за регулисање и контролу саобраћаја и курс за вршење увиђаја саобраћајних незгода?
  9. Колико сте у задњих пет година организовали курсева за регулисање и контролу саобраћаја и курсева за вршење увиђаја саобраћајних незгода?
  10. Када ћете полицијским службеницима, који су припадници специјализованих увиђајних патрола, побољшати радни статус,  унапредити њихов хијерархијски положај и изборити се за повећање платног коефицијента?

Док Ви господо лепо размислите и дате нам одговоре на првих десет питања, ми ћемо се свакако потрудити да надоместимо нашим колегиницама и колегама неопходну опрему, уређаје и средства за рад. Све ово не чинимо из разлога наше промоције, већ из разлога како би исте заштитили, првобитно од све већег присуства стреса који директно проузрокује недостатак неопходне опреме од које директно зависи квалитет њиховог рада. Недостатак опреме, уређаја и средстава за обезбеђење лица места и вршење увиђаја СН на лицу места  директно може довести у опасност њихов живот и живот учесника СН, и проузроковати несагледиве последице. Свакако је важно нагласити, да ти исти недостаци полицијске службенике као директне извршиоце могу довести у неоповољан положај, да сутра одговарају дисциплински или, недао бог, кривично, јер тужиоца или судију не занима да ли си имао чиме и са ким да обезбедиши лице места СН, учеснике, возило, траг…,  да  измериш, фотографишеш или изузмеш…

                                                                                          Председник СГ Зајечар
   Игор Стојадиновић

ЧЕГА СЕ ПАМЕТАН СТИДИ…

Када се послодавац према својим запосленим односи као маћеха то може да се разуме. Јер послодавцу су плате радника увек велике, радници увек лењи, или бар недовољно вредни, захтеви радника неосновани, a радницима је увек учињено довољно или превише уступака и они треба да буду задовољни што уопште имају посао, јер су на тај начин већ привилеговани…

Али када су ово ставови оних којима је сврха и циљ заштита и унапређење положаја радника и повећање обима њихових права – синдиката – онда се то не може ни разумети, ни објаснити!

Јер, како другачије објаснити синоћње самохвалоспеве Полицијског синдиката Србије (ПСС) у којем се истичу њихови бројни „успеси“ у протеклих годину дана. Анализирајмо те успехе.

  • ПСС се хвали да је спречио усвајање Закона о ванредним ситуацијама и спречио издвајање ватрогасаца из МУП-а.

  • А истина је да је неиздвајање СВС из МУП-а последица тога што СВС нема сопствену логистику, већ мора да користи МУП-ову. А формирање логистике искључиво за потребе СВС би изискивало нова запошљавања, што је у садашњем тренутку мисаона именица. И истина је да ће ОВС, у процесу приступања ЕУ, кад-тад бити издвојен из МУП-а и бити засебна јединица.
  • Исто тако – истина је да ватрогасци већ скоро годину дана немају приправност. И истина је да им се приликом ванредног ангажовања и доласка у јединицу, а без изласка на терен, не плаћа прековремени рад, већ приправност! На овај начин ватрогасци су свакога месеца оштећени за неколико хиљада динара – Тражили смо тумачење појма приправност . Али то није тема за ПСС. Битно је да је СВС у оквиру МУП-а. А ја мислим да би ватрогасци више волели да су у оквиру комуналне полиције – више би их поштовали и више би им биле плате. А управо је то оно што их занима. И што занима свакога од нас.
  • ПСС се хвали да су разматране њихове примедбе на нови Закон о полицији.

  • А истина је да су представници ПСС-а пропустили да годину дана на пет јавних расправа (две у Београду и по једна у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу) изнесу бар једну једину реч критике на срамни Закон о полицији. Нигде их није било! И онда када је Закон о полицији већ ушао у хитну скупштинску процедуру усвајања, сетили се нечег…
  • А истина је да су само представници ССП (и НПСС у неколико наврата) вишесатно „тупили зубе“ пред неколико стотина грађана, колега, представника полицијских управа, МУП-а и бројних владиних и невладиних организација, а који су се окупљали на тим јавним расправама. Истина је да је након излагања представника ССП у Крагујевцу аплаудирала цела сала, укључујући и чланове радне групе за израду Нацрта Закона о полицији. Истина је и да је ССП Влади Републике Србије доставио преко 60 амандмана, од којих је половина усвојена. Истина је да је ССП и по уласку Предлога Закона о полицији у скупштинску процедуру Републичком одбору за законодавство и свим посланичким групама упутио (у писаној и у електронској форми) до тада неуважене амандмане – http://ssp.org.rs/amandmani-na-predlog-zakona-o-policiji/.
  • Истина јеpss-licemerje3 и да новим Законом о полицији и чланом 172. сваком од нас посао „виси о концу“. Истина је и да је прописано неуставно умањење путних трошкова – где би се они наплаћивали само у оквиру општине рада. Истина је и да је остављањем на вољу руководиоцу да одлучи који полицијски службеници морају бити ангажовани у време штрајка, ово свето радничко право практично укинуто. Истина је и да се тим законом покушава укинути цивилизацијско право на жалбу приликом годишњег оцењивања полицијских службеника. Е, такав Закон о полицији је очигледно добар за ПСС и очигледно га сматрају својим успехом!
  • И истина је да би ове накарадне дискриминаторске одредбе Закона о полицији одавно биле у примени да ССП, 15 дана од ступања закона, на снагу Уставном суду није поднео иницијативу за оцену уставности и законитости наведених и других одредби Закона о полицији – http://ssp.org.rs/ssp-podneo-inicijativu-za-ocenu-ustavnosti-zakona-o-policiji/. И истина је да је МУП застао са применом тих одредби до одлуке Уставног суда – http://ssp.org.rs/kabinet-ministra-cetvrti-mesecni-sastanak-u-2016-godini/.
  • ПСС се хвали учествовањем у комисији за избор осигуравајуће куће без расписивања тендера!

  • Без расписивања тендера?! Да ли ту уопште треба коментар?!
  • Можда само једно питање – да ли је ико из те комисије, па и представници ПСС-а тражио мишљење запослених, који издвајају новаца за те полисе?!
  • ПСС се хвали да је успео да повећа дневнице делу полицијских службеника са 150 на „око 2.000 динара“!

  • А истина је да ПСС уопште не познаје разлику између појмова „дневница“ и „посебна накнада“!
  • И истина је да полицијски службеници који остварују право на посебну накнаду раде у условима недостојних човека! Да спавају са пацовима „од две киле“! Понекад са њима и обедују заједно… онда када пацови пристану да једу буџаву Ђурђевић кобасицу, трулу поморанџу или покварени месни нарезак. Истина је и да су се ти мученици летос кували у контејнерима без климе, а да ће се зимус смрзавати! Истина је да и да су се поједини од њих купали на ливадама, спавали у мемљивим просторијама, радили у поцепаним униформама… Истина је и да ти полицајци раде на безбедносно најризичнијем подручју – што за њихов живот, што за њихово здравље! http://ssp.org.rs/quo-vadis-srbijo-policajci-u-nehumanim-uslovima-a-kriminalci-u-svili-i-kadifi/
  • И истина је да тај новац за посебне накнаде није из свог „џепа“ издвојио ни МУП, ни ПСС, већ Европска унија у оквиру пројекта решавања проблема миграната.
  • Где је био ПСС када смо се више месеци борили да се буђава и усмрдела Ђурђевић кобасица избаци из „јеловника“? Повуците из употребе залихе „Ђурђевића, здравље нема цену! И када смо писали дописе инспекцијама?
  • С друге стране, истина је и да остали полицијски службеници широм Србије целодневно обезбеђују којекакве утакмице, саборе, егзите, шетње, протесте за подругљивих 150 динара!
  • ПСС се хвали да је у 2016. „било 5% на плату“?!?

  • Било?!? Чуди ме да нису рекли и да је било 20.000 помоћи, само да се ми не сећамо… А можда ни смањења плата није било?! Можда је плата редовно повећавана у складу са стопом раста цена на мало?! Можда ни награђивање није укинуто? А можда смо сви ми луди и незасити?
  • Него узгред… Какве везе има ПСС са најављеним повећањем зарада у МУП-у? Да није ово захтев ПСС-а за повећање плате? http://ssp.org.rs/trazimo-isplatu-obecane-pomoci-i-povisicu-plate-od-najmanje-10/
  • И, опет узгред… Да ли ће полицајци са тих 5% (и када буде) можда добити више него ће добити друге јавне професије?
  • ПСС се хвали да је учествовао у формирању параправне комисије за „скидање са спискова“ „анализе ризика“ без јасних, јавних и правичних критеријума!

  • А истина је pss-licemerje2да је „анализа ризика“ пала несебичним ангажовањем ССП, НПСС и независних институција – Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, те ангажовањем на десетине адвоката у писању жалби, где је убедљивом правном аргументацијом МУП-у показана сва бесмисленост и незаконитост донетих решења, те да је МУП поклекао искључиво под силом права и правде!

Не могу да одолим и да не поменем гашење фејсбук странице ПСС-а и брисање комплетне архиве текстова са сајта ПСС-а – нигде доказа о реду пљувања, па реду улизивања министру Стефановићу и комплетном врху МУП-а. Нема чак ни оних пацова из КЗБ! Историја почиње 16. новембра 2016. године! Није ово „брисање историје“ патентирао ПСС, већ разни диктатори (http://www.blic.rs/riznica/istorije/pokusali-su-da-ih-izbrisu-iz-istorije-ali-ih-istorija-nije-zaboravila/0ltk27b), али ће ПСС остати уписан као први синдикат у историји који је то учинио.

И – напослетку, као и обично, изнова чујемо причу о ПСС-у као потписнику првог ПКУ за полицијске службенике. Ево, јавно – хвала ПСС-у на првом ПКУ за полицијске службенике (али не и једино заслужном)!

Хвала, али од прошлости се не живи! Тај први ПКУ је толико урушен да смо ми, иако са ПКУ, дошли у стање које је горе од оног пре постојања ПКУ.

Хвала! И ДОВИЂЕЊА! Не треба нам још један заступник послодавца!

Полицајац и синдикалац
Виктор Ратковић

Докле да се мрзнемо?

Београд, 17.11.2016. године, – Поводом чињенице да се у појединим објектима Министарства унутрашњих послова запослени смрзавају од почетка грејне сезоне, услед заиста баналних разлога, обратили смо се начелници Сектора за материјално-финансијске послове, госпођи Наташи Путник.

У допису смо је упознали са два конкретна примера у Београду и Панчеву и захтевали хитну интервенцију и предузимање одговарајућих мера на отклањању проблема и омогућавање услова за несметан рад запослених.

Уколико адекватна реакција изостане обратићемо се надлежној инспекцији као и Управи за безбедност и здравља на раду.

Позивамо колеге из других организационих јединица да нам се јаве уколико имају сличне проблеме на радном месту. Синдикат српске полиције ће доследно инсистирати на обезбеђивању хуманих услова рада. Уз сво уважавање тешке материјалне ситуације, на коју се надлежни стално позивају, неке границе ипак морају да постоје, а минимални услови рада морају бити обезбеђени! Не очекујемо и не тражимо комфор или луксуз, нити удобне фотеље, тражимо само да се не мрзнемо на радном месту!

natasa_putnik-1 natasa_putnik-2

Служба за информисање ССП

Пиротехничари заслужују много више!

Једно од релативно нових и мање познатих занимања у министарству унутрашњих послова јесте радно место класификовано као „послови заштите од неексплодираних убојних средстава“. Ти послови су према Закону о ванредним ситуацијама и Уредби о заштити од неексплодираних убојних средстава (у даљем тексту: НУС) у надлежности Сектора за ванредне ситуације МУП Р Србије.

Да би свима било јасно о којим људима овде говоримо, рећи ћемо кратко и јасно: деминери или пиротехничари! Они припадају Одељењу за НУС, Управе за цивилну заштиту СВС-а и организовани су у тимове у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду. Њихово ангажовање на терену подразумева преузимање експлозива и средстава за иницирање из магацина, превоз до места проналаска НУС, уништавање НУС детонацијом на лицу места или траспорт до привремених места предвиђених за уништавање. О ангажовањима на претрагама терена ради проналаска закопаних НУС, те откопавању или пак закопавању пронађених средстава, раду у разним метео условима, на њиви, у шуми…, не треба ни говорити, то је већ технички део посла који се од њих очекује да одраде рутински, мада у овом послу не сме да буде рутине нити се потребно знање стиче у школама. То је високоризично занимање за чије успешно обављање школа није довољна – потребно је дугогодишње искуство и учење од старијих у том послу, неопходна је хладна глава, висока концентрација и мирне руке!

И мотивација!!! Ипак је реч о занимању у којем се греши само једном!

Број људи уnus овој служби је јако мали, ради их свега деветорица у целој Србији, у просеку имају по стотинак целодневних ангажовања на терену! Од тога су двојица припадница Војске Србије придодати на испомоћ МУП. Потреба за новим свежим снагама је велика! Неопходно је одмах довести нове, младе људе, који треба да науче занат уз већ прекаљене пиротехничаре, али нажалост, одзив и интересовање за ово изазовно али и јако ризично занимање су јако мали. Основне плате запослених на овим радним местима су у рангу плата обичних полицијских службеника, а морамо признати да то и није баш логично. Уколико су приликом одређивања висине увећања радног стажа уважени сви ризици конкретног радног места и правилно одређено увећање од 6 месеци на годину дана, остаје нејасно зашто тај ризик није вреднован и приликом одређивања коефицијента плате. Да ли је том приликом пресудила сујета појединих начелника у Сектору или Управи, па је одлучујући фактор био „не могу они да имају веће плату од мене, ипак сам ја начелник“!

Да ли је потребно наглашавати чињеницу да пиротехничари за целодневни рад на терену, у високоризичном послу, као накнаду добијају дневницу у чувеном износу од целих 150 динара?! Да ли је онда чудно што нови људи не долазе, а стари гледају куда да побегну главом без обзира?!

Проблем са накнадом за пиротехничаре и њихову изложеност великом ризику приликом ангажовања на терену елегантно је решен у Војсци Србије – одлуком министра дефинисана је „Пиротехничка накнада“ и она тренутно износи 4.400 динара по дану. Наравно, уз то следи и посебан додатак за исхрану на терену али и ограничење ефективног рада у директном контакту са НУС на 5 сати дневно! Има ли потребе за појашњењем ових мера?

Синдикат српске deminerполиције сматра да је, због свега изнетог, неопходно хитно доношење одлуке министра којом би овој категорији запослених био увећан износ дневнице, односно накнаде за ангажовање за рад са НУС. Сматрамо да рад на пословима са мигрантима свакако није ризичнији од посла са неексплодираним убојним средствима, а да је број људи на овим радним местима, као и број њихових ангажовања на терену, такав да увећање накнаде не би требало да представља непремостиву финансијску препреку за МУП.

У посебном допису министру захтеваћемо поштовање равноправности запослених у различитим државним органима и поштовање принципа који говори о томе да исти рад треба да буде једнако вреднован и плаћен! Тражићемо да министар др Небојша Стефановић донесе посебну одлуку којом ће исправити наведену неправду учињену овим људима. Одлуку којом ће увести посебну накнаду за њихов теренски рад, појачану исхрану на терену и поштовање ограничења дужине трајања ефективно рада са НУС.

Верујемо да ће министар имати разумевања и свести да ће таквом одлуком спречити изумирање овог занимања у МУП. А потреба за овим занимањен никада неће престати с обзиром на бурну ратну прошлост наше земље и чињенице да смо само у последњих стотинак година имали неколико ратова и бомбардовања.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Шта урадити да привремени премештај не постане трајни?

Поводом уочене појаве да се у појединим Полицијским управама наређењем начелника полицијске управе појединим полицијским службеницима налаже да обављају послове другог радног места, при том речене наредбе немају временско ограничење (наређење остаје на снази док постоји потреба службе), правни заступник Синдиката српске полиције господин Никола Перовић, даје следеће мишљење:

Одређивање другог места рада полицијском службенику на основу наређења старешине – правни став

1.Наредбом руководиоца организационе јединице МУП-а могуће је одредити, односно наложити полицијском службенику да обавља послове који нису у опису радног места (Решењем надлежног органа распоређен је на једно радно место а руководилац му налаже обављање послова другог радног места за које испуњава услове и у истом статусу), сходно одредби чл. 20 Закона о државним службеницима („Сл. гласник РС“, бр. 79/2005, 81/2005 – испр., 83/2005 – испр., 64/2007, 67/2007 – испр., 116/2008, 104/2009 и 99/2014), која одредба казује:

„Привремени рад на пословима који нису у опису радног места
Члан 20
Државни службеник дужан је да, по писменом налогу претпостављеног, ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, због привремено повећаног обима посла или замене одсутног државног службеника.
Врсту и трајање послова одређује претпостављени писменим налогом, најдуже на 30 радних дана.
Послови могу да трају и дуже од 30 радних дана ако је потребно да државни службеник на положају замени другог или ако на положају не ради нико.“

Из цитиране законске одредбе јасно произилази да је време обављања послова на основу писаног налога претопстављеног ограничено на 30 дана (осим за положаје) као и да су условљени алтернативно постављеним разлозима као што су повећање обима посла или одсустност државног службеника. Правна природа алтернативно постављених разлога који оправдавају овакво поступање претопстављеног је таква да наредба, којом се налаже обављање послова који нису у опису радног места полицијског службеника, захтева одређено образложење како би се полицијском службенику дали јасни и прецизни разлози због којих је дужан да обавља послове који нису у опису његовог радног места. Такође, јасно је да је овакво обављање послова ограничено у свом трајању на 30 дана те не постоји законски основ који би оправдао став да наредба остаје на снази док постоји потреба службе. Ово уједно представља и изигравање циља законске норме за коју је евидентно да се има применити у изузетним случајевима уз испуњење законом прописаних услова.

2.Даље,одредбом чл. 200 Закона о полицији („Сл. гласник РС“, бр. 6/2016) уређена је материја упућивања у другу организациону јединицу:

„Услови за упућивање у другу организациону јединицу
Члан 200
Упућивање, у смислу овог закона, представља привремену промену посла – без промене радног места, уциљу обављања конкретног службеног посла или задатка на одређеном радном месту, где се од упућеног лица захтевају посебне стручне, организационе и друге способности.
Упућивање запосленог може се извршити једанпут само уз његову претходну сагласност.
Упућивање траје најдуже годину дана или док трају околности које су га узроковале.
Решењем о упућивању утврђују се права и обавезе проистекле из упућивања.
Правила о упућивању полицијских службеника прописује министар.“

Дакле, из речене одредбе произилази да се упућивање може извршити искључиво решењем а како су саставни делови решења о упућивању, између осталог, и поукао правном средству, то би полицијски службеник имао право на изјављивање редовног правног лека против таквог решења. Овај вид одређивања обављања послова подразумева конкретан задатак као и да при том запослени има посебне стручне, организационе и друге способности које су потребне за извршење таквог задатка, што даље имплицира да је и у овом случају потребно посебно образложити решење којим се полицијски службеник упућује у другу организациону јединицу. На основу реченог, мишљења са м да наредба претпостављеног којом се полицијском службенику налаже обављање послова другог радног места, без временског ограничења и адекватног образложења није у складу са реченом одредбом закона.

3.Такође, у случајевима којима се наредбом претпостављеног полицисјком службенику налаже обављање послова другог радног места, примећено је да наредба носи класификациони број 112 јединствене класификације предмета по материји Упутства о канцеларијском пословању органа државне управе („Сл. гласник РС“, бр. 10/93, 14/93 – испр. и 67/2016) који класификациони број обухвата следећу материју:

Заснивање радног односа и кретање у служби
– радни односи (на неодређено време, на одређено време, претходна провера радне способности)
– допунски радни односи
– уговорни односи
распоређивање на послове односно радне задатке
– избори професионалних функционера, судија, судија за прекршаје
– именовање
– избор пословодног органа
– свечане изјаве

Како се распоређивање државних службеника врши одговарајућим решењем надлежне организационе јединице то се подразумева и право запосленог на изјављивање правног средства против решења о распоређивању, међутим у конкретном случају изостаје поука о правном средству, што је спорно са становишта цитираних законских и подзаконских одредаба.

4. Из разога свега реченог, а посебно имајући у виду цитиране одредбе Закона, мишљења сам да издавање наредбе полицијском службенику да обавља послове другог радног места у неодређеном трајању и без образложења у коме би се навео разлог и околности којима се оправдава издавање наредбе, није у сагласности са законским нормама те да је потребно да руководиоци МУП-а предузму потребне радње како би се поступање у оваквим случајевима уподобило законским норамама.

Дакле, све колегинице и колеге који имају овакав проблем – да су распоређени на обављање послова другог радног места, било из „васпитно-дисциплинских разлога“, било из њима непознатих разлога, могу да се обрате ССП и наш правни тим ће предузети неопходне мере да се та неправда и безакоње отклони!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић